Ali isto tako i detaljno poznavanje materije, prilika i sutuacije. Sto kockari ne rade

Pa gle, problem je što studiram poslovnu ekonomiju, i jedan od predmeta mi se bavi investiranjem, tako da znam, pošto nam je profesor bio finansiski direktor. Čovek na berzi mora imati srce lava, volju kockara i gomilu sreće da bi mogao da napravi ikakav dobitak (ovo nam je govorio pomenuti profesor, mada nisam siguran da li sam "ubo" sve pojmove, ali za volju kockara sam siguran). Dakle ne možeš, a da nisi optimista, da radiš kupoprodaju u okviru berze.

Mi se ne razumemo. Ja govorim o neopravdanim optimistima.

Prosecan zivotni vek ljudi na berzi....citaj zivotni....39 godina

...A mudrost je spoznati koje su to borbe. Uglavnom do tridesete pojma nemamo za sta se vredi boriti i cemu se nadati. Posle nekako sve brze ide. Dvadesete su kod vecine ljudi protracene na pogresne ljude i pogresne zivotne ciljeve....a nekome takav bude i ceo zivot. Zbog svega toga je jako bitno poznavati sebe i biti siguran koja uloga ti je namenjena.

pa jes i to sto kaze secam te se pre par god bila si pred nervnim slomom a sad si zenski karl gustav

Realnost je briga na koju se ne obaziremo

Dok ne udariš u zid

Kocka je proracunati rizik...

Mnoge od vestina zapravo su vrlo egzaktne i iako ne postoji 100% sigurnost, ne spadaju u puku srecu...
Tu pre svega mislim na igre u kojima su protivnici realni ljudi, a ne puka statistika...

Mislim... svake godine u Las Vegasu skupe se hiljade ljudi na najvecem Poker takmicenju na svetu... i svi se bore, idu kroz kvalifikacije... ali u poslednjih 20ak, uvek je istih 15ak lica...

To nije sreca

Kako biti optimista?

Optimista - pesimista. Česte reči. Pesimista će ih pročitati kao: naivan – realan. Optimista kao: optimista – optimista u perspektivi.



Optimista je reč koja nam dolazi od optimus, superlativa latinskog bonus – dobro.
Etimološki, optimista je onaj koji očekuje najbolji ishod neke situacije.
Pesimista je reč koja nam dolazi od pessimus, superlativa latinskog malus – loše.
Etimološki, pesimista je onaj koji očekuje najlošiji ishod neke situacije.

Ovako gledano i optimista i pesimista gledaju na svet u superlativima.
Razlika je u valenci, jedan gleda samo na plus, drugi samo na minus.
Isključivost perspektive, samo najbolje ili samo najgore, oba ova moda ostavlja sa fragmentarnim uvidom o celini.

Optimista će lako biti onaj koji gleda na svet kroz roze naočare, izbegavajući da gleda u sve ono što je loše i negativno: mane, probleme, bolest, uskraćenost, siromaštvo, smrt.

Pesimista će lako biti onaj koji gleda na svet mračno, izbegavajući da gleda u sve ono što je dobro, lepo i pozitivno: vrline, rešenja problema, izlečenja, uspehe, život i ljubav.

I jedna i druga pozicija često se svode na manevar izbegavanja odgovornosti, nalevo ili nadesno, oko celovitog gledanja na svet i život.

Optimista će često umanjivati patnje drugih ljudi, ne želeći da gleda u bilo šta što se ne uklapa u njegovu perspektivu. Okretaće glavu i tako će biti izvor i povod za bol i osećanje odbačenosti.
Pesimista će često mračiti svojim komentarima i reakcijama uspehe, zadovoljstvo, pokušavaće da svuče druge do svoje perspektive.

A ukoliko u optimizmu i pesimizmu, nađemo klicu svesti o onom drugom, i tako pokušamo da prekinemo ovu reprodukciju dualizma i zaobilaženja nalevo i nadesno oko odgovornosti i celovitosti, možemo da izgradimo treću perspektivu iz koje i optimizam i pesimizam poprimaju sasvim drugo značenje i tako imaju i sasvim drugačije posledice po nas kada životu pristupamo iz jedne od njih.

Iz optimizma koji ne okreće glavu od negativnog i lošeg, gledaćemo u sve ono što možemo da uradimo da pomognemo, promenimo, okrenemo nabolje. Gledaćemo u mogućnosti.

Iz pesimizma koji nije opravdanje kojim se peremo od odustajanja, lenjosti, potrage za privilegijama, uračunavaćemo sve one zamke i prepreke koje mogu da nas snađu dok pokušavamo da postignemo neki cilj i stignemo negde, napravimo nešto. Gledaćemo u povratne informacije. Obratićemo pažnju na ishode naših postupaka i posledice naših reči.

Dakle, kako biti Optimista?

1. Ne okrećite glavu od lošeg/problema

Ako ne uračunavate loše i negativno u svoje gledanje na život, ljude, sebe, situacije – u pogledu čega ste optimista? Da će dobro i najbolje da se stvori samo od sebe? Da će loše i negativno da nestane zbog toga što ste okrenuli glavu? Da vas neće sačekati iza sledećeg ćoška podsećajući vas da i ono ima pravo i razlog da postoji i da je važno.

2. Gledajte u loše/problem

Gledajte u problem i tražite načine da ga rešite. Da biste videli šta je nešto, treba da u to pogledate. Očekujući samo loše u lošem, samo problem u problemu, odlazite od najelegantnije mogućnosti da nađete rešenje za njega. Rešenje nije odvojeno od problema neprobojnim staklom, ono je deo problema, način na koji problem preformulišete. Okrećući glavu od problema okrećete je i od rešenja.
Ali slobodno koristite periferni vid, on nam često daje više informacija od direktnog buljenja. Pogledajte noću u zvezdano nebo, više ćete zvezda videti krajičkom oka nego kad pogledate direktno u njih.

3. Uradite nešto, pokušavajte

Ako ne možete ništa drugo ohrabrujte, podržavajte, saslušajte, gledajte u polu punu čašu, ponavljajte da je polu puna. Reči su moćne, ne samo što posreduju u našem opažanju stvarnosti, već, mnogi će reći, one jesu ta naša stvarnost. Ali, ako ponavljate afirmacije iz straha ili u negativnim formulacijama, ponavljaćete i strah i problem uvereni da idete za rešenjem i izlazom iz situacije.

4. Koristite svoju volju

Ako se povučete sa svojom voljom iz sveta, ona može biti i snažna i težiti najdivnijim ciljevima, ali oni se ne mogu ostvariti tamo gde nisu, ostvarivaće se samo u mašti.
Često se, govoreći o okolnostima u kojima smo se našli, povlačimo potpuno iz njih svojom voljom. Gledamo na okolnosti kao na nešto što je veliko, ali ne dovoljno veliko da obuhvata i našu volju.

Okolnosti obuhvataju našu volju, možda je kap u moru, ali ta kap je deo okolnosti nad kojim imamo potpunu i neuskrativu vlast.

5. Preuzmite odgovornost

Optimizam koji zatvara oči pred lošim i problemima, okreće glavu i od svih drugih ljudi. Uplašen pred životom, on ga i ne gleda, uplašen pred problemima – beži od ljudi sa problemima. Kada se sam nađe u problemu, očekuje magijsko rešenje. Očekuje da neko drugi reši problem, ukoni prljav veš i tako mu omogući nastavak roze života. Optimista bez odgovornosti je problem za druge; u krajnjem ishodu, identičan pokušaju pesimiste da mračenjem i odricanjem od delanja prebaci loptu na druge da rešavaju njegove probleme. Bez odgovornosti, optimista očekuje da drugi kao svemoćni roditelji završavaju njegove poslove, a da on ne uprlja ruke; pesimista je razočaran i rezigniran što drugi to ne čine za njega.

Kakve god da su okolnosti, postoje stvari koje, unutar njih, možete da učinite. Odlučiti da ne učinimo ništa je takođe odluka. Nismo prestali da budemo oni koji prave izbore, samo smo napravili izbor da čekamo da neko drugi uradi nešto umesto nas. Odrekli smo se svoje slobodne volje. To je u isto vreme lepota i užas slobode, slobodno možemo čak i da je se odreknemo.

Čineći ono što možemo unutar okolnosti otvaramo nove mogućnosti za nas. Menjamo okolnosti. Ono što učinimo je ona jedna kap u moru okolnosti koja teče zajedno sa njima. Učeći da se ne povučemo iz nje, da budemo i u njoj, saznajemo postepeno da nije u pitanju samo jedna kap u velikom moru. Svaki naš optimistički čin je jedna takva kap i ako ne zaboravimo da menjamo samo onaj deo koji obuhvata naš život i ne pomislimo da treba da menjamo celo veliko more da bi to postigli, te kapi će biti dragocene kao prva kiša posle suše.

Optimista je onaj koji Može i Hoće.

Ono što ne možete, jer vam alternative vam nisu dostupne (npr. da letite, budete viši za 20 cm, promenite nekog drugog...), možete da hoćete; ono što možete i imate moć da promenite, možete i da nećete, jer vam se ne dopadaju alternative koje vidite pred sobom. Ali, dok ne spojite Mogu i Hoću, niste optimista i najbolji scenario se ne ostvaruje, jer smo se kao stvaraoci povukli. Čineći ono što možemo pozivamo Život da nas iznenadi nepredviđenim alternativama i mogućnostima, kojima nam proširuje polje našeg ostvarenja. Dok ne probate ne možete znati koliko je često Život rad da se odazove ovom našem pozivu.

http://www.b92.net/zivot/novodoba.php?yyyy=2011&mm=02&dd=21&nav_id=494119

Piše: Ratko Topalović, B92