Апел групе националних невладиних организација

НЕ НОВОМ ЗАДУЖИВАЊУ КОД ММФ-А!

Апел са коначним списком свих удружења i појединаца који подржавају ову акцију, поред тога што ће бити објављен на нашeм сајту, биће достављен Председнику Владе, Министру Финансија и Председника РС лично и путем мејла.
 Нека знају да од нас немају мандат за оно што раде. 
 
Желимо вам свако добро.
 
Српски сабор Двери
Председнику и министрима Владе Републике Србије


У време незапамћене светске економске кризе, из Владе Србије стижу најаве да ће се Србија задужити код Међународног монетарног фонда у износу од преко две милијарде долара. Штавише, потпредседник Владе предњачи у изјавама да се Србија „може задужити још неколико милијарди евра“, објашњавајући то „аргументом” да још увек нисмо у стању већег дужничког ропства и да имамо простора за задуживање.
Можда је Србији такво задуживање заиста неопходно. Али ни ми ни шира јавност у Србији то не знамо, нити можемо да знамо – јер је Србија последња земља на европском континенту која нема независну ревизију државног буџета, тј. чије јавне финансије нису транспарентне. Као што не знамо где су и коме су отишле на десетине милијарди долара које су у земљу ушле у последњих осам година (по основу прихода од приватизације, комерцијалних кредита, некомерцијалних кредита и донација). Тако ни сад нећемо моћи да знамо где би отишле нове милијарде, с којима планирате да додатно задужите будуће генерације у Србији – и то у освит вероватно најопасније и најнеизвесније економске кризе савременог доба.
Ако потпредседник и остали чланови Владе „сматрају“ да Србија може да се задужи још неколико милијарди евра, дужни су да то прво и докажу. Зато апсолутно инсистирамо на томе да се земља додатно не задужује док шира и стручна јавност напокон не буде добила јасан увид у државни буџет и његово трошење и док не буду направљене, на основу тога, јасне пројекције будућих државних прихода из којих би се нови зајмови враћали, као и јасне препоруке о уштедама у буџетским расходима где год је то могуће. Да видимо ми и цела јавност да ли је Србији заиста потребно 30.000 запослених у државној управи? Да видимо, у контексту скоро уништене домаће производње и драстичног пада светске потражње, колики се реални буџетски приходи из пореза на привредну делатност могу очекивати у наредним годинама?
Упозоравамо све чланове Владе да ће бити лично одговорни за преузимање нових дугова у име будућих генерација, за које не знамо на шта и на кога ће бити утрошени и како ће бити враћени. Такође, апелујемо и на Мисију ММФ-а да не одобрава нове зајмове земљи са најнетранспарентнијим јавним финансијама у Европи, и да су демократска и стручна јавност у Србији у потпуности искључене из процеса одлучивања и узимања нових зајмова од ММФ-а и других међународних финансијских институција.
Од Вас, министара у Влади Републике Србије, захтевамо да се не задужујете у име будућих генерација. Уместо Ваших усмених уверавања, која Вас ни на било који начин не обавезују, тражимо отварање буџета и његовог трошења широј и стручној јавности, и озбиљну и отворену расправу о максималном смањењу државних трошкова. Тек после такве расправе ћемо сви бити у прилици да проценимо да ли је неопходно да се Србија додатно задужује и да ли је она за то реално способна, или можда постоје и други видови одбране од економске кризе за које једноставно нису спремни наши политичари.
У садашњим условима, уговарање новог зајма од ММФ-а је ништа друго до приватни аранжман, и ми ћемо га као таквог и сматрати, и позвати на личну одговорност све који би такве и сличне аранжмане склопили у име грађана Србије.

Александар Павић, За живот без жига
Данило Тврдишић, Српски сабор Двери

[Edit by Anea: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]

Podrzavam akciju Dveri mada ne verujem da ce imati nekih rezultata, Rusija je jedna finansijski trenutno najbogatijih zemalja i jedna od retkih zemalja koja je rekla NE mmf-u, bojim se da smo mi vec dali dinar da se uhvatimo u kolo

Па како другачије , како ћемо вратити раније досманлијске дугове ако се поново не задужимо

Podrzavam!

Polako ali sigurno idemo u duznicko ropstvo.

MMF protiv velikog deficita

Počeli pregovori o novom kreditu sa MMF-om, srpska vlada pokušava da dobije odobrenje za trostruko veći manjak u budžetu

Međunarodni monetarni fond neće odobriti Vladi Srbije deficit budžeta veći od tri odsto, koji predstavnici srpske vlasti planiraju da traže u pregovorima koji su počeli juče u Beogradu, saznaje Press! Kako smo saznali, Vlada planira da rebalansom budžeta poveća deficit na oko pet odsto da bi izbegla veliko smanjenje javnih rashoda, i to će biti najveći problem u pregovorima o novom aranžmanu sa MMF-om.

Delegacija MMF-a na čelu sa Albertom Jegerom stigla je juče u Beograd i započela pregovore sa srpskom stranom, koju predvode guverner NBS-a Radovan Jelašić, potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić i ministarka finansija Diana Dragutinović.

Smanjenje rashoda

Sagovornik Pressa ističe da je u budžetu za 2009. godinu predviđen deficit od 1,75 odsto bruto društvenog proizvoda i da Vlada Srbije zbog drastično smanjenog priliva novca planira znatno da poveća planirani manjak.

- Vlada Srbije će vrlo verovatno pred MMF izaći s cifrom deficita od oko pet odsto, što Fond neće prihvatiti. To će biti najveći problem u pregovorima za dobijanje stend-baj aranžmana, kojim bi trebalo da dobijemo najmanje dve milijarde evra kredita - kaže izvor Pressa.

Ekonomista Nikola Fabris takođe objašnjava da će se najviše pregovarati oko visine deficita.

- S obzirom na sve uslove, MMF će tolerisati deficit od najviše tri odsto BDP-a. Sigurno je da će predstavnici MMF-a sugerisati Vladi gde bi trebalo da uštedi, ali to neće biti uslovljavanje jer će sama Vlada odlučiti koje rashode da smanji. Na kraju je i za MMF važno ukupno smanjenje rashoda - navodi Fabris.

Strogi uslovi

On dodaje i da su se uslovi pod kojima MMF odobrava aranžmane promenili zbog svetske ekonomske krize.

- Da su se poštovala pravila MMF-a, Mađarska, Ukrajina i mnoge druge zemlje ne bi dobile onoliko novca koliko im je odobreno. Ranije su bile tačno utvrđene i kamatne stope i rokovi otplate za sve vrste aranžmana, ali je to korigovano. Tako novac od MMF-a nije mogao da se koristi za pokrivanje deficita, ali će, po svemu sudeći, neke zemlje i to moći. Izvesno je jedino da se novac ne može upotrebiti za privredu i razvojne projekte - kaže Fabris.

Profesor ekonomije Dejan Miljković kaže za Press da je najvažnije kakvi će biti efekti finansijskog aranžmana Srbije sa MMF-om.

- Te dve milijarde evra biće okrenute ka prihodnoj strani budžeta, a ne ka realnom sektoru. Vlada Srbije će tako ovaj novac samo sipati u kofu bez dna i kupiti vreme. MMF će ubrzati naš krah, a dve milijarde će se začas istopiti - upozorava Miljković.

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić izjavio je da će se dogovor odnositi na ovu i narednu godinu i da će razgovori trajati do kraja naredne nedelje. Đelić je rekao da je od iznosa kredita važniji kvalitet programa, jer će se sredstva koristiti za odbranu kursa i makroekonomsku stabilnost, a ne za budžet.

Dve milijarde evra za 2009. godinu

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić očekuje da se s MMF-om postigne dvogodišnji aranžman o povlačenju oko tri milijarde evra.

- Očekujem da će se s MMF-om postići sporazum o zajmu od dve milijardi evra za jačanje deviznih rezervi u 2009. i još jednoj milijardi evra u 2010. - rekao je Dinkić.

On je precizirao i da računa na budžetski deficit na nivou od tri odsto BDP-a i da će za njegovo pokriće Srbiji trebati oko 1,5 milijardi evra, najavljujući pri tom da će se s poslovnim bankama razgovarati o zaduživanju od 500 miliona evra.

SRS: Dužničko ropstvo

Srpska radikalna stranka ocenila je juče da razgovori Vlade Srbije sa MMF-om predstavljaju „završni korak za ulazak Srbije u dužničko ropstvo i prepuštanje vođenja ekonomske politike svetskim finansijskim institucijama".

Radikali traže da Vlada obelodani uslove koje joj je postavio MMF, ocenjujući da režim Borisa Tadića vodi katastrofalnu ekonomsku politiku protiv nacionalnih interesa.


Izvor: Press

Nesaglasnost oko pomoći EU Srbiji
10:39 | Izvor: Tanjug, Financial Times
Lonodon -- Guverner Radovan Jelašić i vicepremijer Božidar Đelić u Fajnenšl tajmsu (Financial Times) izneli razičite stavove o finansijskoj pomoći EU.

Ista vlada, različiti stavovi: Đelić i Jelašić

Guverner NBS upozorava da zemlje centralne i istočne Evrope ne bi trebalo da se oslanjaju samo na pomoć Evropske unije i međunarodnih institucija, već da treba da se usresrede i na unutrašnju ekonomsku reformu. List prenosi i suprotan stav vicepremijera Božidara Đelića koji smatra da je spoljna podrška suštinski važna za stabilnost Zapadnog Balkana.

Neslaganje dvojice, kako navodi list, vodećih srpskih reformatora i saveznika oko programa modernizacije potcrtava političke tenzije koje prate nastojanja zemalja da efikasno reaguju na krizu, ali te razlike nisu fundamentalne - jer se obojica slažu da su potrebni i pomoć sa strane i unutrašnja reforma, piše Fajnešel tajms.

U članku za "Fajnenšel tajms" Jelašić kaže da većina zemalja srednje i istočne Evrope podcenjuje probleme sa kojima će se suočiti 2009. i 2010. godine.

"Zato je njihovim ekonomskim modelima - koji su izgrađeni na direktnim stranim investicijama, stranim kreditima i, u slučaju zemalja koje su članice EU, dodatnim fondovima iz Brisela - potrebna reforma", navodi Jelašić.

"Fajnenšel" navodi kako su stavovi srpskog guvernera u suprotnosti sa činjenicom da vlada Srbije upravo vodi pregovore sa MMF-om o povećanju "stendbaj" kreditnog aranžmana sa 520 miliona, na četiri milijarde dolara.

Srbija se nada da će, osim kreditnog aranžmana sa MMF-om, obezbediti i dodatnu milijardu evra pomoći od Evropske unije, Svetske banke i drugih izvora, navodi britanski list.

Za razliku od njega, konstatuje britanski list, potpredsednik srpske Vlade Đelić je uputio apel EU da pomogne zemljama zapadnog Balkana da ublaže društvene posledice ekonomske krize i smanje rizik od novog talasa imigranata.

Potpredsednik srpske vlade je kazao da nije dovoljno pomoći članicama EU - poput Mađarske - koje su dobile veliku pomoć. I zapadnobalkanskim zemljama koje nisu članice Unije potrebna je pomoć zato što su potencijalni kandidati za ulazak u EU i već su ekonomski integrisane u evropski blok, rekao je on.

Analitičari, na koje se u svom prilogu o pregovorima Srbija-MMF poziva BBC, navode da je "stendbaj" aranžman sa MMF-om u ovom momentu veoma važan za Srbiju, kako bi mogla da računa na kreditnu podršku EU i drugih medjunarodnih finansijskih institucija za pokrivanje budžetskog deficita. Naime, objašnjava britanski radio, Unija pomaže samo onim državama koje imaju sklopljen takav aranžman.

Јел зна неко колико само ми до сад задужени и на који начин ћемо ми вратити те дугове?Волео би да ми одговоре они који су за ново задуживање

Mnogo, tesko

Колико је пара добијено од продаје предужећ и где су ти новци?
Шта наш вајни економиста ради да се тај новац оплоди?
Ово ми све личи на време Тита.Све се лепо живело али на рачун неког другог,на рачун нас сад.Е тако ће наша деца нас да пљују јер ће они требати да врате наше дугове