Ne vidim nikakvu vezu između tehničkog i tehnološkog napretka i vere u Boga. Istovremeno, moja vera nije takva da smatram Boga za nekakvog osvetoljubivog neurotičara koji nas je napravio nesavršenima da bi mogao da koristi svoju svemoć za iživljavanje nad nama kako bi nas kažnjavao za "grehe" koje smo takvi, jel'te, nesavršeni, počinili. Problem pitanja da li Bog postoji temelji se na neadekvatnoj definiciji tog pojma. Mi prvo moramo da se dogovorimo šta je Bog za nas, da bismo uopšte bili u prilici da razmatramo pitanje da li on postoji. Ako Bog za mene nije isto što i za Vas, onda možda "moj" Bog postoji, a "Vaš" ne (?)

Svojevremeno je bilo aktuelno jedno "večno" pitanje - da li svemir ima kraj? Moglo se tu polemisati, pa čak i mudrovati: ako kažem da ima, uvek ću biti u pravu, jer ako ga nađu - bio sam u pravu, a ako ga ne nađu - ko kaže da ga sutra neće naći? Naravno, problem je dublji i takođe je zasnovan na pitanju kako smo definisali taj pojam "kraj svemira". Ako smo usvojili da je to nekakav zid iza koga nema ničega, onda će se verovatno pokazati da ne postoji. Po današnjem shvatanju, svemir je beskonačan ali i konačan. Kako? Ako krenemo po bilo kojoj osi, odnosno pravoj liniji, kroz svemir, vratićemo se u polaznu tačku, ali invertovani ("levo" postaje "desno" i sl.). Koliko dugo treba da idemo? Pa, treba da obiđemo ceo krug za datu koordinatu, krug čiji je prečnik zapravo ono što se zove "radijus kosmosa". Ovo važi za svaku od tri prostorne koordinate, a vremenska je, ako me sećanje služi, -j*t. Vreme, dakle, teče nepovratno pa je taj krug, zapravo, spirala, odnosno iako ćemo se vratiti u istu prostornu tačku, ona će se pomeriti po vremenskoj koordinati.

Već ovo jednostavno razmatranje pokazuje svu neophodnost da se prvo dogovorimo oko definicije pojma koji želimo da razmatramo. Istorija tako poznaje razna shvatanja "Boga". Fihte je, tako, bio proteran sa Univerziteta u Jeni, jer je Boga tumačio kao moralni poredak. I ovaj nedostatak univerzalne definicije Boga, prihvatljive za sve, unapred nas onemogućava da vodimo produktivnu diskusiju i dođemo do rezultata.

Ja svoju veru temeljim na jednoj varijanti "watchmaker" argumenta: "if there is a watch, there must be a watchmaker". Naime, da banalizujem, ako bih sleteo na Mars i tamo našao kompjuter, pre bih bio spreman da poverujem u hipotezu da ga je neko napravio sa određenim ciljem, nego da je nastao spontano. Slično se može primeniti i na ljude, samo što su oni znatno složeniji od kompjutera.

Konačno, primetite da nauka nikada nije zaista "suprotstavljena" religiji. Nauka se zasniva na primeni naučnog metoda. Na osnovu opservacija (posmatranja: gr, Theoria - posmatranje), postavljaju se hipoteze (pretpostavke), zatim se razvija metod za njihovu proveru i one se proveravaju eksperimentom (sistematskim postavljanjem "pitanja" Prirodi) i dobijaju se rezultati koji potvrđuju ili obaraju hipotezu na usvojenom nivou pouzdanosti (i.e. sa određenom verovatnoćom greške koja uvek postoji). Ukratko, nauka sakuplja informacije na sistematičan način i tako se formira model nekog procesa, sa ciljem da se on što bolje opiše u smislu mogućnosti predikcije. Konačni cilj je da se razvije način (odn. model) koji bi nam omogućio da i bez novih eksperimenata izvršimo predikciju ishoda procesa. Cilj je, dakle, da se dobije što jednostavniji model koji ima što veću prediktornu sposobnost odnosno da što tačnije predvidi rezultat pre nego što se on desi. Sa takvim modelima možemo projektovati složenije mašine. Naravno, svaka takva teorija, odnosno model, ima svoj ograničen domen važenja. To je smisao nauke, a ne da objasni i razjasni nekakve ljudske dileme i ponudi odgovore na večna pitanja. Ukratko, predmeti interesovanja nauke i religije nisu podudarni.

Za sam kraj, dokazivanje postojanja Boga je besmisleno. Imajući u vidu atribute Boga, da on želi da mi znamo za njega, on bi vrlo lako mogao da nam se nametne silom. Ali onda vera ne bi bila vera, već, heh, "novi svetski poredak" sa novim silnikom na čelu. Bog je mnogo više od toga, on nema ljudsku motivaciju i nije opterećen čežnjom za vlašću i moći. Zato Bog ne može da se dokaže. Da može - ne bi bio Bog, bio bi, recimo, Tadić ... ili Broz. Vera nije kad mi neko kaže da napolju pada kiša, a ja pogledam kroz prozor da proverim, pa kad se uverim, onda verujem. Prava vera je kad se ne okrenem, nego verujem toj osobi bez provere.

Po kojoj teoriji si to zaključio.U svemiru gde nema materije,nema ni tri dimenizije,znači nema gore dole levo desno,i nemožeš nigde stići pošto 3D prostor ne postoji.A pošto takav svemir nema početak,znači nema ni kraja.A samim time je beskonačan.Po kojoj teoriji si zaključio da je svemir konačan? Jeli možeš dokazati početak beskonačnog,besprostornog i bezvremenog svemira?

To je poznat model, evo, najlakše se može doći do podataka o njemu (i odgovarajućih referenci) preko Encyclopaedia Britannica-e:
(sledi citat)

<<
Curved space-time in a matter-dominated, closed universe during the middle half of its expansion-compression phases.
At each instant of time t, the space axis forms a closed loop with radius R(t), the so-called radius of the universe, in an unobservable fourth dimension.
>>

Neću sad ovde prepisivati, onaj koga zanima neka potraži literaturu.

Osetio sam potrebu još ponešto da dodam na temu navodnog sukoba religije i nauke. Mislim da takav sukob, u pravom smislu te reči, nije moguć, jer se predmeti interesovanja nauke i religije nigde zaista ne preklapaju. Nauka se, naime, bavi imanentnim, dok se religija bavi transcendentnim, dakle onim što je van domašaja našeg iskustva. Prava nauka nikada neće pokušati da ospori ili potvrdi postojanje Boga, jer nije moguće osmisliti odgovarajući pristup ili eksperiment kojim bi se na takvo pitanje dao validan odgovor u okviru naučnog metoda. Mnogi (pogrešno) misle da je "naučni stav" ono što se čita iz udžbenika i ono što je već ustanovljeno, a da nauka, po nekakvom automatizmu, negira sve van toga. Ali, da li to znači da oni univerzitetski profesori, koje gledamo na Diskaveriju kako traže vanzemaljce skupim radio-teleskopima, nisu naučnici? Naravno da ne znači: i oni su naučnici, dok god primenjuju naučni metod i dok god ne tvrde nešto što ne mogu da dokažu. Ali, a to je suštinski važno shvatiti, to ne znači da nauka negira ono što nije ustanovljeno ili provereno. Direktna posledica ovoga je da se onaj koji tvrdi da Bog ne postoji, ne može smatrati naučnikom, jer bi i ta tvrdnja morala da se dokaže, a on nema instrumente da to učini. Dakle, nauka je, u odnosu na religiju, neutralna.

Mene su, lično, savremena naučna saznanja uvek navodila upravo na zaključak da to transcendentno nije iracionalno. Matematička jednostavnost većine fundamentalnih fizičkih principa (zakon gravitacije, Maksvelove jednačine elektromagnetnog polja, zakoni održanja, jednačine kontinuiteta), baš kao i stalno ponavljanje identičnih principa (fotoni, atomi istog elementa, subatomske čestice koje su svuda iste, ne razlikuju se od jedne do druge) upućuje na zaključak da je sve nekako suviše jednostavno, čak dovoljno prosto da se može simulirati na relativno slabim računarima. Ako su svi elektroni svuda isti, svi protoni, svi atomi istog elementa, onda je potrebno vrlo malo memorije da se taj princip uprogramira u nekakav "simulator", recimo računar. Takođe, ako su principi koji upravljaju interakcijama takođe jednostavni, kao što jesu, onda izlazi da je naš univerzum ustrojen relativno jednostavno i sastavljen od relativno prostih komponenata, pri čemu se principi i ti sastavni delovi svuda ponavljaju u istom obliku i na isti način. Ovo, onda, upućuje na zaključak da je taj "transcendentni" svet, zapravo, mnogo prostiji i bliži nego što nam se čini. Međutim, kombinovanjem ovih principa dolazi se do usložnjavanja i novih kvaliteta, takozvanih emergentnih fenomena: nijedan predmet nije isto što i skup njegovih sastavnih delova. Odatle tolika prividna složenost: atom nije isto što i skup subatomskih čestica koje ga čine, minus energija veze. Nauka, dakle, ne da nije u sukobu sa religijom, već je delimično može i osnažiti...

Coolidge
Koliko ja znam,zakrivljenje prostora i vremena može doći samo u gravitacionom polju koju generiše materijalni univerzum.U svemiru bez materije nema tri dimenzije,stoga ne postoji vreme,ne postoji gravitacijsko polje,samim time ne može niti vreme, niti prostor koji ne postoji da se zakrivi.Dokaži mi ako grešim.

Evo teorija koju ja smatram zanimljivim.
"Jedina stvar koja postoji je pritisak na ivice svakog vrtloga, svakog nivoa, koja je inicirana na pocetku univerzuma i odrzavana se do danas, dokle god je koncentracija koja dolazi iz centra svemira dovoljna da odrzava rezultujuci proces. Pretpostavljajuci da je proces razlaganja materije najvece koncentracije u centru univerzuma jos uvek aktivan, rezultat je sirenje univerzuma do trenutka kada kolicina elementarnih cestica nece biti dovoljna da odrzi sirenje.  Gravitacija je posledica spoljnog potiskivanja. Ajnstajnov zakrivljeni prostor u tom slucaju ne postoji. Crne rupe koje gutaju masu i prosledjuju je negde drugde takodje nepostoje. Postoji samo prostor ispunjen razlicitim koncentracijama elementarnh cestica.

U stvari nas poznati univerzum se ponasa kao oscilator, nema sile koja je posebno privlacna. Tacnije ne postoji u nasem svijetu nijedna sila koja djeluje privlacno. Sve sto je opisano na ovom papiru je uzrokovano odredjenim uslovima citavog univerzuma. Ono sto danas zovemo gravitaciono polje, je u stvari vrtlog i nedostajuci element u Njutnovoj postavci. Prema tome, graviaciono polje je odnos elementarnih cestica odredjenih brzina na ivici i nekih drugih koncentracija elementarnih cestica unutar vrtloga, koje imaju sporiju brzinu (delujuci skoro kao barijera). Stoga gravitacija je odnos brzina elementarnih cestica vecih vrtloga i manjih vrtloga, gde ce sporije elementarne cestice u centru imati svoj rezultujuci pravac (sferu) prema centru veceg vrtloga. Vazno je napomenuti da cestice mogu uci u vrtlog samo ako imaju sve neophodne uslove: odgovarajucu koncentraciju, prihvatnu brzinu i prihvatni ugao. Ako im nedostaje bilo koji od ovih elemenata one nece uticati na vrtlog nego ce nastaviti put dok uslovi ne budu ispunjeni."

Sa ovom teorijom može mnogo toga da se objasni.Funkcioniše po principu po kojem se ponaša recimo vazduh u vodi.Zbog smanjenog protiska sa gornje površine mehura,mehur vazduha biva istisnut iz vode.Što je manja sila pritiska sa gornje površine mehura,to brže se kreće mehur iz vode.Vrtlog koje izazivaju čestice oko atoma kada kreću u pravcu manjeg pritiska,imaju veću brzinu zbog manjeg otpora,i time u zavisnosti od težine atoma,inercija elektrona povlači materiju,u ovom slučaju mehur vazduha iz vode prema površini manjeg pritiska.Takođe na taj način izleće vodonik iz atmosfere zemlje.Po tom principu bi mogli napraviti veoma brze antigravitacione letelice bez korišćenja generatora gravitona kao reaktivnog pogona, koja se suprostavlja gravitaciji zemlje.Jednostavno bi bilo dovoljno polarisati telo letelice,a sile materije u prostoru bi sami istisli letelicu iz vazduha sa zemlje kao da je izbačen iz topa.Po tom sistemu bi bez problema mogli dostizati i brzinu svetlosti u univerzumu i dosegli najjudaljenija mesta u svemiru.

Pirox:

Teret dokazivanja je na onome ko teoriju predlaže. Nije moje da dokazujem da tvoja teorija ne valja, a tvoje da predlažeš nove, pa tako sve dok se nešto ne "ubode". Još manje ima smisla da ti mene, ili bilo koga drugog, ubeđuješ da si u pravu, jer čak i ako uspeš, to nema suštinskog značaja. Ako imaš ideju, sledeći korak je da oformiš model koji, na osnovu te ideje, opisuje funkcionisanje sistema koji se modeluje. Zatim treba model da isprobaš na velikom broju sistema i, ako se pokaže da se tvoji teorijski rezultati slažu sa eksperimentom, teorija je dobra, bez obzira šta ja o njoj mislim. Tu ti, dakle, "razgovaraš" sa Prirodom, a ne sa mnom. Kad nju ubediš da si u pravu, tek onda treba da pokušaš da ubediš druge ljude. A i to je teško...

Model "zakrivljenja prostora" u Einstein-ovoj teoriji gravitacije, jeste lokalno zakrivljenje u blizini masivnih objekata. To nema direktne veze sa dimenzijama kosmosa kao celine i njegovom neeuklidovskom geometrijom. Newton je, svojevremeno, da bi izračunao brzine i ubrzanja tela u zoni dejstva gravitacije drugih tela, uveo pojam sile. Pretpostavio je da je gravitacija utoliko jača ukoliko je veća masa tela, pa je formulisao model gama*m1*m2*r^-2 koji je dobro opisao tu silu, a zatim je izjednačio sa m*g da bi dobio ubrzanje g. Tako je dobio model koja može da opiše ponašanje jednog tela mase m1 u blizini drugog, mase m2. Ako, npr. telo mase m2<<m1 prolazi pored planete mase m1, ono će zakriviti putanju, a primenom Newton-ovih formula, moguće je izračunati koliko. Teorija je, dakle, u redu. Einstein je ponudio drugačiji model: umesto da kaže da tu postoji nekakva "sila" koja privlači telo mase m2 kada prolazi pored planete mase m1, on je pokušao da formira model po kome te sile nema, nego masivna planeta "zakrivljuje" prostor utoliko više ukoliko je ta njena masa veća. Onda će, naravno, telo koje prolazi pored masivnije planete, više da iskrivi svoju putanju jer je prostor više zakrivljen, nego da je planeta manje masivna. Drugim rečima, po Einstein-u, telo se i dalje kreće pravolinijski, samo se prostor iskrivio, pa sa njim i ta linija (putanja). I taj model je dao dobar rezultat, pa se i danas koristi.  Nešto kao ona demonstracija sa gumenom opnom na kojoj je nacrtana kvadratna mreža, pa kad se stavi kliker na nju, ona se iskrivi i kvadrati se "zakrive"...

Newton-ov model je problematičan u nekim specifičnim situacijama, pa je Einstein-ov popularniji. Na primer, kada ima više od dva tela, teško je izračunati u datom momentu sve međusobne sile po Newton-u, a to je neophodno da bi se predvidelo dalje ponašanje sistema. Sa svakim dodatnim telom, moraju se izračunati iznova sve sile između njega i svih ostalih itd. Ovo komplikuje stvari. Ako se odustane od pojma "sile" i primeni model zakrivljenja prostora, rezultat se mnogo lakše dobija -- samo se izračunaju sva lokalna zakrivljenja pojedinih tela u svim relevantnim tačkama prostora i međusobno saberu. Dobija se ukupno zakrivljenje prostora, koliko je gde zakrivljen, pa se mogu predvideti putanje posmatranog tela za zadate početne uslove. Prosto, model je zgodniji: kao da se na onu "opnu" u dve dimenzije stavi više klikera...

Vidi se da su obe ideje, u osnovi, vrlo proste, kako matematički, tako i suštinski. Mnogi mistifikuju to Einstein-ovo "zakrivljenje", pa sam hteo da pojasnim. Proizvoditi nove, komplikovanije teorije za istu stvar je neproduktivno. Nove teorije moraju ili dati tačnije rezultate od postojećih, ili biti od njih prostije. Naravno, Einstein-ova teorija je doživela brojne komplikovane razrade, ali ne zato što je to mnogo korisno ili potrebno, već zato što se pokazala dobrom pa ljudi grade dalje na njenim osnovama...

Ovde smo da diskutujemo,ako smatramo da neko ima pogrešno ubeđenje,mi na to možemo ukazati sa protiv argumentima kroz činjenice i dokaze.Ja sam samo tražio da pokažeš dokaze i protivčinjenice da ja grešim,a ne da ti dokazuješ da moja teorija ne valja.Jednostavno možeš da kažeš da nemaš dokaza da grešim,i samim time možemo zaključiti da moje ubeđenje nije pogrešno.
Ja sam to i učinio,zato ne vidim razlog tvojoj kritici.

Ako ja tvoje ubeđenje ne smatram ispravnim,valjda imam pravo izneti moje mišljenje i ubeđenje sa činjenicama i dokazima.Pa zar nismo tu  zbog toga,da sikutujemo sa našim ubeđenjima i mišljenjima? A tvoje je da to prihvatiš ili odbaciš.Zašto misliš da te ja ubeđujem u nešto samo zato što iznosim moje mišljenje?Pa i ja bi tako mogao protumačiti tvoj tekst,kako nema smisla da me ubeđuješ da si ti u pravu sa teorijom koju si postavio.
Postoji stručnjaci i naučnici koji to rade i treba da rade,ja samo mogu da se koristim njihovim rezultatima kao dokaz i činjenice,što sam i uradio postavljajući post koji je sasvim suprotan teoriji koji si ti postavio.Samo možemo diskutovati koja teorija se poklapa sa modelima ponašanja u prirodi koja dokazuje ispravnost teorije.Zato sam naveo primer ponašanja vazduha u vodi,vodonika u atmosferi,i mogući princip antigravitacionog pogona.

Dobro, da vidimo...


Nisam ovo baš dobro razumeo. Ako si tražio da ja pokažem dokaze da grešiš, u čemu se to onda razlikuje od toga da ja dokazujem da tvoja teorija ne valja?


Ovde postoji dvostruka logička nedoslednost:
(1) To što ja nisam prezentirao dokaze da ti grešiš, ne znači da nemam te dokaze;
(2) Čak i da nemam takve dokaze, ne možemo odatle zaključiti da je tvoje ubeđenje ispravno.

Ja, dakle, nisam rekao da nemam dokaze da grešiš, ja sam rekao da je teret dokazivanja na tebi. A to što sam odbio da dokazujem kontratezu tvojoj, ne znači da je tvoja teza automatski ispravna. Tako si mogao da kažeš i da sam ja ubio Kenedija, a ja odbijem da se izjasnim; ti bi iz toga zaključio da je tvoja optužba dokazana? Ne mogu to da prihvatim...


Kojoj mojoj kritici? Nisam kritikovao tvoju teoriju (?) Jedino što se može shvatiti kao implicitna kritika sa moje strane je to što sam izjavio da je teret dokazivanja tvoje teorije na tebi, a ti taj teret hoćeš da prebaciš na nekog drugog. Da bih zaista bio u poziciji da kritikujem tvoju teoriju, morao bih prvo da je sagledam, a za sada, nisam video model ili primer fizičkog sistema koji si objasnio primenom tog modela. Koje predikcije tvoj model ima, dakle, sa kojim fizičkim veličinama operiše i ishode kog eksperimenta tvoja teorija može da predvidi i sa kojom tačnošću? Veći deo teksta sam posvetio simplifikovanom objašnjenju postojećih, najšire prihvaćenih teorija, očekujući da vidim šta ti to nudiš novo u odnosu na njih i na osnovu čega smatraš da je tvoja teorija bolja. Ako je ta teorija, kao što kažeš, potekla od nekog drugog, a ne od tebe (pomenuo si naučnike i stručnjake), onda treba da navedeš kako se do te teorije može doći pa da se upoznamo sa njom. Čak i da to neko želi da radi, ne može ponuditi ozbiljnu kritiku teorije čijim bazičnim elementima ne raspolaže. Možda bih se složio da je ta teorija dobra? Možda u rangu postojećih? Ti si krenuo zahtevom da ja "dokažem da ona ne valja" pretpostavljajući da ću je ja odbaciti. Zašto bih to radio? Naprotiv, naveo sam dve prividno suprotstavljene teorije, Einstein-ovu i Newton-ovu, pri čemu obe funkcionišu. A za tvoju ne mogu da znam da li funkcioniše kad o njoj ne znam ništa osim nekoliko nabacanih hipoteza...

Pazi, za obaranje neke teorije, dovoljno je navesti samo jedan kontraprimer, odnosno eksperiment koji će dati rezultate suprotne od očekivanih. Ako eksperimentalni uslovi padaju u okvir domena važenja teorije, ona se može smatrati oborenom, po principu minimuma razloga. Tako, recimo, da bih oborio Newton-ovu teoriju, dovoljno bi bilo da navedem jedan skup vrednosti m1, m2 i r za koje dobijam pogrešnu silu, odnosno pogrešno ubrzanje (ono koje se ne slaže sa eksperimentom). Ako su vrednosti u domenu važenja (npr. r nije jednako 0 ili nešto tako), ja sam oborio tu teoriju. Kada vidim tvoje modele, moći ću tek da počnem da razmišljam o njihovim mogućim manjkavostima...


Naravno; ne sećam se da sam to tvoje pravo osporio (?)


Smatrao sam da ubeđuješ ceo auditorijum, ne zato što si izneo svoje mišljenje, već zato što si tražio da dokažem da nisi u pravu, uz implicitnu "pretnju" da, ako to ne učinim, "samim time možemo zaključiti da tvoje ubeđenje nije pogrešno". Da si samo hteo da izneseš mišljenje, ti bi stavio tačku pre izazova da neko ospori tvoje ubeđenje.


Mogao bi, ali ja od tebe nisam zahtevao da je osporiš, tako da to tumačenje ne bi bilo ispravno. Drugo, nisam ja postavio nijednu od dve navedene teorije; jedna je Newton-ova, druga Einstein-ova i to sam jasno naznačio. Obe se uspešno koriste za predikciju ponašanja tela u gravitacionom polju (u svojim domenima važenja, naravno), što mene lišava potrebe da o tome dodatno razrađujem, jer o tome već postoji bogata literatura. Da sam, kao ti, izneo nešto novo, morao bih da pokazujem zašto smatram da je to ispravno, ili da se zadovoljim konstatacijom da je to moje uverenje za koje nemam racionalne razloge. To bi, onda, moglo da se ponudi kao tema za razmišljanje, ali ne i da se tvrdi da se time može štošta objasniti, niti da se pred nekoga postavlja izazov da takvo shvatanje ospori. Seti se kako je ova polemika započela -- ti si rekao: "otkud ti ta teorija? ja mislim da je ovako; dokaži da nisam u pravu!"...


Jedina razlika između naučnika i ostalih ljudi je u tome što naučnik mora eksperimentalno da proveri svoje tvrdnje i predstavi rezultate eksperimenta u obliku koji se može replicirati, pri tome vodeći računa da poštuje principe naučnog metoda. Oni koji se na takve rezultate pozivaju, moraju navesti odgovarajuće reference, dakle, navesti koji su to naučnici i gde radili, kako se može doći do njihovih rezultata i podataka o uslovima pod kojima su oni dobijeni i sl. Bez tih podataka, odrednicu "naučnik" nije opravdano koristiti kao izvor informacija. Posebno pažljivo se ovo mora raditi ako se iznose ideje radikalno suprotstavljene onima koje su trenutno u primeni zbog svoje praktične upotrebljivosti.

Zato što to nije moja teorija.
Onda ih možeš postaviti.Ne znam što ih dosad nisi postavio.

Niti da nije ispravno.

Niti da nije ispravna.
Mi diskutujemo o principima i zakonitostima u univerzumu,ne o zločinu.

Dobro si shvatio.Ja sam ti izneo teoriju koja je prihvaćeno u naučnim krughovima.Ja sam tražio,ako ti misliš da ta teorija pogrešna koji sam postavio,da to dokažeš kroz činjenice i dokaze u kontraargument.Nije moj posao da eksperimentišem,ja mogu da postavim samo rezultate naučnika.A dokaz je da u vakumu bez materijalnih objekata i nedostatka gravitacione sile, ne može biti zakrivljenje nečega što nema.Tu po tebi ili ti ili naučnici greše koji to tvrde.
I celo vreme govoriš o mojoj teoriji,a ja celo vreme govorim o teroriji koji je davno poznato naučnicima.
Zar toliko teško shvatiti da samo gravitaciono polje vrši zakrivljenje prostora i vremena,sam od sebe to ne može da se desi,i zar ovaj kontra primer tebi nije dovoljan?
Prijatelju mnogo saplićeš u tumačenju svake rečenice.Kada bi tako tumačili zakonitoste u svemiru,rezultat bi bio uvek totalna eksplozija univerzuma.

Da,i dalje se pitam,po kojoj logici može prostor i vreme da se zakrivi bez uticaja neke sile.Po toj logici i umesto Ajnštajnove jednačine E=mc2 po pricipu teorije koje si postavio mogli bismo staviti i E=c2 , da energija jednaka brzini svetlosti na kvadrat,i samim time bismo mogli dobiti energiju samo od brzine ničega bez mase,što je apsolutno nemoguće.Energiju,to jeste silu za zakrivljenje vremena i prostora u teoriji koje si postavio može doći kada postoji i masa materije pomnoženo sa brzinom svetla na kvadrtat. Samo ova Ajnštjnova formula E=mc2 govori da bez materije nema sile za zakrivljenje prostora i vremena u svemiru.Jeli imaš neki kontraargument protiv ove Ajnštajnove teorije koje pobija teoriju koje si postavio???

    Hehe, zaista nemam. Baš si me razveselio.... 

Mnogo je opasan taj Ajnštajn, da mi nisi sve ovako lepo objasnio, ništa ga ne bih razumeo...