Slažem se. Mislim da je najveći problem u tome što se u knjizi detaljno opisuju Vinsentova psihička stanja, a to film možda i ne može najbolje da dočara.

Recimo, film o ''Zločinu i kazni'' bi verovatno bio isto tako ''bezdušan'', ma kako dobra bila režija, gluma, scenario, itd. Gledali bismo Raskoljikova kako luta ceo film (početak bi eventualno bio krvav  ), i nema teorijske šanse da bi film verno preneo genijalnost cele priče.

Odgledaj Taegukgi hwinalrimyeo, korejske proizvodnje.

Možda ako bi neki narator izrecitovao celu knjigu 

A baš me nervira... Kad sam video Download complete sa osmehom od uveta do uveta i rezurekcijom sećanja iz knjige u glavi, odgledao ja film prvi put i ništa  Vlada konfuzija  ...nisam osetio to što sam osećao tih dana dok sam vario knjigu. Onda se zapitam da li sa mnom nešto nije u redu. Kažem ok, ajmo ponovo...sad ću da pratim tok svojih misli dok gledam film. I provalim da ja u stvari sa onim saznanjem iz knjige, u svojoj glavi dopunjavam film. I onda mi taj fim više dođe kao neki sivi flešbek nego nešto novo... Razočarenje je neopisivo.  A da kojim slučajem nisam čitao knjigu, ništa pod milim Bogom mi ne bi bilo jasno u filmu... Celo jedan svet bi mi promakao i film bi u suštini delovao originalno ali ne i ispujnavajuće ...ukratko, bezdušno. Što je sa knjigom nemoguće 

U suštini, problem je u tome što sa knjigom imaš veću slobodu. Sam zamišljaš scene, koje bi ti bile servirane na filmu... Uključuješ mozak dok čitaš. Ja volim da razvlačim knjige kao sline i dosta razmišljam o pročitanom. A film je sprčkan za sat i po... I to je to. Setićeš se par scena i generalne priče ali nikakav jak utisak ne ostavlja.

I u devojku iz knjige sam se donekle i zaljubio  što mi nije pošlo za rukom u slučaju ove glumice... Jer devojku sam ja zamišljao, a ova na filmu mi je 'servirana' da tako kažem. Nije da loše glumi, nego je nemoguće odglumiti ono što je napisano...

  Probaću to da skinem sa nekog torenta.Samo da nađem prevod i malo vremena.
  Ne slažem se sa tim da film ne može da dočara nečije psihičko stanje.Sve zavisi od toga ko i zašto snima neki film."Solaris" je najbolji primer za to.Tarkovski,sa minimalnim odstupanjiima od knjige, prati u "Sdlarisu "sva unutrašnja stanja glavnog junaka.To radi pošteno i iskreno,onako kako samo umetnici mogu.To se vidi i ne da falsifikovati.Sodeberg je uradio  film istog imena po istoj knjiza sa Klunijem u glavnoj ulozi.Razlika između ova dva Solarisa je,po mom skromnom mišljenju,ogromna i na štetu Soderberga.Soderberg se osramotio,on to verovatno zna,ali njegova verzija je daleko poznatija.Novac čini čuda i njim se skoro sve može kupiti.Sve sem talenta, Tarkovskog i još nekolicine ljudi.
  Bilo bi lepo kad bi se neko usudio da ekranizuje Dostojevskog i "Zločin i kaznu".Ja bih voleo da to uradi Nikita Mihalkov.Ali to je neka druga priča.
   

Pa dobro, ne znam za Solaris, ali eto nekako sam došao do ovog zaključka...

Ja nisam neki filmofil, i ne umem da prepoznam neke "odlike" režisera i tako neku simboliku u filmovima (osim za Odiseju, to sam protuvio  ) i tako ta obeležja kvalitetnog filma, ali cenim kada u filmu više učestvuju talenat i trud nego novac... To se primećuje i to je za mene najbitnije 

  "Solaris" je samo jedan iz mora primera "kako upropastiti neko književno delo".Čovek ne mora da bude genije da bi video da je car go.Neke stvari ili vidiš ili ne želiš da ih vidiš.Simbolika sa tim nema nikakve veze.
  Istina je da knjiga daje veću slobodu ali ne može da dočara sve ono što može film.Ja mogu čitajući da zamislim neku scenu i da je razumem ako imam odgovarajuće predznanje.Na primer,iamginarna scena u operi.Mogu da ćitam i zamišljam radnju uz pratnju neke arije koja je opisana u knjizi.Takva predznanja mi nisu potrebna u slučaju filma.Ne moram da znam šta slušam i to me ne sprečava da pratim radnju.U slučaju čitanja bi bilo obrnuto.
  Drago mi je što se u većini stvari slažemo.Iako sam dosta(nedovoljno)knjiga pročitao,za neka dela i pisca sam prvi put saznao gledajući neki film. 

U pravu si. Slažem se... Recimo, osećaj koji dobiješ kad čuješ muziku iz Kuma... To knjiga ne može dočarati.

Jedno je sigurno. Knjiga i film su dva različita sveta i statistički gledano, kad se pomešaju, u 84,67% slučajeva ne ispadne na dobro. 

  Kvantitet nije uvek kvalitet.Istina je da su mnogi filmovi sa manje ili više uspeha rađeni po knjizi.I te su knjige,u svakom slučaju, čitane.Koliko je knjiga napisano o filmu i ko ih čita.
  Film je kao medij dostupan i sveprisutan.To je velika prednost i odgovornost.

Sad sam tek izvalio šta si napisala  Nije Vinsent nego Vinston   

Inače, '84-ta mi se najviše sviđa zbog toga što se, pored svih društveno-filozofsko-ideoloških tema i fantastičnog predviđanja budućnosti sveta, na kraju svodi na klasičnu ljubavnu priču. Mislim, u knjizi je ljubav nikla na mestu gde su uslovi... Kao kad bi hteo da posadiš palmu na santi leda... 

Izvinjavam se sto upadam u malu debatu  , ali zanima me da li neko zna kako se u originalu zove horor film "Americko proganjanje"? Odgledah ga pre neki dan, ali da me ubijes, ne znam kako se zove u originalu...