Naučite pravila lepog ponašanja prema osobama sa hendikepom

Podrška umesto sažaljenja

Ukoliko ste u situaciji u kojoj je potrebno pomoći korisniku kolica da savlada stepenicu, nikako nemojte na silu pomagati, bez pitanja da li je potrebna pomoć i na koji je način potrebno pomoć pružiti

Da li ste se nekada našli u neprijatnoj situaciji, ne znajući kako bi se trebalo pozdraviti sa osobom potpuno oštećenog vida ili sa nekim ko koristi kolica. Iako do trenutka susreta sa osobom sa hendikepom možete misliti da je pozdrav sasvim obična stvar, ipak može doći do neprijatnosti kada niste sigurni kako bi trebalo da postupite.

U bontonu je jasno napisano da bi muškarac u kafanu trebalo da ulazi pre žene, kao i da se laktovi ne drže na stolu dok se jede, međutim, na pristup osobama sa hendikepom kao da je zaboravljeno. Udruženje studenata sa hendikepom izdalo je priručnik u kome ima više praktičnih saveta koji vam mogu olakšati ovu komunikaciju.
Tako, na primer, sa osobama sa oštećenim sluhom, a pri tom imaju i potpuno oštećen vid, jedino možete da komunicirate ako dodirom ispisujete slova na njihovom dlanu. Takođe, nemojte milovati psa vodiča osobe sa oštećenjem ili nedostatkom vida, osim ako za to ne dobijete dozvolu, jer je pas na „radnom mestu“.

Pored pogrešnog pristupa ili preterane brige oko korišćenja svakodnevnih fraza, ponekad dolazi i do „nasilnog“ pružanja pomoći osobi sa hendikepom u trenutku kada pomoć uopšte nije potrebna i na način koji može da povredi tu osobu.

Ukoliko ste u situaciji u kojoj je potrebno pomoći korisniku kolica da savlada stepenice, nikako nemojte na silu pomagati, bez pitanja da li je potrebna pomoć i na koji je način potrebno pomoć pružiti.

Obraćajte se direktno osobi sa hendikepom, a ne preko nekoga ko je u njenom društvu. Bez obzira na to o kakvom se hendikepu radi, slobodno se služite izrazima „vidimo se“ ili „pozdravljam te, trčim dalje“ ili „čujemo se“.
Prilikom upoznavanja ne izbegavajte rukovanje sa osobom koja ima amputiranu ruku, kvadriplegiju ili protezu umesto ruke ili šake. Možete se rukovati dodirom, levom rukom, ili onako kako to najviše odgovara osobi sa hendikepom. Ako sa nekim ko je korisnik kolica razgovarate duže vreme, pokušajte da sednete da biste mogli da ga gledate u oči. Kada razgovarate sa nekim ko otežano govori, koncentrišite se i budite strpljivi, i obavezno tražite da vam se ponovi ono što niste razumeli, ali nikako ne glumite da ste razumeli. Ne uskačite da završite rečenicu pretpostavljajući šta osoba želi da izgovori.

Ukoliko poznajete osobu sa hendikepom, verovatno ste naučili da postoje neke sitnice na koje treba obratiti pažnju da komunikacija bude lakša i slobodnija. Ne dozvolite da vas strah od nepoznatog, predrasude, neupućenost, ponekad i preterana briga, sputaju u ophođenju prema sugrađanima i sugrađankama sa hendikepom.



SVEST LJUDI NA  NISKOM NIVOU

LJupka Mihajlovska, izvršni menadžer Udruženja studenata sa hendikepom, kaže da je svest ljudi u Srbiji o tome na vrlo niskom nivou.
- Bez obzira na to što smo u hiljadama primeraka štampali priručnike, trebalo bi još mnogo sličnih akcija pokrenuti. I sami mediji greše kada kažu invalid, ili osoba sa posebnim potrebama. LJudi u Srbiji jako malo znaju o tome kako bi se trebalo odnositi prema osobama sa hendikepom - kaže Mihajlovska.

INVALID JE POGREŠNO

Kada se obraćate osobi sa hendikepom, ne koristite reč invalid. Koren reči invalid je u latinskoj reči invalidus, koja znači nejak, nemoćan, ne vredan. Primena ove reči dovela je do stvaranja atmosfere u okruženju koja je osporavala svaku sposobnost ljudi sa hendikepom, a asocira na sažaljenje i milostinju.



Izvor: Glas Javnosti

Odnos prema osobama sa hendikepom je prilicno pipava stvar...
Koliko sa jedne strane imaju pravo kada ocekuju ravnopravan tretman, toliko nekad u tome preteruju...
Ako postoji invaliditet to ne moze da se zanemari...
To ih ne cini ni boljim ni gorim ljudima, niti im daje vise ili manje prava kada je odlucivanje u pitanju, ali ih ipak odredjuje na neki nacin...

Jednostavno, neke stvari za njih su nedostizne, i zrela osoba ce biti svesna toga i ziveti sa tim problemom i oko tog problema...
U tom slucaju normalan odnos je moguc...

svidja mi se text    ovo je tacno jer ponekad imam utisak kao da oni misle da su bolji zato sto su hendikepirani  ovo kazem bez namere da nekoga uvredim 

Taj odnos... prema osobama sa hendikepom, zna biti komplikovan...
Ako ih posmatraš kao "normalne" (nakaradan izraz, znam), onda te mogu smatrati neotesanim i uvrediti se jer ne uviđaš da oni ipak imaju neke posebne potrebe...
S druge strane, ako nekako potenciraš na njihovim potrebama, to mogu shvatiti kao sažaljenje, koje njima nikako ne treba...

Sve u svemu, što kaže gazda, odnos je više nego pipav...

Vidi se da nemate iskustva pa cu vam samo par stvari reci. Pod broj jedan. Ljudi sa hendikepom jesu normalne osobe i tako ih treba tretirati. Razlika u vashem ponashanju prema osobi sa hendikepom i osobi bez hendikepa je u svega par tehnichkih detalja. Pod dva. U toj populaciji ima svakakvih ljudi pa i naopakih, ali vecina zheli samo onoliko ustupaka tek da se izjednache njihove mogucnosti sa mogucnostima ljudi bez hendikepa. Na primer, retko ko od njih ce trazhiti 6 u indeksu, ali ce svi trazhiti rampu na ulazu u zgradu fakulteta, ako govorimo o ljudima koji koriste kolica.

Gorepomenutu Ljupku poznajem i nema smisla da iznosim njenu privatnost ovde, ali je dovoljno sposobna da se vecina nas, koji nemamo hendikep, postidi.

onda cu tako u buduce da postupam 
 

Jel rekao neko da nisu normalne osobe? Tj. da to sto imaju neki hendikep njih cini nenormalnim?
Nemam iskustva u smislu da u porodici imam osobu sa invaliditetom, ali imam iskustva jer saradjujem sa njima, imam dosta poznanika medju njima i imamo ok odnos jer su u pitanju normalni i razumni ljudi...
Ja ih tretiram kao normalne osobe jer to i jesu, kao kompletne licnosti jer to i jesu...
To sto je neko debil nema nikave veze sa hendikepom, takvih ima bez obzira na broj udova ili boju kose i ociju...
Ipak, povremeno sam u odnosu sa tim ljudima nailazio na neki potpuno iracionalni ponos koji je meni bar neshvatljiv... Kada neko ne zeli pomoc iako mu je ocigledno potrebna, po cenu da sebi nanese veliki bol i stetu i sl.
Ne bih da detaljisem, ali mislim da ce bar po neko shvatiti sta zelim reci...

upravo to sto si rekao na kraju sam i ja mislio samo nisam znao kako da se izrazim  pa me je mozda neko shvatio pogresno 
ali kad pogledas okruzenje kakvo je surovo prema njima i kako ih ljudi omalovazavaju shvatis da je to verovatno njihov mehanizam odbrane 

Niko nije rekao da su nenormalne osobe, ali je bilo nedoumica da li ih treba tretirati kao normalne ... pishe sve lepo gore.
Vishe ljudi se ovde oglasilo. Shto si se odmah nashao prozvanim ?

Sa tvojim postom i mogu da se slozhim, jedino shto mi je zapalo za oko je da si se vishe osvrnuo na gafove ljudi sa hendikepom, nego na gafove drushtva prema njima.

ne znam.. ja izgleda zivim na marsu, ne poznajem ni jednu osobu sa invaliditetom a da nema bar 150 godina  

ali stoji da ljudi koji nemaju takve probleme ne znaju kako da se ponasaju u njihovom prisustvu... ili su napadno susretljivi, ili napadno nonsalantni, ili pretihi, ili preglasni... jednom recju, te tzv. zdrave osobe se osecaju jako nelagodno, a kako je onim drugim, mogu samo da zamisljam