od 5 stubova na kojima počiva EU, rumunija ispunjava pola jednog, a bugarska nijedan... a članovi su unije. Hrvatska ispunjava 3.5 a srbija 2,5 a nisu u uniji... shvati da je to samo hebena piolitika i ništa više...

Nije to bilo moje pitanje. Da ponovim. Zasto su cekali 8 godina da daju koordinate? Po tvom misljenju, koji su razlozi za takvo ponasanje?

Пази сад кад каже да смо и "ми" (и бре Данило, па ти се идентификујеш са "srbo-ćetnićko-jugo-komunističkom okupatorskom armadom" ) тако чекали не знам колико година да дамо податке нашим историјским пријатељима Хрватима

Иначе, ЈНА је бацала касетне бомбе у само неколико изолованих случајева, уопште авијација није 1991. коришћена колико је требало...


Слаб си ти главитју шпијун када
1) Сви знају које циљеве заступаш
2) Само доприносиш нашим "акцијама". Рецимо она тема о хејтовању Америке не би без тебе доживела 200 страна...

А да ниси ти убач.... упс... ништа нисам рекао, наставите по плану

Ne znam.

Ono što mi je poznato jeste da se posle 5.oktobra govorilo o potrebi obezbeđivanja velikog novca za uklanjanje neeksplodiranih bombi i da je to bilo glavno pitanje, a ne pitanje koordinata.

Ovo je jedan svež tekst o kasetnim bombama:

Norveška narodna pomoć apelovala je na međunarodnu zajednicu da izdvoji novac za uklanjanje neeksplodiranih kasetnih bombi, kojih u Srbiji ima na šest lokacija, razbacanih na oko 23 miliona kvadaratnih metara. Kasetne bombe ubijaju i ranjavaju i profesionalce koji su obučavani za njihovo uklanjanje. Branislav Kuzmanović je novembra 2000. izgubio i ruke i noge, uklanjajući jednu od zaostalih bombi na aerodromu u Sjenici.

- Ne očekujem da se neko začudi zbog onoga što se meni dogodilo, jer to je bio moj posao. Ja sam bio profesionalac, ali većina ljudi koja strada od kasetnih bombi su nedužni civili i nedužna deca - kaže Kuzmanović.

U Norveškoj narodnoj pomaći - koja jedan od donatora za uklanjanje bombi - ističu da je Srbija poseban slučaj kao proizvođač, prodavac te korisnik ali i žrtva kasetnih bombi. Ova nevladina organizacija upozorava da kasetne bombe ostaju kao pretnja decenijama.

Autorke dokumentarnog filma "Žute ubice" Svetlana Lukić i Svetlana Vuković kažu da je on namenjen zapadnoj publici i vrhu NATO da vide šta sve čine te bombe. One napominju i da nedostaje deo filma koji bi bio namenjen domaćoj publici o tome koliko je malo Srbija učinila da se uklone neeksplodirane bombe, jer je za to izvojila samo 500.000 evra.


 

О зар је могуће да ти нешто не знаш!?
Но, признаћеш ти тако да не знаш још много шта ... "јавља ми се"

Ljubitelji NATO-a evo vam primer delovanja NATo-a u Srbiji na zastiti ljudskih parav. Stvarno sta reci nakon ovih informacija osima da vas covek upita imate li grama mozga kada se za;zaete za NATO i Srbiju u njemu?????

NATO napadao 9.000 puta
E. RADOSAVLjEVIĆ, 17. septembar 2007

HAG – Kada bi se NATO bombardovanje SRJ predstavilo u brojkama, izgledalo bi ovako – od ukupno 14.000 poleta aviona, 9.200 se završilo napadom, odnosno vatrenim dejstvom.

Ove podatke je u Haškom tribunalu, kao svedok odbrane Dragoljuba Ojdanića, obelodanio general Spasoje Smiljanić, bivši komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane VJ.

- Najveći deo udara usledio je na širem rejonu Beograda – naveo je Smiljanić detalje. - Tu je i bila mnogo veća snaga oružja i razaranja zbog industrijskih objekata dok je na KiM zabeležen veći broj napada. Ali, tamo je bačeno mnogo granata sa osiromašenim uranijumom koje su slabije razorne moći, ali su posledice mnogo dalekosežnije.

Tužioca Tomasa Hanisa interesovalo je i da li se može reći da su vazdušni udari NATO izvršeni tamo gde je PVO i predviđao, a svedok mu je odgovorio:

- Ne, to bi bilo apsurdno. Znali smo da će biti u zonama pojedinih teritorija i ključnih objekata. Ali, nismo očekivali da NATO gađa i mostove na Dunavu, "Pekarsku industriju", "Vodovod", "Termoelektranu", "Petrohemiju", istorijske i kulturne spomenike. Smatrali smo da će se rat voditi vojnik protiv vojnika.
- Nisu li udari tokom prvih nedelja rata bili usmereni ka vojnim ciljevima, a tek kasnije prema civilnim? - nastavio je tužilac.

- Ne, od prvog dana svi su bili usmereni ka objektima koji nemaju veze sa vojnom infrastrukturom.

URA­NI­JUM
UBI­JA VE­ČI­TO
Mi­le­na MAR­KO­VIĆ, 25. decembar 2005

JAV­NOST Ape­nin­skog po­lu­o­str­va bi­la je šo­ki­ra­na obe­lo­da­nji­va­njem cr­nog bi­lan­sa če­tvo­ro­go­di­šnje "mi­rov­ne mi­si­je" Ita­li­ja­na u sa­sta­vu KFOR. Od ra­ka su umr­la 34 voj­ni­ka, a obo­le­lo ih je 270. Struč­nja­ci ni­su ima­li di­le­mu - pla­ćen je da­nak osi­ro­ma­še­nom ura­ni­ju­mu ko­jim je NA­TO ga­đao de­lo­ve Ko­so­va i Me­to­hi­je, gde su i da­nas zo­ne od­go­vor­no­sti ita­li­jan­skog KFOR. Od ova­kve isti­ne pre­zno­ja­vao se i pre­mi­jer Ber­lu­sko­ni, a ozbilj­no se za­lju­lja­la vla­da Ita­li­je.
U Sr­bi­ji ko­ju ne­mi­li­ce ko­si rak, i u ko­joj se zvo­ni na uz­bu­nu da se če­sti­ce osi­ro­ma­še­nog ura­ni­ju­ma pre­no­se vo­de­nim to­ko­vi­ma i va­zdu­hom, ne sa­mo da ne­ma po­u­zda­nih po­da­ta­ka ko­li­ko, ba­rem po ovom zlu, de­li­mo sud­bi­nu Ita­li­ja­na, već se ola­ko pre­la­zi i pre­ko va­pa­ja struč­nja­ka da se či­šće­nje ura­ni­ju­mom za­tro­va­nog te­re­na što pre na­sta­vi. Na pro­jek­te ko­je ti­mo­vi do­sta­vlja­ju nad­le­žni­ma, ni­ko ne re­a­gu­je. Ne­ma od­go­va­ra. Sa­mo se pro­ce­di: "To mno­go ko­šta".
Ima­ju li ce­nu ljud­ski ži­vo­ti i ko­li­ko će­mo još du­go da pla­ća­mo da­nak bom­bar­do­va­nju ura­ni­jum­skom mu­ni­ci­jom?
- Po­sle­di­ce su ve­či­te - iz­ri­čit je tok­si­ko­log pri­ma­ri­jus dr Ra­do­mir Ko­va­če­vić, na­čel­nik Cen­tra za za­šti­tu od jo­ni­zi­ra­ju­ćih i ne­jo­ni­zi­ra­ju­ćih zra­če­nja Be­o­grad­skog in­sti­tu­ta "Dra­go­mir Kra­jo­vić". - Ali, to ne zna­či da ne mo­že­mo da ih uma­nji­mo, ako de­kon­ta­mi­na­ci­ju, ko­ja je u ve­li­koj me­ri još mo­gu­ća, na­sta­vi­mo i oba­vi­mo što pre.
Dr Ko­va­če­vić ka­že da za sa­da ni­je op­ti­mi­sta da će se na­sta­vi­ti ovaj za, ljud­ske ži­vo­te, ur­gen­tan po­sao.
- Ni­sam op­ti­mi­sta, upr­kos či­nje­ni­ci da se ra­di­o­ak­tiv­ne če­sti­ce pre­no­se na ve­li­ku da­lji­nu va­zdu­hom - go­vo­ri Ko­va­če­vić. - Tre­ba li da po­no­vim ono što svi zna­mo, da su zdra­vlje lju­di i ži­vot­na sre­di­na do te me­re ugro­že­ni da tre­ba ra­di­ti br­zo. Ono što za­ču­đu­je je­ste i či­nje­ni­ca da su ti­mo­vi za­u­sta­vi­li čak i pra­će­nje zdra­vlja ri­zič­nih gru­pa sta­nov­ni­štva, a ne­ma ni mo­ni­to­rin­ga vo­de­nih to­ko­va, ugro­že­no­sti bilj­nih kul­tu­ra ko­je uno­si­mo u or­ga­ni­zam.
Ni­su sa­mo na­ši struč­nja­ci sve­sni po­sle­di­ca bom­bar­do­va­nja. Na to sve če­šće upo­zo­ra­va­ju i Gr­ci, Ru­si, ali i Švaj­car­ci, struč­nja­ci iz Svet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je, Me­đu­na­rod­ne agen­ci­je za atom­sku ener­gi­ju kao i eks­per­ti pro­gra­ma UN za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne. Tim struč­nja­ka UN "evi­den­ti­rao je ko­ri­šće­nje mu­ni­ci­je sa osi­ro­ma­še­nim ura­ni­ju­mom, a u ne­kim uzor­ci­ma pro­na­đen je i plu­to­ni­jum". To je, ka­že dr Ko­va­če­vić, raz­log da se do­dat­no za­bri­ne­mo.
U iz­ve­šta­ju eks­pe­ra­ta UN, osim što je na­ve­de­no pri­zna­nje o ko­ri­šće­nju ura­ni­ju­ma, na­ve­de­ne su i če­ti­ri ta­ko­zva­ne vru­će tač­ke: No­vi Sad, Pan­če­vo, Kra­gu­je­vac, Bor. A šta je sa Be­o­gra­dom?
- Ni­je­dan obje­kat u Be­o­gra­du, ba­rem ko­li­ko smo mi do sa­da is­tra­ži­li, ni­je ga­đan mu­ni­ci­jom sa osi­ro­ma­še­nim ura­ni­ju­mom - ka­že naš sa­go­vor­nik. - To na­rav­no ne zna­či da opa­snost ne pred­sta­vlja­ju gro­mo­bra­ni ko­ji su osta­li u ru­še­vi­na­ma po­go­đe­nih obje­ka­ta.
Pre ne­ko­li­ko me­se­ci u Be­o­gra­du je bo­ra­vio ne­mač­ki he­ma­to­log Zi­gvart Horst Gin­ter, ko­ji je is­tra­ži­vao po­sle­di­ce bom­bar­do­va­nja Ira­ka u "pu­stinj­skoj olu­ji". Ono što je ka­zao za ne­mač­ke me­di­je po po­vrat­ku iz Be­o­gra­da, mno­ge je šo­ki­ra­lo. Šta je to na­šao pro­fe­sor Horst, pi­ta­mo dr Ko­va­če­vi­ća.
- Ni­sam si­gu­ran da li su pro­fe­so­ro­ve re­či do­bro pre­ne­te. Pre­ma ono­me što sam ja pro­či­tao, on je ka­zao da ru­še­vi­ne zgra­da Ge­ne­ral­šta­ba i MUP zra­če i da pra­ši­na ko­ja se sa njih pre­no­si pred­sta­vlja opa­snost po zdra­vlje lju­di. On, me­đu­tim, ni­je mo­gao da ka­že ni­šta o pri­su­stvu osi­ro­ma­še­nog ura­ni­ju­ma, jer ga tu ne­ma. Tra­žio je sa­mo da mu u do­gled­no vre­me do­sta­vi­mo urin na­še de­ce, obo­le­le od le­u­ke­mi­je.

RAT­NI ZLO­ČIN
SR­BI­JA ima kom­pe­tent­ne in­sti­tu­ci­je i eks­per­te ko­ji mo­gu da re­ša­va­ju pro­ble­me ugro­že­no­sti ži­vot­ne sre­di­ne i zdra­vlje lju­di u pod­ruč­ji­ma u ko­ji­ma je ko­ri­šće­na mu­ni­ci­ja sa osi­ro­ma­še­nim ura­ni­ju­mom, sa­mo je po­treb­no obez­be­di­ti od­go­va­ra­ju­ća fi­nan­sij­ska sred­stva - ka­že dr Ra­do­mir Ko­va­če­vić. - Ipak, u re­ša­va­nju pro­ble­ma ugro­že­no­sti po­treb­na je po­moć i me­đu­na­rod­nih in­sti­tu­ci­ja i or­ga­ni­za­ci­ja upra­vo za­to što je Sr­bi­ja je­di­na ze­mlja u Evro­pi ko­joj je ovaj pro­blem na­met­nut. Uz to, po­sle­di­ce ko­ri­šće­nja mu­ni­ci­je sa osi­ro­ma­še­nim ura­ni­ju­mom, pre­ma me­đu­na­rod­nim pro­pi­si­ma u ovoj obla­sti, mo­gu se kva­li­fi­ko­va­ti i kao rat­ni zlo­čin.

Ako je covek trezven i zdravorazuman, zelece da Srbija sto pre udje u EU. Sto se tice NATO-a, tu i moze da dodje do odstupanja, ali i to bi trebalo da se odradi, dakle da Srbija u skorijoj buducnosti udje u NATO. 

Redosled: prvo u EU, zatim u NATO....posle jedno 2,5 god od pristupanja NATO-u Srbija nece moci da se prepozna od napretka.....kako vam to nije jasno?

Ma stvarno smo slepi kod ociju 

NATO nas je bombardovao zato što nas mrzi?