Не пишем много, ни често ал ме излупали неки флешеви па да олакшам душуЈеботе на шта нам личи земља, додуше народ, земља нам је и даље најлепша...
Какав сам и ја некад био,а какав сам сад,ал ми смо бар имали неко детињство....Јеботе кад се сетим...Изађем напоље у 10 ујутру дођем кући у 10 увече.Некад свратим кући да једем на брзину и одма напоље.Баба изађе да ме тражи, а мене нема ко зна де сам отишао и шта сам све радио.Нисам морао ни да једем,само ми је требало да блејим напољу по цео дан.Одиграм бре 5 фудбала дневно и бар 3 баскета.Није било мобилних,нису нам ни требали,само изађеш напоље и сви су ту,или ако нису брзо се појаве.Колко пута сам изађем, шутирам на кош,у неком свом свету, и одма се створе сви па се игра баскет сатима,па кад покушавмо да добацимо са тројке, а не можемо.Празан терен дневно буде можда два сата.Некад ни не можеш да се изиграш колко оћеш,или таман кренете да играте нешто кад дођу старији па мораш да се склониш,и сви смо се склањали,и ишли им по воду,и ником није сметало,једноставно је то било нормално.Ал зато кад им фали играч за фубал па уђеш да играш с њима,па нема срећнијег детета.Сад кад би изашо на терен да играм данашњи клинци би ме изнапушавали.И шта да узмеш да бијеш децу што су кретени без поштовања?Није у томе поента.Изгубиле се неке вредности.Пре неки дан, предивно време, а терени празни.Па где нам одрастају деца.
Јеботе шта смо све радили.Кад се сетим како смо ратовали зграда против зграде,обично је повод за рат био фудбал.Гол, није гол,шта бре није гол.Ае марш доле код вас(скоро увек смо код наше зграде играли јер је бољи терен био од њиховог), објављујемо рат.Колко пута смо им и без разлога објављивали рат јер су пичке  .Е сад како је све то изгледало,прво припреме,шетамо по насељу растурамо неке кутије и правимо штитове од картона,накупимо се камења неког и свако својој кући по пиштољ/пушку на меткиће.И упадамо око зградe и рокамо се,гађамо се камењем рокамо се меткићима.1000 модрица и повреда ал нико се није љутио ни на кога,нико није остао без ока и никад није неко најебо, баш много.Или узмемо сморимо се па се гађамо кестењем ал не кестењем само него бре са целом оном бодљикавом чауром, и ту никад нико није остао без ока или нечега.Све је била игра.Јеботе тукли смо се сваки пети дан и између себе,дођу старији и наложе нас,ае поделите се Звезда-Партизан и удри.И тукли смо се,и ломили зубе и сјебавали носеве,ал смо се после опет сви дружили и играли.Па кад узмемо да играмо лозинке,па кад те наватају и муче те а ти не смеш да писнеш,само чекаш прилику да побегнеш ако можеш.Колико само небулозних и опасних игара смо играли и нико никад није најебао.Узмемо гађамо камењем кола што пролазе па нам нам је једном излетео неки баја из џипа и почео да нас јури.јбт тога се сећам ко да је било јуче.Или бесомучно играње кликера, или играње са војницима.Или рели са аутићима.Јбт, сад сам сетио,кад се покоси трава лети, ми узмемо нагомиламо траву испод највећег дрвета,пењемо се на врх и скачемо,а има бар 4 метра.Ником нису требале паре,нико их није ни имао,на тв-у рат и у паузама драгана мирковић увесељава народ,у држави срање а ми најсрећнија деца у најнесрећнијој земљи.Требала нам је само лопта.И ја који сам провео напољу цело детињство,играо фудбал,баскет, возио бајс,пењао се на сва могућа и немогућа места,а сад одиграм фудбал једном у 3 месеца,не могу ни 3 згиба да урадим.Највећа физичка активност су ми текме и све што иде уз то.Туга,седим за компом упијам 1000 информација које ми апсолутно не требају,изађем напоље талимо се и циркамо.Протраћујем младост,ал  сам бар имао то детињство,правио 100 глупости дневно али сам научио како и шта треба.А данашња деца?Седе за компјутером,играју фудбал са тастатуром уместо лоптом,имају по 500 пријатеља на фејсу,уместо 5 ортака са којима раде све и свашта по цео дан,имају све,имају паре,имају мобилни са 5 година,имају ер макс са 10.1000 неких супер кул играчака модерних к...ц палац.Ми нисмо имали ништа,није нам ни требало.Требали су нам још три ортака,једна лопта,бајс,пушка на меткиће са бувљака и кесица војника.А не неки робот пас што као све сам ради или тако неке муње.Имали смо пуна колена ожиљака,сви смо били мршави и жилави и нико није био болестан.Данас је свако друго дете дебело јбт.И сад ја који сам научен како треба, сам се претворио у г**** које мрзи све.А шта ће тек деца која расту сад.И како сутра да одгајам дете, с ким да игра фудбал?Треба да будем кретен и да му не дам да има мобилни са 5 година или да иде на фејсбук кад ће сви бити такви.Треба да мисли да сам кретен од оца што му не дам ради све што друга ''нормална'' деца раде.Велико срање,стварно мислим,не зато што сам Србин па као волим само своје,него стварно мислим да смо најпаметнији и најбољи народ и имамо најлепшу земљу.Ал џаба све то кад нам децу васпитава интернет, а не видим да то може да се промени.И данас,нас који смо били такви као клинци за пар година је тотално унаказио интернет и тв и све те глупости.А како ће тек данашња деца бити унакажена?Сморио сам се сад ко дупе...  wadfe