odo da napravim piramidu i drzim vodu u njoj.

  ...satavi i žilet!

Дотакли смо се и чувених пирамида и њихових својстава...

Они који носе крст око врата, не размишљају много о његовој магијској моћи и сматрају га симболом хришцанске вере. Крст је, медутим, много старији знак, па и стари Словени су га поштовали и пре него што су знали за хришцанство.

Народни крст настао је као израз веровања у човеколико божанство које се представљало идолом са раширеним рукама. Крстом на челу детета гоњене су зле силе, демони и болести; на одећи, посуду, колевкама, на кућама и сл. крст је такође штитио од злих сила. Заклињањем на крсту потврдивани су договори, било трговачки било дародавни. На њему се заклињало и пре поласка у борбу, на дугачак пут или било коју другу неизвесност. Крст се такоде користио да означи границу неког земљишта или као забрана - на пример: забрана паше на одреденом земљишту, сече дрва, прелаза преко усева... На надгробном камену крст је симболисао покојника у гробу.

Народни крст имао је најдужи доњи крак, нешто краће краке који су симболисали руке и најкраћи горњи крак. Њему најсличнији је латински крст који има најдужи доњи крак, док су остала три крака краћа и исте дужине. Овај облик крста чешцће се користио у слободном простору (да ознаци насеље, код заштите усева од града, код поменутих забрана и сл.).

Под утицајем магијског круга у који је уписиван или округлих површина у које је урезиван, настао је равнокраки или грчки крст. О заштитној улози крста говори и овај обичај да ако се путник затекне преко ноћи на отвореном, пре него што легне да спава, он око себе опише круг и у њему крст или на све цетири стране света уцрта на тлу крст. Тако је заштићен од злих сила које ноћу владају.

Поред крста, у хришћанству се јављају још два исто тако важна симбола: сидро као симбол наде и срце - симбол љубави. Прадавна је симболична веза између срца, разумевања и љубави, храбрости, радости и туге. Пламено срце, по Куперовом тумачењу ("Енциклопедија традиционалних симбола", Џ. К. Купер)  у хришћанству представља религиозни жар, ревност и оданост. Срце у руци осликава љубав и богобојажљивост. Срце прободено стрелом је скрушено срце, а симболизује и кајање.

Сидро је као и крст знак за предмет: као што се поморац у олуји нада да ће се на крају срећно усидрити у мирној и заштићеној луци, тако се и верник нада спасу у вери из невремена живота и спокују у рају после смрти.

Када је реч о крсту, ако се вратимо у прехришћански период, види се да је то била справа за "најокрутнија и најсрамотнија мучења робова", како је говорио Цицерон. Међутим, разапињање као мучење измислили су још Феничани, тако да је крст познат много пре Христовог рођења.

Ovde se radi o osenjivanju krsnim znakom

Шта то значи?

Hm, mislim da me zezas 

Pojasni i meni, volim da skupljam takve težine izraze...ko zna kad bi mi mogli zatrebati!

Kad se mi pravoslavni hriscani obracamo Gospodu Bogu, osenjujemo se krsnim znakom. Cvrsto sastavimo prva tri prsta desne ruke: palac, kaziprst i srednji, tako da su sva tri ravna, a mali i domali prst privucemo uz dlan. Kad smo tako sastavili prste, dizemo desnu ruku i sa tri prsta dodirnemo sredinu cela, posvecujuci Bogu svoj um i govorimo: “U ime Oca”, potom spustimo ruku u visinu pojasa, posvecijici bogu svoje srce i govorimo: “I sina”, zatim dodirujemo prvo desno pa levo rame sa prednje strane, posvecujuci Bogu svoju snagu i govorimo: “I Svetoga Duha”. Potom skrstimo ruke i govorimo: “Amin”, sto znaci: neka tako bude.

 mislim da je i to "osenjivanje" krstom daleko starije o d hriscanstva . negde sam chitao da su druidi imali slichan magijski pokret ,koji se sastojao od povezivanja telesnog(sexualnog) pupka i uma , te povezivanja leve i desne strane (zenskog i muskog principa ,odnosno meseca i sunca) .