Za sad nema potrebe za članstvo Srbije u NATO. Pogotovo što se NATO neformalno transformisao od strogo odbrambene asocijacije u ekspanzionističku, osvajačku vojnu mašineriju u službi američkih globalnih interesa, i manjim delom interesa par moćnijih zapadnoevropskih zemalja.

Svakom je jasno koji je interes američkog vojnog prisustva u Iraku, ali mene zanima šta je dobila npr. Poljska od držanja svojih trupa tamo? 



    

Zemunac2,

Malo da zagrejemo diskusiju.

Misliš da nema potrebe da Srbija bude u NATO iako su svi naši susedi već ušli odnosno uskoro ulaze u punopravno članstvo? Ako se u NATO-u danas nalaze Rumunija, Mađarska, Bugarska a sutra u isti voz ulaze i Hrvatska, BiH, Makedonija i Albanija ne vidim zašto bi Srbija samu sebe svesno držala u drugorazrednom položaju.

Nisam siguran da je održiv argument da je NATO instrument američke politike. Irak je odličan primer - u tom ratu NATO uopšte nije ni učestvovao jer su se usprotivile Nemačka i Francuska. Nije bilo konzenzusa i nije bilo učešća. Poljska u Iraku učestvuje u okviru "koalicije voljnih" a to je poseban bilateralni aranžman sa SAD koji nema veze sa Alijansom.

jel se secas ovoga: austrija sa fasistima, hrvatska sa fasistima, bugarska sa fasistima, bugarska sa fasistima. Jesi ti fasista danilo?

Danilo, nije važno što su naši susedi ušli (ili se spremaju da pristupe) NATO. Ko kaže da ćemo mi biti izolovani? Zašto smatraš da bi mi bili izolovani, ako imamo punu saradnju sa EU, pa onda CEFTA, pa razne druge političko-ekonomske asocijacije u regonu (bivši pakt za stabilnost i sl.) Po meni, važnije su trgovinske i ekonomske integracije, od vojno bezbednosnih. Ako mi nismo pretnja po bezbednost naših suseda, i oni nisu pretnja nama (nadamo se), onda nema razloga da ne sarađujemo sa svima, bez formalnog članstva u NATO-u.

Sa druge strane, NATO nije napao i devastirao naše susede, a nas jeste. I to nedavno. To je činjenica koja takođe mora da se uvažava. Pored silnih zločina protiv običnih ljudi, srušili su nam sve mostove, zašto? Čisto iživljavanje. Meni, kao građevinaru, najteže je palo rušenje Mosta slobode u NS, veruj mi da je to bilo remekdelo našeg graditeljstva.

Dakle, tačno je da NATO zvanično ne učestvuje u Iraku, već "koalicija voljnih", ali ti mi ne odgovori na pitznje, koji je KONKRETAN interes malih i beznačajnih zemalja (na globalnom planu) npr. Slovenije, pa čak i Poljske, da se petlja u bliskoistočna krizna žarišta.

Još nešto, tvoja tvrdnja da NATO nije instrument američkih globalnih interesa je sporna, kako tumačiš činjenicu da sve akcije NATO idu u pravcu koji odrede američki geostratezi?
Kako to da NATO-u godinama nije smetao talibanski režim u Avganistanu, sve dok jedne noći nije krenula akcija iz Vašingtona na Kabul, preko noći NATO se uključio u borbu za "slobodu" napaćenih paštuna (i ostalih naroda u Avg.). Slično je bilo u našem slučaju, svako dete zna da je odluka za agresiju na Srbiju doneta u Ovalnom ofisu, a ne u sedištu NATO-a u Briselu.

Mala ispravka. Slovenija jeste u NATO-u ali ne učestvuje u operaciji u Iraku niti je ikada učestvovala.

Što se tiče Poljske, Albanije, Makedonije, Rumunije, Ukrajine, Gruzije i njihovog vojnog učešća u Iraku (koje nema veze sa NATO) reč je o upotrebi vojnih resursa kao instrumenta spoljne politike i jačanja sopstvenog položaja u međunarodnim odnosima i među najuticajnim državama sveta. To su iz svojih razloga uradili i Japan i Južna Koreja.

Evo primera Makedonije. Makedonci su zahvaljujući simboličnom učešću u koaliocionoj operaciji u Iraku i jednoj akciji u kojoj izvukli iz obruča grupu američkih vojnika dobili od Vašingtona priznanje pod konstitutivnim imenom. Dakle angažovanje manje grupe specijalaca im je donelo ono što ne bi stotine diplomatskih inicijativa. To je vrlo konkretna korist za jednu malu zemlju.

Potpuno se slažem sa činjenicom da treba uvažavati činjenicu da mi jesmo bili bombardovani 1999. godine, ali takođe mislim da bi bilo jako loše da budemo robovi prošlosti.  Ja sam te godine doživeo nešto ličnije od gubitka mosta i zbog prirode posla mi je glava bila više puta u torbi. Ali što kažu Francuzi c`est lavie - život ide dalje. Najgore bi bilo da postanemo robovi prošlosti i 90-tih godina.

Ne zaboravi da sa svim vodećim članicama NATO mi danas imamo sporazume o bilateralnoj vojnoj saradnji. Naši vodeći spoljnotrgovinski partneri su članice NATO-a (Italija, Nemačka), vodeći investirori u Srbiji su članice NATO (SAD, Slovenija, Italija), svi naši susedi su opredelili da se uvežu u isti vojni savez a takođe i isti politički i ekonomski savez.

Ne preti nama opasnost od naših suseda ako ne uđemo u NATO, uopšte se ne radi o tome. Poenta je u tome što je za sve na Balkanu važno da se uspostavi što je moguće snažnija stabilnost jer od toga zavisi i razvoj ekonomije celog Balkana. Najbolje poverenje se gradi kroz povezivanje kroz ulazak u istu vojnu, odnosno istu političko-ekonomsku asocijaciju.

Drugo, dopadalo se to nama ili ne, u NATO se donose ključne odluke vezane za bezbednost Evrope i Balkana. Kao članica Partnerstva za mir mi jesmo partner, ali nemamo pravo glasa.  Srbija je bitna zemlja ovog regiona i bilo bi besmisleno da sami sebe držimo u drugorazrednoj poziciji bez prava glasa, a svi naši susedi je imaju a neki će je uskoro imati. Bilo bi apsurdno da Tirana, Skoplje i Zagreb imaju svoj glas i pravo odlučivanja u NATO, a mi nemamo.

Idemo redom.

Slovenija ne učestvuje u Iraku, ali pitam šta mala i beznačajna državica veličine i potencijala  Slovenije (ili Makedonije, svejedno) može da postigne eventualnim učešćem u akcijama tipa Irak ili Avganistan. To je poenta.
Kad sam već kod Makedonije, koliko se ja sećam, da ne beše Ukrajine da im pokloni  nekoliko helikoptera Mil-24, danas bi se albanski crni orao "lelujao na povetarcu" iznad Dušanovog mosta u centru Skoplja. Makedonci su tražili pomoć od NATO-a, šta beše odgovor iz Brisela? Podseti me, molim te.

Pominje se ovde i Gruzija, svim silama se trude da se uvuku amerima u dupe, vidimo da ih trenutno Rusi podjebavaju, šta misliš da li će Ameri (NATO) da se vojno angažuju u slučaju eventualne ruske okupacije Gruzije. Ja mislim da osim verbalne podrške ameri ne bi učinili ništa konkretno da pomognu Gruziji, tj. prepustili bi gruzine na milost i nemilost eventualnim ruskim okupatorima. Naravno, govorim čisto hipotetički, Rusija verovatno neće pokušati da okupira Gruziju, već će ih zajebavati uz pomoć lokalnih separatista ( Južna Osetija itd.).

Znači, upravo Makedonija i Gruzija (eventualno) su najbolji primer onih Kisindžerovih reči: "Opasno je biti američki neprijatelj, pogubno je biti američki prijatelj". Kad je Makedoncima bila potrebna konkretna pomoć američkih "prijatelja i saveznika", nisu je dobili. Nego su pod pritiskom iz Vašingtona, Makedonci dobili tzv. Ohridski sporazum po kome je de facto makedonskim albancima priznat status konstitutivnog naroda u Makedoniji, u svemu ravnopravan sa Makedoncima, za sada bez teritorijalne podele zemlje.
To je jedini ustupak učinjen Skoplju, albanci su za sada odustali od formalnog rasparčavanja Makedonije na dve teritorijalne jedinice.

Na kraju, moram da posebno citiram jednu tvoju tezu

Apsolutno netačno. Tu se ti i ja definitivno razilazimo u stavovima. Tvrdim da se u NATO-u ne donose nikakve odluke, već se operacionalizuju i sprovode odluke donesene u Vašingtonu i usaglašene sa Londonom.
Nikad me nećeš me ubediti da je onaj smušeni latinos Havijer Solana doneo odluku da napadne Srbiju, u to vreme je bio generalni sekretar NATO-a. NE. Havijer je bio samo marioneta u rukama američke administracije (za ogromne pare) koji je potpisivao papire, slično kao "predsednik" Zoran Lilić u tzv. SRJ. Odluke su donošene na drugim mestima.

protiv,naravno

Zemunac,


Što se tiče poređenja Makedonije i Slovenije, siguran sam da i sam znaš da je jedina sličnost između te dve zemlje u veličini teritorije.

Inače oružana kriza u Makedoniji nije mogla da se reši oružanim putem pa ni par Mi-24 nisu mogli da budu presudni.

Em što im je vojska bila nesposobna i neuvežbana, em što je to država slabih institucija, em što su svi bili korumpirani em su sa druge strane imali iskusnu gerilu. Na poziv Skoplja NATO i EU su u toj zemlji sproveli političke i vojne misije kojima je kriza okončana. Politički proces je okončan potpisivanjem Ohridskog sporazuma a potom su pokrenute tri vojne operacije NATO čiji je cilj bio razoružavanje tzv. AKSh (Albanska nacionalna armija). Tako je bukvalno spašena Makedonija a albanski ekstremni elementi ućutkani.

Situacija u centralnoj Aziji je prilično komplikovana. Svako gleda svoje interese i kako da što bolje iskoristi svoj položaj, svoje resurse i činjenicu da se fokus globalne politike sa Evrope pomera ka Centralnoj Aziji. Neke zemlje poput Kirgizije paraleno na svojoj teritoriji imaju i ruske i američke vojne baze. Politika trećeg puta ali na novi, prevejani način.   

Što se tiče zbivanja iz 1999. godine, podsetiću da je (za razliku od Iraka) u slučaju napada na Jugoslaviju postojao konsenzus svih država . To nije bio konzenzus samo na nivou Londona i Vašingtona nego i Pariza, Berlina, Rima itd. U slučaju Iraka tog konsenzusa nije bilo i NATO uopšte nije učestvovao, tako da tvrdnja o marionetskoj ulozi te organizacije pada u vodu.

Gledano regionalno, najbolja međudržavna saradnja na Balkanu je uspostavljena u oblasti koja spada u jurisdikciju NATO. Svi rade i usvajaju iste standarde, koriste isti jezik, iste operativne procedure, zajedno se uvežbavaju. Bez uspostavljanja snažnog međusobnog poverenja na planu odbrane i bezbednosti nije moguće graditi ekonomski i drugi prosperitet u regionu.

Što se tiče Avganistana, tamo se odvija međunarodna stabilizaciona misija NATO pod mandatom UN. Isto kao SFOR u Bosni ili KFOR na Kosovu. U toj misiji učestvuju svi na Balkanu osim nas i gotovo svi u Evropi, uključujući i neutralnu Švedsku, neutralnu Austriju, neutralnu Švajcarsku.

Bosna žuri u NATO
D. STOJAKOVIĆ, 27. avgust 2007

Od stalnog dopisnika
BOSNA I HERCEGOVINA je dobila sertifikat od NATO za prijem, čuvanje i upotrebu poverljivih podataka ove vojne alijanse, saopšteno je juče iz Ministarstva spoljnih poslova BiH (MSP BiH). Sertifikat je uručio pomoćnik generalnog sekretara NATO za bezbedonosne poslove Tomas Mekiver, koji je prošle nedelje boravio u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici.

MSP BiH dodaje da ovaj sertifikat omogućava BiH da otvori svoju misiju u štabu NATO u Briselu i znači da BiH uživa puni kredibilitet od strane NATO i postaje aktivni učesnik regionalne i međunarodne bezbednosti i stabilnosti. Kaže se još da je BiH prva od tri države (Srbija, BiH i Crna Gora), koje su primljene u Partnerstvo za mir u decembru 2006. godine, a koja je predala Prezentacioni dokument, izradila Individualni partnerski program i ušla u Proces plana i revizije.
U septembru se očekuje izrada partnerskih ciljeva u okviru Partnerstva za mir, a u BiH postoji opredeljenost da se saradnja sa NATO do kraja godine podigne na nivo saradnje u okviru Individualnog akcionog plana partnerstva, što kako objašnjavaju iz MSP BiH, omogućava da BiH do 2009. godine uđe u Akcioni plan partnerstva (MAP), što je korak do punopravnog članstva u NATO.

Izvor: Novosti

Danilo,

mislim da imamo različite informacije vezano za sukobe u Makedoniji. Koliko ja znam, upravo su helikopteri MIL-24 razbili dobro utvrđene ariljerijske položaje albanske "gerile" na brdima oko Tetova i samim tim omogućili proboj mehanizovanih jedinica i kopnene vojske u Tetovo i deblokadu grada. Mada stoje činjenice o neuvežbanosti i neiskustvu makedonske vojske.

Dalje, kažeš da je NATO "posredovao" u postizanju sporazuma. Jeste. Ali, ko je bolje prošao u tim pregovorima, koju stranu je podržavao NATO?
Setimo se zahteva albanskih separatista, oni su tražili status konstitutivnog naroda i federalizaciju države.
Šta je doneo Ohridski sporazum, albanskim separatistima je de facto priznat status konstitutivnog naroda, dobili su sva prava koja imaju i Makedonci, uključujući i uvođenje albanskog jezika kao zvaničnog svuda gde su Albanci većina, plus u Vladi i Sobranju. Takođe, kompletno školstvo na albanskom, uključujući i univerzitet u Tetovu, i to o trošku makedonskih poreskih obveznika (iz budžeta). Praktično, mada ne i formalno, Makedonija je tzv. Ohridskim sporazumom postala binacionalna država, za sada bez rasparčavanja teritorije na dve federalne jedinice.

Znači, u svojoj "posredničkoj" misiji, NATO je uglavnom podržao zahteve lokalnih separatista i terorista, a ne legalnu i legitimnu Vladu države Makedonije. Isto je i u slučaju Srbije, uz razliku da je nama NATO de facto oduzeo suverenitet nad delom državne teritorije. Da se razumemo, ne kažem da Miloševićev režim nije odgovoran za takav razvoj situacije na Kosovu, ali je čudno da NATO po pravilu podržava albanske separatiste u balkanskim državama, a ne legalne institucije tih država, koliko god krhke bile te institucije.

Što se tiče odluka u NATO-u i konsenzusa oko agresije na našu zemlju, opet si izgleda zaboravio na prijateljsko "ubeđivanje" nekih zemalja članica za tu opciju. Zaboravio si na turneju Medlin Olbrajt po nekim evropskim prestonicama u leto 98. godine i "kukanja" da NATO mora biti jedinstven na slučaju Kosova, inače sledi raspad te organizacije itd.
Da te podsetim, ta kravetina je 9 meseci pre agresije ucenjivala pojedine Vlade, konkretno Rim i Atinu. Seti se da su upravo u to vreme Italijani i Grci kupili Telekom od Miloševića pa im baš i nije bilo u interesu da rizikuju gubitak relativno velike investicije, tako što će zaoštravati odnose sa Miloševićem.

Znači, odluka je donesena u Vašingtonu, a onda je usledilo "usaglašavanje" sa Rimom i Atinom, da bi se postigao prividni konsenzus. Pa seti se sa koliko muke je tadašnji italijanski ministar spoljnih poslova Lamberto Dini u javnosti "opravdavao" učešće Italije u toj agresiji. Čoveku je zaista bilo neprijatno, videlo mu se u očima da jedno govori (što mora), a sasvim drugo misli u svojoj glavi.

I dalje tvrdim da je NATO samo sluga američke imperijalističke politike, nikakve odluke se ne donose u NATO-u, već se samo sprovode u delo već donesene odluke na drugom mestu.