I ja sam ga danas skino 
Neznam kad ga gledam  napisaces ti vec nesto

нашкрабаћу

  Ovo su neki delovi teksta na koje sam naišao i koji me je,moram da priznam,dosta zabavio.Na nekim mestima sam se valjao od smeha.Mislim da će tako biti i sa ostalima koji ga budu čitali.



KAKO JE BOBI ZAVOLEO SRBE (ONCE UPON A TIME IN SERBIA)

Sve je počelo jedne letnje večeri davne 1967. godine na jugu Srbije kada se Radovan Đokić iz sela Čokot vraćao kući sa niške pijace na kojoj je prodavao paradajz. Na putu je naišao na stranog studenta koji mu je objasnio da putuje kroz Evropu na Bliski istok i da traži prenoćište. Radovan ga je, kao svaki pravi srpski domaćin, primio na konak i ugostio kako dolikuje, a sutra ujutro ga sa pogačom ispratio i poželeo mu srećan nastavak puta.

Već ste pogodili da je taj mladić bio Robert De Niro.



On nije zaboravio gostomprimstvo svojih domaćina, prelepi seoski ambijent i netaknutu srpsku prirodu, pa je posle samo godinu dana ponovo svratio kod njih kada se svojim folksvagenom zaputio u Grčku.

Ovoga puta proveo je čitava tri dana u kući Đokića pomažući im u seoskim poslovima. Ne samo što je brao paradajz, već ga je svojim autom prevozio na nišku pijacu i tamo ga sa svojim domaćinima prodavao. Starije Nišlije još uvek se sećaju bradatog i dugokosog mladića obučenog u vijetnamku koji je obilazio zidine niške tvrđave i obožavao da sedi na obаlama Nišave. Nišlije su svog gosta od milošte prozvali Boki.
 


Nakon tri dana De Niro je svojom „bubom“ nastavio put za Grčku, ali je posle samo nekoliko sati morao da se vrati kod svojih domaćina jer su ga na jednoj benzinskoj pumpi na samom jugu Srbije, opljačkali Albanci koji su ovim brutalnim napadom na budućeg Don Vita Korleonea još tada najavili preuzimanje vodeće pozicije u svetu organizovanog kriminala.

Tu bi Bobijevom putešestviju bio kraj da nije bilo dobrodušnih srpskih seljaka koji su mu još jednom pomogli i dali mu novac koji mu je bio potreban da nastavi put. Mladi Robert je uz zahvalnost obećao da ih neće zaboraviti i da će se sigurno ponovo videti.

Tek posle mnogo godina, kada je De Niro postao velika filmska zvezda, njegovi domaćini su saznali da je slavni glumac bio njihov dragi gost.

BOBI PO DRUGI PUT MEĐU SRBIMA (GOODFELLAS)

Ponovna poseta Roberta De Nira Srbiji je mnogo poznatija, jer je sredinom sedamdesetih gostovao u Beogradu na FEST-u kao jedan od najtalentovanijih mladih holivudskih glumaca koji je već tada stekao svetsku slavu zahvaljujući kultnom Taksisti.



Iz tog perioda ostale su brojne anegdote o nezaboravnom provodu koji je Bobi imao u Beogradu i žurkama kojima je prisustvovao, a na jednoj od njih je zaigrao čak i naše kolo o čemu  svedoči ova fotografija.



Za uspomenu, De Niro je tada na poklon dobio čuvenu knjigu našeg Nobelovca, Ive Andrića, Na Drini ćuprija. Zadivljen snagom i dubinom ovog remek dela, i opčinjen lepotama Srbije i toplinom Srba, Bobi je svojoj kćerki dao ime Drina.
   
                              

Nije naravno ništa čudno što su sve bebisiterke Bobijeve dece bile Srpkinje.

Posle ove posete Beogradu Bobi više nije dolazio u Srbiju, pa smo mogli da ga vidimo još samo na filmskom platnu.

BOBI SE BORI ZA SRBE (THE MISSION)

Mnogi ljubitelji filma znaju da Robert de Niro u scenama lova u legendarnom Lovcu na jelene koristi lovački karabin naše fabrike Zastava oružje iz Kragujevca - M70 (u SAD čuven kao MARK X).
         
         

Ali ono što je za većinu ostalo nepoznato jeste da je to isljučivo zasluga samog De Nira. Bobi je želeo da srpskoj fabrici omogući izlazak na svetsko tržište, pa je kod reditelja filma, Majkla Ćimina, insistirao da u scenama lova u kojima se pojavljuje, on lično koristi baš Zastavin lovački karabin. Zahvaljujući ovoj besplatnoj reklami koju im je obezbedio, kragujevačka fabrika lansirana je među svetske gigante u proizvodnji i prodaji lovačkog, sportskog i drugog savremenog streljačkog oružja, gde se i dan danas nalazi.

Kada su se sredinom devedesetih crni oblaci nadvili nad Srbijom,  De Niro je kao jedna od najviđenijih ličnosti američkog establišmenta i čovek koji se kretao u društvu najmoćnijih ljudi Sjedinjenih država, vrlo brzo shvatio šta nam se sprema u vašingtonskoj kuhinji. Takođe je saznao da će za izvođenje operacije nad Srbijom bez anestezije u cilju amputiranja njenih delova, biti zadužena ekipa pijanih mesara sa falsifikovanim diplomama hirurga iz Demokratske stranke sa Bilom Klintonom na čelu.

Bobi je razmišljao šta on lično može da učini kako bi pomogao narodu koji ga je toliko zadužio u mladosti i za koji je toliko vezan. Shvatio je da je najbolji način za to da se približi čelnim ljudima nove administracije kako bi preko njih mogao da lobira za Srbe i kada zatreba, interveniše u njihovu korist.


Nastavak se može pročitati ovde : http://chetnixploitation.blogspot.com/2010/12/city-by-sea-2002-robert-de-niro-na.html

Gde si ovaj blog iskopao   

 Zar ti se ne sviđa ?
 Vidiš nisam znao ono za karabin i da je bio ovde kolima.Znao sam da je bio u Nišu ali ne i da je brao paradajz na selu.Tu je valjda naučio da igra kolo.

  Ni ovo nije loše :



A na ovo i sve u nastavku sam ostao bez daha :

THE BATTLE OF KOSOVO  – A TRUE STORY
(KOSOVSKA BITKA - ISTINITA PRIČA)

Ceo projekat je u pripremnoj fazi i sve je još pod velom tajne tako da nema zvaničnih saopštenja, ali iz krugova bliskih samom De Niru saznajemo da su neke od glavnih uloga već podeljene. Ulogu cara Lazara Bobi je očekivano rezervisao za sebe.

Svidja mi se odlican text , alli blog 

  Danas sam slučajno naleteo na njega.Ne znam da li se sme ovde preneti onaj kasting za De Nirov Boj na Kosovu.Ono sa Brankovićem i Muratom je pun pogodak.Svaka čast onom ko se ovog setio.

Vidi samo šta kaže Kluni (Obilić)





A sad ozbilno.Nisam znao da je Boj na Kosovu baš onako loše snimljen.Sad kad sam video one fotografije vidim na šta Skiner misli kad ga stalno spominje.Ono je sramota.

Nikada nisi gledao 

Toliko je lose snimljen da se u jednoj sceni vidi traktor a neki od vitezovova nose rucne satove

Procitah blog, bice extra ako snime ovaj film 

  Podrazumeva se da sam ga gledao i sve one promašaje sam pravdao brzinom i parama i činjenicom bolje išta nego ništa.Ali sad kad sam video koliko je to loše mislim da je bolje bilo da nisu ništa uradili.Skiner je bio u pravu i voleo bih da vidim njegov komentar.Sve ovo u tekstu je ipak samo jedno pametno zezanje.Ali dobro zezanje.

Nizak budzet i brzina nikako ne opravdavaju ove propuste, koji su na trenutke gigantski. Istina, taj famozni traktor Masej-Ferguson nikada nisam imao prilike da vidim, iako sam film pogledao 4-5 puta (cak i "director's cut"). Rezija je ipak ono u cemu je ovaj film najvise omasio. Kod Šotre uvek primetim da snimanje scena retko ponavlja. Prakticno, ako se ne desi ništa što bi eventualno potpuno uništilo datu scenu, Šotra zadovoljno prelazi na sledecu, ne obraćajuci pritom pažnju na detalje. Jedini razlog zbog kog se to u ovom filmu najviše primećuje je to što u ovom filmu ima (jel'te, mora da ima) scena sa mnogo ljudi u kadru u jednom trenutku. Reditelj je tu da te ljude usmeri i bukvalno njima manipuliše kako to odgovara njegovoj viziji. Medjutim, ovde izgleda kao da je Šotra rekao svima da se međusobno mlate mačevima, dok kamerman trči okolo i snima, dok je on otišao na kiosk po cigare. Najveća je ipak šteta što je za snimanje ovog filma upotrebljena baš drama Ljubomira Simovića, koja sama po sebi pretstavlja jedan od najvećih dostignuća srpske drame uopšte. Mnogi film (posredno i dramu) pljuju zbog navodne istorijske netačnosti, koja lik Vuka Brankovića predstavlja kao izdajnika, koji je sa repom izmedju nogu i cvileći pobegao sa bojnog polja na kom je ulog bila sloboda Srba. Na to samo mogu reći da takvi ljudi ne razumeju poruku i motiv drame ''Boj na Kosovu'', koja je, po mom mišljenju, trebalo da ostane na ''daskama koje život znače''. Ovaj Šotrin film smatram srnavljenjem nečega što je zaista dobro na jedan ekrtremno ružan način. Ovaj film nam valja zaboraviti. Ako neko u budućnosti bude hteo da snimi film na istu ili sličnu temu, neka to uradi sa novim scenariom i neka ne grize komad mesa koji ne može da pojede.
Što se tiče ove priče sa De Nirom kao producentom novog ''Boja na Kosovu'', čitav tekst je prožet šalom, pa tako ne uzimam pročitano za previše ozbiljno.