Pitamo lekara
 
Kada treba kontrolisati oči?

Redovne kontrole očiju su neophodne, kao i redovne kontrole opšteg zdravstvenog stanja organizma. Postoje takozvane organizovane kontrole vida i očiju u toku života. Tako je u detinjstvu neophodna kontrola vida jer se na vreme mogu uočiti anomalije i sprovesti korekcija istih. Polaskom u školu sva deca imaju redovne preglede kod očnog lekara. Pri polaganju vozačkog ispita ili pri zapošljavanju, naročito kod profesija koje zahtevaju oštar vid (piloti, vozači) vrši se kontrola vida.

Ali ne treba se oslanjati samo na povremene preglede, neophodno bi bilo bar jednom godišnje proveriti oštrinu vida i stanje očiju. Razlog za to je u činjenici da se neke bolesti oka mogu razviti i bez primećivanja početnih simptoma, a otkrivaju se pri pregledu kod očnog lekara. Rano otkrivanje i zaustavljanje mnogih oboljenja, pa i oboljenja oka, igra ključnu ulogu i u lečenju.

Dr Ksenija Maid

Izbegavajte pirsing jezika

Ukoliko ste pristalica pirsinga i želite da probušite jezik, morate biti svesni rizika koji minđuša u ustima nosi.

-Dugo krvarenje ukoliko se jezik probuši tamo gde ne treba
-Ukoliko jezik otekne, slabije snabdevanje organizma kiseonikom

-Gubitak čula ukusa i pokretljivosti jezika
-Teškoće pri žvakanju, govoru i gutanju
I. S.
   

Uh, nešto mi je upalo u oko!

Kada vam trunka, prašina ili dlačica uđe u oko, ne trljajte ga savetuju oftamolozi. Tako možete da povredite rožnjaču. Evo šta biste umesto češanja i trljanja trebali da uradite:

- Ako nosite kontaktna sočiva izvadite ih, pre nego što pokušate da odstranite strano telo
- Ako se trunka nalazi na zenici ili na obojenom delu oka, isperite ga vodom.

- Ako je trunka na beonjači ili na samoj ivici, navlaženom maramicom pokušajte da je izvadite
I. S

Kada da detetu promenite četkicu za zube

Naše preporuke prvenstveno važe za mališane i prevenciju od karijesa. Dakle, na šta da obratite pažnju kada su dečije četkice za zube u pitanju.

- Pri nabavci odaberite tri različite vrste četkice, pa pustite dete da izabere onu koja mu se najviše sviđa
- Naučite mališane da operu četkicu pravilno posle svake upotrebe i da je drže na suvom mestu

- Menjajte detetovu četkicu za zube svaka tri meseca ili češće
- Ako vam se dete razboli, odmah pošto ozdravi nabavite novu četkicu.
I. S.

Zdravi nokti

Kada su nokti u pitanju, njihovo zdravlje nije krucijalno samo za lepotu, već i za dobrobit vaših prstiju. Stručnjaci sa "Mejo" klinike nude rešenja koja će vaše nokte očuvati u top formi.
Zaštitite nokte. Nosite gumene ili pamučne rukavice svaki put kada ruke dugo držite pod vodom, na primer dok perete sudove ili čistite kuću.
Ne koristite ih kao alat. Nemojte bušiti i vaditi stvari noktima.

Ne grickajte ni nokte ni zanoktice, tako možete da oštetite tkivo. I najmanja posekotina pored nokta omogućava bakterijama da se nastane na vašim prstima i izazovu infekciju.
Često hidrirajte nokte. Kada na ruke nanosite kremu, utrljajte je i u nokte.
I. S.

Šta je vitiligo?

Vitiligo se karakteriše promenama na koži u vidu belih fleka koje mogu biti različite veličine. Bele fleke su posledica uništavanja ćelija (melanocita) koje proizvode pigment za kožu (melanin). Uzrok bolesti je nepoznat, a često se dovodi u vezu sa stresnom situacijom. Vitiligo nije zarazno oboljenje i javlja se u raznim životnim dobima i kod muškaraca i kod žena. Promene se mogu javiti na svim delovima tela, a najčešće na licu, rukama, stopalama, genitalijama.

Lečenje se sprovodi pod nadzorom lekara specijaliste za kožne bolesti (dermatologa) uz primenu krema i vitaminske terapije.



Izvor: Glas Javnosti \ Dr Neđo Maid

Šta je čmičak?

Čmičak (hordeolum) je gnojno zapaljenje žlezda kapka. U zavisnosti koje su žlezde inficirane razlikujemo unutrašnji hordeolum (infekcija Meibomovih žlezda) i spoljašnji hordeolum (kod infekcije Molovih žlezda). Klinička slika ovog oboljenja se odlikuje zapaljenjskim čvorićem, koji je okružen bolnim otokom i crvenilom.

Ukoliko je čmičak veći, može (ali veoma retko) da bude udružen sa povišenom temperaturom i otokom limfnog čvora sa iste strane. Uzrok zapaljenja je bakterija iz grupe stafilokoka. Hordeolum se može ponavljati, a recidivi se češće javljaju kod osoba koje imaju šećernu bolest.

Kod spoljašnjeg hordeoluma gnoj se može spontano isprazniti kroz rub i kožu kapka, a kod unutrašnjeg čmička kroz vežnjaču, ali lečenje mora da se obavlja pod kontrolom oftalmologa. Lečenje može da bude i konzervativno, uz primenu toplih, suvih obloga i antibiotskih masti.

Međutim, može da se vrši čupanje trepavice na obolelom mestu, jer se na taj način vrši dreniranje gnojnog sadržaja na kapku. Ponekada je neophodno da se pod kontrolom oftalmologa uradi incizija kako bi se proces zaustavio.



Izvor: Glas Javnosti \ Dr Neđo Maid, hirurg

Šta je cerumen (ušna mast)

Cerumen (ušna mast) je produkt ceruminoznih žlezda koje se nalaze u uhu, žute je boje, ali usled stajanja ima čvršću konzistenciju i poprima tamnosmeđu boju. Cerumen se svakodnevno stvara i ima svoju ulogu u uhu, a eliminiše se iz njega putem žvakanja i spavanja. Kada se javi pojačano lučenje lojnih i ceruminoznih žlezda, u spoljašnjem ušnom kanalu može da se stvori čep i dovede do tegoba.

To je obično individualno, tačan uzrok nastanka čepa se ne zna, ali se vezuje za pojačano lučenje, nepravilnu eliminaciju, suženje ušnog kanala... Cerumen je higroskopan i ukoliko voda uđe u ušni kanal u dodiru sa njom jako bubri i može da zapuši ušni kanal u potpunosti, što dovodi do iznenadne pojave simptoma kao što su gluvoća, zujanje i osećaj punoće u uhu. Tegobe se obično javljaju posle kupanja ili pranja kose. Ponekada se nagomilava postepeno i dovodi do opstrukcije ušnog kanala.

Dijagnoza oboljenja se postavlja pregledom kod lekara za uho, grlo i nos i pomoću aparata otoskopa kroz koji se vidi žutosmeđi čep koji vrši opstrukciju kanala. Lečenje se sastoji u ispiranju ušnog kanala toplom vodom, pomoću brizgalice, a ponekada je potrebno prethodno razmekšati cerumen primenom kapljica pa tek onda vršiti ispiranje. Ukoliko obolela osoba ima neka druga oboljenja uha, povredu, ili je to imala ranije, odstranjivanje cerumena vrši se specijalnim instrumentima pod kontrolom otorinolaringologa.



Izvor: Glas Javnosti \ Dr Ksenija Maid

Imam povremeni zatvor, krvarenje iz čmara i bolove u predelu čmara? Da li mogu da dobijem rak?

Na osnovu vaših tegoba koje opisujete najverovatnije se radi o hemoroidalnom oboljenju. Trijas je karakterističan za ovo oboljenje, koje je veoma često zastupljeno, i koje je potrebno redovno lečiti jer se vremenom pogoršava i prelazi od blažih stepena ka težim. Uzroci nastanka ovog oboljenja su brojni i to: slabost mišića venskog zida, zapaljenjski procesi, zatvor, trudnoća, nepodesna ishrana, razna zanimanja kao i razna oboljenja unutrašnjih organa.

Slični simptomi javljaju se i kod tumora debelog creva, naročito završnog dela. Tumori rektuma su veoma česti, te je potrebno uvek misliti i na ovo oboljenje. Hemoroidalno oboljenje ne prelazi u rak, ali postojanje tumora u rektumu može dovesti do pojave hemoroida. Neophodno je zato redovno se kontrolisati kod stručnjaka, u slučaju potrebe ispitati uzrok tegoba i lečiti oboljenje koje ih izaziva.



Izvor: Glas Javnosti \ Dr V.Zađina, hirurg proktolog

Kako nastaju aneurizme aorte

Pod aneurizmom podrazumevamo ograničen prostor ispunjen tečnom krvlju iz arterije sa kojom je povezana. Sve aneurizme se dele na prave i lažne. U zidu prave aneurizme nalazimo sve slojeve arterijskog zida ili njihove ostatke, a kod lažnih aurizmatska vreća je fibrozne građe, obložena endotelom, a najčešće nastaje na mestu krvnog ugruška (hematoma) na mestu povrede krvnog suda. Uzrok nastanka aneurizmi je najčešće arterioskleroza, i to na aorti, njenoj račvi i bedrenim arterijama.

Arteriosklerotična aneurizma je prava aneurizma, koja izgleda kao lokalno, vretenasto proširenje. Ova aneurizma se vremenom povećava i tromb koji se nalazi uz zid aorte dovodi do usporenja protoka krvi. Više od 99 odsto aneurizmi abdominalne aorte posledica su arterioskleroze, a većina nastaje od ishodišta bubrežnih arterija do račvanja aorte.

KliniČki znaci: Neoštećena abdominalna aneurizma obično je bez znakova. Bolesnici ne osećaju ništa izuzev bolne mase na dodir koja pulsira. Jak bol, kada ne postoji prskanje, karakteriše zapaljena reakcija oko aneurizme koja je debljine od dva do četiri centimetra. Pri pregledu se nalazi vretenasta ili okruglasta masa u trbuhu koja pulsira.

Najčešće je tumefakt smešten u gornjem delu trbuha, u visini pupka, što je slučaj kada se aneurizma nalazi ispod bubrežnih arterija. Kod krupnijih pacijenata aneurizmi se nalaze ispod pupka, a nekada i ispod rebarnog luka, a kod mršavijih se može jasno napipati kao ispupčenje. Aneurizme su osetljive na dodir i pipanje kod pregleda. Ako postoji izrazita, bolna osetljivost, to govori da se radi o ili zapaljenoj aneurizmi, ili o rupturi - pucanju iste.

Za postavljanje dijagnoze koristi se i rendgenski pregled. Radiografija otkriva kalcifikacije u predelu aneurizme i to kod arteriosklerotičnih trbušnih aneurizama.

LEČENJE: Kod većine nekomplikovanih aneurizmi vrši se preventivno operativno lečenje. Kod ruptura, jedino je hitna operacija ta koja spasava život.
Postoji i oblik anurizme koja se naziva aneurizma disekans koja se nalazi u zidu i to između središnjeg sloja, a nastaje prodorom krvi kroz rascep na unutrašnjem sloju. Ova često obuhvata ceo obim, a najčešće je na aorti. Pucanje njenog spoljašnjeg zida dovodi do nagle smrti. Prsnuće unutrašnjeg zida je retko, a najčešće dolazi do spontanog izlečenja.



Izvor: Glas Javnosti \ Dr V.Zađina, hirurg 
 

Vitkost čuva i mentalno zdravlje
Ako se potrudite da u srednjim godinama održite vitku liniju, bićete ne samo fizički zdraviji, već će i vaš um bolje funkcionisati kada uđete u treće doba. Dokaz za to pruža studija koja je objavljena u najnovijem broju američkog časopisa "Neurološki arhiv". U njoj se, u stvari, po prvi put ukazuje na postojanje direktne veze između preterane težine i staračke demencije i Alchajmerove bolesti. Dosad je bilo valjano dokumentovano jedino to da je gojaznost uzrok oboljenja krvnih sudova i bolova u zglobovima.

Autori ove studije su stručnjaci s Karolinska instituta u Švedskoj. Oni kažu da se rizik od Alchajmerove bolesti dodatno uvećava ukoliko je prekomerna debljina u srednjem životnom dobu udružena s visokim krvnim pritiskom i povišenim holesterolom ( a obično jeste ). Rizik od ove teške bolesti je u tom slučaju čak šest puta veći nego kod zdravog čoveka.

Švedski eksperti su u svoje istraživanje uključili 1.449 sredovečnih žena i muškaraca, kojima su izmerili indeks telesne mase, krvni pritisak i nivo holesterola. Kada su posle 20-ak godina testirali njihove saznajne sposobnosti, otkrili su da se Alchajmerova bolest, ili demencija, pojavila kod gotovo 17 odsto ispitanika čiji je indeks telesne mase svojevremeno bio veći od 30, i kod pet odsto onih koji su za svoju visinu imali normalnu kilažu. Pošto je uzeo u obzir i druge faktore rizika, kao što su visok pritisak i visok holesterol, švedski tim je zaključio da sama gojaznost zapravo udvostručuje šanse za mentalno propadanje u poznijim godinama. I da u tome nema nikakve razlike između žena i muškaraca.

Istraživači objašnjavaju da tek treba da se utvrdi zbog čega debljina dovodi do opadanja umnih moći, ali dodaju da je izvesno da problemi s krvnim sudovima, izazvani povišenim pritiskom i holesterolom, ometaju rad mozga. Oni smatraju da bi eliminisanje bar jednog faktora rizika bitno smanjilo opasnost da se u starosti izgubi bistrina uma.



Izvor: Glas Javnosti \ S. P. 
 

Opasnost od dodirivanja očiju prljavim rukama

Nemački naučnici smatraju da je za vreme prehlade bolje nositi naočare nego kontaktna sočiva. To objašnjavaju time da su meka sočiva sklona skupljanju bakterija, a prilikom kijanja i kašljanja ruke se zaraze mikroorganizmima, pa ukoliko se takvim rukama trljaju oči, može doći do širenja infekcije. Posledica toga obično je konjunktivitis.

Šef odeljenja za kontaktna sočiva Gerald Boehme iz Diseldorfa smatra da ne treba dirati niti trljati oči rukama i da treba deci stalno ukazivati da je to veoma loša navika. Ukoliko imate potrebu za tim da trljate oči, pre toga operite dobro ruke kako ne biste preneli infekciju.


Izvor: Glas Javnosti

Slobodno šetajte po hladnoći

Šetnja tokom zime je idealan način da se otarasite viška kilograma. Novi materijali od kojih se pravi zimska oprema (jakne, pantalone, džemperi) su ono u šta treba uložiti jer su lagani, a topli. U svakom slučaju bićete mnogo više raspoloženi da izađete i protegnete noge ako vam je toplo, a ne znojite se nego ako ste znojavi i drhtite od hladnoće. Pre nego što izađete pripremite se na adekvatan način:

* sačekajte bar 10 minuta da se zagrejete. Kada je hladno, vašem srčanom mišiću je potrebno više vremena da bude spreman
* nosite šal preko nosa i usta ako je veliki minus, da biste sprečili utrnulost i bol prilikom udisanja vazduha. Ovo je posebno važno ako imate astmu ili srčane probleme
* obujte cipele ili čizme koje se ne klizaju i termo čarape ili grejače.


Izvor: Glas Javnosti \ I. S.

Kupovina je kuluk za leđa

Praznici su prošli, mislite da je vreme nabavke i šopinga napokon prošlo, ali zaboravili ste da rasprodaje tek treba da počnu. Možda se ova aktivnost čini lakom, ali svi koji su probali znaju da je za uspešan šoping potrebno mnogo snage, posebno u predelu leđa. Evo nekoliko saveta koje bi u kupovini trebalo da primenjujete da biste izbegli bolove u zadnjem delu.

* rasporedite težinu kesa u obe ruke podjednako da biste održali ravnotežu
* nemojte nositi teške stvari. Ako baš morate, kesu držite za obe ručke. Takođe, ispravite leđa da biste skinuli teret sa ramena.

* nosite udobnu obuću
* nikako ne nosite velike i teške pakete i kese odjednom. Na primer, kada stignete kući, popnite se do stana i iz nekoliko tura unesite stvari
* koristite kolica u supermarketima.


Izvor: Glas Javnosti \ I. S.

Akutne infekcije krive za moždane i srčane udare

Dr Liam Smeeth analizirao je sa timom bazu podataka "UNITED KINGDOM GENERAL PRACTISE RESEARCH DATA BASE", koja obuhvata pet miliona registrovanih pacijenata. Studijom je obuhvaćeno oko 60.000 pacijenata različite starosne dobi u vremenskom periodu 1987-2000. godine.

Obradili su 55.000 pacijenata koji su imali moždani ili srčani udar, potvrđenu respiratornu i urinarnu infekciju. Nakon ovog obimnog pregleda dokumentacije i parametara koje su pratili, konstatovali su da je povećan broj moždanih i srčanih udara posle akutnih infekcija.


Izvor: Glas Javnosti \ Dr Ksenija Maid
neurolog