Сваким даном осећам да опада морал Српскога народа.Бојим се да је све мање оних који би себе жртвовали за Србију и Српски народ.Више је нажалост оних који би се жртвовали за игру типа ко ће више пива да попије,ко ће више девојака да !?"#,ко ће више и боље да се надрогира...Са друге стране девојке шетају на високим штиклама,са јако ЈАКО кратким шорцевима,мајицама толико уским да само што груди неиспадну...Овде нежелим да увредим девојке које заиста феноменално изгледају,има Српски народ стварно најлепше девојке на свету,сваки странац то врло добро зна...Последњих месеци примећујем девојке у мајицама и шорцевима са америчким заставама којим их опремају "модерни" често са турском робом пуни бутици.Зар су заборавиле шта је та Америка учинила са Србијом 1999-те?Исто тако важи и за случај са Турским серијама.И девојке и чак мушкарци прате Турске серије на разним "морално разарајућим домаћим" телевизијама.Ти Турци који су цркве претварали у штале,ти Турци који су силовали Српске жене,убијали Српску децу и немилосрдно клали све Српско.Данас се девојке одушевљавају са њима.Чак је и она "Прва Српска тлевизија" цео један дан угошћавала и кроз Београд проводила одвратне Турске њушке.Пазите,"Прва Српска".Све сте само не Српска,треба да вас је срамота,вас из Прве. Омладина је будућност Српског народа.Она се бори кроз свој живот за Србију и касније васпитава своје потомке тако да наставе ту борбу за Српски народ.Данашња омладина излази у разне сплавове и кафиће које пуштају накарадну Гранд (турбо џихад) музику,техно или ону наркоманску реге музику.Има појединаца који незнају да бекну "Христе Боже","Тамо далеко","Марш на Дрину"...Али зато знају ко је Славица Ћуктераш,Сергеј Ћетковић,Јоксимовић,Карлеуша и остали трећеразредни певачи,који нису вредни као ни црно испод нокта.Моје блутут име на телефону док сам био у војсци је био 28.06.1389.Тако сам пребацивао несећам се ни ја шта са некок другог телефона да би ме у једном тренутку један дечко питао:"Шта значи тај датум"?Не,није се шалио...Остао сам зебезекнут.
Отварам ову тему у којој ће бити текстови који треба да дижу морал сваком Србину док буде читао и да тај читалац схвати вредноћу своје Српске крви и свог порекла као и земље на којој живи.
СУПРОТСТАВИТЕ СЕ МОРАЛНОМ СТРАДАЊУ СРПСКОГ НАРОДА ЈЕР ЋЕ У СУПРОТНОМ ТАЈ НАРОД НЕСТАТИ!
« Poslednja izmena: 08. Sep 2012, 14:59:59 od 28.06.1389 »
ЉУБАВ ПРЕМА ОТАЏБИНИ! Љубав према Отаџбини је вољење оне земље, у којој живи један народ, и која припада њему као стална својина његова. У нашој су земљи живили и радили пре нас наши очеви и други сродници и њихови претци, и они су оставили своју земљу и све друге своје тековине нама. Зато ми волемо своју Отаџбину. За њу су везане најјаче успомене из нешег детињства. У својој Отаџбини ми се осећамо добро, и крећемо се слободно. У њој налазимо заштите и обезбеђења. У својој земљи учимо и радимо, у њој се забављамо и у њој уживамо. У својој Отаџбини, окружени смо својим сународницима, с којима одржавамо пријатељске везе. С тога је сасвим природна љубав и сасвим оправдана оданост, коју сваки човек показује према својој Отаџбини. Љубав према Отаџбини произилази из домољубља. Сваки човек воли свој дом, у којем се родио и у којем живи; воли своју околину и своје место, своје село или своју варош у којој је одрастао; воли свој завичај или своју домовину, за коју га везују најмилије успомене. Та се љубав простире мало по мало на целу Отаџбину, коју човек све више цени, што је боље упознаје. Из овог патриотског осећања, може се развити симпатија према другим земљама, нарочито оним у којима живе сродни и пријатељски нам народи. После ми можемо заволети неке културне земеље, које се одликују природном лепотом, кад их посматрамо. Али ово вољење није тако јако као љубав према својој Отаџбини, за коју нас везују многоструки лични, социјални и национални интереси.
(Из: "Велика Србија", гласило Српске Странке, Београд, 20. октобар 1921. година, Број 14, страна 3)
РАЗМИШЉАЊЕ О ПАТРИОТИЗМУ! Појам патриотизма није ни издалека тако једноставан, схватљив и као што се у први мах човеку чини. Управо, нема тежег ни замршенијег проблема у животу једног народа. Шта је управо патриотизам? Уобичајени је одговор већине једноставан и кратак: "Љубав према Отаџбини". А зар нема љубави пасивне и неплодне? Друга је дефиниција нешто јаснија, али опет непотпуна: "Рад на унапређењу, јачању и економском, просветном и социјалном развијању државе". А зар нема патриота који раде на јачању и развитку Отаџбине, а коначно је они сами, свесно или несвесно, униште и сруше? Патриотизам, према томе, није само питање срца. А није исто тако ни питање човекове активности. Патриотизам је у првом реду питање ума, мудрости. Па још и више: за мене је патриотизам етички проблем. А то значи да уз велику љубав треба и поштења, па да човек буде патриота. Познато нам је да су нестајала столетна и силна царства само зато што проблем патриотизма није био сведен на праву меру. Читави народи западоше у страховите беде, бацише се у хаос, грађанске ратове и крв, у сиромаштво, невољу и глад само зато што су крмило државе преузели у своје руке они други - најмање позвани - лажни патриоти. То нису били носиоци љубави и части, већ својих властитих, личних интереса, мржње и покварености. Ево, и у нас! У доба опште пометње појам патриотизма је страховито изобличен, управо унакажен. Данас појам патриотизма личи на стоглаву хидру, којој је мржња једна глава, разврат друга, клевета трећа, крађа четврта, лицемерје пета, издаја шеста и тако у оквир данашњег патриотизма улазе најгори пороци иначе много сложеног друштва. И према томе, ко не уме мрзети, ко није развратник, ко нема способности за клевету, крађу, лоповлук и лицемерје, тај по данашњем извитопереном схватању појма патриотизма, није уопште патриота. Није ли овакво стање и схватање опасно по народ и државу? Јесте и више но опасно. Потраје ли овај и овакав лажни патриотизам још само кратко време, доћи ће час када ће се сваки честити Србин зацрвенети ако му неко каже да је патриота. Слободно се питамо даље: Да ли је икад, гледајући кроз историју, нека држава одолела моралној изнемоглости својих држављана? Нису ли Вавилон и Атина, Рим и Француска Луја XIV и XV пропали баш услед моралног пада друштва? Није ли неморал најопаснији црв, који нагриза основе столетним изграђивањима и руши силна и богата царства, која су се на око чинила вечна? Нисмо ли и ми остали без морала? А да ли народ без морала може да ствара идеале, да за њих живи и да се за њих бори? Не! Ето, ту и у томе је почетак нашега свршетка. Ту престаје слобода сваког па и највећег, силног и богатог народа и почиње пропаст. А ко је тај градитељ неморала, нерада и нереда? Ко је тај зао дух народа и светова који разграђује, обара и завађа да сам светом завлада? Знамо га, осећамо, видимо и чујемо. То је црвени ђаво, слуга међународног јеврејства и масонства! То је вештина јеврејина Карла Маркса о освојењу света, у коме би једини и искључиви господар био јеврејин. То је комунизам! И данас нас угрожава тај унутарњи непријатељ више од свега. Јер се вешто увукао у народ и проткао својим отровним жилама наше до јуче здраво ткиво народног организма. Од тога зла нас не може спасти ни многобројна војска, ни оштри бајонети већ само нови људи, који собом доносе и ново време. А то су добровољци, јунаци, омладина наша. Омладина наша је једина узданица наша. Њој треба посветити све наше силе, сва наша настојања. Омладини нашој треба поклонити сву љубав, пажњу и душу нашу. Та наша омладина, као носилац нових идеја, за бољу, лепшу и срећнију будућност нашу, треба да се напаја новим духом родољубља. Правим и чистим родољубљем, јер је само такав патриотизам исто што и поштење. А тек тада ће сваки, али само поштен грађанин бити прави и најбољи патриота. Треба увек имати на уму, да нема ни народне величине, ни државног угледа, а исто тако ни сигурности отаџбине, као ни друштвеног развитка, где владају пороци. Где се мрзи, вара, краде, где се најгори уздижу на највиша места, а најгрлатији, букачи и политиканти ступају на чело народа.
Паметни неки момци ови горе...Ево за труд да упропасте тему
НАРОДНОСТ И ОТАЏБИНА!
Родољубље и отачаствољубље стоје у тесној вези међу собом. Свака нација има своју отаџбину. Стога је осећање националне заједнице везано с осећањем оданости према заједничкој отаџбини. Народ, који нема своје заједничке отаџбине, не може одржати своје националне характерне особине. Ове се особине мало по мало измењују, прилагођавајући се разним приликама, у којима живе поједини делови таквог народа. Тако се нпр. шпански Јевреји разликују од немачких Јевреја, а они се разликују од пољских Јевреја. По правилу, сваки народ има у својој отаџбини своју националну државу, која је уређена према његовим социјалним и културним потребама, и која се стара за одбрану његове отаџбине. Али има и одступања од од тога правила. Један народ може бити подељен на више држава, и његова отаџбина може припадати разним државама, па и туђинским. Taко једну државу могу састављати више нација. У таквој су држави међусобни односи врло сложени, и осећања родољубља и отачаствољубља су друкчија него у чистој националној држави, нарочито у оном случају, ако поједини народи нису драговољно ушли у састав такве мешовите државе. Кад би се сви народи управљали по идеалним моралним законима, онда један другога не би себи потчињавали; него би се сваком народу оставила потпуна слобода, да сам собом управља по својем уверењу, и да у својој отаџбини живи по својем државном уређењу. Тада не би било толико непријатељства међу разним народима и државама; не би било толико сукоба и толикко ратова, којима се поједини народи узајамно упропашћују. Тада би се могло помишљати и на ''вечни мир'', који по мишљењу неких идеалиста, треба да влада међу народима. Ну, ми смо далеко од тога идеалног стања у човечанству, као што смо далеко и од космополитизма, који се ставља насупрот патриотизму. Многи људи неће своје личне и породичне интересе да потчине добровољно ни интересима своје отаџбине, а камоли интересима целога човечанства. Има школованих људи, који се држе оне старе изреке; где је добро, ту је отаџбина. А нешколовани људи сазнају за своју ширу отаџбину, обично, тек онда кад она дође у опасност, те је морају бранити од непријатеља.
Написао: Др Војислав Бакић (Из: ''Српско родољубље и отачаствољубље, Београд 1910. стр 15 - 16)
Дај да се насмејем,да неиспадне да мисли да није духовит.
Citat
Бојим се да је све мање оних који би себе жртвовали за Србију и Српски народ
ти си жив и даље? зашто се ниси жртвовао?
Сувишно коментарисати.
Citat
значи даме...ако сте на високим потпетицама нисте патриоткиње
Српске даме,нетребају вам високе штикле да би доказале своју лепоту.И без штикла и силних ствари из света "моде" најлепше сте.Недозволите да вам узори буду продане душе из света забаве,било "домаће" било стране.
Citat
има Српски народ стварно најлепше девојке на свету
то "најлепше девојке на свету" , "најбољи спортисти на свету" , "најпаметнији на свету" ,"најбоља храна на свету" нас је и довело довде
Овамо за мене каже да вређам Српске девојке.Необазирите се на њега,НАЈЛЕПШЕ СТЕ.Даље нећу да коментаришем,нека други суде о твојим сулудим реченицама.
Citat
ти користиш интернет претраживач који је направљен у држави која је чланица нато-а ...шта ћемо сад?
наравно...уверен сам да користиш оперативни систем који је направљен у америци
који ауто возиш? који ти је мобилни телефон? процесор у компјутеру? једина два произвођача процесора су из америке
I reach my peak, I can't speak, call my nigga Chic, tell him that my will is weak. I'm sick of niggas lyin', I'm sick of bitches hawkin' matter of fact, I'm sick of talkin'.
Tema: 
