Немци траже да се у Шумарицама обележе гробови њихових

Немци траже да се у Шумарицама обележе гробови њихових војника

До краја године биће завршена обнова Старог војничког гробља у Крагујевцу, али ће питање које је прошле године покренула надлежна комисија Бундестага морати да буде решено на међудржавном нивоу, наглашавају градске власти

Кррагујевац – Чланови Немачког савеза за бригу о ратним гробовима боравили су августа прошле године у Крагујевцу. Том приликом поменули су могућност да се на Старом војничком гробљу обележе гробови њених војника из оба светска рата.

Како су објаснили, то би осим у Крагујевцу требало да буде урађено у Краљеву и у још неколико места у Војводини, што би се регулисало билатералним споразумом између Немачке и Србије.

С обзиром на то да се крагујевачко Старо војничко гробље налази у Шумарицама, где су окупационе трупе Трећег рајха 21. октобра 1941. стрељале око 2.800 недужних цивила, јасно је зашто је ово питање изузетно деликатно и зашто се о иницијативи градска власт до сада није изјашњавала.

Ипак, недуго после тога, на иницијативу Марка Терзића, кустоса Спомен-музеја „21. октобар”, формирана је трочлана комисија која је недавно, после шест месеци рада, завршила истраживање у вези са Старим војничким гробљем. Терзић је, иначе, у новембру прошле године боравио у Бундестагу, где су му чланови Комисије за обележавање немачких војних гробаља у свету такође предложили да се гробови немачких војника у Крагујевцу обележе спомен-плочом.

– Према једном документу, на Старом војничком гробљу у Крагујевцу сахрањено је 62, а према другом 72 аустроугарска војника из Првог светског рата. Они су првобитно били покопани у кругу Војнотехничког завода, али су одатле њихови посмртни остаци пренети у Шумарице када је Лепеница средином тридесетих година прошлог века поплавила фабрику оружја. Такође, комисија је, осим истраживања у Архиву Југославије и Војногеографском институту, узела и изјаву Александра Кузмановића који је посведочио да је 1944. присуствовао сахрани тројице немачких војника – наводи Терзић.

Према подацима које је прикупила трочлана комисија, на Старом војничком гробљу сахрањено је 3.200 војника из различитих ратова. Данас постоји свега стотинак обележених хумки. Нова власт је после Другог светског рата уништила највећи део гробља. До 1953, када се формира шумарички меморијални комплекс, Старо војничко гробље је готово у целини пошумљено.

– Основну поруку крагујевачког спомен-парка не треба мењати, али га треба унапредити. Људи морају да знају ко све почива у Шумарицама, тим пре што на Старом војничком гробљу има више сахрањених него стрељаних октобра 1941 – поручује кустос Марко Терзић.

Старо војничко гробље у Шумарицама почиње да се формира у време српско-турских ратова 1876–1878, а по војничким и урбанистичким правилима заокружено је 1915, када је у Крагујевац смештена Централна војна болница и Врховна команда. У болници је, према речима Предрага Илића, директора Историјског архива Шумадије, у једном тренутку било више од 5.000 рањеника и заражених тифусом, међу којима су и аустроугарски заробљеници. Помрли су, наводи он, сахрањени на Старом војничком гробљу.

– Истраживања о овом делу заборављене историје треба наставити. Старо војничко гробље, које је после Другог светског рата пало у сенку шумаричких жртава из 1941, свакако треба обновити. Није спорно да се обележе и гробови непријатељских солдата, мада Немци, ако желе, могу да ексхумирају и однесу земне остатке својих војника – напомиње Илић.

Да ће Старо војничко гробље бити обновљено за „Политику” потврђује Миљан Бјелетић члан Градског већа за културу. Каже да ће тај посао бити завршен ове године и да су из буџета већ опредељена средства.

– Што се тиче немачког захтева, он је изречен усмено, а не у званичној форми. Уосталом, то питање подразумева и ангажман Владе Србије – закључује Бјелетић.

Крагујевачки урбаниста и архитекта Верољуб Трифуновић је утврдио да се Старо војничко гробље простирало на око два хектара. Границе су, каже, биле јасно уцртане, а окупаторске војске су га проширивале по ободима.

До скрнављења гробова и затирања обележја дошло је после Другог светског рата,

о чему је својевремено писао крагујевачки публициста Милослав Самарџић. Он је у часопису „Погледи”, чији је уредник био, објавио једину преосталу фотографију Старог војничког гробља у Шумарицама пре но што је највећим делом уништено. Самарџић је још 1998. упутио молбу тадашњем градском руководству да се ово гробље обнови.

Лав Карађорђевића – аустроугарски заробљеник

По наруџбини краља Петра Првог Карађорђевића, уочи Првог светског рата, крај цркве на Опленцу, задужбине ове династије, требало је да се поставе два лава у белом мермеру. Због ратних дејстава ова вајарска композиција је раздвојена. Не зна се где је завршила једна од тих фигура, а другу су Аустријанци, по заузимању Крагујевца 1915, поставили баш на Старом војничком гробљу у Шумарицама. На постаменту је првобитно стајало „Pro Patria”. После Другог светског рата натпис је скинут и замењен речима „Захвална отаџбина 1914–1918”.

http://www.politika.rs/scc/clanak/381885/Nemci-traze-da-se-u-Sumaricama-obeleze-grobovi-njihovih-vojnika

Одличан повод, да се једином и право окупатору испостави рачун.

Дакле Турска. Је л'' Турској све дозвољено ??? Хиљаду пута веће злочине су чинили који су трајали вековима, окупација која нас је прескупо коштала, да не спомињем геноцид и над културом, која је од Срба потурица створила један нови измишљени народ са којим и дан данас имамо непријатељске односе и онда Турци у центру града могу да негују своје споменике, да подижу своје смрдљиве радње и да пласирају своје дебилне серије.

Прво да рушимо преостала турска гробља и споменике, па онда тек да Немцима кажемо поносно НЕ.

Ако ништа бар су комунисти протерали домаће Немце после рата, а потом смо у Немачкој створили најбројнију српску дијаспору.
А шта је Турска урадила за Србију ? Оставила нам њене малотурске.