Pitamo lekara
 
Kada treba kontrolisati oči?

Redovne kontrole očiju su neophodne, kao i redovne kontrole opšteg zdravstvenog stanja organizma. Postoje takozvane organizovane kontrole vida i očiju u toku života. Tako je u detinjstvu neophodna kontrola vida jer se na vreme mogu uočiti anomalije i sprovesti korekcija istih. Polaskom u školu sva deca imaju redovne preglede kod očnog lekara. Pri polaganju vozačkog ispita ili pri zapošljavanju, naročito kod profesija koje zahtevaju oštar vid (piloti, vozači) vrši se kontrola vida.

Ali ne treba se oslanjati samo na povremene preglede, neophodno bi bilo bar jednom godišnje proveriti oštrinu vida i stanje očiju. Razlog za to je u činjenici da se neke bolesti oka mogu razviti i bez primećivanja početnih simptoma, a otkrivaju se pri pregledu kod očnog lekara. Rano otkrivanje i zaustavljanje mnogih oboljenja, pa i oboljenja oka, igra ključnu ulogu i u lečenju.

Dr Ksenija Maid

Izbegavajte pirsing jezika

Ukoliko ste pristalica pirsinga i želite da probušite jezik, morate biti svesni rizika koji minđuša u ustima nosi.

-Dugo krvarenje ukoliko se jezik probuši tamo gde ne treba
-Ukoliko jezik otekne, slabije snabdevanje organizma kiseonikom

-Gubitak čula ukusa i pokretljivosti jezika
-Teškoće pri žvakanju, govoru i gutanju
I. S.
   

Uh, nešto mi je upalo u oko!

Kada vam trunka, prašina ili dlačica uđe u oko, ne trljajte ga savetuju oftamolozi. Tako možete da povredite rožnjaču. Evo šta biste umesto češanja i trljanja trebali da uradite:

- Ako nosite kontaktna sočiva izvadite ih, pre nego što pokušate da odstranite strano telo
- Ako se trunka nalazi na zenici ili na obojenom delu oka, isperite ga vodom.

- Ako je trunka na beonjači ili na samoj ivici, navlaženom maramicom pokušajte da je izvadite
I. S

Kada da detetu promenite četkicu za zube

Naše preporuke prvenstveno važe za mališane i prevenciju od karijesa. Dakle, na šta da obratite pažnju kada su dečije četkice za zube u pitanju.

- Pri nabavci odaberite tri različite vrste četkice, pa pustite dete da izabere onu koja mu se najviše sviđa
- Naučite mališane da operu četkicu pravilno posle svake upotrebe i da je drže na suvom mestu

- Menjajte detetovu četkicu za zube svaka tri meseca ili češće
- Ako vam se dete razboli, odmah pošto ozdravi nabavite novu četkicu.
I. S.

Zdravi nokti

Kada su nokti u pitanju, njihovo zdravlje nije krucijalno samo za lepotu, već i za dobrobit vaših prstiju. Stručnjaci sa "Mejo" klinike nude rešenja koja će vaše nokte očuvati u top formi.
Zaštitite nokte. Nosite gumene ili pamučne rukavice svaki put kada ruke dugo držite pod vodom, na primer dok perete sudove ili čistite kuću.
Ne koristite ih kao alat. Nemojte bušiti i vaditi stvari noktima.

Ne grickajte ni nokte ni zanoktice, tako možete da oštetite tkivo. I najmanja posekotina pored nokta omogućava bakterijama da se nastane na vašim prstima i izazovu infekciju.
Često hidrirajte nokte. Kada na ruke nanosite kremu, utrljajte je i u nokte.
I. S.

Šta je vitiligo?

Vitiligo se karakteriše promenama na koži u vidu belih fleka koje mogu biti različite veličine. Bele fleke su posledica uništavanja ćelija (melanocita) koje proizvode pigment za kožu (melanin). Uzrok bolesti je nepoznat, a često se dovodi u vezu sa stresnom situacijom. Vitiligo nije zarazno oboljenje i javlja se u raznim životnim dobima i kod muškaraca i kod žena. Promene se mogu javiti na svim delovima tela, a najčešće na licu, rukama, stopalama, genitalijama.

Lečenje se sprovodi pod nadzorom lekara specijaliste za kožne bolesti (dermatologa) uz primenu krema i vitaminske terapije.



Izvor: Glas Javnosti \ Dr Neđo Maid

Šta je čmičak?

Čmičak (hordeolum) je gnojno zapaljenje žlezda kapka. U zavisnosti koje su žlezde inficirane razlikujemo unutrašnji hordeolum (infekcija Meibomovih žlezda) i spoljašnji hordeolum (kod infekcije Molovih žlezda). Klinička slika ovog oboljenja se odlikuje zapaljenjskim čvorićem, koji je okružen bolnim otokom i crvenilom.

Ukoliko je čmičak veći, može (ali veoma retko) da bude udružen sa povišenom temperaturom i otokom limfnog čvora sa iste strane. Uzrok zapaljenja je bakterija iz grupe stafilokoka. Hordeolum se može ponavljati, a recidivi se češće javljaju kod osoba koje imaju šećernu bolest.

Kod spoljašnjeg hordeoluma gnoj se može spontano isprazniti kroz rub i kožu kapka, a kod unutrašnjeg čmička kroz vežnjaču, ali lečenje mora da se obavlja pod kontrolom oftalmologa. Lečenje može da bude i konzervativno, uz primenu toplih, suvih obloga i antibiotskih masti.

Međutim, može da se vrši čupanje trepavice na obolelom mestu, jer se na taj način vrši dreniranje gnojnog sadržaja na kapku. Ponekada je neophodno da se pod kontrolom oftalmologa uradi incizija kako bi se proces zaustavio.



Izvor: Glas Javnosti \ Dr Neđo Maid, hirurg

Šta je cerumen (ušna mast)

Cerumen (ušna mast) je produkt ceruminoznih žlezda koje se nalaze u uhu, žute je boje, ali usled stajanja ima čvršću konzistenciju i poprima tamnosmeđu boju. Cerumen se svakodnevno stvara i ima svoju ulogu u uhu, a eliminiše se iz njega putem žvakanja i spavanja. Kada se javi pojačano lučenje lojnih i ceruminoznih žlezda, u spoljašnjem ušnom kanalu može da se stvori čep i dovede do tegoba.

To je obično individualno, tačan uzrok nastanka čepa se ne zna, ali se vezuje za pojačano lučenje, nepravilnu eliminaciju, suženje ušnog kanala... Cerumen je higroskopan i ukoliko voda uđe u ušni kanal u dodiru sa njom jako bubri i može da zapuši ušni kanal u potpunosti, što dovodi do iznenadne pojave simptoma kao što su gluvoća, zujanje i osećaj punoće u uhu. Tegobe se obično javljaju posle kupanja ili pranja kose. Ponekada se nagomilava postepeno i dovodi do opstrukcije ušnog kanala.

Dijagnoza oboljenja se postavlja pregledom kod lekara za uho, grlo i nos i pomoću aparata otoskopa kroz koji se vidi žutosmeđi čep koji vrši opstrukciju kanala. Lečenje se sastoji u ispiranju ušnog kanala toplom vodom, pomoću brizgalice, a ponekada je potrebno prethodno razmekšati cerumen primenom kapljica pa tek onda vršiti ispiranje. Ukoliko obolela osoba ima neka druga oboljenja uha, povredu, ili je to imala ranije, odstranjivanje cerumena vrši se specijalnim instrumentima pod kontrolom otorinolaringologa.



Izvor: Glas Javnosti \ Dr Ksenija Maid

Imam povremeni zatvor, krvarenje iz čmara i bolove u predelu čmara? Da li mogu da dobijem rak?

Na osnovu vaših tegoba koje opisujete najverovatnije se radi o hemoroidalnom oboljenju. Trijas je karakterističan za ovo oboljenje, koje je veoma često zastupljeno, i koje je potrebno redovno lečiti jer se vremenom pogoršava i prelazi od blažih stepena ka težim. Uzroci nastanka ovog oboljenja su brojni i to: slabost mišića venskog zida, zapaljenjski procesi, zatvor, trudnoća, nepodesna ishrana, razna zanimanja kao i razna oboljenja unutrašnjih organa.

Slični simptomi javljaju se i kod tumora debelog creva, naročito završnog dela. Tumori rektuma su veoma česti, te je potrebno uvek misliti i na ovo oboljenje. Hemoroidalno oboljenje ne prelazi u rak, ali postojanje tumora u rektumu može dovesti do pojave hemoroida. Neophodno je zato redovno se kontrolisati kod stručnjaka, u slučaju potrebe ispitati uzrok tegoba i lečiti oboljenje koje ih izaziva.



Izvor: Glas Javnosti \ Dr V.Zađina, hirurg proktolog

Kako nastaju aneurizme aorte

Pod aneurizmom podrazumevamo ograničen prostor ispunjen tečnom krvlju iz arterije sa kojom je povezana. Sve aneurizme se dele na prave i lažne. U zidu prave aneurizme nalazimo sve slojeve arterijskog zida ili njihove ostatke, a kod lažnih aurizmatska vreća je fibrozne građe, obložena endotelom, a najčešće nastaje na mestu krvnog ugruška (hematoma) na mestu povrede krvnog suda. Uzrok nastanka aneurizmi je najčešće arterioskleroza, i to na aorti, njenoj račvi i bedrenim arterijama.

Arteriosklerotična aneurizma je prava aneurizma, koja izgleda kao lokalno, vretenasto proširenje. Ova aneurizma se vremenom povećava i tromb koji se nalazi uz zid aorte dovodi do usporenja protoka krvi. Više od 99 odsto aneurizmi abdominalne aorte posledica su arterioskleroze, a većina nastaje od ishodišta bubrežnih arterija do račvanja aorte.

KliniČki znaci: Neoštećena abdominalna aneurizma obično je bez znakova. Bolesnici ne osećaju ništa izuzev bolne mase na dodir koja pulsira. Jak bol, kada ne postoji prskanje, karakteriše zapaljena reakcija oko aneurizme koja je debljine od dva do četiri centimetra. Pri pregledu se nalazi vretenasta ili okruglasta masa u trbuhu koja pulsira.

Najčešće je tumefakt smešten u gornjem delu trbuha, u visini pupka, što je slučaj kada se aneurizma nalazi ispod bubrežnih arterija. Kod krupnijih pacijenata aneurizmi se nalaze ispod pupka, a nekada i ispod rebarnog luka, a kod mršavijih se može jasno napipati kao ispupčenje. Aneurizme su osetljive na dodir i pipanje kod pregleda. Ako postoji izrazita, bolna osetljivost, to govori da se radi o ili zapaljenoj aneurizmi, ili o rupturi - pucanju iste.

Za postavljanje dijagnoze koristi se i rendgenski pregled. Radiografija otkriva kalcifikacije u predelu aneurizme i to kod arteriosklerotičnih trbušnih aneurizama.

LEČENJE: Kod većine nekomplikovanih aneurizmi vrši se preventivno operativno lečenje. Kod ruptura, jedino je hitna operacija ta koja spasava život.
Postoji i oblik anurizme koja se naziva aneurizma disekans koja se nalazi u zidu i to između središnjeg sloja, a nastaje prodorom krvi kroz rascep na unutrašnjem sloju. Ova često obuhvata ceo obim, a najčešće je na aorti. Pucanje njenog spoljašnjeg zida dovodi do nagle smrti. Prsnuće unutrašnjeg zida je retko, a najčešće dolazi do spontanog izlečenja.



Izvor: Glas Javnosti \ Dr V.Zađina, hirurg