Ni ja, majke mi... čitam i pokušavam da skontam već 15 minuta al ne mogu pa da me jebeš

ako vam nije jasno...pojasniću kasnije,sad nemam kad. ako ni tad..šta da radim

evo:
Marko je najbolje uhvatio nit. izvinjavam se što sam zapetljala i ubacila indijsko-Gavrilovićki  momenat.
cilj je bio da mi te dvije epizode stvore uvod i daju slikovit prikaz poente teme.
ta indijska epizoda ima za cilj da-učiteljicu prikaže kao osobu koja je živjela u katastrofalnim uslovima. bila je neupućena,odsječena od civilizacije. kao i ljudi iz njenog okruženja,znala je za taj šablon i navikla se. za bolje nije znala. a onda se vremenom ipak rodila želja da napreduje i upoznala je drugačiji svijet. vratila se u svoj prvobitni željna toga da probudi ljude i proširi im vidike. a naišla je samo na neodobravanje. tako da je,iako kažu da je znanje moć i ona je isto stekla,osjetila nemoć jer nije imala uslova da ga primijeni na one koje voli. cupkala je u mjestu. i možda je osjetila da je sve to što je stekla zaludno i da je možda bolje da je živjela kao i svi oni.
i to me zanima...i ja i svi mi znamo nekog ko živi loše,jako loše. zaostaje za toliko stvari..a zna da postoje bolji uslovi,njemu nedostižni na duže vrijeme,možda i nikad. i taj momenat je druga strana priče,kad znamo za bolje,ali kroz tudji primjer.
i evo,možemo da zamislimo da smo na jednoj od ove dvije strane. znači-svakako nam je loše. kad smo ipak srećniji,kad ne znamo za bolje i kad prosto živimo tako kako živimo ili kad nam je sve tu..a ipak nam je daleko. šta bi na vas uticalo,kad biste se bolje osjećali i zašto?
tu izgleda glavnu razliku pravi psihološki momenat,to što dozvoljavamo i što je jače od nas to da našu nesreću čini većom ili sreću manjom poredjenje sa drugima.

jesam li bar malo pojasnila

onaj kom su bolji uslovi pred nosem,ali ipak nedostizni

smatram da covek nije siromasan ako ima nekog ko ce ga voleti ,postovati , ko ce mu biti pravi prijatelj, bez obzira na njegov drustveni ili finansijski status. Znam dosta ljudi koji "imaju sve" a ustvari nemaju nista i jednog dana kada ostanu bez novca, dobrih automobila . . . itd. nece imati ko da im pomogne e tek tada ce shvatiti koliko su stvarno siromasni

Jesi. Shvatila sam da ne želim da živim u Indiji.

ni ja,samo da je posjetim nisam valjda toliko loše objasnila kad je akcenat na jadu u Indiji

Poenta jeste da ako razmaziš sebe sa nekim pomakom u svom životu, teško će ti biti da se vratiš nazad. Isto tako, stalno ćeš sebe da mračiš osećajem da si nesretan jer eto ubacio si par novina u životu isada ti je teško da se vratiš nazad (sada recimo imaš jak internet, i prinuđen si da smanjiš brzinu, odjednom ćeš se osećati loše jer si se navikao na brzinu koju si imao pre smanjenja i teško ti je da napraviš tranziciju).

meni i dalje nije jasno 

Hvala 

Sto? Lepa zemlja  Jes da bi se udala sa 13 i vrhunac kinematografije bi ti bio Bolivud (  ) ali taka je kultura pa i ne bi mislila da ima bolje 

Ne, zaista, to su ti kulturoloske razlike. Mi znamo za bolje i hocemo bolje, oni su srecni i ovako

Ni meni 

Imamo ''smisao za humor'' koji je samo nama smešan.    

Nego, sve je to, Sofi draga, relativno. Postoje ljudi (po bogatstvu - bilo duhovnom, bilo materijalnom) koji su, na primer, daleko ispod mene. Isto tako, postoje ljudi koji su daleko iznad mene. Sve je to izuzetno relativno. Kad se pozicioniramo, uvek to radimo u odnosu na neki kriterijum. Sve zavisi koji kriterijum usvojimo kao relevantan. Ako je nama relevantan, ne znači da je i drugima. Tako da je to merenje ko ima bolje uslove i ostalo prilično nezgodna stvar.

Na neki način je gordo ići okolo i glumiti prosvetitelja, kao ta učiteljica iz priče. Šta nju ima da bude briga o tome kako drugi žive? Ako je se ne pita za mišljenje ili savet, neka ćuti. Koliko ima stvari kod drugih ljudi koje su meni lično totalno idiotske, pa mi to ne daje za pravo da idem okolo i ''prosvetljujem'' ih. Ni ja, ni bilo ko. Tako da - u se i u svoje kljuse.