U unutrašnjosti Srbije postoje stalno otvorena radna mesta za nastavnike, učitelje, lekare, farmaceute. Kuća sa okućnicom u unutrašnjosti košta 15-20.000€, dobra, zidana, udobna kuća.

Kad sam bila u Britaniji tamo sam videla njihov sistem. Sterci prodaju ili prepuštaju deci stanove-kuće u centrima velikuh gradova, a prelaze da žive u udobne male gradove. U tom malim gradovima briga o starima je važan biznis. Tako postoje čitava naselja specijalizovana za stare. U tim naseljima, obično na obali mora, kuće su prizemne i lako pristupačne, dvorišta su mala i ravna, postoje domovi zdravlja sa organizovanom patronažnom službom, restorani koji kuvaju za njih po dijetalnim menijima, prodavnice koje dostavljaju robu na vrata. Postoje i klubovi za druženje starijih.

Kod nas je nezamislivo da ostareli penzos prihvati da živi u Jagodini (ne u selu) ili u Mladenovcu i da još od sina-ćerke dobije novac za kućnu pomoćnicu. U pitanju je samo loša organizacija življenja i naše navike koje su staromodne. Mi u tom pogledu mnogo treba da promenimo.

Kao neko ko je odlučio da prekine to ' roditeljstvo ' i njihovu brigu prošle godine mogu reći da sam lično po sebi odrastao kao osoba i da gledam na život totalno drugačijim vidikom a to znam 100 posto da ne bih mogao da uradim da sam ostao kod svojih roditelja.

Ko god da ima mogućnosti, predložio bih da se odvoji i da jednostavno stekne tu neku naviku za životom pa makar to bilo i privremeno ali čisto da se stekne neka navika kako bih se posle cenio život. Dosta osoba posle toga jednostavno sebe ne može da vidi nazad sa roditeljima dok neki jednostavno posustanu i vrate se nazad što je, po meni, velika greška.

Velika je istina i ono sto simijon govori, da Srbija nije samo Beograd, i da se ne mora sve kroz Beograd gledati...

Postoji ogroman broj Amerikanaca koji za ceo svoj ni ne vide New York, Los Angeles, cak iako se bave poslovima koji im obezbedjuju jako lepe prihode...

@B@mbin@
Postoje fakulteti koji ce i za redovne studente na budzetu na godisnjem nivou kostati vise...
Ali...
To je stvar izbora...
Sustina je da je, po meni, potpuno normalno zavrsiti fakultet do 24-25 godine i da je sve preko toga cist luksuz...
Naravno, tu ne mislim na postdiplomske, vec na redovne studije i cini mi se da je tih 5-6 godina sasvim dovoljno za sve fakultete ako je neko dovoljno ozbiljan...
U tim situacijama podrzavam zivot kod roditelja ili izdrzavanje...
Takvim, ozbiljnim mladim ljudima, treba maksimalno pomoci da dodju do cilja koji su zacrtali.

Mislim da je to vise puta receno da Srbija nije Beograd, ali opet se vracate na Beograd... 

Dolazimo do paradoksa... da bi ziveo pristojno u Srbiji, moras da dodjes u Beograd... a onda krece kuknjava o beloj kugi, ceni stanova u Beogradu i propadanju provincije...

Pa, opet.. po nekim standardima koji vaze u Beogradu, ti nisi uspesan ako nemas boga oca u Beogradu (opet)... pa ispada da su ljudi koji odluce da ne idu u podstanare i ostanu u svom gradu neuspesni... 

 
treba odrediti prioritete, u svakom slucaju. samostalnost, obrni-okreni, savakome treba da bude cilj. 
naravno, ostaje nerezjasnjeno/nedefinisano sta je sve samostalnost, i za koga.

Ostaje nerazjašnjeno, i tako će i ostati, jer je stvar prilično individualna. Ipak, neki opšti okviri postoje, pa ne verujem da se samostalnošću smatra fizička odvojenost od roditelja, a sa tim da su nam prstići i dalje na njihovom novčaniku. 

Понекад је и панична жеља за самосталношћу доказ незрелости.
Зрео човек има интегритет у свакој ситуацији, па и у заједници.

100% tacno... 

Isto tako se i kontriranje u ama baš svakoj situaciji smatra nezrelim, ali to nije tema.

Ти си душу дала за једнопартијски систем.