Kad sam ja to rekao mislio sam na to da su se sada ljudi velikom vecinom pomirili da zive u zabokrecini i da drugacija Srbija nije moguca. Zato i odu lakse. Onda se mnogo vise verovalo da mozemo bolje i da ce biti bolje. Pa je vise ljudi moglo i da pomisli da vredi boriti se.

E, iskreno... meni je vise muka od tog bulshita... bez uvrede...
Za ove skoro 4 decenije svog zivota dozivela sam 3 krize, 2 bombardovanja i dva rata... dosta od mene... ono... jebes ti to...
Da li me je za neke stvari utrnulo, pa imam taj stav "sve se da prezivet", jeste... ali jebote... jel moramo bas svaku generaciju da ostetimo uzduz i popreko.
Moji roditelji, kao i svi nasi su bili tih godina polu-ludi... na bensedinima, zalihama iz vremena Ante Markovica... cekovima... taj period, ma koliko se trudila nisam zaboravila. Verovatno i sto si stariji sve vise izbijaju te potisnute uspomene.
Meni uopste nije toplo oko srca kada stojim u redu u prodavnici 10 minuta jer neko pise cek za cekom da bi napravio nedeljni rucak.
Zajebi sve to i vecito mucenistvo.
Ne zelim kao moji roditelji da zivim od crkavice i mislim da je to onoliko koliko vredim. Ne zelim ni kao oni da sa 40 godina i malim detetom pocinjem od 0 u nekoj tudjoj drzavi... ali... Uvek je to veliko "ali" i ne vidim sta mi je "topla slovenska dusa" ista dobro donela.

S druge strane, ja sam u onih 10% sto gotovo isto zivi bez obzira na sistem... pa me verovatno i vise dotice, jer kada si bedan... drogiras se laksim stvarima da prezivis... Danas je gore nego devedesetih jer smo imali par godina normalnog zivota, ponovo, koji je opet ispresecan raznim sranjima.

Добро, није све ни тако лоше. Дође земљотрес ко овај јутрос у Албанији и скрати муке. 

Meni se samo čini da vi nekako previše lično doživljavate neke stvari. Ne znam kako bih vam to objasnio, ja svako jutro moram da ustajem i jurim na posao, vozim klinca u vrtić, imam 101 obavezu koju vrlo verovatno lakše završavam u mom gradu nego da recimo živim u Parizu. Sve bi me to čekalo i da odem za Berlin. E sad, da l bi mi bilo lakše ako znam da je korupcije manje u Berlinu ili su čistije ulice u Berlinu dok ja radim sve te iste stvari kao i ovde svaki dan a ovde je kao Vučić i Mali pa sad to mene nešto mnogo tangira, ne znam ja mislim da mi je svejedno ili sam ja takvog karaktera pa me te stvari ne dotiču mnogo.

isti covek u drugoj sredini je drugi covek...

sredina kreira ponasanje...

ti bi u berlinu bio jos veca katastrofa...

cisto da ne bude zabune...

prosto materjalizam je toliko uzeo maha da su ljudi totalno odlepili...

mislim na ovaj socioloski darvinizam...

@sergio

Stvar ukusa. Stvar izbora. Stvar kurcobolje. Stvar ko zna cega. Stvar momenta kada ces reci - e, sad stvarno dosta.
Kazem, ja sam privilegovana. Zasto, ne bih da ulazim u tu pricu. Pa ipak probija i u moj svet.
Pre neki dan sam na istu ovu pricu o poznanici koja je otisla i na moje pitanje: “Ko ce ostati na kraju?”, nabrojano pet-sest osoba iz mog neposrednog okruzenja. Nisam uverena, zaista.

Da ramose, moguce je da previse licno dozivljavamo neke stvari. Iz tvoje perspektive.

Meni u Srbiji ekstra, ne bih menjao svoju zemlju ni za jednu nacisticku zemlju iz Evrope.

A bilo bi mi i jos i bolje da te nacisticke zemlje nemaju pristup mojoj zemlji.

Tvoj problem je sto vidis samo Evropu. A sto se nacizma tice, ne moras da ides mnogo dalje od svoje ulice...

Pa..realno nzm ni sto kazem Evropa kad je skoro svaka druga drzavau Evropi ziva propast.

A u mojoj ulici nema nacista. Niti toga ima u Srbiji.
Imas manekene nacizma..glumce, decu..

Ali pravi nacisti Prave zivotinje E to samo u EU ima.