sta li je onaj koji Mora   

jadnik

Optimista: Vidi! Zvezda padalica! I sve je veca i veca! I ide prema nama! Sweeeet!
"Pesimista": Ne, ipak je u pitanju meteor. I nestacemo ka dinosaurusi. Verovatno. Mozda.

A istina je da ce meteorit proci koji kilometar pokraj ove nase planetice 

Ako ti je tako lakse da razmisljas, da.
Ali... nema zivota posle smrti

Ne lakse za razmisljanje, samo smatram da je najlakse odustati i reci nesto tipa "Nema veze" ili "Ne mogu". Tesko je uraditi bilo sta po bilo kom pitanju

Ne pricam o meteoritu vec o zivotu uopste. Meteorit nam ne gine pa makar bilo za milion godina 

Previše je to plastično viđenje pesimizma i optimizma... Ti tekstovi i jednostavne polarizacije ta dva pojma.
A u realnosti nije tako. Po nekom pitanju možemo biti optimisti. Po nekom pesimisti. I šta smo onda mi?
Nije toliko jednostavno.

Ortodoksni pesmisita ne bi ni izlazio iz kuće jer bi mogao napolju da ga zvizne kamion.
Ortodoksni optimista bi se nadao da će da osvoji pare na bingu čak i ako ne uplati listić.

Što nas dovodi do toga da pesmisiti vremenom postaju otuđeni i asocijalni, a optimistima je inteligencija pod velikim znakom pitanja. 

Eto dokle dovede stereotip. A i lako ga je pratiti, sve je tako jednostavno.

Mrzim da se izjašnjavam po dihotomijama tipa - da ili ne, crno ili belo, pesimista ili optimista, loša ili dobra devojka  ... Bilo je zabavno u OŠ kada smo se upisivali jedni drugima u leksikone. Sad već može biti i opasno.

Ma dobro, to su polarizacije i nista nije crno-belo pa ni to. Meni se tekst svideo zbog ovoga

Ja govorim o tome kako i optimizam moze da predstavlja negiranje zivotnih problema.

Tu se slazem, kao sto mislim da pesimiziam moze da dovede do negativnosti prema stvarima izbegavajuci bilo sta pozitivno tako i optimizam moze do negiranja problema