Ма, глас народа је овде рекао своје

Srbija u NATO samo sa Kosmetom

Ne postoji nijedan zvanični dokument koji kaže da je strateški interes Srbije ulazak u Severnoatlantsku organizaciju. Zašto je čak 61,4 odsto građana izričito protiv učlanjenja u NATO?

Kako je evropskim zemljama osim priklanjanja NATO paktu, kao jedinom vojnom savezu preostalom posle pada „gvozdene zavese“, alternativa samo izolacija, Srbija ide po onoj narodnoj „Gde svi Turci, tu i mali Mujo“.

Međutim, „mali Mujo“ je ovih dana „okrenuo ćurak“ i protivi se stvaranju „prve NATO države, nezavisnog Kosova“. Doduše, to se da čuti samo iz usta onog dela Beograda pod palicom lidera DSS-a Vojislava Koštunice. Da li samo zato što se taj savez od 26 država svim snagama bori za otelotvorenje Ahtisarijevog plana ili radi pukih stranačkih interesa, nije sigurno. Ali je sigurno da premijer u ekspozeu nijednom rečju nije pomenuo atlantske integracije, a kamo li ih stavio među ključne principe vlade. A kako stvari stoje, DSS-ovci će listom, zajedno sa liderom, s jeseni iz rečnika izbaciti NATO, „evroatlantske integracije“ i slično. Zvanični razlog biće Kosmet.

Uz to, još ne postoji nijedan zvanični dokument koji kaže da je strateški interes Srbije ulazak u Severnoatlantsku organizaciju. Jeste da je resorno ministarstvo sačinilo Nacrt strategijskog pregleda odbrane još juna lane, ali taj dokument nikako da dođe pred poslanike i postane punovažan. A kako vetrovi duvaju u Srbiji, teško da će brzo ugledati svetlost dana.

„Dugoročni strateški interesi spoljne politike Republike Srbije su unapređenje regionalne saradnje (time i saradnje sa susedima), punopravno članstvo u NATO, koje bi bilo zasnovano na demokratskoj volji građana i potpuna integracija u Evropsku uniju“, piše u Nacrtu. Te je tako u Srbiji još u opticaju ona „od izvora dva putića“.

Učvršćivanje bezbednosti

Za početak, pred nama je predaja Prezentacionog dokumenta Briselu, povodom ulaska Srbije u Partnerstvo za mir i potpisivanje Sporazuma o razmeni informacija. Prezentacioni dokument srpska vlada usvojila je 27. jula, a predaće ga šef diplomatije Vuk Jeremić - objašnjava Milan Gojković, direktor Generalne direkcije za NATO u Ministarstvu inostranih poslova. Prijem u Partnerstvo značajan je, ističe, radi učvršćivanja bezbednosti u regionu i kreiranja dugoročno stabilnog političko-ekonomskog ambijenta, stvaranja moderne, kompatibilne vojske, podrške procesu reformi odbrambenog i bezbednosnog sektora i učvršćivanja međunarodnog položaja zemlje.

Sledeći korak ka punoj formalizaciji statusa Srbije u predvorju NATO je potpisivanje Sporazuma o bezbednosti informacija sa NATO i otvaranje Misije Srbije u sedištu Alijanse, u Briselu.

- Nacrt Sporazuma Ministarstvo odbrane prosledilo je vladi na usvajanje. NJegovo potpisivanje za Srbiju je značajno zato što unapređuje nivo razmene poverljivih informacija sa NATO i Kforom, što je posebno važno u svetlu bezbednosti srpske manjine na Kosmetu. Takođe, omogućava učešće naših oficira na programima obuke u NATO zemljama, kao i prisustvo predstavnika Srbije na sednicama zatvorenog tipa u Briselu, što otvara dodatan i do sada nekorišćen kanal za promociju naših stavova. A potpisivanje sporazuma je i formalni preduslov da Srbija, prvi put u svojoj istoriji, otvori diplomatsko-vojno predstavništvo u Briselu - priča Gojković.

Međutim, naglašava i da moguće članstvo Srbije u Alijansi, „bez obzira na aktuelne rasprave, nije na dnevnom redu u razgovorima sa predstavnicima NATO, niti se ono u ovoj fazi u okviru Partnerstva za mir uopšte postavlja“.

- Ta odluka ne zavisi samo od naše političke volje i dogovora, već je za to potrebno ispuniti veliki broj preduslova koje Alijansa budućim članicama postavlja. Podsećamo da status zvaničnih kandidata za NATO trenutno imaju Hrvatska, Albanija i Makedonija (tzv. MAP zemlje), dok se Srbija, Crna Gora i BiH nalaze tek u ranoj fazi Partnerstva. Upravo je svrha pomenutih dokumenata da se formalizuju naši odnosi u okviru Partnerstva i počnu koristiti raspoloživi mehanizmi saradnje, shodno našim potrebama i interesima (to je faza koje su prošle sve ostale 22 članice Partnerstva - uključujući i zemlje poput Belorusije i Rusije), a ne pokretanje procedure za NATO članstvo - ističe Gojković.

A plan je, kako reče ministar vojni Dragan Šutanovac, da 2010. budemo spremni za ulazak u NATO. Kad bi mogli da nas prime, to niko ne zna. A tu je i jedna „sitnica“ - mogući referendum u Srbiji.

Učinak bombardovanja SRJ

Međutim, većina građana Srbije, odnosno gotovo dve trećine je protiv ulaska Srbije u NATO. Da li je uzrok tome bombardovanje ‘99 ili nešto drugo, tek 61,4 odsto građana Srbije na pitanje „da li bi naša zemlja trebalo da radi na tome da postane članica NATO“ odgovorilo odrečno. U istom, i poslednjem do sada istraživanju, koje je za Ministarstvo odbrane sproveo „Medium Galup“ jula lane, 24,8 odsto ispitanika bilo je za ulazak u redove Alijanse, dok procenat manje njih ne zna odgovor. Prema EU odnos je obrnut, pa bi 64,8 odsto Srbije rado u evropsku familiju, 20,6 nikako, a 14,5 nema stav o tome. Trećina države, iliti 34 odsto građana, koje su Kancelarija Vlade Srbije za pridruživanje EU i agencije „Stratedžik marketing“ upitali gde se zaista rešava pitanje Kosova, kazalo je da je to mesto NATO. Svega četiri odsto više njih veruje da je u pitanju EU, dok je 27 odsto ubeđeno da će se saga okončati na Ist Riveru.

Isto istraživanje kaže i da je 29 odsto građana za prekid svih odnosa sa Evropom, bude li jednostrano priznala nezavisnost pokrajine. A 59 odsto od njih smatra da bi Beograd, potom, trebalo da se okrene Rusiji, Belorusiji i Kini. Međutim, mnogi ne znaju ili žmure pred činjenicom da Rusija sarađuje sa Alijansom, pa i da je svojevremeno ušla u Partnerstvo za mir. Prelomna godina u odnosima nekada ljutih neprijatelja bila je 1997, posle koje je donet Okvirni akt NATO-Rusija, a kako su odnosi „cvetali“ 2002. došao je i Savet NATO-Rusija, gde su tretirani kao ravnopravni partneri.

(Glas javnosti)

necemo natooooooooooooooooooooooooo!

NATO, a zasto ne? Zavrsimo kolektivno samoubistvo do kraja, a na kraju pljunimo na sopstveni grob....

da

Одлично речено

Hoće da se pripoje Kosmetu

Džezair Šaćiri, svojevremeno poznat kao „komandant Hodža“ Albanske nacionalne armije (ANA) apeluje na bivše vojnike ANA i OVK da stanu u odbranu Tanuševaca



SKOPLJE - Bivši poslanik u makedonskom parlamentu i predsednik Nacionalne demokratske unije, Džezair Šaćiri, svojevremeno poznat kao „komandant Hodža“ Albanske nacionalne armije, kaže da je policija uvela policijski čas u selu Tanuševci, prenosi makedonski dnevni list na albanskom jeziku LJajm. On je u utorak, 28. avgusta, pozvao vojnike bivše OVK i Albanske nacionale armije na mobilizaciju. „Mi smo uspostavili glavni štab za mobilizaciju i apelujemo na bivše vojnike da stanu u odbranu Tanuševaca,“ izjavio je Džezairi za LJajm, naglasivši da su oni spremni da odgovore na bilo kakav eventualni napad policijskih snaga.

„Prema našim izveštajima, svi albanski policajci su napustili jedinicu za brza dejstva jer su drugi članovi jedinice uveli policijski čas u Tanuševcima“, kaže „komandant Hodža“. Zvaničnici iz makedonskog MUP-a su demantovali ove izveštaje, ali oni takođe i odbijaju da daju detalje o situaciji u Tanuševcima, piše LJajm.

DIREKTOR OBAVEŠTAJNE AGENCIJE MAKEDONIJE DAO OSTAVKU

Makedonska agencija Makfaks je juče objavila da je direktor makedonske Obaveštajne agencije, Kire Naumov, zatražio od predsednika Branka Crvenkovskog da ga oslobodi dužnosti što je pre moguće.

Izvor iz Obaveštajne agencije kaže da je direktor Naumov obavestio predsednika Crvenkovskog da on „više neće biti u mogućnosti da obavlja svoj posao“. U molbi za smenu on je naveo „razloge lične prirode“, to jest, „obaveze u vezi njegovog daljeg naučnog obrazovanja“ kao i „preuzimanje nekih budućih poslova koji su inkompatibilni sa funkcijom direktora Obaveštajne agencije“. Predsednik Crvenkovski je Naumova, koji je bio predsednikov savetnik za ekonomska pitanja, postavio za šefa Obaveštajne agencije 30. juna 2006. godine.

Život u Tanuševcima je i dalje težak, žali se list, jer su već dve nedelje zaredom u toku restrikcije struje, citirajući izjavu „jednog mladog dečka iz Tanuševca koji oko ramena nosi „kalašnjikov“, ali ne nosi uniformu“ i „koji se vraća sa planinske patrole“. On kaže da su ih „sled događaja i ponašanje vlade prema selima iz ove oblasti naterali da ponovo, posle pet godina, uzmu oružje u ruke“.
.
„Mi nemamo nameru da napadamo. Ali ako policija pokuša da uđe u selo, odgovorićemo im,“ izjavio je on, želeći da ostane anoniman, piše LJajm.

Džezair Šaćiri, koji je našao utočište u ovom selu zajedno sa nekoliko svojih saboraca, ponavlja da oni neće dozvoliti pristup makedonskoj policiji, već samo Kforu. U međuvremenu, među meštanima sela i onima koji su migrirali na Kosmet, nastavlja se prikupljanje potpisa za održavanje referenduma za pripajanje Tanuševaca Kosmetu.

Uprkos ovim izveštajima, Ministarstvo unutrašnjih poslova Makedonije kaže da je celokupna državna teritorija pod kontrolom. „Mi smo ovo dokazali operacijama u Tanuševcima, Čairu i Aračinovu,“ izjavila je ministarka policije iz redova VMRO-DPMNE, Gordana Jankulovska.

Inače, Šaćiri je prošle nedelje za drugi makedonski list na albanskom, Fakti, odbacio špekulacije da su odbegli zatvorenici iz kosovskog zatvora Dubrava, LJirim Jakupi Nacista i Ramadan Šiti, utočište našli u Tanuševcima. Isti list je naveo da je MUP okarakterisao Šaćirijev opis situacije u selu kao „lažan“.

(Glas javnosti)

Не у НАТО, мој бато!

Симпатичан неки младић



По "Краљевићу Марку" ОВО је више човек него ја

Pusti sebi mašti na volju..ali Makedonija je posle Ohridskog sporazuma stabilizovala unutrašnje stanje i ne preti joj ponovo građanski rat. Javno propagiranje pripajanja delova Makedonije Kosovu svakako nije nešto što će naići na bilo čije simpatije ili razumevanje.