Srbi čekaju da NATO omekša
Umesto da pokažu da je Alijansa promenila stav, trude se da nam otmu Kosmet i stvore marionetsku državu, ističe vladika Artemije. Čak i ako međunarodna zajednica da nadgledanu nezavisnost Kosovu i Metohiji, reagovanje Srbije mora da bude izmereno na apotekarskoj vagi, smatra Dušan Lazić iz Foruma za međunarodne odnose

I istoričari ne mogu da se saglase da li bi Srbija trebalo da ide ka ulasku u Alijansu do kraja.

Nije nam potreban NATO tvrdi istoričar Slavenko Terzić, a kao glavni argument navodi to što je reč o „izrazito militarističkom i agresivnom vojnom bloku“.

- Ako je NATO bombardovao Republiku Srpsku Krajinu, Republiku Srpsku, a potom izvršio agresiju na SRJ, bilo bi svojevrsno poniženje pristupiti toj organizaciji, koja nastavlja sa vrlo agresivnom politikom prema nama, naročito kada je reč o Kosmetu - objašnjava Terzić.

Svrhu poziva zvaničnog Brisela Srbiji da jednog dana bude u njegovim redovima Terzić nalazi u tome što će „naši mladići umesto vojnika Zapada ginuti na NATO ratištima“ i što bi mogli „ jednog dana, ne daj bože, da učestvuju u vojnom pohodu NATO na Rusiju“.

A Terzićev kolega Čedomir Antić navodi argumente za suprotan pravac, ističući da uvek postoje tri mogućnosti.

- Idealno bi bilo da smo neutralni i da smo Švajcarska na Balkanu, ali to smo propustili 1989-90. Poželjno je da uđemo sa našim preduslovima, a da smo to učinili 1990, NATO bi bio na našoj strani jer su Albanci tada bili komunisti. Zato nam ostaje samo da prihvatimo uslove Brisela. Ipak, postoji mogućnost pregovaranja o nekim pitanjima - da se ne guramo u misije, da ne budemo trabanti ili da kod nas grade tajne zatvore - objašnjava Antić.

Suma-sumarum ovog istoričara jeste da sada moramo da idemo prema NATO, bez obzira na sve.

Bezbednost je jedan od važnih argumenata zagovornika pristupanja Srbije ovom hegemonu. Međutim, ne i jedini, posebno ističe Zoran Dragišić, profesor Fakulteta za civilnu odbranu i zaštitu.

Da bi bez NATO Srbija teško imala preduslove za evropske integracije smatra sociolog i profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić.

- Sa aspekta realnih političkih odnosa teško je ne ući u pakt jer su zemlje iz okruženja tamo ili nameravaju da se učlane. Države koje konkurišu za EU moraju da se suoče s tim da prethodno moraju biti deo NATO - kaže Čupić, ali i napominje da je logičan referendum o tome.

Kako je srpska vlast proevropski orijentisana, pa teži i u atlantske integracije, Dušan Lazić iz Foruma za međunarodne odnose ističe da to zahteva članstvo u NATO, „bez obzira na sva tužna iskustva iz nedavne prošlosti“.

- Čak i ako međunarodna zajednica da nadgledanu nezavisnost Kosovu i Metohiji, sa ili bez odluke SB UN, reagovanje Srbije mora da bude izmereno na apotekarskoj vagi. Ona mora blagovremeno da obezbedi dosledan razvoj u pravcu dalje demokratizacije i evropskih vrednosti. To mora da bude osnovna strateška orijentacija Srbije da ne bude izolovana - naglašava Lazić .

NEMA ARGUMENTA ZA ČLANSTVO

Književnica LJiljana Habjanović-Đurović kaže da nema nijednog valjanog argumenta za članstvo Srbije u Severnoatlantskom savezu.
Ako očekujemo pomoć od Rusije u vezi sa Kosmetom, nije uljudno da idemo u vojni savez protiv Moskve - naglašava ona i dodaje da je protiv svih ratnih saveza, kao i da ima sina od 19 godina koga nikako ne bi volela da vidi ni u čijem savezu, uniformi i vojnoj akciji. Kaže i da bi članstvo u NATO ne bi trebalo da bude uslov ni za kakvu drugu integraciju, kao ni prepreka.

BOMBARDOVANJE

Znamo šta nam je NATO učinio pre osam godina, kada su nas bombardovali skoro tri meseca. Čime je NATO dokazao da je promenio stav prema Srbiji koju je nemilosrdno uništavao i to ne samo infrastrukturu, nego je bilo mnogo nevinih žrtava? I umesto da pokažu da je NATO promenio stav, trude se da nam otmu Kosmet i stvore marionetsku državu za Šiptare - izričit je vladika Artemije.

REDOSLED

Trebalo bi da idemo najpre u NATO, ako želimo u EU. Jeste da članstvo u vojnom savezu nije zvanični uslov, ali sve bivše komunističke zemlje išle su tim putem jer NATO standardi pokazuju da li je neka država promenila sistem vrednosti. Takođe, svi susedi su u NATO ili Partnerstvu. A i sve zemlje su po ulasku u Alijansu zabeležile ekonomski rast - primećuje Dragišić.

Poverenje crkvi poklanja gotovo dve trećine srpskih građana, pokazalo je Cesidovo istraživanje od ove godine. Episkop raško-prizrenski Artemije ističe da je pitanje ulaska Srbije u NATO veštački postavljeno jer ne znamo šta nam NATO nudi.

Podaci agencije SKAN kažu da 20 odsto građana Srbije tvrdi kako „bez kralja ne valja“ i žele restauraciju monarhije, dok ima tvrdnji i da je reč o trećini njih. Član Krunskog saveta Dragomir Acović navodi i dobre i loše strane stremljenja ka vojnom savezu sa sedištem u belgijskoj prestonici.

- To je, pre svega, pitanje naše bezbednosti i iz tog ugla gledano članstvo u NATO imalo bi smisla. S druge strane, ne treba da zaboravimo da je Alijansa zauzimala negativne stavove prema nama iz više razloga. Članstvo bi moralo da zavisi od toga da li se NATO promenio prema Srbiji i srpskom narodu. Pošto nemamo prema čemu da gledamo u budućnosti, gledamo u prošlost, koja znamo kakva je - kaže.

Upitan za vezu između članstva u Paktu i EU, kao i Kosmeta sa svim tim, Acović kaže da „ne zna da postoje stvari u politici koje nisu međusobno povezane“.

Među onima koji zagovaraju prekid svih odnosa sa pomenutim savezom je general u penziji Stevan Mirković.

- Uopšte ne vidim njihovu svrhu postojanja, niko im ne preti. NATO postoji da bi obavljao policijsko-bezbednosnu misiju, odnosno da sprečava propagandne i obaveštajne aktivnosti protiv tih država - kaže Mirković i ističe da NATO nije dobrovoljna već organizacija koja ti kaže da moraš da budeš njen deo. I to su, smatra, dovoljni razlozi da Srbija ne traži člansku kartu.

- Ipak, građani će odlučiti na referendumu - zaključuje.

Milovan Drecun je gotovo sve vreme bombardovanja 1999. proveo na Kosmetu, gde su mu o glavi radili i NATO bombarderi i albanski teroristi. Da l’ zato ili ne, čvrstog je ubeđenja da postoji samo jedan način da budemo deo Alijanse - sa Kosmetom kao delom svoje teritorije, a da je to nemoguće.

- NATO je sto odsto za nezavisno Kosovo i Metohiju i od toga neće odustati. I naše članstvo bi bilo bez dela naše teritorije, na drugi način neće nas primiti. I zato Srbija bez Kosmeta nema šta da radi u NATO. To bi bilo ravno samoubistvu i zato tu ne bi trebalo da bude nikakvog kompromisa - ističe Drecun.

Iako vlada stvara anti-NATO raspoloženje među građanima, mora biti uzeta u obzir činjenica da je između EU i pakta znak jednakosti, naglašava Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose.

- Kada bismo izašli iz Partnerstva, izgubili bismo Srbiju. Otišao bi jug Srbije, Vojvodina, Sandžak, pa možda i Beograd - upozorava i dodaje da biti protiv NATO znači biti za rat, a da biti protiv stvaranja države na Kosmetu znači biti protiv EU.


Izvor: Glas Javnosti

Ipak, postoji mogućnost pregovaranja o nekim pitanjima - da se ne guramo u misije, da ne budemo trabanti ili da kod nas grade tajne zatvore - objašnjava Antić.



koja mogucnost? kakva mogucnost? kakvo pregovaranje... sta prica ovaj antic?

Hocemo u drustvo prebijaca, a ne zelimo da budemo udareni...

Apsolutno netačno. Članstvo neke zemlje u EU nije uslovljeno prethodnim članstvom u NATO. Rep. Irska, Malta, Austrija, Švedska i Finska nikada nisu bile članice NATO, ali su bez problema primljene u članstvo EU. Čak i podeljeni Kipar je primljen u EU, iako nikada nije mogao da pristupi NATO-u iz poznatih razloga (veto Turske).

Takođe je netačno da su istočnoevropske zemlje zabeležile ekonomski rast posle pristupanja NATO-u. Ekonomski rast u tim zemljama je bio pospešen korišćenjem programa  PHARE, kao i izdašnim donacijama iz budžeta EU u vidu predpristupnih fondova.
Nikakve uzročno-posledične veze nema članstvo u ove dve organizacije, to je najobičnija demagoška fraza NATO lobista u Srbiji.

Čista je koincidencija da su neke zemlje EU ujedno i članice NATO. To ne mora da znači ništa. Pogotovo ako znamo da su SAD i Kanada osnivači NATO, ali nikada neće biti primljene u EU, prosto geografski ne pripadaju evropskom kontinentu.

Antić je poznat po herojskom napadu koktel viršlama na banketu u Narodnom muzeju pred celokupnim diplomatskim korom koji je tad bio u Beogradu (pretežno diplomatama nama privrženih prijatelja) tokom demonstracija u zimu 96/97 . Dakle jedn čovek koji ne ume da razlikuje svrsishodno od štetnog.

G17 plus:Građani na referendumu odlučuju o ulasku u NATO

Portparol G17 plus Nikola Papak izjavio je danas da o ulasku Srbije u NATO odlučuju građani na referendumu.

Papak je to izjavio povodom saopštenja Demokratske stranke Srbije (DŠ) koja upozorava da bi Kosovo moglo jednostrano da proglasi nezavisnost 11. decembra i da kao moguć odgovor na taj "scenario" treba razgovarati o tome da srpski parlament donese odluku da Srbija ne može biti član NATO-a.

"O ulasku Srbije u NATO odlučuju građani na referendumu. Za nas je najvažnije da se na sednicama Vlade jednoglasno donose odluke o svim pitanjima koja imaju veze sa evroatlanskim integracijama, tako da ne želimo posebno da komentarišemo pojedinačne izjave drugih stranaka o tome", kazao je Papak agenciji Beta.

Kako je dodao, G17 plus je apsolutno za evroatlantske integracije i za tu stranku je najvažnije da Srbija ide korak bliže ka tim integracijama.DŠ ranije danas je saopštila da postoji opasnost da albanski separatisti, uz podršku SAD i NATO, 11. decembra proglase jednostranu nezavisnost i da ubrzo posle toga SAD priznaju tu prvu NATO državu.

DŠ je saopštila da "razmatra mogućnost adekvatnog odgovora na ovaj opasni scenario" i navela da je "svakako jedan od mogućih odgovora o kojem treba razgovarati da Skupština Srbije donese odluku da naša zemlja ne može biti član NATO".

"Vreme je da započnemo razgovor kako ćemo kao zemlja odgovoriti na moguću jednostranu nezavisnost i prvu NATO državu", smatra DŠ.Pregovaračka trojka Kontakt grupe treba do 10. decembra da podnese izveštaj o pregovorima o budućem statusu Kosova generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu.

Izvor: Press

Tačno je da ulazak u EU nije uslovljen članstvom u NATO-u.

Međutim svaka članica EU je dužna da bude deo nečega što se zove zajednička spoljna i odbrambena politika i da u okviru toga svoje vojne resurse stavi na raspolaganje EU. Da bi ex komunističke zemlje mogle svoje odbrambene resurse na stave na raspolaganje EU oni moraju biti temeljno reformisani i kompatibilni, odnosno da funkcionišu po NATO standardima.

To znači sledeće - države istočne Evrope tj. zemlje u tranziciji nikada ne bi bile sposobne da budu deo funkcionalni deo odbrambene politike EU da pre toga kroz NATO svoje vojske nisu reformisale po tim standardima. To je nepisano pravilo zato što sama EU nema svoje alate i mehanizme za reformu sistema odbrane, već ih ima samo NATO. To je direktna uzročno poslednična veza jer u EU nema ulaska bez reformisanog sistema odbrane.

Zbog toga mislim da poređenje sa Švedskom, Finskom, Austrijom i Irskom nije primereno. Te zemlje nisu bile u komunizmu, ne prolaze kroz tranziciju i njihovi sistemi odbrane su odavno izgrađeni u skladu sa NATO standardima.

Što se tiče privrednog rasta, stoji da predpristupni fondovi pomažu obnovu institucija i infrastrukture zemalja kandidata. Međutim u svim ovim zemljama od momenta ulaska u NATO zabeležen je i značajan porast stranih investicija. Za investitora je članstvo u NATO-u indikator bezbednosti i stabilnosti te zemlje, kao što je članstvo u EU indikator stabilnosti pravnog poretka i funkcionalnosti institucija.

U Rumuniji su se direktne strane investicije gotovo učetvorostručile one godine kada je ta zemlja ušla u NATO.

Dole se nalazi grafikon koji ukazuje na taj drastičan skok. Gorine 2003. direktne strane investicije u Rumuniju su iznosile 1 milijardu i 900 miliona evra, a godinu dana kasnije kada su ušli u NATO investicije su skočile na preko 4 milijardi evra. 

To se potvrdilo i u slučaju Bugarske. U Bugarskoj su direktne strane investicije 2003. godine iznosile 1,997 milijardi dolara, a godinu dana kasnije, kada su ušli u NATO, investicije su skočile na 3,389 milijardi dolara.

Danilo, znaš i sam da reforma odbrane može da se izvrši prema NATO standardima i bez formalnog članstva u NATO. Npr. ko brani Srbiji da sutra naše min. odbrane (Generalštab) donese odluku da pređe na kalibar 5,56 i da to implementira u potpunosti na naše oružane snage. NATO standardi su dostupni čak i na internetu, pa se lepo prevedu na srpski, ratifikuju na nadležnom mestu i implementiraju. Pa se još pozovu savetnici (vojno-bezbednosni stručnjaci) iz neke NATO članice (kao prijatelji, a ne kao tutori) da nadgledaju implementaciju standarda u praksi.
I eto, kad dođe vreme za prijem u EU, bićemo potpuno spremni za punu funkcionalnost sa EU komesarijatom za spoljnu i bezbednosnu politiku, bez formalnog članstva u NATO.

Drugo, rast investicija nema veze sa prijemom u NATO, konkretno rast investicija u Rumuniji 2005. je povezan sa privatizacijom rumunskog energetskog sektora, plus Rumunija i Bugarska su te 2004. godine dobile definitivnu potvrdu i konačan datum prijema u EU (1.1.2007.), pa su strani investitori požurili da ulože kapital po starim, za njih povoljnijim propisima nego kad zemlja pristupi EU.
Najbolji primer je Mađarska, koja je zbog ulaska u EU morala da uskladi (postroži) propise, pa su ulagači otiišli dalje na istok, svi znamo šta se dešavalo na ulicama Budimpešte prošle godine.

Da zaključim, potpuno je pogrešno povezivati eventualni ekonomski rast u nekoj zemlji sa članstvom u NATO, recimo ako Srbija uđe u NATO 2012. godine, verovatno ćemo i mi imati povećanje investicija, ali ne zbog samog ulaska u NATO, već zato što se planira privatizacija elektroenergetskog sektora (EPS) upravo te godine - 2012.

Prica da moramo uci u NATO jer EU, toboze, nema vlastite  sisteme odbrane, ne pije vodu. EU razmislja da uvede Evropski generlstab, labav savez nekoliko evropskih zemalja iz razloga sto bi u nekoj skorijoj, ili daljoj buducnosti, mogla da bude uvucena u neki rat mnogo vecih razmjera, nego oni u Iraku i Avganistanu bahatoscu Amerike koji su dosli glave mnogim funkcionerima EU zemalja koje su u NATO-u. Da ta ideja nije mrtva, dokazuju projekti nekoliko aviona ("Tornado"; "Eurofigter"...) koje su zajedno izvrsile V. Britanija, Njemacka, Spanija i Italija.

Jel to onaj isti vladika Artemije koji je odvalio, da su Rollingstonsi satanisti koji su zavodili omladinu, na sred Beograda, da se veseli i aplaudira satanskim propovedima?   

Sta vise reci o njemu!