čisto radi uvoda..krenuh da ručam i rekoh,ajd da vidim šta ima a TV. listam i pod milim bogom ništa nema...i okrenuh pink. tamo ,pored onih smećarskih Huan/Pablo/Sarabela serija,ubaciše i neku indijsku. zove se Mala nevjesta.
tamo gdje se uklučih ,bilo je u toku neko vjenčanje. baš te Male nevjeste. i sad,svi slave,sve šareno i  veselo..i zabavu prekida učiteljica. učiteljica je završila velike škole u gradu,emancipovala se...gad pokvareni,truje omladinu da se ne udaju i žene sa 13.  i izlaže argumente zašto  mala nevjesta ne treba postati nevjesta,svi je mrko gledaju,mala nevjesta u nevjerici kreće da diže veo..pogadja je učiteljicina izjava da je njen brak grijeh. njoj se svidja nakit,veselje..ali ne želi da čini grijeh. njeni je sprječavaju i pričaju joj kako je učiteljica zla,sa druge strane neki čine sve da je se riješe jer truje i filozofira.
e sad,sve ovo je imalo  par efekata na mene. jedan od njih je da me podsjetio na jedno pitanje,misao..od ranije.
zanima me vaše mišljenje,kako gledate na to.
naime,nepravda,nejednakost,patnja,razaranja..sve je to onaj ružniji dio našeg okruženja. e sad,mi koliko toliko živimo u civilizaciji i znamo za mnoge njene tvorevine . uživamo u njima ili smo bar informisani. e sad,ljudi smo,pa i kad je dobro,dio nas pogleda i sa strane da vidi koliko je bolje nego nekom drugom ,što mu nekad stvori još veću satisfakciju. nekad nam ne ide,pa kažu-a vidiš li koliko ljudi gladuje,kako obraza imaš da se žališ? i onda nas recimo smiri to da jednostavno ima i gorih stvari koje srećom nisu nas zadesile. toliko zemalja živi ili u bijedi ili pod nekakvim čudnim zakonima. neko za nas misli da smo čudni. u tome je i draž,raznolikost,štagod.
ali neke stvari su zbilja apsurdne,prikažu na nekom dokumentarcu kako se širom svijeta živi loše(boga mi i daleko bolje) i sve to ostavlja utisak. e sad,ako pogledamo malog Afrikanca u nekoj zabiti kako,kao i toliko njegovih članova familije,prijatelja,poznanika..ne zna za toliko stvari,živi kako ne dolikuje,a opet preživljava..i eto,zna da tamo daleeko neko živi i bolje,ali to nije njegova svakodnevica,čuje i osvrne se,vidi svoje i vrati se u priču.
onda pogledamo nekog našeg recimo..on živi očajno,evo tipa ovi Gavrilovići ili bilo ko iz grada,ali na ivici bijede. i oni znaju da u njihovom komšiluku,svuda okolo..ljudi žive primjetno bolje. gledaju toliko stvari koje ne mogu da imaju,a nama su tako obične. (akcenat nije na Gavrilovićima,njih sam samo usput pomenula).
ko je siromašniji,onaj ko jednostavno nema,ali i ne zna za bolje ili onaj kom su bolji uslovi pred nosem,ali ipak nedostižni?

Joj Sofi...a da ti ne gledaš taj Pink...jedno 10 godina?

ma nije me Pink potaknuo na razmišljanje,ovo me zanimalo  onako. Brano bre

bitno je ovo poslednje,a ovo do tad je samo najava,uvod..

Ah, kultura i njene razlike.  Uciteljica je videla bolje, i zeli bolje, devojcica od 13 ne zna za bolje i ne zeli bolje jer joj odgovara tako kako je. Jednostavno kultura diktira i to sta je bolje a sta ne. Gavrilovicima bi koristio bolji kompjuter ali recimo deci u Africi ne bi znacio ama bas nista jer niti imaju struje niti su zainteresovani za takav vid zabave.

Onome ko nema i ne zna za bolje dodje nekako svejedno, onaj ko nema i zna da ima i bolje njemu je nekako losije jer zna da ima i bolje. Tako da, teze je ovome drugom, mnogo teze.

SF je imao jednu lepu temu o sreci po kojoj si srecniji ukoliko znas da si uzeo najbolje u datom trenutku. Pocim se ti pitas jel ima bolje i nezadovoljan si nema ni neke srece

Siromasan je onaj ko je glup, imao para ili nemao.

Inace, nasim ljudima je svojstveno da veruju da su siromasni, da se zale kako su siromasni na sva zvona, kukaju... ali malo toga rade da promene situaciju u kojoj su. Britanski savet zadnje 2 godine ima chevening stipendije za postdiplomske studije na Kembridzu/Oxfordu... drugar koji radi za njih je 2008 obisao sva mesta koja imaju status grada u Srbiji, i sakupio jedva dvadesetak zainteresovanih. Ej, znaci svi troskovi regulisani, posle godinu dana se vratis sa prestiznom master diplomom koja te preporucuje kod iole ozbiljnih poslodavaca... i nista. Isto je i sa kreditima za zapocinjanje sopstvenog biznisa. Postoje novci, fondovi... samo fale ljudi koji ce da dodju sa idejom i iskoriste taj novac... al' njih nema. E sad, da l' su neinformisani, ili je lakse sedeti kuci i zaliti se na situaciju... ne znam.

Ovaj deo sa indijskom serijom ne bih komentarisao, nista nisam shvatio.

ako zanemarimo da je ovo prvo sadržaj serije..bitna je samo ta paralela..recimo kako živi toliko Indijaca,ovima konkretno su ti običaji skroz normalni,ophodjenje..drugima je bolesno.
isto,mislim da su 'srećniji' oni okruženi bijedom,jer ove druge okružuje toliko nedostižnih stvari zbog kojih su drugi srećni,oni ne..i to im dodatno staje na muku

Ja sam uvek za brak, čak i kada je između devojčica od 14 godina (uz dozvolu roditelja naravno). Kulturne razlike? Plz jedna moja tetka se udala za svog učitelja (70 tih godina prošloga veka) inače poreklom je sa Durmitora, Crna Gora. Brak nije dugo trajao, ali ajde. Ranije je bilo normalno da se devojka uda što ranije (sa 28 pre 30 godina neudate su bile okarakterisane kao Baba devojke, mada to nije sprečilo mnoge da se ne udaju). Mislim da je problem današnjeg vremena to što se tešimo sa recimo "Sex i Grad"-om, dobrom serijom što se tiče zabavnog karaktera, ali "stavi prst na čelo" po pitanju sadržaja. Ok je biti single devojka u 35? Nooo, jer ima ono nešto zvano biološki sat, stvar koja služi da nas spreči da previše "blesavimo" a da pri tome ne postanemo roditelji (u braku ili van njega).
Anyway, malo sam se raspisao, bottom line je "brak, što da ne", čak i sa 14. Ljudi volite se, žente se i stvarajte.

Meni se ipak cini da su mladi ljudi danas poprilicno razmazeni kad je u pitanju brak i ozbiljni odnosi uopste. Stice se utisak da bi zene htele da ih zavede neki tipus iz meksicke serije, muskarci bi da ozene zenu kao sa filma, i malo su spremni da prave kompromise po tom pitanju... prosto njihov koncept idealnog braka i bracnog zivota ukljucuje element "idealnog" patnera, a sve ispod toga ce neumitno dovesti do kajanja, samo je pitanje vremena.
Brak sa 14?    To je kao da mladom orlu podrezes krila... time se psiholoski najvazniji i nenadoknadiv period zivota podredjuje necemu manje bitnom, promenljivom i nadoknadivom. Psiholoski najraniji dozvoljen trenutak bio bi zavrsetak faze adolescencije.

E, pa sada, nekada su se žene udavale i sa toliko. Ništa im nije falilo, jer se znalo za koga se udaju i kakav će taj neko život da im pruži. Ali, slažem se, današnje 14godišnjakinje nisu ni za prineti kao nekad.

Joj kud mi spomenu Gavrilovice...kad krenem da ih pljujem izacu u Kuriru
Meni se povraca od njih i njihovo osmoro dece ...da izvinete,deca nisu krivaal' ono dvoje....