Kako dobra tema. Ekstra, nemam riječi.

Odlična tema .... hvala na ovome ...

 


Црква Св Апостола Петра и Павла Рсовци

Један од свакако најзанимљивијих светиња је црква светог Петра и Павла, која су, како се верује, изградили испосници са Синаја, који су у овом крају боравили у 13. веку. Налази се у пећини брда Камик, на десној обали Височице, код села Рсовци, удаљеног 22 километра од Пирота, позната је као пећинска црква. У њој се налази прави бисер фрескосликарства, јединствени приказ Исуса као ћелавог, коју популарно зову Ћелави Исус. Пећинска црква светих апостола Петра и Павла са зидном и јединственом представом младог и ћелавог Исуса на северном зиду, којег су урадили највероватније испосници, далеко од очију тадашњих црквених власти, потпуно се уклапа у претпоставке стручњака да је некропола настала у 13. веку. До пре десетак година и поменута црква је била запуштена, а онда је уз ангажовање црквених власти, стручњака, али и самих мештана подигнут звоник, а улаз у пећину је осигуран вратима. До цркве се долази каменитом стазом. Сама црква је у стени, где су у камени масив укљештена врата и два прозора.





Интересантна је и фреска Пресвете Богородице са крилима, такође прави раритет у православном фрескосликарству.

Постоје црквени канони како се који светац слика. Са крилима се обично приказују архангели, као ангелске силе, свети Јован Крститељ, као онај који је најављивао долазак господа Исуса Христа, тако да је чудно што Богородица има крила. Међутим, постоји бледи натпис изнад фреске који појашњава да нас Богородица својим крилима чува и штити од свих напада злога који покушава да нас поколеба у нашој вери. Уосталом, и у молитвама стоји „пресвјатаја Богородице, закрили нас омофором својим. Налази се у храму Свете Богородице манастира Суково.

U specificne vrste biljaka mogla si da navedes i Pancivevu omoriku

super je tema 

Stvarno odlicna tema

  Једва чекам наставак 

Хвала вам


Мојсинска Гора – врата Србије

Мојсињска Гора се налази у средишту Србије - на подручју општине Ћићевац - на неколико километара од аутопута Београд – Ниш,  када се крене према Крушевцу. Овај предео од око 150 км2 је предложен за заштиту од стране Завода за заштиту природе  као предео изузетних одлика због ненарушене природне амбијенталне целине и значајне културне баштине која сеже 6.000 година уназад.



Осим праисторијских археолошких налазишта, живот на овом простору документују антички локалитети, а најзначајније је постојање великог броја сакралних објеката из средњег века када се , према запису једног путописца, овде чуло само “брујање звона и појање светих калуђера.” Према неким наводима помиње се 70. па и 100 цркава, а данас их је сачувано 28. Многе су зарушене, а негде су света места обележена иконом, крстом… Манастири, цркве и испоснице су подизане поред извора лековите воде (по некима исцелитељске) којом овај крај обилује.  Планински потоци, зденци и кладенци украшавају  заталасано побрђе чији врхови не прелазе 500 метара надморске висине.



Постоји пуно легенди у овом крају.  Једна од познатих је епска песма “Смрт Војводе Пријезде”, последњег  браниоца Сталаћа од Турака који је скочио у Мораву када није могао да спаси град који је био у доба кнеза Лазара моћно утврђење на изласку из  клисуре. На њеном другом крају, где река пробија планину, је постојао утврђени град Градина ( Јеринин град) који је данас у рушевинама. Ту Јужна Морава прави необичну окуку која гледана одозго има облик делте - затварања животног круга ( по причама, управо је овде  место између три горе -Мојсињске, Послонске и Ђуниске, које ће сачувати Србе).



Занимљиво је да и сателитски снимак Балканског полуострва открива Мојсињско-послонски комплекс као географску капију Србије (“Врата Србије”), која зауставља, са запада, динарски планински масив, а са истока родопски, тако да су овде водили главни путеви који спајају југ и север Европе од најранијих цивилизација (настарија налазишта овде, иначе, потичу још из неолита, а бројни су и трагови римске културе). У непосредној близини Сталаћа постоје четири византијска утврђења импозантних размера, и једно античко.

И баш су се ту, после Маричке битке, у држави кнеза Лазара, бежећи од Турака населили синаити, молитвени тиховатељи. “Њихова света станишта, молитвишта, избишта и збеговишта и данас мирују” у овом живописном пределу. Најпознатији је био монах Исаил из Хиландара, који је после Лазареве смрти живео у пећинама изнад манастира Раванице, где је касније подигнут манастир Спасојевац њему посвећен.

Божије чудо или дивља циклама?

Како год да се зове ова биљка, која расте на обронцима Мојсињских планина, Јастрепца, али и оближњих планинских масива Копаоника и Јухора, једно је сигурно - права је чудотворка.



 Истовремено је и отровна и лековита. Расте поред цркве. Од њеног корена покојни чувени травар Љупче Козић из Сталаћа правио је чајеве за лечење канцерогених болести. Своје знање пренео је на унука тако да је и данас могуће, злу не требало, доћи до лека. Толико је делотворан лек да, кажу, људи само једном долазе по њега.

Река која тече узбрдо!

Да је мало чистија,Топлица би свакако била најлековитија река јер настаје од вода из Луковске, Куршумлијске, Пролом бање И још много других. Ту се сливају високо минерализоване воде Ђавоље вароши и воде неутврђеног састава са Копаоника, Јастрепца, Радан планине… Први европски мегаполис из далеке преисторије, Плочник, налазио се на обалама Топлице,а римских терми има толико да и путеви прелазе преко њих. Топлицу чини посебном њен ток код Прокупља: дошла је до брда Хисар и ту једноставно– потекла узбрдо! Тај део тока се оком региструје само као успорење. Занимљив речни ток прати и необична падина на прокупачком делу Радан планине, на којој се откочен аутомобил не креће низбрдо, већ уз њега!



Мештани села Ивање на планини Радан у јужној Србији збуњени су необичном природном појавом коју су стручњаци назвали „гравитациона аномалија”, али која још нема потпуно научно објашњење…

„Овде сигурно постоји феномен. Вода тече узбрдо у дужини од око 250 метара, а угашен и откочен аутомобил такође се креће узбрдо. Могао сам да закључим да се ради о поремећају магнетизма, то је гравитациона аномалија и са сигурношћу се тако за сада може прихватити”, рекао је професор на београдском Природно- математичком факултету Миливоје Маћејка. Каже да на овом подручју, на деоници пута од око 200 метара, заиста постоји природни феномен, али да је потребно ангажовати друге научнике који би са свих страна детаљно проучили појаву и доказали постојање гравитационе аномалије.



Мештани Ивања, који су и открили необичну појаву су збуњени и на различите начине објашњавају феномен, повезујући га и са близином Ђавоље вароши.

„Нека сила постоји и она је прешла из Ђавоље вароши. Збуњени смо потпуно јер се дешавају невероватне ствари”, рекао је Милован Крастић, мештанин Ивања.

Поред ових необичних појава на самом терену и људи осећају разне промене и да на њих делује овај феномен што се види из многобројних сведочења мештана- „У неком периоду људи који се затекну на овој деоници пута осећају се изгубљено. Мени се догодило да сам залутала, ходала у круг, нисам знала да пронађем пут према кући…


Чудно, зар не