Predstavljamo vam top listu najekstremnijih pojava srpskih medija, takoreći dream team domaćeg medijskog prostora.
U Srbiji mediji služe uglavnom za to da svako može da priča šta hoće, bez obzira da li sadržina ima veze s mozgom i da li je istinita. Mnogo pre nego što se pojavio internet i preuzeo tu ulogu, srpski TV kanali (a dobrim delom i oni regionalni), još početkom devedesetih godina, bili su polje na kojem svako može da testira granice boljenja uveta državnih institucija za to šta se sve pušta u program. Tokom godina iznedrena je brojna plejada TV zvezda koje su lokalni medijski prostor načinile priličnim cirkusom kakav (ne mogu da tvrdim ali sam siguran) teško da može još negde da se nađe. Ubeđen sam da u Južnim Amerikama, Afrikama, bivšim SSSR državama i Dalekim istocima ima možda i ekstremnijih pojava, ali dok se ne organizuje neka vrsta svetskog prvenstva u ovoj kategoriji, ostaću u ubeđenju da boljih od nas nema. Ova lista služi da rekapituliramo ko su bili ljudi koji su za poslednjih 25 godina najdalje dosegli mračnu stranu slobode medija.
LJUBIŠA TRGOVČEVIĆ
“Da li me čujete!?” bio je Ljubišin zaštitni znak back in the 90s. Ovom rečenicom Ljubiša je odgovarao na svaki telefonski poziv svojih mušterija koje su ga zvale željne da saznaju budućnost. Vrteo je neki prsten koji je nosio i pričao im stvari koje nemaju veze čak ni sa sadašnjošću, a kamoli s budućim vremenom. Od naivnih je uzimao pare, a ostale je zabavljao svojim lupetanjem i povišenim tonom kojim je pričao. Karijeru je počeo na TV Politika, a nastavio je na nekoj od manjih satelitskih televizija koje gleda uglavnom dijaspora. U međuvremenu je imao i aferu kada je bio (zamislite) optužen za prevaru. Nije više zvezda kakva je bio devedesetih, ali i dalje je tu. Što bi rekao Mel Gibson: ”Još sam živ, još dišem”. Koliko je Ljubiša bio nadaren da gleda u budućnost svedoči njegova izjava povodom hvatanja Ratka Mladića dok je ovaj još bio u begu: “Ja to ne vidim. Ne samo sledeće nedelje, njega nikada neće uhapsiti. Poznajem gospodina lično, ali, pazite, ne govorim to zato što mislim ovako ili onako, nego ne vidim da će ga uhapsiti.”
O Nadi ne treba previše trošiti reči, manje-više se sve zna. Televizijsku karijeru je počela na Studiu B sa zadatkom da daje savete građanstvu kako da reaguje na vremenske promene radi očuvanja zdravlja i kondicije. Saveti joj se uglavnom svode na dva ključna – leti što više tečnosti, zimi slojevito oblačenje. Iako se ne može reći da se previše trudi na poziciji konsiljerea za ponašanje u vremenskim prilikama, to je nije sprečilo da postane selebriti. Tako vam je to, kad imate taj X faktor u sebi – imate ga. Njoj je bilo suđeno da prevaziđe ulogu dežurne TV lekarke i postane TV zvezda, DJ, nezvanični simbol Beograda.
Emisija KCN Sport Dejana Anđusa na televiziji bile su prilično dosadne i isprazne. Osim što prežvakava situaciju u domaćem sportu, usput koristi priliku da melje o politici, teorijama zavere i ostalim temama za koje u Srbiji ima oko 7, 5 miliona eksperata. KCN televizija, kao neka vrsta apgrejdovane TV Palme, daje prostor entuzijastima poput Anđusa da sede u studiju satima i pričaju ni o čemu. Međutim, onda je u igru ušao jedan neočekivan adut. Milan Živadinović, poznatiji kao Bard, bivši trener FK Crvena zvezda i fudbalske reprezentacije SRJ, postao je njegov čest gost, takoreći gost rezident. Tako je Anđus otkrio svoju bolju polovinu, drugo plućno krilo, Betmena svom Robinu. Na Anđusove suvoparne teze i pitanja, koje spašava jedino uličarski žargon kojim se služi, Živa odgovara slojevito, živospisno, masno, kaldrmaški, glasno i autentično. Na Ađusove šlagvorte Živa, krešteći kao Paja Patak jebe majku i establišmentu, i podzemlju, i svakome ko se ogrešio o moral i zakon. Sam za sebe Anđus ume da bude nezanimljiv, a Živa neartikulisan, ali kada se spoje kao Voltron, postaju ubitačan tandem koji i te kako ume da zatalasa već dovoljno burnu medijsku scenu razgovorima o sportu, politici, životu.
Pre nego što je pojam Nole bio rezervisan za našeg najboljeg sportistu, prva asocijacija bio je jedan drugi čovek. Svoje emisije uvek je započinjao rečenicom “Dobro veče, dragi moji sexomani”. Gledao nas je svojim toplim pogledom sa prijatnim i širokim osmehom na licu. Ćelava glava koja se sijala kao bilijarska kugla bila je njegov zaštitni znak. Sa frekvencija TV Košave Nole Sexoman uvodio nas je u svet erotomanije, sexomanije, bezobraznih video, sajmova erotike po Budimpeštama, striptiz barova. Dovodio je eksperte iz ove oblasti, fotografe, reditelje, starlete, kolekcionare fetiša i drugih materijala da pričaju na škakljive teme. U prijatnoj atmosferi, pomoću vrcavog humora kojim je vešto hendlovao, rušio je tabue patrijarhalnog društva u tranziciji. Ta ista tranzicija prepoznala je subverzivnost njegovog izraza i odnela ga, kao i mnoge druge koji su gajili autentični stil u svom medijskom pojavljivanju. Među publikom je imao status svojevrsnog narodnog heroja, što je bio samo dodatni argument da je reč o opasnom provokatoru konvencionalnog društva.
Krunisana kraljica među prorocima, kako sebe zove, Kleopatra je u medijski prostor isplivala devedesetih. Ko je i kada krunisao nije baš najjasnije. Ono što tek nije bilo jasno tada je njen rodni bekgraund. Tabloidi su otkrili, a kasnije (kada nam se društvo emnacipiralo) je i sama priznala, da je nekada bila Dušan, ali da je, zahvaljujući savremenoj medicini i velikom trudu, postala to što danas jeste. To je za poštovanje. Od njene prve pojave bilo je jasno je to da je u pitanju vrhunski prevarant(kinja) i još veći šoumen za čiji nastup je malo reći da je politički nekorektan i nepristojan. Koliko ih se bacilo s prozora posle njenih “dobronamernih” saveta bez dlake na jeziku, ne možemo znati. S obzirom na to šta je sve govorila, očigledno labilnim ljudima u problemu koji su joj se javljali, moguće je da ih je bilo prilično.
Svrstati Tarota u red prevaranta kakvi su beli magovi i vračare bila bi greška. Jer – on nije to, on je samo jedan vrhunski TV zabavljač. Ako njegove savete uzimate za ozbiljno, a pogotovo ako ih praktikujete, onda sa vama nešto nije u redu, a ne sa njim. Problemi se ne rešavaju pranjem zuba paštetom, to je odavno poznato. Milan ljude više inspiriše da život ne shvataju ozbiljno, nego što im nudi rešenja za koje im u principu ne mogu pomoći drugi.
Ova lista ne bi bila potpuna bez srpskog Džoni Karsona – Živorada Nikolića, voditelja emisije “Žikina šarenica”. Takođe, ovo je jedino TV lice s ove liste koje nastupa na državnoj televiziji, a ne na nekoj od onih fantomskih lokalnih ili kablovskih. No, Žiku državna frekevencija nije sprečila da u nekim situacijama da sebi jednaku slobodu kakvu imaju ovi ostali “privatnici”. Žika Nacionale, svestan autoriteta koji ima kod milionskog auditorijama, neretko dozvoljava sebi lapsuse, izjave na ivici političke korektnosti, podjebavanje gledalaca, pa i da – nesvestan da mu je mikrofon uključen – ispsuje destogodišnjeg pesnika koji je potegao boga pitaj odakle da pročita svoju pesmu.
TEŠA TEŠANOVIĆ
Ovde je reč o najsubverzivnijoj ličnosti savremene srpske medijske scene. Naizgled bezopasan, nižeg rasta, pištavog glasića i s mekim Č koje izgovara, s izgledom kakvog britanskog voditelja neke dečije emisije, Teša može opasno da vas zavara. Svojim talk show programima na internet kanalu “Balkan Info” on na nedeljnoj bazi udara u temelje sistema i establišmenta, ne zazirući od toga da se u njegovom programu izgovori bilo šta. Već sama odluka da dela preko interneta, koji je za sistem i dalje neukrotiva životinja, pokazuje da je vrlo sračunato našao način da udara po establišmentu i njegovim vrednostima. Goste, koji su najčešće salonsko-desničarskog prosedea, voli da čačka i propituje šta misle o aktuelnoj vlasti. To takođe govori o njegovoj subverzivnoj promišljenosti, dovodi desničare da kritikuju desničarsku vlast. Tiha voda koja breg roni, Teša je u ovom trenutku jedno od najvećih bogastava koje imamo na medijskoj sceni.
Iako je lista posvećena pojavama sa srpske scene, ovde ću iskoristiti diskreciono pravo i uvrstiti jednog gosta iz okruženja. Bilo bi grehota ne reći koju o jednom od najopasnijih igrača lokalnog medijskog prostora – pokojnom Željko Malnaru. Hrvatski novinar bio je veliki autoritet u Jugoslaviji, išao je po svetu i pravio odlične putopisne emisije, a onda je s ulaskom u devedesete poludeo. (A ko nije?) Kao zombirana verzija samog sebe vratio se u medijski prostor preko jedne lokalne hrvatske televizije emisijom “Noćna mora”. Naziv je bio više nego adekvatan, taj šou program zaista je ličio na košmar. Predvodeći galeriju opskurnih likova, koji su mu bili redovni saradnici, Malnar je zajebavao i svoje goste i ceo hrvatski establišment. Svaka epizoda bila je nadrealnija od prethodne, a nadrealno je bilo i kada se u njegovom raspalom studiju, u tom grotlu treš estetike, pojavio slavni i kontroverzni NBA star Denis Rodman. Iako je u emisijama (a izgleda i u tom delu života) uvek bio van sebe, Malnar je bio svestan gde živi i preko svoje, blago rečeno, subverzivne emisije urnisao je po zasluzi svakog koga je stigao.
Cicolina na 10. Beldocs festivalu - Zabranjeni, divlji san
Program Biografski dokumentarci festivala Beldocs već je stvorio svoju publiku, koja očekuje da se podrobnije upozna sa nekom od poznatih ličnosti iz prošlosti, u dokumentarnom stilu, sa mnogo snimaka, mahom dosad neobjavljivanih, iz privatnih arhiva… Tako će biti i ove godine, gde ovaj program donosi i predstavlja neka imena, dobro poznata, u posve drugom svetlu.
To je slučaj i sa Ćićolinom, nekada čuvenom pornografskom zvezdom, koja u filmu Ćićolina, kuma od skandala govori o sebi i svom životu, zajedno sa drugima intervjuisanim za ovu priliku. Beldocs tim pregovara sa Ćićolinom, koja je veoma raspoložena da se upozna sa publikom u Beogradu, i bude jedna od gošći ovogodišnjeg festivalskog izdanja.
Kroz priču i arhivske materijale, film Alesandra Melacinija prati životni put Ilone Staler, kasnije poznate kao Ćićolina, sa posebnim pogledom i osvrtom na njen rad i umetnost. Na početku saznajemo da je kao mala emigrirala iz tada komunističke Mađarske u Italiju, gde je otkrila pogodno tle za život ispunjen skandalima. Devojka atraktivnog izgleda prvo je radila posao špijuna za obaveštajnu službu, da bi potom postala model. Kada je snimila fotosešn u kome je sirena u provokativnim pozama, istog časa je bila lansirana kao zvezda radeći najpre na radiju, gde je slobodan stil razgovora sa publikom izazivao tada velike skandale, preko televizije, gde je svaka njena pojava budila kontroverze, do filmova i pornografije, gde je ostavila dubok trag.
Kasnije, Ćićolina je bila prva zvezda porno filmova u istoriji demokratije, koja je izglasana za Parlament a njen turbulentan brak sa Džefom Kunsom konačno joj je osigurao status ikone u savremenoj pop kulturi.
Film je upravo fokusiran na to. Iz sasvim jednog drugog ugla, Ćićolina, kuma od skandala upoznaje nas sa jednom vrlo kompleksnom osobom, koja je zapravo u potpunosti iskoristila svoj status, kako bi u poslu koji je odabrala bila i ostala prva. Film je tako putovanje u prošlost ispunjen hardkor slikama. Preispitujući te slike, Ćićolina se i sama pita da li je ona zapravo bila ozbiljan umetnik u svom javnom nastupu, koji će zapravo tek kasnije postati vulgarizovan. Posebno uzbudljivo u filmu jeste snimanje sa pitonom, koje je uznemirili čitavu Italiju tada, a koje je zapravo postalo simbol čitavog jednog perioda italijanske istorije. Svako ko je i pomislio da je Ćićolina zapravo sinonim za vulgarnost i perverziju, zapravo sada ima priliku da se u filmu uveri u nešto potpuno suprotno – u jednu ozbilju umetnicu, koja je našla način da koristi seks u svakom životnom segmentu i da od sebe, kao seksualne figure, napravi ime i brend. Tek sada, iz filma, saznajemo I koliko je bila cenjena u poslu kojim se bavila, pa u jednom segmentu se citira i Felini, koji kaže “Ćićolina je zabranjeni, divlji san italijanskog društva… Njena seksualnost je mitološka, a ne zastrašujuća. Kada spava sa zmijama ili konjima, ona tada odnosi muške strahove o njihovoj snazi, smeškajući se konstantno poput hijeroglifa…”
To su samo neke od izjava o osobi koja oduzima dah.
Grad svetlosti postao je domaćin velike filmske ekipe koja će nam doneti najnoviji nastavak “Mission Impossible” franšize u bioskope naredne godine.
“Mission: Impossible 6” nam, pored stare ekipe koja uključuje Toma Kruza, Sajmona Pega, Rebeku Ferguson, Vanesu Kirbi, Šona Harisa i Aleka Boldvina, predstavlja i ‘novajliju’, Henrija Kevila.
Posle nedelju dana produkcije filma u Parizu, dolazi nam i prva fotografija sa seta. U pauzi noćnog snimanja, reditelj Kristofer Mekveri, Tom Kruz i Henri Kevil napravili su ovu sliku pozdravivši fanove i podsetivši ih da računaju na najviše akcije do sada, u novom nastavku jednog od najuspešnijih filmskih serijala.
Nakon Pariza ekipa se seli u London i u Novi Zeland, a najavljuje se i najspektakularnija scena koja će zaseniti sve dosadašnje Kruzove vratolomije, a koju on priprema već godinu i po dana. Da se podsetimo, Kruz je imao prilično opasne scene, viseći sa najviše zgrade na svetu, Burdž Kalife, držeći dah 6 minuta pod vodom tokom snimanja jedne scene ili viseći sa strane aviona A400M koji poleće sa piste.
Ostvarenje “Mission: Impossible 6” u bioskopima treba da se pojavi 27. jula 2018. godine.
Akciona komedija u režiji Gaja Ričija, “Man From U.N.C.L.E.” iz 2015. godine, nastala na osnovu istoimene serije, koja je emitovana sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, dobiće svoj nastavak. Da podsetimo, dva vodeća lika u pomenutoj akcionoj komediji su Napoleon Solo (Henri Kavil), agent CIA-e i Ilija Kurjakin (Armi Hamer), operativac KGB-a, koji su učestvovali u zajedničkoj misiji u kojoj im je bio zadatak da spreče misterioznu kriminalnu organizaciju da umnožava nuklearno oružje. Armi Hamer je izjavio za Slashfilm, tokom razgovora sa novinarima, povodom njegovog najnovijeg ostvarenja “Free Fire”, da Lajonel Vigram, producent i koscenarista originalnog, trenutno piše nastavak filma “Man From U.N.C.L.E.”.
On je tom prilikom rekao: ” Pozvao sam Lajonela Vigrama, producenta filma, i on i Gaj su uradili zajedno produkciju i napisali ga. A ja sam odreagovao, kao, ‘Drugar, o čemu je reč? Pitaju me u vezi ovog sr*nja sve vreme. Možeš li, jednostavno, da napišeš nastavak?’ On je odreagovao, kao, ‘Znaš li šta? Da, je*i ga, uradiću to. Naravno, napisaću nastavak.’ A ja sam odreagovao, ‘Ako napišeš, siguran sam da ćemo ga snimiti’, tako da, ko zna? Danas je prvi dan da sam nekom ispričao ovu priču. Jedino sam rekao jednoj drugoj osobi koja je pitala. Očigledno, nastavak je upravo napisan. Bez pritiska, Lajonel” Ako je sudeći prema originalnom filmu, deluje da je ostavljen prostor za još dva karaktera u nastavku, a to su likovi Gabi, koju je igrala Alisija Vikander i Aleksandra Vejverlija, kojeg je tumačio Hju Grant. Za sada, ostaje nam samo da pratimo dalji razvoj ovog projekta.
Ово је прича о два момка која су, како кажу, остварила дечачки сан. Направили су савремени фото-стрип о Бетмену, из три дела. Реализација њиховог сна трајала је пет месеци. Фотографије су настајале ноћу, а Бетмен је момак из Новог Сада који је сам направио, кажу, верну копију аутентичног црног костима.
Трејлер најављује трећи део трилогије о Бетмену, који је направљен у Србији. А ово су аутори – Владимир Весков који, попут Бруса Вејна, дању живи другачијим животом. Он је ветеринар по образовању. Запослен је у ИТ индустрији као гејминг стручњак. Како би оживео Бетмена, ушао је у лик по ставу, кретању, размишљању, али и по снази и кондицији.
Прича је почела тако што сам ја направио костим Бетмена за једну попкултурну конвенцију на којој сам требао да прикажем то први пут. После мало времена када су изашле прве слике на друштвеним мрежама, на Фејсбуку, Ђорђе је са мном ступио у контакт са једном врло интересантном и лепом идејом“, открива Весков.
Ђорђе Бошковић је признати фотограф, иначе специјализован за аутомобиле. Са истом љубављу приступио је и овом послу. Иако је реч о фотографији, прича је, каже он, морала филмски да се исприча.
Бошковић истиче да је Бетмен, као лик, активан искључиво ноћу: „У деведесет одсто случајева, кроз тематике стрипова, екранизације и све, активан је ноћу. Генерално, и ја сам фотограф који независно од овог пројекта воли да фотографише ноћу техником дуге експозиције.“
То значи да особа коју фотографише мора неколико секунди да буде потпуно мирна, у паузама изузетно динамичних сетова.
„Сетови су били јако динамични, пошто је Ђорђе свакако инсистирао на томе да то све има неку причу, са чиме се јако слажем, и онда је то подразумевало да правимо јако динамичне снимке, у суштини фотографисање у покрету и тако те ствари. Наравно, било је ту доста интеракција, нарочито у трећој серији са Џокером и са специјалцима, где сам имао прилику да позирам, скачем, стојим на прилично високим местима, што је било јако узбудљиво. Било је јако исцрпљујуће, али било је ипак вредно тога“, објашњава Весков.
Чини се да је све било спремно и пре него што су се Владимир и Ђорђе упознали.
„Инспирацију сам генерално тражио у стрипу и у ди-си верзији анимираних филмова, односно прича и тематика уопште из стрипова везана за 'Бетмен' тематику“, наводи Ђорђе.
Ово је обимна прича из три сегмента. Први део је сниман у једном напуштеном дворцу у Војводини и представља вилу Бруса Вејна, која је у фази распадања. Други део је сниман такође у Војводини, у напуштеној католичкој цркви.
Бошковић додаје да је то све крунисано трећим делом, који је сниман у Београду.
„Имао сам посебне људе из групе 'Патфајднер', којима велико хвала, који су глумили СВОТ тим, групу специјалаца. Имали смо такође и његовог најгорег непријатеља, а то је Џокер, глумио га је Александар Николић“, каже Ђорђе.
Бетменов костим издржао је до краја снимања.
„Костим је, нажалост, страдао у једном тренутку када сам скакао са једног малог узвишења, не претерано великог, на релативно високом спрату једне зграде. Приликом доскока сам успео да оштетим део костима који нажалост, касније, није ми се претерано исплатило да га поправљам“, прича Весков.
Владимир је прави кос-плејер заљубљеник. Пре Бетменовог, направио је много костима. Дечачко у овим момцима наставља да живи. Нису нам рекли да ли и шта следеће спремају, али су се загонетно осмехивали. То нам је, за сада, довољно.
Holivudski režiser Oliver Stoun snima film o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu koji će, kako veruje, "otvoriti Amerikancima oči" za drugačije gledište. Film "otvara čitavo gledište o kojem mi, Amerikanci, nismo čuli", rekao je Stoun u intervjuu za list "Sidnej morning herald".
Poznari režiser je naveo da će u filmu biti prikazan Putinove odnose prema događajima u svetu od kako je prvi put izabran za ruskog predsednika 2000. godine.
"Gospodin Putin je jedan od najvažnijih svetskih lidera i s obzirom da su ga SAD proglasile neprijateljem, velikim neprijateljem, mislim da je veoma važno da čujemo šta on ima da kaže", kazao je Stoun, prenela je agencija Tass.
On je dodao da se sa Putinom sastao nekoliko puta i da su razgovarali o Edvardu Snoudenu i da će i to biti u filmu.
Prošle godine, Stoun je snimio dokumentarac "Ukrajina u plamenu" koja obrađuje dešavanja 2014. godine. Tada je obavio intervjue sa Putinom i bivšim ukrajinskim predsednikom Viktorom Janukovičem.
Stoun je Dobitnik tri Oskara, a nagrađivan je i na filmskim festivalima u Berlinu i Veneciji.
Prema romanu “Firestarter” Sivena Kinga, nastao je 1984. godine istoimeni naučno-fantastični horor film. Ovih dana osvanula je vest da je rimejk ovog filma u pripremi i da će ga režirati Akiva Goldsman. Ovu novost je objavio filmski producent Džejson Blum, čovek koji stoji ispred kompanije Blumhouse Pictures, a koja će raditi na ovom projektu. Osim što će režirati, Golsman će biti i jedan od pisaca ovog filma, zajedno sa Skotom Timsom (“Rectify”), pri čemu se očekuje da scenario bude približniji samom romanu nego što je to bio slučaj sa prvom adaptacijom. U originalnom filmu glavna uloga pripala je Dru Barimur, koja je igrala devojčicu, čiji su roditelji učestvovali u moćnom medicinskom eksperimentu u kojem su dobili telekinetičke sposobnosti. Kao rezultat toga, njihovo dete, tj. ona, rođena je sa pirokinetičkim sposobnostima. Zbog toga ju je otela tajna vladina agencija, koja je želela da iskoristi njene sposobnosti kao oružje. Koga ćemo imati prilike da vidimo u glavnoj ulozi u novoj adaptaciji još uvek nije poznato, kao ni moguć premijerni datum.
Tema: 
