NATO u novom ratu na Balkanu

Zajedno sa hrvatskim oružanim snagama uvežbava se „scenario odgovora na kriznu situaciju“ u kome je „NATO postavljen od strane Ujedinjenih nacija da napravi brz odgovor u zemlji koja se nalazi na ivici građanskog rata“

NATO je danas zvanično započeo pomorsku vojnu vežbu u vodama blizu Splita. Vežba će trajati do 12. oktobra i nosi naziv „Plemeniti Mida ‘07“ po istoimenom starogrčkom kralju koji je, prema legendi, sve pretvarao u zlato. Vežba je predstavljena 26. septembra u bazi Lora. Hrvatska agencija Hina je prenela da će se vežba, osim voda južnog i centralnog Jadrana, održati i u gradovima Kninu i Slunju, kao i u bazama Zemunik i Divulje.

U vežbi, kako piše na NATO sajtu, učestvuje oko 2.000 vojnika i 50 civila koji rade za vojsku, preko 30 brodova i podmornica i 20 NATO aviona koji će zajedno sa Hrvatskim oružanim snagama uvežbavati „scenario odgovora na kriznu situaciju“ u kome je „NATO postavljen od strane Ujedinjenih nacija da napravi brz odgovor u jednoj zamišljenoj zemlji koja se nalazi na ivici građanskog rata“. Za razliku od NATO sajta, Hina je prenela da će u vežbi učestvovati 40 brodova i šest podmornica koje neće ući u teritorijalne vode Hrvatske. Ova agencija je takođe najavila učešće preko 8.000 vojnika, od kojih su 800 marinci, kao i učešće 29 ratnih aviona i 23 helikoptera.

Učestvovaće oružane snage iz 12 NATO zemalja: Holandije, Bugarske, Francuske, Nemačke, Grčke, Italije, Norveške, Rumunije, Španije, Turske, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država, kao i „dve partnerske nacije“ Albanija i Hrvatska. Hrvatska agencija Hina je javila da Albanija i Crna Goru učestvuju kao posmatrači.

Hrvatska će učestvovati sa 250 vojnika i 10 brodova, dva aviona Mig-21, četiri helikoptera Mi-8 i četiri aviona PC-9, prenosi Hina. Ova vežba će, prema pisanju ove agencije, Hrvatsku koštati 7,5 miliona kuna, a NATO članice će same podneti svoje troškove. Valjda aludirajući na ime zlatonosnog kralja, Hrvatskoj je obećano, piše Hina, da će oko 80 procenata hrvatskih troškova biti refundirano iz američke „Fondacije za Varšavsku inicijativu“, ali će najveći deo sume biti investiran u rekonstrukciju infrastrukture. Ne navodi se koje.

NATO kaže da će se ova pomorska i amfibijska vežba „usredsrediti na operacije NATO snaga odgovora (NATO RESPONSE FORCE - NRF) koje su podržane sa mora i ona ima za cilj da poboljša standarde interoperabilnosti kao i da testira procedure među nacijama učesnicama“. Ona će takođe poslužiti da „olakša sertifikaciju sledeće grupe oružanih snaga koje će bite zadužene za NRF - snage visoke spremnosti Alijanse“. Značajnu ulogu u vežbi će odigrati i „Civilno-vojna saradnja (CIMIC)“, kaže NATO. Slične vežbe su održavane u Albaniji 1997. i 1998. god.

Ova vežba će se održati pod komandom štaba NATO sa sedištem u Napulju, a njena „unikatna zamisao pokazuje sposobnost i želju NATO da obezbedi situaciju u kojoj će oružane slike iz združenih i partnerskih nacija delovati adekvatno zajedno i dozvoliti procenu razvoja NRF“, kaže NATO sajt.

Tokom vežbe, u Oficirskom klubu u hrvatskoj bazi Lora radiće Informativni centar, a za 5. oktobar je planirana poseta Lori od strane najviših komandanata NATO.

ljudi, vas dvojica ste neiscrpni izvor znanja.
zbog ovakvih postova dolazim na i forum.

Zemunac,

Mene uopšte ne čudi stav javnosti u Hrvatskoj.

U Hrvatskoj kao i u Srbiji se ljudi sećaju kako im je bilo lepo za vreme "nesvrstane" Jugoslavije . U Hrvatskoj kao i u Srbiji smatraju da je svet bio nepravedan prema njima, Haški tribunal, strah od gubitka nacionalnog identiteta i sl.  Zato u Hrvatskoj postoji određena skepsa i prema NATO i prema EU. Pored svega toga postoje i mnogobrojne predrasude i zablude kao i u Srbiji - šta zapravo članstvo znači, koliko košta, šta se mora, šta se ne mora itd.

Kada se emocije koje nisu građene samo na racionalnom već i na predrasudama, neznanju i mitovima suoče sa faktima, menja se i stav javnosti.

Nije sporno da je NATO evroamerička organizacija i da je od njenog utemeljenja dogovor bio da funkcija generalnog sekretara, odnosno čelna civilna funkcija pripada evropljanima, a čelna vojna funkcija američkom generalu. Nije sporno da je De Gol želeo da Francuska bude samostalnija u procesu odlučivanja, stoga su istupili iz zajedničke vojne strukture, ali su ostali u političkoj i u svakoj prilici se uključuju u vojnu strukturu - vežbe, misije i sl. De Gol je svojim evrocentrizmom lečio i nacionalne frustracije jer je Francuska imala i kvislinšku vladu Višija za vreme 2. svetskog rata.

Komande sektora u hladnoratovskom smislu danas ne postoje, ali postoje komande misija. Komandant NATO misije na Kosovu je Francuz, pre toga je bio Nemac.

Što se tiče Poljske, oni su očigledno procenili da svoje nacionalne interese najbolje mogu da štite kroz bilateralno zbližavanje sa SAD. Zato su išli u Irak, zato kupuju američko oružje i vezuju se strateški za američku industriju i njihove investicije. Poljaci imaju svoje istorijske probleme, ali mislim da je glavni problem u njihovoj političkoj eliti odnosno neokonzervativcima koji pored demagogije previše koketiraju sa religijom i kvazitradicionalnim vrednostima. Sa takvom političkom elitom očigledno sporije i traljavije se prevazilaze bolna istorijska sećanja.

Dulisha,

OK - znači Hrvatska kao zemlja domaćin finansijski učestvuje u vežbi sa oko milion evra. Nisam primetio da neko u Hrvatskoj diže frku oko toga i da mu to smeta. Možemo da pitamo naše forumaše iz Hrvatske šta misle o tome.

To povratno ulaganje para u Hrvatsku kroz rekonstrukciju infrastrukture o kome se priča u tekstu je zapravo NATO fond za stratešku infrastrukturu tj. NATO Security Investment Program (NSIP). On stoji na raspolaganju svim državama članicama koje žele da unaprede svoje strateške saobraćajnice. Najviše para iz tih fondova uzimale su zemlje istočne Evrope koje su ušle u NATO.

@ Danilo

zbog ostalih da razjasnim o sektorima. Mislio sam na strategijske i regionalne komande NATO-a po zapadnoj Evropi i SAD. Npr. postoji strategijska komanda Evrope u Monsu (Belgija) ili tzv. južno krilo u Napulju ili atlanska komanda u Norfolku (Virdžinija) itd.

Trenutno se vrši reorganizacija komandi i agencija NATO, ali i dalje su na najznačajnijim komandnim dužnostima isključivo američki oficiri. Sećaš se da smo pominjali NATO agenciju za standardizaciju (STANAG), verovao ili ne, čak i direktor te agencije je aktivni američki general-major, iako tu funkciju može da obavlja i bilo koji adekvatno obrazovani civil (pravnik).

U svim ovim komandama čelne funkcije uvek drže američki generali i admirali i nema ni teoretske šanse da neki britanski ili francuski admiral bude postavljen za komandanta npr. južnog krila NATO u Napulju.

Što se tiče Poljske, slažem se sa tvojom "dijagnozom", ali mislim da je potpuno pogrešno svoju bezbednost vezati za nekoga ko je hiljadama kilometara udaljen umesto da se razvijaju dobrosusedski odnosi sa neposrednim komšijama (Nemcima i Rusima).

Zaista, ova provokacija sa raketnim štitom je greška, samo su pokvarili teško izgrađene, korektne odnose sa Rusijom. Umesto da služe kao most između zapada i Rusije, doveli su sebe u situaciju da ostanu bez sigurnog izvora relativno jeftine energije.


Zanimljiv je ovaj tekst koji je postavio Duliša, ne toliko zbog cene vežbe, nego zbog zamišljene situacije.

Baš me zanima koja li je to zemlja za koju NATO stratezi smatraju da je "na ivici građanskog rata". NATO svoje vežbe izvodi uvek u okruženju sličnom stvarnoj državi i konfiguraciji terena. Naravno, svaka "zamišljena" situacija se predviđa prema mogućem razvoju događaja u stvarnosti.

Izgleda da NATO stratezi očekuju drastično pogoršanje bezbednosnih prilika u nekoj balkanskoj zemlji, baš me zanima kojoj.

Zemunac,

OK - da konkretizujemo podatke:

Generalni sekretar NATO-a je Holanđanin, zamenik generalnog sekretara je Italijan. Šef vojnog komiteta NATO je Kanađanin.

Vrhovni komandant vojnog štaba NATO-a u Monsu je američki general, zamenik je britanski general, a načelnik štaba je nemački general.

Komandant južnog krila sa sedištem u Napulju je američki admiral, komandant severnog krila sa sedištem u Brunsumu je nemački general. Komandant Savezničke komande za transformaciju sa sedištem u Virdžiniji je američki general, zamenik mu je italijanski admiral. Komandant centra za združeno ratovanje u Stavangeru je nemački general. Komandant centra za združenu obuku koji se inače nalazi u Poljskoj je danski general.

Ne znam da li znaš ali postoje dva raketna štita. Jedan koji razvija NATO i zaseban koji razvija SAD. NATO raketni štit se zove Theatre missile Defence i on se, verovao ili ne, razvija u punoj saradnji sa Rusijom. Reč je o odbrambenom štitu srednjeg dometa koji može da obara balističke rakete. Čine ga radari velikog dometa spregnuti sa PVO sistemima velikog dometa i lovačkom avijacijom sposobnom za obaranje balističkih raketa.

Raketni štit koji izaziva spor je onaj koji samostalno razvija SAD, a razlika je u odnosu na gorenavedeni je što je ovaj štit može da obara balističke rakete na većoj udaljenosti i što predstavlja zaseban nacionalni projekat SAD i njenih partnera kroz bilateralne dogovore.

Upravo zato što se onaj NATO raketni štit razvija u saradnji sa Rusijom, Putin je predložio Bušu da se i američki raketni štit stavi pod istu kapu. Taj predlog zvuči prilično racionalno.

Ipak, čak i ako SAD razvije samostalni raketni štit u saradnji sa pojedinim evropskim zemljama to neće narušiti stratešku raketnu ravnotežu SAD i Rusije jer većina ruskih raketa koje su usmerene prema SAD imaju trajektorije preko Severnog pola i bile bi lansirane iz Sibira i istočno od Urala što je van domašaja bilo kakvog raketnog štita koji se nalazi u Evropi.



Što se tiče NATO vežbi tokom ove i protekle godine, mislim da od toga ne treba praviti teorije zavere.

Većina je održana kako bi se proverila spremnost novostvorenih snaga za reagovanje odnosno NRF u različitim ofanzivnim i defanzivnim scenarijima - operacije nametanja mira, operacije održavanja mira, blokada, evakuacija civilnog stanovništva u slučaju prirodnih katastrofa, protivterorističke operacije, odbrana teritorije države članice.

"Noble Midas 07" u Hrvatskoj je vežba operacije nametanja mira, po vrlo sličnom scenariju se odvijala pomorska vežba "Steadfast Jaguar 06" na Zelenortskim ostrvima.

Da iza hipotetičkog scenarija Noble Midas stoji Srbija, što je pretpostavljam tvoja poenta, ne bi se bavili amfibijskim iskrcavanjem mornaričke pešadije na peščane plaže. Takva vežba bi bilo logičnije da se održi u Makedoniji, Mađarskoj, Rumuniji ili Bugarskoj.

Вероватно и би, али га мучи висуљак.

Ljudi, provalio sam ko je @daniloBG i zasto toliko prica za NATO bez obzira na neke cinjenice koje se ne mogu pobiti, a koje veoma lepo objasnjava @zemunac2. Mogu se samo ignorisati.



Србија и НАТО: колико кошта чланство
За алијансу од милион до милијарде евра


Иако НАТО званично тражи само јединствен систем веза и процедуре, многе нове чланице имају велике издатке за модернизацију армија

Свака нова чланица НАТО-а, а од деведесетих година то су некадашње источноевропске државе, мора да поднесе трошкове пријема и чланства у западној војној алијанси. Оно што свака земља мора да плати то су чланарина за функционисање администрације НАТО-а и плате свог војног и цивилног особља запосленог у њој. Све бивше социјалистичке државе морале су и да сносе трошкове модернизације система веза који морају бити компатибилни са другим чланицама и увођења процедура западне војне алијансе.

На основу анализе података објављених у медијима, могло би се закључити да пуко чланство земаља региона у НАТО-у кошта отприлике један евро по становнику – Словенци су прве године платили милион и по, а Бугари око седам милиона евра. Ипак, скоро све источноевропске чланице алијансе отишле су даље од плаћања „чланарине”, њихови буџети су на искушењу посебно ако се набављају нови борбени авиони.

Била у НАТО-у или не, Војска Србије ће морати да се модернизује. Тај цех, посебно ако се урачунају нови борбени авиони које набављају нове чланице западне алијансе (Мађари су изабрали шведски ЈАС-39 „грипен”, Пољаци амерички Ф-16) током наредних десетак година може достићи и милијарду долара. Наиме, цене поменутих авиона „по комаду” крећу се од 20 до 50 милиона долара, зависно од опреме.

Ипак, у Министарству одбране истичу да није могуће направити прецизну рачуницу колико би Србију коштао улазак у НАТО.

– Чланство у НАТО-у не може се гледати само кроз новац, већ, пре свега, из угла политике и система колективне безбедности. Када се све то узме у обзир, ниједна држава није ушла „у минус” због чланства у овом савезу – каже Петар Бошковић, начелник Управе за односе са јавношћу Министарства одбране.

Данијел Шунтер(@daniloBG)    , председник невладине организације Евроатлантска иницијатива, тврди да је у јавности створена заблуда да НАТО притиска нове чланице да одбацују руско и купују западно наоружање и опрему. Многе државе задржале су до даљњег класични совјетски пушчани калибар 7,62 мм, који користи и Војска Србије. Мађари користе руске војне камионе „као некад”, Чеси су купили популарне транспортне хеликоптере Ми-17...

– Оно што свака нова чланица мора да има, и плати, јесу систем веза и увођење процедура по НАТО стандарду. Сви плаћају трошкове администрације, као што се плаћа за УН или ОЕБС. И у Хрватској се води велика полемика око цене уласка у НАТО. Новинари су направили рачуницу по којој је јевтиније ући у савез и имати колективну одбрану него бити неутралан што захтева већу армију – објашњава Шунтер. 

Војни аналитичар Александар Радић каже да је међународни стандард да се приближно два одсто бруто-друштвеног производа издваја за војску.

– Ми, дакле, не мењамо суму коју трошимо, већ са тим истим средствима које имамо успостављамо везу са странцима. Постоје, наравно, стандарди НАТО-а који се морају испунити, али колико ће која земља држати људи под оружјем и која ће средства бирати, зависи од националне политике – рекао је Радић.

Земље из региона имале су различита искуства када је реч о чланству у НАТО-у, посебно ако се имају у виду трошкови модернизације армија коју НАТО, званично, не тражи. Прва суседна земља која је ушла у НАТО била је Мађарска и то у марту 1999. године, свега три недеље пре ваздушних удара алијансе на тадашњу СР Југославију. Током тог рата некадашњу совјетску базу у Тасару ставили су на располагање америчкој авијацији. Мађарска војска, као и све армије некадашњег Варшавског пакта, редукована је, али су уложена значајна средства у њену модернизацију. Пре осам година, НАТО је проценио да ће северни суседи на модернизацију војске потрошити 312 милиона долара. У међувремену, Мађари су набавили и поменуте најсавременије авионе „грипен”.

Словенија је, као једина бивша југословенска република која је ушла у западни војни савез, већ три године у НАТО-у. Одрекли су се тек модернизованих совјетских тенкова Т-55М, чији су употребу планирали до 2015. године, и купили финске оклопне транспортере „патрија” које су платили 265 милиона евра. Сами сносе трошкове боравка своје мање јединице у Авганистану. Да би показали спремност за учешће у снагама Кфора на Космету, извели су велику вежбу на полигону у Мађарској, што су домаћинима платили око 200.000 евра. Прву годину чланства платили су НАТО-у милион и по евра (за администрацију алијансе и плате својих запослених).
И Бугарска и Румунија су у западном савезу од 2004. године. Бугари су у НАТО ушли са претпоставком да ће их пуко чланство коштати евро по глави становника годишње, односно око седам милиона евра. Улазак у алијансу пропраћен је одушевљењем које је спласло након ангажовања мањих јединица у рату у Ираку где је било и жртава.

Niksa,

Do sada su me ljudi po forumima nazivali i Šutanovcem, oficirom, službenikom ministarstva odbrane, Radićem a sada sam i nekakav stranac iz nevladine organizacije. Lepo, teorijama zavera i lepljenu etiketa nikada kraja.

Ako te zanima ko sam i šta sam - slobodno mi se obrati na pp. Imam srpsko ime i prezime, rođeni Beograđanin, poreklom Crnogorac, krvna grupa AB.

Inače tekst je dobar i  slažem se svim napisanim.