Neredi u Turskoj :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Neredi u Turskoj

POKUŠAJ SUZBIJANJA BRUTALNOM SILOM: Iz helikoptera su bacani kanisteri sa suzavcem u rezidencijalne delove grada

Protesti koji su započeli zbog planova za preuređenje istanbulskog parka Gezi u Istanbulu u tržni centar prerasli su u višednevne antivladine demonstracije širom Turske - 200 demonstracija u 67 gradova

Najveći protesti u poslednjih 10 godina raširili su se prethodnih dana u Turskoj. Nakon pokušaja policije da u Istanbulu i Ankari demonstrante rastera vodenim topovima i suzavcem, antivladini protesti su se proširili na druge turske gradove, pa je u subotu 1. juna, i u nedelju 2. juna bilo je više od 200 demonstracija u 67 gradova.

U nedelju uveče 2. juna demonstranti su se tukli s policijom u distriktu Bešiktaš nekoliko hiljada mlađi demonstranata okupilo se oko fudbalskog stadiona Bešiktaš. Oni su bacali su kamenje izvađeno sa ivičnjaka trotoara, pravili barikade, a policija je odgovorila vodenim topovima i suzavcem. Džamije, radnje i univerzitet u Bešiktašu pretvorene su u improvizovane bolnice za povređene.

28. maj: mala grupa je pokušala da blokira uklanjanje drveća u Gezi parku na trgu Taksim (Taksim Gezi Parkı, Taksim Meydanı, oko 500 metara udaljenom od obale Bosfora, u evropskom delu Istanbula, pogledati mapu u FOTO GALERIJI). Policija je upotrebila suzavac i sečenje drveća je nastavljeno.

29. maja: Masa u parku je porasla, neki su počeli da kampuju.

31. maja: Policija je pokušala da rastera demonstrante upotrebom gasa i vodenih topova. Nekoliko ljudi je povređeno. Neke agencije taj datum uzimaju za početak nereda u Turskoj. Demonstracije izbijaju u Izmiru (gde je zapaljeno sedište vladajuće partije), Ankari, u Adani na jugu, u Gaziantepu na jugoistoku, u Bursi, Antaliji, Eskišehiru, Jedrenu, Mersinu, Adanu, Izmitu, Antakiji, Trabzonu, Rizi (Erdoganovom zavičaju), Bodrumu... i u drugim gradovima.

1 juna: Desetine hiljada demonstranta okuplja se na trgu Taksim u Istambulu.

2. juna: Demonstracije se nastavljaju u nekoliko gradova. Turski premijer Erdogan demonsrante naziva pljačkašima i izjavljuje da u Gezi parku neće biti građen šoping centra već džamija. Policija se tukla s demonstrantima u blizini premijerove kancelarije (koju u Turskoj zovu Dolma bakče, Bela kuća) koja je postala fokusna tačka protesta. Na protestu u Ankari policija je bacila suzavac i upotrebila vodene topove kako bi sprečila demonstrante u pokušaju da se približe kancelariji premijera.

Policija je potom zauzela prilaze Erdoganovom ofisu u nameri da potisne demonstrante. Takođe, upala jeu šoping kompleks u centru Ankare, u kome su se demonstranti zabarikadirali.

TV Al Jazeera izveštava da su blizu Erdoganovog ofisa Dolma bakče u nedelju uveče demonstranti koristili rovokopače i traktore da bi se probili kroz policijske kordone i barikade, ali da je policija potisla demonstrante nazad. Izveštač TV Al Jazeera nije video da je upotrebljeno vatreno oružje, ali izveštava o brojnim demonstrantima ozbiljno povređenim od gasnih kanistera koje je policija na njih bacala. Suzavac je dopro i do obližnje džamije u kojoj su demonstranti imrovizovali bolnicu u koju su donosili povređene.

U jednoj fiskulturnoj sali u blizini policija je privremeno smestila stotine uhapšenih demonstranata.

Tok događaja pokazuje da je svaka upotreba policijskog nasilja raspirivala javni bes i indukovala nove proteste. Brutalnost policije u suzbijanju demonstracija u Istanbulu šokirala je Turke, kao i turiste. Iz helikoptera su bacani kanisteri sa suzavcem u rezidencijalne delove grada, a policija je koristila suzavac i dimne bombe da istera ljude iz pojedinih zgrada. Policijski helikopteri leteli su iznad ulice Istiklal glavne pešačke zone koja je obično krcata turistima, ali u subotu 1. juna postala je ratna zona, sa zabarikadiranim radnjama i antivladinim grafitima na izlozima.

U delovima Istanbula i Ankare demonstranti su palili vatre i sukobljavali se sa policijom.

Prema zvaničnim podacima, više od 1.700 ljudi privedeno.

Više od 1000 ljudi je povređeno u Istanbulu, a još nekoliko stotina u Ankari.

Ministar unutrašnjih poslova Muamer Guler rekao je da je povređeno 26 policajaca, kao i 53 civila, od kojih jedan teže, dodajući da su protesti izbili u 48 gradova u Turskoj.

Organizacija Amnesty International (AI) tvrdi da je dvoje ljudi ubijeno, a više od 1.000 povređeno, ali ovi podaci nisu potvrđeni.

Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednost Ketrin Ešton pozvala je sve strane u Turskoj na umerenost.

U njenom saopštenju je izražena "zabrinutost i tuga zbog upotrebe nesrazmerne sile od strane policije" na protestima u Istanbulu i drugim gradovima u Turskoj.

"Nažalost, bilo je grešaka u delovanju policije, posebno što se tiče upotrebe suzavca. Kada su protesti prešli okvire razuma i država je to isto uradila", rekao je turski premijer Redžep Tajip Erdogan.

Napetost je posle toga malo smirena, ali protesti nisu prestali.

Hiljade ljudi u Istanbulu je u subotu uveče slavilo povlačenje policije sa Trga Taksim u centru grada sa kog je policija prethodno u petak i subotu suzavcem i vodenim topovima rasterivala demonstrante.

Sutradan, u nedelju 2. juna hiljade ljudi okupilo se i na istanbulskom trgu Taksim, Ankari i u drugim većim gradovima. Demonstranti nisu odustali ni u ponedeljak.

Po jednoj verziji nezadovoljstvo je izbilo zbog planova vlade da poseče 12 stabala u parku Gezi u Istanbulu i da na tom mestu izgradi tržni centar. Po agenciji Rojters demonstracije protiv premijera Erdogana su se proširile i zbog planova vlade da na tom mestu izgradi džamiju i šoping mol, repliku otomanske kasarne.

Turski premijer Erdogan je izjavio da centralni gradski trg nije mesto za "divljanje ekstremista" i da će planovi rekonstrukcije parka biti realizovani bez obzira na proteste.

Gradonačelnik Istanbula Kadir Topbaš pokušao je da smiri tenzije rekavši lokalnoj televizijskoj stanici da su "naučili lekciju" i izrazio žaljenje što "ljudi nisu bili dovoljno informisani" o planu za Gezi park, prenosi BBC.

Nazivajući demonstrante "nekolicinom pljačkaša", Erdogan je optužio tursku opoziciju posebno Republikansku narodnu partiju (koju je 1924. osnovao Mustafa Kemal Ataturk) da je isprovocirala antivladine proteste i pretvorila ih u ideološki sukob. Po agenciji Rojters, demonstracije su dobile oblik protesta protiv islamistički utemeljene Partije za pravdu i razvoj.

Redžep Tajip Erdogan je na vlasti u Turskoj od 2002, od tada njegova partija ne zna za poraz, a najavio je da će se kandidovati na predsedničkim izborima 2014, mada bi mogao da se kandiduje za treći mandatsamo ako se promeni sadašnji ustav.

Tokom Erdoganove vladavine tokom prethodne decenije Turska je iz stanja krizne ekonomije pretvorena u jednu od najbrže rastućih ekonomija u Evropi.

Turska ekonomija je zabeležila 8,5 odsto rasta u 2011, ( 5 procenata dodišnje od 2002. do 2012.), po Erdoganu, Turska je ostvarila drugu najveću stopu ekonomskog rasta posle Kine. Istanbul je bujao, planirana je izgradnja trećeg mosta preko Bosfora. Kako je ranije izveštavala TV Al Jazeera, ekonomski stručnjaci su međutim upozoravali da je taj kao Ararat visok rast, krcat rizicima, da je turska pozajmila 77 milijardi dolara, da stanovništvo pozajmljuje sve više novca, da raste jaz između bogatih i siromašnih i da ono što izgleda kao bum može da se pokaže kao «virtuelni raj», te da kad rast stane, sve može da se sruši.

Njegova partija ima islamističke korene, ali on se zakleo da će braniti sekularizam u Turskoj. On je inače svojevremeno, pre nego što će se popeti na turski politički Olimp, Erdogan je 1999. zbog recitovanja stihova "džamije su naše kasarne, minareti su naši bajoneti, a vernici vojska", godine osuđen na deset meseci zatvora, jer je sud smatrao da tom pesmom širi versku mržnju. Odležao je četiri meseca.

Zapadni mediji javljaju da su mnogi ljudi u Turskoj nezadovoljni Erdoganovom vladom za koju kažu da želi da im oduzme lične slobode. Opozicija naziva diktatorom premijera Redžepa Tajipa Erdogana do sada najpopularnijeg političara u Turskoj zbog autoritarnosti i zbog religiozno konzervativnog uplitanja u privatne živote u sekularnoj republici Turskoj.

Oštrije restrikcije prodaje alkohola na osnovu nedavno usvojenog zakona, i opomene protiv javnog pokazivanja emocija (zabrana ljubljenja na javnom mestu) izazvala su takođe proteste. Dok je bio gradonačelnik Istanbula, Erdogan je inače bio zabranio alkohol u svim ugostiteljskim objektima u vlasništvu grada, ali tu meru je Ustavni sud kasnije relativizovao.

Po agenciji Rojters, zabrinutost da bi vladina politika pod uticajem Zapada mogla da odvuče Tursku u konflikt u Siriji takođe je dovela do mirnih demonstracija.

Po Njujork tajmsu, sada se Turska suočava sa sopstvenim civilnim nemirima, a demonstranti ističu dugu listu zamerki Erdoganu, uključujući i protivljenje njegovoj podršci sirijskim pobunjenicima protiv predsednika Bašara al-Asada. Islamolog Darko Tanasković, ambasador Savezne Republike Jugoslavije u Republici Turskoj od 1995. do 1999, Sada profesor beogradske Akademije za diplomatiju i bezbednost, ocenio je za Tanjug na činjenicu da u Turskoj živi veliki broj alavita, koji su istog verskog opredeljenja kao i režim u Siriji, odnosno predsednik Bašar al-Asad i njegovo okruženje, i koji su, takođe, veoma revoltirani turskim stavom u sirijskoj krizi.

Tanasković smatra da će postepeno i Turska morati više da se pozabavi svojim unutrašnjim pitanjima, a ne samo izvoziti demokratiju na turski neoosmanistički način. S jedne strane, smatra Tanasković sekularna Turska, koja uglavnom živi u velikim gradovima i koja nikako nije zanemarljiva, iako su islamisti ubedljivo pobeđivali na poslednjim izborima, danas je već ozbiljno zabrinuta reislamizacijom ukupnog ambijenta života u Turskoj, nametanjem nekih navika koje su mnogo bliže šerijatskom poimanju morala nego što je to do sada bio slučaj.

Erdoganu se zamera i zbog uznemiravanja medija.

Mnogi demonstranti zameraju zbog toga što državna televizija ne izveštava o protestima. Provladine novine su veoma tihe kad su u pitanju protesti. U subotu 1. juna vodeći članak u provladinom listu Sabah odnosio se na Erdoganovu borbu protiv pušenja. Narednih dana sajtovi turskih listova su sadržavali mnoštvo izveštaja i fotografija o sukobima na ulicama,

Erdogan je u nedelju odbacio kritike da je autoritaran lider i okarakterisao demonstrante kao ekstremiste.

"Ukoliko oni zovu nekog ko služi narodu 'diktatorom', onda nemam šta da kažem. Moja jedina briga je da služim narodu", rekao je Erdogan.

Turski premijer je takođe kritikovao i društvene mreže nazivajući ih "prokletstvom" i "ekstremnom verzijom laži". Turska obaveštajna služba ispituje veze demonstranata i stranih faktora.

To je prvi put u istoriji Turske da neplanirani mirni protest ostvari uspeh, izjavljuje za Njujork Tajms Sinan Ulgen, šef istraživačkog Centra za ekonomske i inostrane poslove u Istanbulu. "Po prvi put obični građani su stekli utisak da mogu da utiču na događaje u Turskoj...» Izveštači javljaju da su to mlađi ljudi urbane srednje klase. Neki demonstranti se identifikuju kao pripadnici pokreta OccupyGezi, a Gardijan izveštava da u protestu učestvuju levo i desno orijentisani pojedinci, turski nacionalisti, Kurdi, Jermeni i Grci... Izveštač CNN konstatuje da su se u protestu ujedinili čak i navijači suparničkih fudbalskih timova...

Dva sindikata najavila su podršku protestima. Sindikati javnog sektora KESK najavili su štrajk, a sindikati DISK najavljuju vanredni sastanak i zapretili da će «zaustaviti život», ako se vlada ne povuče...

Još uvek nije jasno da li oni mogu da ostvare uspeh, zaključuje, međutim izveštač Njujork tajmsa uz opasku da sada ni jedna opoziciona grupa ne izgleda sposobna da preraste u kohezivni sekularni pokret u Turskoj.

"Demonstranti ne ugrožavaju stabilnost vlade i nije verovatno da će ugroziti vladjuću partiju na sledećim izborima. Štaviše, povećaće značajno Erdoganove mogućnosti da gura da predsednički sistem u Turkskoj ojača, kao što ti događaji pokazuju da taj sistem postaje sve autoritarniji," procenjuje za agenciju Blumberg (Bloomberg), Naz Masrafa, analitičar grupe Eurasia koja meri politički rizik.

Izvor: Vreme