Vitkost čuva i mentalno zdravlje
Ako se potrudite da u srednjim godinama održite vitku liniju, bićete ne samo fizički zdraviji, već će i vaš um bolje funkcionisati kada uđete u treće doba. Dokaz za to pruža studija koja je objavljena u najnovijem broju američkog časopisa "Neurološki arhiv". U njoj se, u stvari, po prvi put ukazuje na postojanje direktne veze između preterane težine i staračke demencije i Alchajmerove bolesti. Dosad je bilo valjano dokumentovano jedino to da je gojaznost uzrok oboljenja krvnih sudova i bolova u zglobovima.

Autori ove studije su stručnjaci s Karolinska instituta u Švedskoj. Oni kažu da se rizik od Alchajmerove bolesti dodatno uvećava ukoliko je prekomerna debljina u srednjem životnom dobu udružena s visokim krvnim pritiskom i povišenim holesterolom ( a obično jeste ). Rizik od ove teške bolesti je u tom slučaju čak šest puta veći nego kod zdravog čoveka.

Švedski eksperti su u svoje istraživanje uključili 1.449 sredovečnih žena i muškaraca, kojima su izmerili indeks telesne mase, krvni pritisak i nivo holesterola. Kada su posle 20-ak godina testirali njihove saznajne sposobnosti, otkrili su da se Alchajmerova bolest, ili demencija, pojavila kod gotovo 17 odsto ispitanika čiji je indeks telesne mase svojevremeno bio veći od 30, i kod pet odsto onih koji su za svoju visinu imali normalnu kilažu. Pošto je uzeo u obzir i druge faktore rizika, kao što su visok pritisak i visok holesterol, švedski tim je zaključio da sama gojaznost zapravo udvostručuje šanse za mentalno propadanje u poznijim godinama. I da u tome nema nikakve razlike između žena i muškaraca.

Istraživači objašnjavaju da tek treba da se utvrdi zbog čega debljina dovodi do opadanja umnih moći, ali dodaju da je izvesno da problemi s krvnim sudovima, izazvani povišenim pritiskom i holesterolom, ometaju rad mozga. Oni smatraju da bi eliminisanje bar jednog faktora rizika bitno smanjilo opasnost da se u starosti izgubi bistrina uma.



Izvor: Glas Javnosti \ S. P. 
 

Opasnost od dodirivanja očiju prljavim rukama

Nemački naučnici smatraju da je za vreme prehlade bolje nositi naočare nego kontaktna sočiva. To objašnjavaju time da su meka sočiva sklona skupljanju bakterija, a prilikom kijanja i kašljanja ruke se zaraze mikroorganizmima, pa ukoliko se takvim rukama trljaju oči, može doći do širenja infekcije. Posledica toga obično je konjunktivitis.

Šef odeljenja za kontaktna sočiva Gerald Boehme iz Diseldorfa smatra da ne treba dirati niti trljati oči rukama i da treba deci stalno ukazivati da je to veoma loša navika. Ukoliko imate potrebu za tim da trljate oči, pre toga operite dobro ruke kako ne biste preneli infekciju.


Izvor: Glas Javnosti

Slobodno šetajte po hladnoći

Šetnja tokom zime je idealan način da se otarasite viška kilograma. Novi materijali od kojih se pravi zimska oprema (jakne, pantalone, džemperi) su ono u šta treba uložiti jer su lagani, a topli. U svakom slučaju bićete mnogo više raspoloženi da izađete i protegnete noge ako vam je toplo, a ne znojite se nego ako ste znojavi i drhtite od hladnoće. Pre nego što izađete pripremite se na adekvatan način:

* sačekajte bar 10 minuta da se zagrejete. Kada je hladno, vašem srčanom mišiću je potrebno više vremena da bude spreman
* nosite šal preko nosa i usta ako je veliki minus, da biste sprečili utrnulost i bol prilikom udisanja vazduha. Ovo je posebno važno ako imate astmu ili srčane probleme
* obujte cipele ili čizme koje se ne klizaju i termo čarape ili grejače.


Izvor: Glas Javnosti \ I. S.

Kupovina je kuluk za leđa

Praznici su prošli, mislite da je vreme nabavke i šopinga napokon prošlo, ali zaboravili ste da rasprodaje tek treba da počnu. Možda se ova aktivnost čini lakom, ali svi koji su probali znaju da je za uspešan šoping potrebno mnogo snage, posebno u predelu leđa. Evo nekoliko saveta koje bi u kupovini trebalo da primenjujete da biste izbegli bolove u zadnjem delu.

* rasporedite težinu kesa u obe ruke podjednako da biste održali ravnotežu
* nemojte nositi teške stvari. Ako baš morate, kesu držite za obe ručke. Takođe, ispravite leđa da biste skinuli teret sa ramena.

* nosite udobnu obuću
* nikako ne nosite velike i teške pakete i kese odjednom. Na primer, kada stignete kući, popnite se do stana i iz nekoliko tura unesite stvari
* koristite kolica u supermarketima.


Izvor: Glas Javnosti \ I. S.

Akutne infekcije krive za moždane i srčane udare

Dr Liam Smeeth analizirao je sa timom bazu podataka "UNITED KINGDOM GENERAL PRACTISE RESEARCH DATA BASE", koja obuhvata pet miliona registrovanih pacijenata. Studijom je obuhvaćeno oko 60.000 pacijenata različite starosne dobi u vremenskom periodu 1987-2000. godine.

Obradili su 55.000 pacijenata koji su imali moždani ili srčani udar, potvrđenu respiratornu i urinarnu infekciju. Nakon ovog obimnog pregleda dokumentacije i parametara koje su pratili, konstatovali su da je povećan broj moždanih i srčanih udara posle akutnih infekcija.


Izvor: Glas Javnosti \ Dr Ksenija Maid
neurolog