E ovako,imam 21 godinu i par problema.Idem na fakultet u drugi grad,i tamo sam veoma usamljen (kao i ovde gde zivim).Nemam nijednog druga i to mi zaista tesko pada.Uvek mi je bilo tesko da se upoznam sa nekim novim,jer nikada nisam ni znao kako.Ceo zivot mi se svodi na to sto odem  na predavanja, vratim se kuci,budem ostatak dana u stanu,i to je to.Ne znam sta bih dao da imam nekoga da izadjem u grad ili bilo gde,ovako se osecam potpuno odbaceno.Takodje nikada nisam imao devojku,nisam nikada uzivo prisao devojci,jer nisam imao gde.Par njih me je odbilo,ali to nije bilo uzivo.To je sve veoma uticalo na mene.Sta da radim ?

Verovatno neka sekta.

Šalim te. 

@Finlandia

Od koje anksioznosti? Ne deluje mi da ti imaš socijalnu anksioznost. Baš mi deluješ društveno.
A od anksioznosti uopšte, to bi već reko da je moguće, oblačiš se ko Sreda. 
A, skontao sam na šta ti misliš.. jebiga. 

Пикаш доту? 

Hm, nisi ništa spomenuo u vezi straha od ljudi ili situacija nekih, ali obično ljudi koji su tako izolovani imaju socijalnu fobiju. Plašiš li se da pričaš s nepoznatim ljudima? Crveniš, gušiš se, izgubiš se, pa ne znaš šta da kažeš, iako si normalan? 

Čudno mi je da je razlog za toliku izolaciju "ne znam kako i nemam gde". Više mi deluje kao opravdanje, a ne uzrok problema.

Najbolje je pričati sa pravim psihologom, ako je u pitanju socijalna fobija ili anksioznost.