Par mojih drugara su shabani i to je pocelo uzasno da me nervira. Objasnim ja njima sve lepo s vremena na vreme kroz razna pitanja na koja oni sami daju odgovore i mirnim tonom da to nisu prave vrednosti ....elem bude sve lepo par dana, medjutim kad naidje petak subota , stizu tako meni poruke ,,Brate ajmo na Blejvoc , rezervisali smo separe'' i tako mene jeza uhvati  Dzaba sva moja prica... Medjutim problem je sto su to ipak moji drugari iz detinjstva i dobri su momci iako su shabani( kad kazem shabani mislim  roze majca uvek uska 2 broja manja, mora markirano,.... jedva cekam 40 000 evra da dam na kola, separe, ,,dobre ribe oko stola''....mislim poznat sindrom vec). Poslednje 3-4 godine stvarno je mucno odrzavati takvo prijateljstvo. Ne znam sa da radim a da ne budem skot, shvatanja su nam se dijametralno promenila od pre 4-5 godina. Ajde mogu da tolerisem muziku koja se slusa na takvim mestima, jbg to je ipak neki ukus...   ali najveci problem je glupost koja je prisutna u njihovim glavama. Ponekad traze da ih upoznam sa svojim drugaricama, jednom sam to i uradio, devojke se frapirale... sa razlogom.... Sta da radim ....ne znam....

Menjaj prijatelje.

I moji. Teraj to u kurac.

Neki ljudi rastu, neki ne. To je normalno.

Zeznuto je tako tek prekinuti, roditelji su nam ekstra prijatelji, znamo se od osnovne skole, trenirali zajedno kosarku...ima tu citava istorija...a na drugoj strani tesko mi je i da odem na pice s njima a kamoli u grad....prosto nemam sta da pricam vise sa njima.....

Ne moraš da prekidaš.... štaviše, mislim da mali broj prijateljstava biva tako okončan.
Ljudi se najčešće jednostavno udalje... ređe se čuju, još ređe viđaju... Distanciranost.

DIstanciraj se postepeno. Ja sam imala isti slucaj, ali ne sa sabanima nego sa fenserajem najgorim - izlazimo 5 puta nedeljno i sedimo u bar dva kafica dnevno i pijemo kafu ... ma cao 

sve ti je objasnjeno ... ja sam sa dosta muke to sve odradio na vreme ... sada imam prijatelje koji su za 10 klasa bolji od bivsih drugara...

Nadjes druge prijatelje, ljude sa kojima zelis da prvodis vreme... a sa ovima smanjis kontakt... ne moras da prekines svaki, vec svedes na kulturnih jednom mesecno... ili par puta godisnje....
Ako ti treba opravdanje... ili tvojim roditeljima... fakultet, posao, devojka, zivot... nemas vremena...
Nece ni oni imati vremena za tebe... stvar odrastanja...

A siliti nesto bezveze... je glupo...

Sto jes jes, distancirati se polako, izgleda kao razumno resenje.