Neobavezne filmske diskusije :: Film ~ Pozoriste ~ Televizija

DESET FILMOVA KOJI SU OBELEŽILI PRVU DECENIJU
utorak, 12 januar 2010 11:39 Saša LUKOVIĆ
Prethodnih deset godina obeležili su filmovi koji nas šokiraju, opominju i suočavaju sa ne tako optimističnom realnošću

Moglo bi se reći da je bespredmetno raspravljati o tome koji je film obeležio prethodnu dekadu, ali jednostavno je neizbežno skrenuti pažnju na neke koji su gledaoce tokom dramatičnih deset godina u najmanju ruku naveli na razmišljanje i preispitivanje. Oni su nas šokirali, opomenuli i suočili sa ne toliko optimističnom realnošću. Od epova, naučne fantastike, snažnog društvenog i političkog konteksta, sve do drama malih i običnih ljudi. Ostavili su traga, svaki na svoj način, osvojili neke bitne nagrade i isprovocirali mnoge. Jednom rečju, pred vama su samo neki od filmova koji su obeležili dekadu koja je ostala za nama.

1. PRITAJENI TIGAR, SKRIVENI ZMAJ (2000)

Ang Li, reditelj filma, stekao je reputaciju na Zapadu promovišući kulturna bogatstva Azije, ali i svestranog režisera i portretiste ljudi na marginama društva. „Pritajenim tigrom, skrivenim zmajem“ uspeo je da angažuje najveće zvezde azijskog filma (Čou Jun Fat, Mišel Jo, Čang Čen, Čeng Pei Pei) i neverovatnog koreografa za borilačke veštine Juena Vo Pinga. Priča je u osnovi jednostavna: jedan čuveni ratnik i posvećenik borilačke umetnosti kao stanja duha, zapavši u iskušenje sumnje, silazi sa svete planine u rodno selo, nameran da zauvek odbaci svoj legendarni mač zvani Zelena sudbina. Predaje je ga svojoj prijateljici iz detinjstva, takođe znamenitom borcu, koju očito voli, kao i ona njega, što oboje pomno skrivaju godinama. Imali su hrabrosti za sve osim da se dodirnu. Nastala je istinska kineska bajka u kojoj se prepliću borilačke veštine protivne zakonima fizike i ljubavne scene.

2. GOSPODAR PRSTENOVA (2001-03)

Ekranizacija epskih priča se u prethodnoj dekadi pokazala kao siguran pogodak na bioskopskim blagajnama, a ispred svih njih je desetočasovna adaptacija Tolkinove trilogije „Gospodar prstenova“ u režiji Pitera Džeksona. Džekson je proveo sedam godina pripremajući projekat, pažljivo birajući glumce koje savršeno usklađuje sa do tada neviđenim vizuelnim efektima. Motiv dela je večita borba dobra i zla, u ovom slučaju borba slobode protiv apsolutne moći, koja jedina može biti apsolutno zlo. Jasno se vidi ne samo apsolutno zlo u liku Saurona već i kako Prsten kao njegov artefakt iskušava dobre junake i kako mu oni pre ili kasnije podležu. Bitke velikih razmera i jurnjava po nepristupačnim mestima se podrazumevaju. „Povratak kralja“, poslednji nastavak, jedan je od tri filma u istoriji Američke filmske akademije koji je dobio 11 Oskara (pored Ben Hura i Titanika), a zarada u bioskopima je premašila milijardu dolara.

3. PRIČAJ S NJOM (2002)

Ako neko poznaje ljudsku patnju i granična stanja uma, to je onda Pedro Almodovar. „Pričaj s njom“ je nesumnjivo priča o žalosti, ali i o ljubavi koja je hrani i koja svojom snagom iskupljuje. Dve žene, matadorka Lidija i plesačica Alisija, nalaze se u komi u jednoj madridskoj bolnici. Dva muškarca, Lidijin ljubavnik Marko i Alisijin bolničar Beninjo, spojeni su predanim bdenjenjem i zajedničkim razgovorima. Njima je lako da ih idealizuju jer su svedene na telesnost, oni mogu da razgovaraju s njima jer one nisu u stanju da im odgovore. Almodovarova vitalnost dolazi do izražaja dok se film bliži vrhuncu, od razočarenja, preko morbidnog silovanja devojke koja je u dubokoj komi pa sve do urnebesnog segmenta koji objašnjava reproduktivni proces. Jednom rečju, genijalno.

4. BOŽJI GRAD (2003)

Epska priča Fernanda Meirelesa govori o trgovini drogom, ratu bandi, izgaranju u ambiciji i nasilnim odmazdama u najozloglašenijoj faveli Rio de Žaneira. Zasnovan na stvarnim događajima, „Božji grad“ otkriva mračnu stranu brazilskog uličnog života sa strasnom i eksplozivnom energijom. Međutim, „kultura“ siromaštva i nasilja, ne odnosi se samo na Brazil, već odjekuje mnogo dalje. Mnogi od glumaca se pojavljuju prvi put na filmu, i zapravo su stanovnici favela kao što su Vidigal ili Sidade de Deus. Pravi protagonisti filma su samo mesto događanja, sa ljudima koji tamo žive, bore se, pobeđuju, gube i umiru. „Bori se i nećeš preživeti... beži i nećeš nikada uspeti da pobegneš“.

5. SKRIVENO (2005)

Skriveno u svom nazivu podrazumeva misteriju, a niko se ne trudi da tu misteriju razreši. Mihaela Hanekea, kontraverznog austrijskog reditelja, to jednostavno ne zanima. Njega više zanima institucionalni rasizam, skrivene, i u nekom smislu nesvesne predrasude, krivica, savremeni vid komuniciranja i samonametnuta društvena amnezija. Film je u formi kojom nas reditelj podseća da stvaranje, ali i gledanje filma nije ništa drugo do voajerizam. Ima snažan politički podtekst, a otvara ga dugačak, misteriozan snimak jedne pariske kuće, snimljen u tihoj ulici. Snimak je fiksiran, bez ikakvog zvuka, ali nesumnivo video snimak, koji kasnije biva dostavljen glavnim likovima (koje tumače Danijel Otul i Žulijet Binoš). Jedna banalna stvar menja sve.

6. PISMA SA IVO DŽIME (2006)

Holivud neumorno štancuje ratne filmove, ali retki su oni koji uspevaju da prikažu kako rat zaista izgleda. Takav utisak možete steći u prvih dvadesetak minuta „Spasavanja redova Rajana“, ali film ubrzo menja svoj tok. Sa druge strane, Istvudova „Pisma sa Ivo Džime“ odlaze mnogo dalje. Vidimo sve užase rata, ali i dosadu i ogorčenje, i to iz ugla neprijatelja, čime je saosećanje i te kako osnovano. Sa gotovo uznemirujućom brilijantnošću, film prikazuje vojnike izgubljene u ratnoj magli, razarajućoj, mučnoj i parališućoj mašini smrti. U Istvudovoj verziji, herojstvo i kukavičluk su ista strana novčića, dok je slava prepuštena generalima i istoričarima. Sa ovim poduhvatom, posle „Mistične reke“, „Devojke od milion dolara“ i „Gran Torina“, dobri filmovi koje Klint Istvud pravi nisu iznenađenje.

7. NEMA ZEMLJE ZA STARCE (2007)

Braća Koen su imala neverovatnu deceniju, a kulminacija je došla u vidu adaptacije knjige Kormaka Mekartija, ozloglašenog modernog vesterna mitskih razmera. Mnogi filmovi su se osvrnuli na vrtoglav porast nasilja u Americi, poput „Istorije nasilja“ i „Mračnog viteza“, ali nijedan nije uspeo da u potpunosti prikaže nekontrolisanu sklonost ka nasilju celokupne američke nacije. To je verovatno razlog smeštanje radnje na Zapad, koji nas podseća na mračno i nasilničko nasleđe Divljeg zapada. Upravo na taj način, kroz aluzije na genocid indijanskog stanovništva, braća Koen stižu do same suštine. Zlo nije mistifikacija, ono je banalno i obično, ono se ne može racionalizovati niti objasniti, i od njega se ne može pobeći. Dijalozi u filmu su zastrašujući, likovi šokantni, a slika čistog zla se duboko uvlači pod kožu.

8. ČETRI MESECA, TRI NEDELJE I DVA DANA (2007)

Rumunski sineasta Kristijan Munđiju sa apatičnom preciznošću opisuje kako izgleda provlačiti se kroz mračne sokake totalitarnog društva, gde je biti okrutan veoma lako i gde sitničavost može koštati glave. Ovde nije reč o koncentracionim logorima, čeličnoj ruci zakona ili opakoj represiji, već o potpunoj ravnodušnosti društva, odsustvu svakog saosećanja prema dvema bespomoćnim mladim devojkama koje pokušavaju da izađu iz borbe sa neželjenom trudnoćom. Iako je reč o poslednjim godinama komunističke vladavine u Rumuniji, film se fokusira na banalnom zlu koje je prisutno u svim režimima i na dušebrižnicima koji su spremni da manipulišu najranjivijima iz čiste dokolice.

9. MILONER IZ BLATA (2008)

Priča kojoj nije potreban sentimentalni optimizam, već samo želja i san, a onda sve postaje moguće. Tako da nije čudo što je „Milioner iz blata“ osvojio osam oskara i postigao ogroman komercijalni uspeh. Na prvi pogled se čini da je Deni Bojl ovde daleko od svojih hitova „Trejnspoting“ i „Plaža“, ali zapravo nije, jer je istim stilom, brzim, vizuelno bogatim, zanimljivim i inovativnim rešenjima, obogatio ovu malu priču o indijskim autsajderima i stvorio svetski hit. Mora se priznati da se „Milioner iz blata“ dobro očešao o slavu svetski poznatog tv-kviza Milioner, čime se nepretenciozno dočarava uzdizanje iz najgore indijske bede sve do bogatstva i instant televizijske slave koja menja sve. Odlična gluma, dobra muzika, atmosfera, eksplozija boja - jednostavno neodoljivo. Otud i nagrade.

10. AVATAR (2009)

Uprkos činjenici da se pojavio neposredno pred kraj dekade, revolucija u filmskoj industriji je dovoljna da „Avatar“ nađe svoje mesto među filmovima koji su ostavili najveći trag. Očekuje se da će taj film označiti pravu revoluciju u filmskoj industriji, prvenstveno na polju tehnike stereoskopije, budući da de radi o prvom filmu u kojem je korišćena najsavremenija trodimenzionala tehnologija sistemom fuzione kamere. Priča prati komplikovan zaplet - ljudi ne mogu da dišu na planeti Pandora, pa su genetskim inžinjeringom stvorili hibrid poznat kao Avatar. Džejk Suli, invalid i ratni veteran, dobrovoljno se prijavio da živi na planeti Pandora kao Avatar. Zaljubljuje se u princezu Navi plemena i postaje deo međuplanetarnog sukoba. Šta reći sem film titanskih razmera.

Пренето са...