Neobavezne filmske diskusije :: Film ~ Pozoriste ~ Televizija

Знам да ће следећи текст занимати неке људе са форума,па да поделим тај текст са вама,реч је о најбољем режисеру од кад постоји филм...

Akira Kurosava (1910 – 1998)

Uvod:

U japanskom filmu postoji stroga podela na žanrove, više nego u Holivudu, svaki film ima svoju ciljnu grupu. Postoji podela na istorijske filmove (ĐIDAI-GEKI – do 1868) i savremene filmove (GENDAI-GEKI od 1912) plus jedan prelazni žanr, tranyitni period, tranzitni žanr (MEIĐI-MONO – 1868-1912)

1868. prvi pokazatelji osavremenjivanja Japana pod pritiskom Amerike

Brojna porodica, tradicionalno vaspitanje. Bio je najmlađe, sedmo dete. Otac ga je učio u duhu samurajske tradicije (otac je bio nastavnik fizičkog na vojnoj školi). Njegova porodica vuče korene od samuraja, otac je hteo da ga vaspita u tradicionalnom maniru – Akira je imao probleme (rigorozno vaspitanje) koji su kasnije mnogo uticali na njegov rad (kao i kod Felinija i Bergmana). Otac je i negovao njegovu sklonost ka umetnosti, posebno ka filmu. Presudni uticaj na njegovo formiranje imao je njegov brat Heigo koji ga je usmerio ka ruskoj literaturi. Voleo je Dostojevskog, ali i Šekspira i Tolstoja... Brat mu je radio kao komentator nemih filmova – BEN-ŠI. Zahvaljujući njemu, Akira je video sve značajnije filmove. Drugi uticaj je od nastavnika likovnog koji ga je bodrio u slikarstvu, (voleo je impresioniste, ideal mu je bio Van Gog) a treći uticaj (anđeo čuvar) je od reditelja Jamamota od koga je učio zanat. Kurosava je bio u kombinaciji uticaja ruske literature, francuskog impresionizma i američkog filma (Džona Forda, pre svih). Japanci su ga često optuživali da je pod prevelikim uticajem zapada. Napisao je knjigu «Nešto kao autobiografija» na nagovor drugih, jer nije želeo autobiografiji. U ovoj knjizi objašnjava svoj život do 1950. (od velikog uspeha sa «Rašomonom» - Zlatni lav i Oskar)

Kurosavini filmovi za koje je samo pisao scenario, ali ne i režirao su ostali nepoznati – zaključak: režija mnogo važnija od dobrog scenarija.

Napisao 20 scenarija, režirao 30 filmova.

Krajem 1935,godine preduzeće TOHO raspisuje konkurs za asistenta režije. Kurosava je napisao rad o stanju u japanskom filmu, što se dopalo komisiji. Od 1936. do 1943. je u firmi «Toho» gde je naučio sve od pisanja scenarija do režije. 1

1942. je pomagao na filmu svog učitelja Jamamota – «Konji» i to kao scenarista, saradnik na režiji i montažer. Kurosavini delovi ovog filma su mnogo bolji – unosi inovacije.

1943. debituje sa filmom «Sanširo sugata», saga o džudou, izgovara se: đudo – veština hitrosti. Radnja je o mladom čoveku koji formira karakter i duhovni odnos sa učiteljem. Junak nikada ne trijumfuje. Njegov junak je tužan. Reč je o stvarnim događajima sa kraja 19. veka – mladić dolazi u veliki grad da uči borilačku eštinu ĐU-ĐICU – iste večeri je izazvan, dolazi profesor džudoa, on je impresioniran i počinje da uči džudo. Kurosava se osećao kao učenik – njegov alter ego je prenesen na ovaj film. Kad je ovaj film došao do cenzure, vojni cenzori su imali 1000 primedbi – očekivali su afirmaciju japanskog vojnika, a naprotiv, u filmu, mladić svaku pobedu prima kao poraz. U toj komisiji bio je i Jasuđiro Ozu («ako je 100 poena maksimum, ja ovom filmu dajem 120») – veliki start Kurosave

U Japanu je do rata snimano oko hiljadu filmova godišnje. produkcija je imala uzore u Holivudu, a u toku rata je svedena na petinu.

U Japanu su Kurosavu prozvali tenno – car, zbog toga što je postigao svetsku slavu, kao i Šekspir filma. Bio je humanista, moralista, stilista.

Kurosava je bio sklon perfekcionizmu i maksimalizmu – maksimalnoj upotrebi filmske ekspresije. Enterijerne scene su bile u sporom ritmu, sa širokim objektivima, a u eksterijeru su bile sa puno energije – sjedinjavanje ambijenta sa junacima, neobrijani, oznojeni junaci – čulna dimenzija. Na njegov rad je najviše uticao Džon Ford, kao i Šekspir i Dostojevski..

Kurosava je uradio tridesetak filmova i bio u njima scenarista, reditelj i montažer. Samo deset je vezano za prošlost, kostime i samuraje jer su amerikanci u okupiranom Japanu zabranjivali tradiciju, pa je jedan do dva filma godišnje snimao u duhu američkih filmova Vilijema Vajlera.

U toku rata je radio nastavak filma «Sanširo Sugata», a zatim jedan poludokumentarni film «Najlepše». U ovom filmu, svi junaci su požrtvovane žene koje rade dan i noć – kasnije se Kurosava oženio glavnom glumicom ovog filma.

Posle rata radio je isključivo savremene teme - filmove u duhu najboljih američkih zanatlija.

Njegov rad se deli u nekoliko faza:

I faza – rediteljsko sazrevanje 1943. – 1950.
Ostvario je deset filmova.
1943. «Sanširo sugata», vojska je napadala film, Jasuđiru Ozu je bio u komisiji koja je cenzurisala film i dao mu je najvišu ocenu (i preko toga) Film tretira odnos učitelja i učenika – jedan od njegovih lat-motiva.
1948. «Pas lutalica», detektivski, upoređivali ga sa «Kradljivcima bicikla», ali oba filma su rađena iste godine
1948. «Pijani anđeo», smatra za svoj prvi pravi film, igrao Toširo Mifune, to je slika društva. Glavni junaci su doktor (koji ima meko srce) i gangster alkoholičar (Toširo Mifune). Film je uznemirio sve filmofile u Japanu. Ovo je prvi film koji je Kurosava slobodno koncipirao, bez pritisaka. Do tada je radio kompromisne filmove.

II faza – magistralna ostvarenja 1950. – 1965.
1950. «Rašomon», osvojio 1951. u Veneciji Gran pri i Oskara. Film je bio kulturološki šok koji skrenuo pažnju na Japan. Rašomon je kapija na ulazu u Kjoto. Film je moralistički i filozofski esej na temu istine i laži pun flešbekova. Govori o ljudskoj slabosti i o nemogućnosti utvrđivanja prave istine. Zasnovan je na dve novele pisca japanske moderne – Akutagave. U filmu gledamo iskaze svedija jednog događaja – film imao osrednji uspeh u Japanu. Neka Ialijanka ga sama poslala u Veneciju. Kurosava nije ni bio svestan da je dobio Gran pri u Veneciji, naknadno mu javljeno. Kada je na 50. jubilarnom venecijanskom festivalu biran najbolji film – pobedio je «Rašomon». Ovo je prekretnički film ne samo za Kurosavu, već i za istoriju filma uopšte. Film lomi stvarnost. Kroz 5 priča traži se istina – moderna dramaturgija, prelamanje njegove karijere.
«Idiot» po Dostojevskom – to mu je jedan od najdražih filmova
«Živeti» pod uticajem Dostojevskog pravi remek delo o smislu života. To je savremeni, psihološki film. Postavlja pitanje smisla života.
«Sedam samuraja», lutajući samuraji pomažu seljacima da se odbrane od lopova. (Sem Pekinpo je radio pod uticajem ovog remek dela). Kurosava želeo da se opusti, napravio zabavniji film. Originalna verzija 200 minuta, obično prikazivane kraće verzije.
«Na dnu» - po delu Maksima Gorkog, pozorišni komad, želeo da snimi pozorišni komad, bez nametanja kamere
«Krvavi presto», adaptacija Šekspirovog «Magbeta» prebačena u Japan u 16.v. – ratovi, klanovi, male državice... Kurosava interpretira, ne ilustruje. Spoj stilizovanog tetara i modernog filma. Čitav film je hladan, nema empatije. Koncentrisao se na suštinu i simbole Šekspira. Najbolja adaptacija Šekspira po šekspirolozima.
Uticaj teatra NO da se sa malo pokreta postiže efekat. Ovo je uz «Kralja Lira» najbolja adaptacija Šekspira.
U drugom delu ovog perioda dolazi do krize u japanskom filmu, a on radi
«Skrivena tvrđava» prvi japanski film u sinemaskopu – dokazuje da se i u sinemaskopu može koristiti montaža, iako se do tada tvrdilo suprotno. Istorijski spektakl
Između 1960. – 1965. Kurosava pokušava da osvetli stanje u društvu. Zabavan film. Oproštajni film sa preduzećem Toho.
«Zli mirno spavaju» bez uspeha (sa elementima dramaturgije iz Hamleta – motiv osvete). Prvi put radio kao samostalni producent na ovom filmu.
«Jođimbo» - telohranitelj, telesna straža, uticaj vesterna, posle «samuraja» najkomercijalniji njegov film., tražili su da napravi i nastavak filma. Crnohumorna akciona komedija. Ovaj film uticao je na pojavu «špageti vesterna» - Serđo Leone ga je video i počeo da snima ove filmove- «Za šaku dolara» - uzeo nepoznatog glumca B kategorije – Klinta Istvuda. Kurosava i njegov producent su tužili Leonea, dobili malu odštetu. Napravio je i nastavak:
«Sanđuro» - ponovo odnos učitelja i učenika – redak primer da je i nastavak uspeo – kultni film
«Između neba i pakla» («High And Low») - kriminalistička osnova sižea.
1965. «Riđobradi» ključno delo, sinteza svih motiva, stilskih postupaka koje je koristio. Kruna ovog perioda. Sinteza svih njegovih tema i motiva. Kurosava je bio i scenarista i montažer. U ovom filmu se Kurosava identifikuje sa učiteljem, ne više sa učenikom. Savršeno snimljen, savršeno režiran, savršeno uravnotežen, c/b- sinemaskop. Film govori o odnosu učitelja i učenika.

Kurosava je usavršio tehniku snimanja teleobjektivima i u enterijeru. Da bi dobio na halucinantnosti prizora. Krvavi presto, Riđobradi, Ran – tri najbolja Kurosavina filma. Posle filma «Riđobradi» nastaje loša faza, kriza u japanskom filmu, mladi talas ga kritikuje da je tradicionalista.

III faza – produkcione teškoće (1965-...)

5 godina neće snimati ni jedan film. Film u Japanu je komercijalizovan. Kurosava odlazi u SAD. Sukob sa producentima oko filma «Tora, tora, tora» (šifra napada na Perl Harbur) - nije snimljen. U SAD je pisao scenario i za film «Pomahnitali voz» - Končalovskog, a scenario je prerađivao i Đorđe Milićević. Napušta i ovaj film.

1970. «Dodeskaden» - snimljen za 28 dana. Govori o odbačanim ljudima sa margine društva, prvi njegov film u boji. Rađen je po motivima pisca koji je pisao Riđobradog. Pojedinačne sudbine marginalnih likova povezanih zajedničkim mestom. Film je nabijen emocijama i humanizmom.

1971. pokušaj samoubistva – prerezao sebi vene, spasili ga

1970. osnovan FEST, Tito odlikovao 10 reditelja, među njima i Kurosava, to mu je bilo prvo od 4 odlikovanja koja je dobio.

1975. Kurosava odlazi u Rusiju i radi film «Dersu Uzala» - sibirski lovac. To je ekološka poema i opet odnos učitelj- učenik. 1975. je dobio Oskara za ovaj film. Film odudara od svih drugih Kurosavinih filmova. Bajkovit film – stopljenost prirode i čoveka. Ponovo motiv učitelja i učenika. Himna prirodi.

1980. Posle ovog radi «Kagemuša – ratnikova senka» - filozofski esej o problemu identiteta. Ovaj film snimio je uz pomoć stranaca – Spilberg, Kopola, Lukas.

1985. «Run» ili «Haos». Adaptacija Šekspirovog Kralja Lira – ćerke iz dela zamenio sinovima. Ovaj film nastao je u produkciji francuskog producenta koji je producirao Bunjuelove filmove.

IV faza - testamentalna

«Rapsodija u avgustu» - igra Ričard Gir
«Snovi» - u središte pažnje stavlja svoj lik – kroz snove. Svi snovi osim jednog su posvećeni smrti, a taj jedan je posvećen Van Gogu.
1983. «Madadajo» («Još ne») – omaž učitelju s kojim se identifikuje

Akira- znači mesec i sunce, što znači svetlost. Ran je njegov testamentalni film. Posle toga radi tri filma skromnijeg budžeta: «Snovi» - tema smrti; «Rapsodija u avgustu», «Ješ ne» - u originalu «Madajado»

Dva ključna kodeksa samuraja – bezpogovorna poslušnost prema gospodaru, preziranje smrti. Samuraji imaju pravo da ubiju sve koji su ispod njih, ali im se preporučuje i plemenitost. Iznad njih je car , ispod svi ostali.

«Sedam samuraja» - neke sekvence elaborira do detalja, a sa druge strane, koristeći elipsu ide u središte akcije i odbacuje sve što nije neophodno.
Uzajamno prožimanje sudbine seljaka i samuraja – najhumanističkije prikazano u ovom filmu.
Lukas, Spilberg, Kopola, Skorceze – zaljubljenici Kurosave.

Lepota, snaga i mudrost, humanost . Pravio je filmove pod geslom «Zašto ljudi ne mogu da žive srećni zajedno»

Od filma «Dodeskaden» njegovi su filmovi u koloru.

Kada je bio klinac, posle onog zemljotresa u Japanu, setao je sa bratom i svuda oko njih su bile srusene zgrade i lesevi..kada je Akira pokusao da skloni pogled...njegov brat ga je naterao da gleda to sve...verujem da je i ovo dosta doprinelo njegovom izrazavanju

Заиста вредно читања....