Ne dopadate se njegovim roditeljima

Volite ga, veoma. Međutim, njegovi roditelji vam se baš i ne dopadaju. Nezgodno je to što se ni vi ne dopadate njegovim roditeljima - intenzivno im se ne dopadate. Jeste, vi ste sa njim, a ne sa njegovim roditeljima, i on vas voli, ali teško da mu je baš svejedno što vas njegovi roditelji ne vole. Nezgodno je i za međuljudske odnose, što bi se reklo. Može li se povodom toga nešto učiniti? Najverovatnije može, i to dosta.

Prvi korak je da saznate zašto vas ne vole. Zaista nije verovatno da vas neko ne voli tek tako. Najverovatnije objašnjenje jeste da je u pitanju strah, da se radi o prirodnom odbrambenom instinktu izbacivanja "uljeza" koji bi hteo da se infiltrira u porodicu. Može da se radi i o ljubomori - njegova majka može da oseća da zauzimate njeno mesto. To možete ublažiti time što ćete joj pokazati da ste savršeno svesne toga da je ona važna u životu svog sina i da nemate ništa protiv toga da ona ostane važna - recimo, pitajte je za savet kako da skuvate njegovo omiljeno jelo (nema veze ako on voli vaše kuvanje više nego kuvanje svoje majke). Može da bude i problem ako potičete iz drugačijeg društvenog okruženja - ako se vaš sistem vrednosti i ubeđenja kosi sa onim njegovih roditelja, roditelji se mogu bojati da ćete negativno uticati na njihovog sina. Ako se o tome radi, pokažite im da ste, ne odričući se sopstvenih ubeđenja, spremni da učite i o njihovim - tako će uvideti da ta dva sistema vrednosti mogu da koegzistiraju.

Drugi korak je da ne pokušavate po svaku cenu da budete najbolji prijatelj sa njegovim roditeljima - dovoljno je da se nekako slažete. Ukoliko se budete previše trudile da im se dopadnete, to može da deluje neiskreno. Nije dobra ideja ni da se prema njima odnosite sa strahopoštovanjem; najefikasnije je da ih tretirate kao sebi ravne i da ne pokušavate da forsirate porodične odnose sa ljudima koji su vam, u suštini, i dalje stranci.

Treći korak je da njegovim roditeljima jasno i nedvosmisleno pokažete da vam je stalo do njihovog sina. Njihova glavna briga ipak je da njemu bude dobro, pa ako im pokažete da mu nećete slomiti srce, opustiće se malo. Ako misle da veza neće potrajati, zašto bi pokušavali da se zbliže sa vama? Držite svog dragog za ruku, poljubite ga u obraz, ispričajte im kako vas je nasmejao... Time im pokazujete da ga zaista volite.

Ako ni sve to ne upali, branite se. Ne dopustite da vas maltretiraju, tako ćete makar dobiti njihovo poštovanje. Ako se loše ponašaju prema vama, otvoreno im recite da ne očekujete da vas vole, ali da biste bar mogli svi da se ponašate civilizovano. Ukoliko odmah postavite zdrava pravila međusobnog odnosa, stvari bi, uprkos antipatiji, mogle nekako da funkcionišu, a ukoliko samo ćutite, trpite i odlažete rešavanje problema, situacija će se samo pogoršavati.

Srećno!

 Biti ono što jesi. To je moj savet. 

i ne treba se njima dopasti devojka ona je sa njim samo zbog sebe i njega

bila bi zacudjena koliko maminih sinova jos uvek ima...  

Lepo receno.  

Slazem se da treba biti svoj i ne dozvoliti drugima ,pa makar to bili i roditelji da se mesaju u tvoj zivot kad su takve stvari u pitanju , ali uticaj roditelja koji svakodnevno vrse pritisak na nju/njega moze biti itekako razarajuci ( don`t underestimate the power of the dark side....)

pa ako taj tip popust roditeljima, onda i nije vredan truda
i obrnuto

e tacno tako
mamini sinovi bljak,muskarac mora biti svoj ,inace nije musko!

upravo
pozz estella

Ne mogu da kažem da me njegovi roditelji ne vole, ali me baš opterećuju. 

Gospodja majka je prenaporna za moje pojmove - kada sa njom provedem sat vremena, minimum pet puta toliko mi treba da se vratim u normalu.'Molim te dušo, nateraj ga da nosi duboke cipele, nateraj ga da jede voće, nateraj ga da nosi majcu ispod dzempera, ne daj mu da vozi auto po ovoj mećavi, nateraj ga ovo, reci mu ono....'. Kao da je, nedaj bože, retardiran.

Šizim od toga. Mene su moji roditelji nekako normalno vaspitali, brinu o meni u razumnim granicama, znaju koliko imam godina, i znaju da sam sposobna i samostalna osoba. Zato ja ne mogu da shvatim njegovu majku. On je matora konjina od skoro 30 godina, a ona se brine da li on redovno jede voće i da li ga pantalone, nedaj bože, stežu, a da ne bi opterećivala svog sinčića, mene je našla da maltretira, mene ovako finu i pristojnu, jer zna da joj ništa ružno neću reći...

A meni ponestaje strpljenja....