Pozdrav Zemunac,

Na http://www.defenseindustrydaily.com/the-jas39-gripen-swedens-4th-generation-wild-card-02401/ kažu da je cena jednog Gripena 40 miliona dolara. Na neomiljenoj mi Wikipediji spominju da Gripen košta između 45 i 50 miliona dolara. Na to naravno treba dodati i cenu obuke pilota i oružja koje će koristiti taj avion (to naravno ne važi za Gripen, već za bilo koji avion koji se kupuje)

F-16 koji je kupila Poljska nije zastareo avion. Oni su kupili F-16C/D blok 50, to je avion četvrte generacije isto kao i Gripen (oba aviona nemaju hidraulične komande već lete pomoću kompjutera - fly-by-wire, oba imaju digitalizovani kokpit, oba nose rakete ispali i zaboravi na ciljeve na moru, kopnu i u vazduhu, oba imaju radare vrhunskih peformanski, oba imaju vrhunske manevarske sposobnosti).

Ono što je zanimljivo za kupovinu modernih borbenih aviona u Evropi jeste da uz njih ide čitav paket aranžmana kojim zemlja prodavac pomaže razvoj domaće industrije, stvaranje strateških partnerstava sa kompanijama zemlje kupca i investicije u tu zemlju i razvoj njenih naučno-tehnoloških kapaciteta.

Evo offset projekata SAD i Poljske koji su išli uz kupovinu F-16:

- Vazduhoplovni institut u Varšavi je dobio centar za istraživanje koji je finansirao čuveni američki proizvođač avio motora Pratt & Whitney
- Poljska firma Polskie Zakłady Lotnicze je postala strateški partner i dobila ugovor da isporučuje delove za Pratt & Whitney
- Poljski Swidnik je postao strateški partner sa američkom Cesnom i pravi rezervne delove za Cesnu
- Poljska kompanija Radmor je uz pomoć američke Motorole osposobila da uspostavi  TETRA komunikacioni sistem za potrebe državnih službi u Poljskoj
- Poljska fabrika aviona PLZ Mielec je dobila specijalne uslove za prodaju svojih aviona na severnoameričkom tržištu i pomoć u dobijanju FAA sertifikata
- Poljski Radwar je dobio know-how za izradu turbina za avionske motore
- Poljski WSK PZL-Rzeszow je za strateškog partnera dobio Pratt & Whitney
- Dobili su kredit od 3,5 milijardi dolara od Američkog kongresa

Ako bi Srbija kupila F-16, eto nama dugoročnog rešenja i unosnih poslova za Utvu iz Pančevu, Prvu Petoletku iz Trstenika, za Lolu iz Beograda, Pupin, eto nama modernizovanog Vazduhoplovnog opitnog centra i i modernizovanog Vojno-tehničkog instituta...

Bitno je i da se vojska što više koristi kao sredstvo spoljne politike odnosno jačanja reputacije Srbije u međunarodnim okvirima. To znači da vojska što pre treba da se uključi u misiju u Avganistanu sa vojnim medicinarima i sanitetskom poljskom bolnicom. Promocijom srpske vojne medicine u međunarodnim okvirima VMA ima šansu da u okvirima Partnerstva za mir i NATO postane regionalni medicinski vojni centar i odličan izvor zarade i reputacije.

Ma ako treba evo tebe i tebi slicne odmah posaljemo u Avganistan... Mislim ako je potrebno za reputaciju... A ako te se docepaju talibani, dvostruka korist... 

ljudi, srbiji opasnost nije afganistani i globalni terorizam, već regionalni terorizam, tj. separatizam. NATO može da nas štiti do nekle od talibana, ali od UČK, teško! kako je kod grčke i turske, tako će biti i kod šiptara i nas. to su čedine priče kako kad uđemo u NATO nećemo morati da ratujemo, i da će nas naši ''prijatelji'' štititi. oće k****


opet novi avioni nisu skupa stvar, kako je eritreja nabavila Su27 i MiG-29? mi veoma malo ulažemo u vojsku (koja je donosila dosta para Jugi) a svi kukaju oko zastave, koja nikada nije imala profit. setite se da su čak i amerikanci bili zainteresovani da sa nama prave avione, dok se zastava i u iraku teško prodavala.

...
Što se tiče ulaganja u vojsku, trenutno nam nije prioritet nabavka aviona. Prvo treba potuno osavremeniti kopnenu vojsku, nabavkom najsavremenijih sredstava veze i oklopno-mehanizovanih oruđa (tenkovi najnovije generacije, BVP, pa čak i nabavka kamiona i terenskih vozila).
U vazduhoplovstvu je najpotrebnija nabavka savremenih PVO sistema i helikoptera (desantnih i transportnih). Avijacija trenutno nije prioritet, to će doći na red kasnije.
...

...
A pre svega ovoga, potrebna je nova strategija ratovanja, jer glomazne i trome (spore) jedinice sačinjene od regruta i rezervista nisu više aktuelne u savremenom ratu. To smo svi najbolje videli u proteklim ratovima, npr. u Vukovaru je bilo angažovano nekoliko brigada JNA (po nekim procenama od 12 do 15 hiljada vojnika) kojima je trebalo 3 meseca da zauzmu Vukovar koji su držali lokalni, fanatični "dragovoljci" i samo jedna nepotpuna brigada HV, slabo naoružana (u odnosu na JNA).

Najveći nedostatak JNA i njenih "naslednica" (VRS, SVK, VJ) je nepostojanje destanih helikopterskih jedinica koje bi brzo i iznenadno dejstvovale po dobro utvrđenim neprijateljskim položajima i time otvorile put za brzo napredovanje i prodor mobilnih pešadijskih i oklopno-mehanizovanih jedinica.