Detalji nove poreske politike tek za tri nedelje
I lečenje skuplje zbog nameta države
Autor: Bojana Stamenković, Danijela Nišavić, Jelena Aleksić | Foto:V.L. - FoNet - Beta, G.S. | 28.03.2009. - 08:00

Vlada Srbije obelodanila je paket mera kako da smanji rashode i poveća budžetske prihode, ali u resornim ministarstvima tek očekuju precizna uputstva o tome šta i kako treba da rade. Tačnije, nema još objašnjenja šta bi sve i pod kojim uslovima bilo oporezivano kao luksuz. Za sada je jedino jasno da će plate i penzije iznad 12.000 dinara biti dodatno oporezovane sa šest odsto privremenog nameta, a kako će se obračunavati porez na imovinu znaće se tek u naredne tri nedelje. Postizanje dogovora o tome ko će plaćati solidarni porez, poslodavci i sindikati tumače kao kosku bačenu privrednicima i radnicima, koja će, na kraju, pući po leđima zaposlenih.


Mirko Cvetković, Petrašin Jakovljević, Ranka Savić, Slavko Vlaisavljević
U najkraćem, to će značiti da će majska primanja svih zaposlenih biti niža, bez obzira na to što je Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade, naglasio da će zaposleni u javnom sektoru sami snositi ovaj namet, dok bi zaposleni u privatnim preduzećima ili sindikati trebalo da se dogovore o tome kako će rasporediti teret nove dažbine.
Poslodavci će želeti, kako kaže Milan Knežević, vlasnik preduzeća „Modus” i predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, da isplaćuju onaj nivo bruto plata koji su i do sada isplaćivali.
- Plate će biti smanjene za taj dodatni porez na plate, zatim smanjiće se kupovna moć. Generalno, najviše u ovom slučaju gube zaposleni. Jedina dobra stvar je što će oni koji imaju najmanja primanja podneti najmanji teret - objašnjava Knežević.
Privrednici, oni koji zapravo i pune budžet, čekaju da budu doneti neophodni propisi o načinu obračuna privremenog nameta, a koji bi trebalo da zaživi u maju.
- Nije logično da jedno važi za državnu administraciju, a drugo za zaposlene u privredi. Odnosno, da administracija snosi sama teret, a da nama poslodavcima ostavljaju dogovor sa zaposlenima. U praksi to znači da će ovaj porez plaćati svi. Mislim da bi bilo praktičnije da su smogli snage i da su otpustili prekobrojnu administraciju - kaže Petrašin Jakovljević, generalni direktor „Metalca” iz Gornjeg Milanovca. On dodaje da je činjenica da poslednjih godina zarade u javnom sektoru nisu pratile rast ekonomije.
Ništa manje optimisti nisu ni predstavnici sindikata, koji ne veruju u mogućnost dogovora. Jer, niko ako ne mora, ne želi više da plaća.
- Država na ovaj način pomaže poslodavcima jer će oni manje odvajati na zarade i prepušteno im je da rade šta hoće. Mislim da će ovakve mere uznemiriti javnost i stvoriti kritičnu masu za socijalne nemire - upozorava Slavko Vlaisavljević, potpredsednik Unije granskih sindikata „Nezavisnost”.
Sindikati su, kako kaže naš sagovornik, u svakom trenutku spremni za dijalog. Međutim, sa ovim institucijama, naglašava Vlaisavljević, „ne mogu da reše problem i možda će morati da urade i nešto radikalnije”.
Osim što jačaju socijalne tenzije, postoji bojazan da će ovaj novi namet biti iskorišćen da se zarade iz legalnih tokova presele u sivu zonu.
- Vrlo je moguće da će poslodavci želeti da radnicima isplate samo 12.000 dinara, a ostali deo plate na ruke - kaže Zoran Stojiljković, član Sindikata „Nezavisnost”.
Ovakav način isplate zarade najmanje pogoduje zaposlenima. Prvo, jer im se tako drastično smanjuje kreditni bonitet. Praktično, moći će da koriste manji dozvoljeni minus, kreditne kartice, manje da uzimaju kredite… Uporedo s tim, sa manjim dohotkom, manja je i osnovica za buduću penziju.
S druge strane, Mlađan Dinkić, na pitanje da li će ovaj novi namet ponovo u sivu zovu povući i one koji su do juče radili legalno, odgovara da je u pitanju mali iznos novca da bi se ozbiljni poslodavci igrali sa svojim bilansima.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže da će ovaj sindikat insistirati na tome da trošak ide na teret poslodavaca, ali da ne očekuje da će oni to prihvatiti.
- Ove mere će pokazati da je država na mala vrata uvela smanjenje zarada, a na početku krize svi su se utrkivali da kažu kako smanjenja plata i penzija neće biti. Mislim da mnogi poslodavci neće biti u stanju da sami plaćaju veće poreze - ističe Savićeva, najavljujući za kraj naredne nedelje početak razgovora sindikata sa poslodavcima.
Mirko Cvetković juče je u razgovoru sa privrednicima rekao da Srbiju čeka teška godina, ali i izrazio optimizam da će se uz državne mere izaći iz krize.
- Gledali smo da povećanje poreza što manje optereti privredu i da glavna ušteda bude ostvarena restrikcijama u budžetu od 67 milijardi dinara - kazao je Cvetković.
Premijer je priznao da je država generator nelikvidnosti privrede.
- Država se mučila da taj deficit ne iskazuje na papiru i to tako što nije pokazivala svoje obaveze i onda je napravila problem privredi - istakao je premijer na sastanku.
Premijer je istakao da nijedna zemlja nije u legalne tokove proizvodnje uvela svih 33 odsto BDP-a, koliko je u sivoj zoni u Srbiji, pa neće ni Srbija, ali se radi na tome da se ovaj procenat smanjuje godišnje za oko dva odsto.
- Naš je plan da se godišnje pre­­baci u za­konske okvire oko dva od­sto sive ekonomije, mada je sada odjednom došlo do znatnog pada prihoda - kazao je Cvetković.
Moma Čolaković, šef poslaničkog kluba PUPS, rekao je da ta stranka neće pristati na smanjivanje ili oporezivanje penzija ukoliko se prethodno ne iscrpe druge mogućnosti za uštede.
On je dodao da PUPS smatra da penzije, bar ne one koje su ispod prosečne od 21.700 dinara, ne bi trebalo da se oporezuju.

Inostrane banke spremne da podrže program MMF i Vlade
U Beču je juče održan sastanak deset najvećih banaka u većinskom stranom vlasništvu koje su osnovane i rade u Srbiji, predstavnika NBS, Svetske banke, EBRD, Evropske komisije i Evropske centralne banke, a pod pokroviteljstvom MMF.
Banke su se saglasile da čvrsto stoje iza ekonomskih reformi Srbije predviđenih u okviru aranžmana sa MMF. Takođe, u zajedničkom saopštenju, napominje se da će u okviru programa Vlade Republike Srbije podržane od MMF biti izvršeni stres testovi, u skladu sa metodologijom fonda, koji će proveriti otpornost banaka u slučaju pogoršavanja spoljnih uslova i domaće tražnje tokom narednih meseci.

Neke od reakcija na sajtu „Blica”
U ovoj našoj demokratiji svi imaju pravo na đevrek! Neko na đevrek, a neko na rupu od đevreka!
Naši eksperti umesto da stimulišu rad i privredu kako bi se izašlo iz krize, oni stimulišu nerad i crno tržište! Bravo, gospodo EKSPERTI!
Mi smo zatočenici Vlade Republike Srbije! Uveli su porez bez ikakvih kriterijuma u smislu: broj članova porodice, broj dece, školski uzrast ili ne, oni bez dece itd. Sramno! Ali je zato Administrativni odbor Narodne skupštine pre ovog oporezivanja doneo odluku da poslanici pored plate za rad, primaju i dnevnicu. Pored toga, objavili ste gole plate ministara, bez naknada za rad na još deset mesta gde su sami sebe postavili. To su štetočine za medalju!
„Država će biti uzor štednje”, ali ćemo prvo izvesti pilot-projekat u prebogatom Leskovcu. Ima vremena, ne žurimo se, kroz desetak godina cela Srbija će doći na red.
Pitam se šta hoće ovaj narod? Dobili smo SOS prodavnice, doduše, dobio ih je Beograd, a za koji dan nam stižu i sveže koprive.
Samo očekujemo kada ćete da nam ugradite merač za udahnuti vazduh, pa da i njega oporezujete.
Da li u štednju spada i milionče koje će se baciti na Miladina, srpskog sokola našeg?
Nije li isti taj Cvetković pre nepunih mesec dana pričao kako u Srbiji nema krize. A sad odjednom kriza je veoma ozbiljna. Pa kakvi ste vi to stručnjaci?! Vaše nije da konstatujete već da predvidite i na vreme preduzmete mere. Vidimo se u subotu u 12 ispred Skupštine!!!

Negativni efekti uvođenja solidarnog poreza
neki poslodavci pribeći će isplati zarada na crno
isplatom na ruke, oštećeni su zaposleni kojima se tako umanjuje mogućnost za zaduživanje (krediti), smanjuje penziona osnovica
jačaju socijalne tenzije i mogućnost socijalnih nemira
država u ovakvim uslovima neće puniti budžet na predviđeni način

Veća participacija i smanjenje pozitivne liste lekova
Merama štednje predviđeno je da budu smanjeni troškovi Fonda za zdravstvo, i to za četiri milijarde dinara. U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje kažu da tek treba da odluče na čemu će i kako štedeti.
Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, kaže za „Blic” se ne može na taj način štedeti, jer će u Republičkom zavodu doći do stvaranja dugova.
- Mi ne možemo bolesnim ljudima da kažemo da nema para za njihovo bolovanje ili lekove. Ali, ukoliko mi nemamo para da platimo te lekove, ulazimo u dugove. U suštini, vi smanjujete prihode, ali imate isti broj zaposlenih, pa će se zdravstvena zaštita zapravo finansirati od novca onih zaposlenih koji uplaćuju osiguranje - objašnjava Vukaljlovićeva.
Ona dodaje da se još ne zna zvanično šta Vlada od Zavoda očekuje, te da će se tek razmotriti finansijski plan.
- Logično je da ne možemo da smanjimo izdatke bez smanjenja nekih prava. Zna se na čemu se ne može štedeti, energente moramo da trošimo i da plaćamo, ti troškovi se ne mogu smanjiti - kaže Vukajlovićeva koja nije isključila mogućnost da zbog smanjenja prihoda dođe do poskupljenja participacije ili smanjenja broja lekova na pozitivnoj listi.



Izvor: Blic

Cvetkovićev kabinet nespreman za štednju
Za Vladu kriza ne važi
Autor: T. Spaić - Ž. Jevtić | Foto:FoNet | 28.03.2009. - 08:00


Vlada do sada nije pokazala da je spremna da napravi korenite promene koje bi zaista dovele do uštede. Priča o smanjivanju broja ministarstava koja je prethodnih dana lansirana iz vrhova DS i G17 plus još je daleko od toga da bude ostvarena, jer ne samo što ima velikih prepreka među ministrima koji nisu spremni da se odreknu fotelja, već se sve razvodnjava dodatnom pričom da smanjenje broja ministarstava neće značiti i smanjivanje zaposlenih.

- Samo smanjivanje broja ministarstava bez smanjivanja broja administrativaca bila bi samo šminka. U Vladi smo već počeli da radimo na proceni koliko je viška ljudi zaposleno. Ako bude političke volje, za nekoliko dana bi administracija mogla da se smanji za 20 odsto, ali neki ministri ne bi bili srećni - kaže za „Blic“ Miki Mihajlović, šef vladine Kancelarije za medije.
Najkasnije za desetak dana trebalo bi da se sastane Savet za reformu i najverovatnije će biti angažovan tim ljudi koji bi uradio analizu. Trenutno može samo da se pretpostavi da ima državnih organa bez kojih se može - kaže sagovornik „Blica“.
U javnim preduzećima ima oko 100.000 viška zaposlenih, u lokalnoj samoupravi višak je čak četvrtina, što čini dvadesetak hiljada ljudi, dok u republičkim organima radi oko 140.000 ljudi koji uopšte nisu potrebni državnoj upravi - kaže za „Blic“ Zoran Živković, bivši premijer Srbije, i naglašava da bi otpuštanjem ovog viška na platama moglo da se uštedi najmanje milijardu i po evra, koliko je trenutno duboka budžetska rupa. Njegova računica je izvedena na osnovu iskustva jer je njegova vlada svojevremeno napravila program privatizacije javnih preduzeća i studiju o optimalnom broju zaposlenih u njima. Po tome, kako kaže Živković, u EPS ima oko 15.000 više zaposlenih, u PTT između 6.000 i 10.000, u „Železnicama“ 10.000, u „Srbijašumama“ je više od 50 odsto viška, u „Telekomu“ nekoliko hiljada. Bivši premijer tvrdi da odbijanjem da otpusti viškove Vlada ne pokazuje da je „socijalno odgovorna“ kako tvrdi, već „samo odgovorna prema svojim činovnicima i strankama“ jer su viškovi i napravljeni tako što su dovođeni partijski kadrovi, rođaci i prijatelji.
- Taj proces otpuštanja ne sme se više odlagati jer ona radna mesta koja su ekonomski neisplativa su kancer krize. Takođe, direktori javnih preduzeća, monopolista ne bi smeli da imaju visoke plate jer taj posao može svako da radi tako kao što ga oni rade, zahvataju iz budžeta umesto da ga pune. Na privatizaciji javnih preduzeća uštedele bi se stotine miliona evra koje se sada gube zbog korupcije - iznosi Živković recept koji bi Vlada trebalo da primeni.
Vlada Srbije, međutim, u sve ovo očigledno ne želi da uđe jer bi to pogodilo stranke i njihove članove koji su se u prekomernom broju zaposlili u državnoj administraciji i javnim preduzećima i tako povećali javnu potrošnju koju privreda više ne može da izdrži. Umesto da smanjuje javnu potrošnju, Vlada pokušava da porezima poveća prihode u budžetu.
- Odluke koje je do sada Vlada Srbije donela o tome kako će sama da štedi pokazuju da pokušava kozmetičkim promenama da popravi situaciju i ako to ne bude išlo, moraće da napravi dublje rezove. Čini mi se da Vlada i dalje nije svesna dubine krize i socijalnog nezadovoljstva, ni toga da je došlo vreme da i sama podnese neku žrtvu. Pitanje je da li će sa ovakvim merama kojima samo redukuju svoje troškove na reprezentaciju ili dalji rast zapošljavanja u javnom sektoru uspeti da zaustave i suoče se sa socijalnim nezadovoljstvom koje će se preliti i na ulice - kaže za „Blic“ Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka i član Saveta Agencije za borbu protiv korupcije.
Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić ocenio je juče da Srbija treba suštinski da racionalizuje administraciju, a ne da samo smanji broj ministarstava.
- Srbiji nije potrebna Vlada od 27 članova, već maksimalno sa 15 članova. Srbiji nije potrebna administracija sa više od 28.000 ljudi, kao ni parlament sa 250 poslanika - rekao je Ljajić.
Ministarka za telekomunikacije i član G17 Jasna Matić ocenila je da za sektor telekomunikacija ne bi bilo dobro spajanje tog ministarstva sa nekim drugim ministarstvom.
Članovi Vlade Srbije su načelno razgovarali o tome „da li bi se ostvarile uštede smanjenjem broja ministarstava, ali konkretni primeri niti načini nisu razmatrani“, kazala je ona novinarima.

Mere za Vladu
-zamrzavanje svih zapošljavanja bez prethodne saglasnosti Vlade
-ukinuće se korišćenje ugostiteljskih usluga na teret budžeta
-ograničiće se pravo na korišćenje mobilnih telefona
-obustaviće se nabavka svih službenih vozila osim za potrebe inspekcije čije je mesto rada van sedišta organa; eventualne viškove iz voznog parka dati na korišćenje na tržišnoj osnovi
-obustaviće se sve nove nabavke objekata za potrebe Vlade, u zemlji i inostranstvu; eventualne viškove objekata dati u zakup na tržišnoj osnovi
-značajno će se smanjiti troškovi službenih putovanja u inostranstvo
-značajno će se smanjiti troškovi svih nabavki roba i usluga osim hitnih intervencija i minimalnih rashoda kancelarijskog materijala
-smanjiće se broj vladinih agencija i drugih organizacija na osnovu analize Saveta za regulatornu reformu

Preporuke javnim preduzećima
ograničavaju se maksimalni iznosi zarada rukovodilaca
ukidaju se platne kartice
ukidaju se bonusi i ostale naknade rukovodiocima

Izvor: Blic

Norveška nudi veliku pomoć MMF-u
29. mart 2009. | 01:38 | Izvor: Beta

Oslo -- Norveška je spremna da ponudi 4,56 milijardi dolara MMF-u kako bi mu omogućila da u većoj meri zajmovima pomogne zemljama pogođenim ekonomskom krizom.

"U ovako dubokoj krizi, važno je MMF-u osigurati čvrst kapacitet za davanje zajmova. Prirodno je da Norveška, koja ima značajne međunarodne rezerve, doprinese okončanju krize", saopštila je norveška ministarka finansija, Kristin Halvorsen.

Norveška, bogata naftom, za razliku od ostalih zapadnih zemalja koje se bave spasavanjem banaka i nude fiskalne stimuluse za saniranje dugova, sa krizom se uhvatila u koštac tako što je zaronila u svoje rezerve nafte i gasa, čija vrednost se procenjuje na više od 300 milijardi dolara.

Halvorsenova je navela da je kriza otkrila nedostatke u rukovođenju i propisima finansijskog sistema, kao i slabosti finansijskih institucija.

"Imajući u vidu njegovu veliku stručnost, političku podršku i nadgledanje zemalja članica, sasvim je odgovarajuće da Međunardoni monetarni fond ima značajniju ulogu u nadgledanju finansijskog tržišta", navela je norveška ministarka.


Izvor: B92