Немачки удар на америчку економску стегу

Европски партнери праве сопствену агенцију за рејтинг како би спречили Американце да контролишу светске привредне токове


Европљанима доста америчких правила: Франкфуртска берза (Фото Ројтерс)

Ангела Меркел корача стопама некадашњег ментора Хелмута Кола. Ако је дугогодишњи канцелар Кол заведен у златну књигу шефова немачких влада јер му је приписана кључна улога у процесу уједињења две Немачке, Меркелова би могла да уђе у европске анале као политичарка која је ослободила континенталну привреду од америчког диктата.

У Немачкој, наиме, убрзано се врше припреме за увођење европског система рејтинга, свеобухватног вредновања моћи и перспектива развоја националних привреда, али и појединачних, великих предузећа. Идеја се приписује „размишљању” Ангеле Меркел. Нови, европски систем рејтинга, под немачком контролом, заменио би амерички којим је, према подацима Американаца, контролисано и (пре)усмеравано 95 одсто свих светских и националних привредних токова.

У Берлину се званично говори о унапређењу праксе оцењивања бонитета тако да би европски систем требало да „неутралише” мане које су се у пракси исказале минулих година. Мисли се, пре свега, на америчке агенције за анализу и процењивање рејтинга „Мудис”, „Фич” и „Сандард и Пур” које су минулих година биле у жижи критике Европљана.

„Куцнуло је пет до дванаест да се стане на пут једностраном процењивању реалног рејтинга који је по правилу узрок судбоносним хаваријама”, изјавио је за „Политику” Флоријан Тончар, стручњак немачких либерала за питања рејтинга у коалиционој влади Ангеле Меркел. „На основу погрешно процењеног бонитета посрнулих привредних великана, долазило је у најмање два наврата до ланчане реакције на светским тржиштима. Два пута – 2002. и 2008. године – светска привреда, она на западној страни, доведена је на ивицу слома.”

Европски политичари и финансијски стручњаци, наравно, виде далеко важнији аспект у плану оснивања европске агенције за рејтинг. Овде је, пре свега, реч о покушају водећих привредних сила ЕУ да се од САД одузме најважнији инструмент контроле привредних токова у свету.

Опште је прихваћено виђење да су америчке агенције за рејтинг својим проценама утицале на пад и раст акција на берзама широм света. Стварале су климу у којој је званичном Вашингтону лако пало да утиче на одређене националне привреде, обузда „несташне партнере”. Или да утиче на политички развој земаља у којима су на власти „неподобни”...

Европске агенције за рејтинг, уз новоосновану берзанску контролну установу ЕСМА, требало би да омогуће Европи да води монетарну и привредну политику – ослобођена стега „прекоокеанских комшија”.

Придржавајући се, барем привидно, глобалистичког регулатива да и процена рејтинга треба да буде препуштена приватним стручњацима – не сме бити инструмент влада – Берлин је „надахнуо” приватне факторе да се позабаве оснивањем европске агенције.

Задатак је преузела немачка фирма „Роланд Бергер” у сарадњи са Немачком берзом и Финансијском иницијативом Франкфурт, уз помоћ покрајинске владе Хесена. Наравно, благослов Берлина није изостао.

„Европа би морала да покаже довољно самопоуздања и преузме тај задатак”, рекла је Меркелова и истовремено најавила подршку савезне владе, критикујући праксу по којој су агенције за рејтинг стопроцентно у приватном власништву. „Агенције остварују приходе нудећи услуге великим банкама и мултинационалним концернима, што доводи у питање објективност рејтинга.”

Берлин није једини центар који благонаклоно гледа на оснивање агенције, јер су Париз, Рим, Брисел и Цирих подржали идеју, а из кабинета Меркелове у Берлину саопштено је да ће се канцеларка наредних недеља, уместо на годишњи одмор, запутити у све престонице ЕУ, не би ли обезбедила јединствену помоћ свих чланица Уније.

-------------------------------------------------------------

Сорос: Направити излаз из еврозоне

Беч – Амерички милијардер Џорџ Сорос је изјавио да је „вероватно неизбежно” да се усвоји механизам који би омогућио слабијим чланицама еврозоне да изађу из тог блока, преноси Танјуг.

Сорос је на панел дискусији у Бечу у недељу, на питање да ли је либерална демократија у Европи у опасности, одговорио: „Не постоји механизам за напуштање еврозоне, што је у тренутним околностима вероватно неизбежно. Налазимо се на ивици економског колапса, који је започео у Грчкој, али би могао лако да се прошири. Финансијски систем у свету је и даље веома рањив”, пренела је Агенција економских информација Блумберг.
Милош Казимировић
објављено: 28.06.2011.

Политика

а јбт...још није цркло пашче

Cetvrti rajh

Сорос: Направити излаз из еврозоне

Беч – Амерички милијардер Џорџ Сорос је изјавио да је „вероватно неизбежно” да се усвоји механизам који би омогућио слабијим чланицама еврозоне да изађу из тог блока, преноси Танјуг.
#############################################################

kada ovo kaze Soros onda  je veliki zajeb na pomolu. A nasi trce u kandze EU. 11 godina se uspostavljaju uslovi za ulazak  Srbije u EU a 11111 ce nam trebati da se iscupamo od te bedeeee koju nam nasi prodavci muda za bubrege stalno serviraju

Ma zlo jedno, oce da izbace one koji vise trose nego sto zaradjuju. Sto rece Schwarzenegger u Crvenom usijanju:
"Kapitaljism..."

`сте прочитали коментаре са Политике,горе?
Изгледа да стварно има компетентних ликова који разумеју тематику.

Кина и Немачка потписале уговоре вредне 15 милијарди долара

Немачка и Кина су данас потписале неколико уговора вредних више од 15 милијарди долара, током посете Берлину кинеског премијера Вена Ђиабаоа.

Међу уговорима је и велика наруџбина авиона марке Ербас.

Немачка канцеларка Ангела Меркел је рекла да се један уговор односи на 62 авиона типа А 320, а други на 88 авиона.

Вен, који је синоћ стигао у Берлин из Будимпеште, отворио је данас економски немачко-кинески форум.

Према његовим речима, оба уговора су вредна више од 15 милијарди долара.

Трговина између Кине и Немачке била је прошле године нешто изнад 130 милијади евра, 38,5 одсто више него 2009. Кина је девети највећи купац немачке робе - за 53,6 милијарди евра - и води на листи извозника у Немачку, која је прошле године за кинеску робу и услуге платила 76,5 милијарди евра.

Ангела Меркел је рекла да је Кина сад трећи највећи трговачки партнер Немачке, „али обе земље сматрају да оно што је добро може да буде боље”.

Кина је 2009. године престигла Немачку као највећег светског извозника.

Вен је рекао да је „Немачка мотор сарадње Кине са читавом Европом”.

„Ми, Кина и Немачка, већ јесмо велики партнери.... Очекујемо поштовање нашег суверенитета и територијалног интегритета наше земље (Кине)”, рекао је кинески премијер и додао да Европа не треба да критикује Кину.

Берлин је, као и многе земље ЕУ, критиковао у априлу хапшење дисидентског уметника Аија Вејвеја, који је пуштен на слободу недељу дана касније.

„Кина има још доста пута да пређе у одређеним областима”, као што су судске процедуре, рекла је Ангела Меркел на заједничкој конференцији за новинаре, на којој је поздравила ослобађање кинеског уметника.

Поред та два уговора, представници 13 кинеских министарстава се састали су се са немачким колегама с којима је потписана серија споразума о сарадњи у разним областима, међу којима електрична енергија и безбедност прехрабрених производа.
Линк

Једна Кина има 13 Министарстава,а ми 26 

Aaaaaa.... znaci Doslo Svabama iz dupeta u vugla. 

Pa,dobro...trebalo im je samo 6 decenija. 

 

---

Izbombardovaće ih neko, što se zajebavaju bezveze. 

 

Почело је .Уништавање Америке у пуном јеку.

Кина начинила избор између евра и долара
            
Кина последњих недеља продаје велике партије америчких долара из својих девизних резерви и купује евро. Ову вест активно коментаришу финансијски аналитичари у читавом свету. Стручњаци сматрају да Кина са њених девизним резервама од три трилона долара већ је потврдила место важног фактора који одређује кретања у светској економији и утиче на доношење политичких одлука.

Према оценама западних финансијских експерата, банка Кине продаје до две милијарде америчких долара дневно и трећину њих пребацује у евро. У контексту деловања финансијских власти Кине на куповини европске валуте на тржиштима наставља да расте курс евра.

Сазнало се да се у последње време обим америчких хартија од вредности које поседује Кина смањио. До сада је Кина била други после Јапана поседник хартија од вредности САД. Ипак, тенденција промене финансијских приоритета Кине у страну Старог света јача, истакао је за Глас Русије дописни члан РАН Василиј Михејев.

 

Планови Кине за диверзификацију структуре златних и девизних резерви имају како финансијски, тако и политички карактер, сматра Василиј Михејев. Куповина евра је повезана са тиме што Кина намерава да подржи економију зоне евра, купи у наредно време део државних облигација после реструктуризације грчког дуга. Такође она је усмерена на пружање помоћи економија Шпаније и Португалије, које могу да се нађу у сличном положају.

Без обзира на повољне уговоре, потписане у току недавне посете премијера Државног савета Кине Венга Ђијабао земљама Европе и нове изјаве Пекинга о томе да она неће дати слабим еропским економијама да потону, у самим европски престоницама на последње кораке Кине гледају противречо. Треба схватити да Кина не делује несебичо, писао је, на пример, један од водећих немачких листова.

Кина је заинтересована не само за размену ембарга за испоруку оружја европске производње и добијање савремених технологија, већ и за јачање економског и политичког утицаја у Европи. Спасавајући Грчку од дефолта и пружајући јој неопходне кредите, Кина је успела да уђе у стратешке гране земље – туристичку и саобраћајну. Сасвим је могуће да таква перспектива чека и друге европске земље које осећају тешкоће, самтрају европски политиколози.

Колико ће брзо расти економски и политички утицај Кине у Европи, како ће се понашати европски политичари ако буду везани кинеским кредитима? У сваком случају, већ сада донедавно омиљену тему европских новинара о кршењу људских права у Кини утишавају ускрлици о економским шансама на огромном кинеском тржишту – подвлачи немачка штампа, коментаришући посету кинеског премијера Немачкој.

Извор