Alarmantni podaci o povećanoj agresiji u porodicama
Svaka četvrta žena žrtva nasilja
Autor: A. Ž. A. - P.Z.V. | Foto: J. Vučetić | 12.08.2008. - 06:05



BEOGRAD - Od početka 2008. godine, 20 slučajeva nasilja u porodici završeno je smrtim ishodom, dok je u Sigurnu kuću u Beogradu već smešteno 143 žene i 153 dece. Situacija je alarmanta i vreme je da sve društvene i državne institucije zajedno krenu u rešavanje ovog problema - rekla je Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici, na tribini „Nasilje u porodici“, koja je organizovana zbog učestalih zločina u porodici.

Javnost u Srbiji nedavno je bila šokirana porodičnim tragedijama, u kojima su žrtve nasilnika bile supruge, deca i roditelji. Dragana Milošević i Zlatana Filipović pokušale su da pobegnu od muževa koji su ih godinama maltretirali. Nisu uspele da se otrgnu i s decom nastave život bez trzavica. Iznerviran što supruga ne želi da mu se vrati, Sava Milošević je Draganu i decu ranio, a pobesnelog Slavoljuba nisu mogli da savladaju prolaznici, već je Zlatanu na smrt izboo nožem, a zatim presudio i sebi.
- Poslednji slučaj iz Beograda, kada je čovek ubio suprugu iako je imao zabranu prilaska, naterao nas je da dignemo glas jer porodično nasilje podriva celokupan društveni sistem. Potrebno je precizirati kakve je mere moguće preduzeti i kojim redosledom i kome treba da se obrate žrtve nasilja, jer žene često, zbog straha, odustaju od pokretanja postupka protiv nasilnika. Podatak da je savetovalište primilo od početka godine 2.800 poziva dovoljno govori - rekla je Vesna Stanojević na tribini na kojoj su učestvovali i predstavnici Ministarstva za rad i socijalna pitanja, pravde i zdravlja.
Neuropsihijatar Bojana Kecman navodi da ne postoji „model nasilja u porodici“, već da je svaki slučaj poseban.
- Svaki slučaj je skup mnogo faktora. Kao što je psihopatologija, bolest koja je skrivana i nije lečena. Uz to, porodični problemi se nisu rešavali, nagomilavaju se i, kada dođe „žuta minuta“, sve ispliva. Alkohol je, takođe, jedan od faktora zbog kojih eskalira nasilje - kaže dr Kecman.
Zoran Pašalić, predsednik veća sudija za prekršaje Republike Srbije, smatra da su marginalizacija ovog problema, opšta situacija, ali i leto razlozi povećanja porodičnog nasilja.
- Suština svakog nasilja u porodici je opšta nesigurnost, život pod konstantnom tenzijom koja se ispoljava prema slabijim članovima porodice. A to mogu da budu supruge, roditelji i deca - kaže sudija Pašalić.
Istraživanja pokazuju da su na meti muškaraca supruga i roditelji, dok žene nasilje iskazuju na muževima i deci. Očevi retko ubijaju decu, a kada se odlučete na taj čin, to je iz razloga što žele da naude suprugama. Prema podacima NVO „Incest trauma centar“, u Srbiji svaka četvrta žena doživi fizičko nasilje, a čak 80 odsto žena koje su doživele neku vrstu nasilja nikome se ne obraća za pomoć. Prosečan period od početka nasilja do prijavljivanja iznosi 12 godina i dva meseca. Jedan od razloga što se žene ustručavaju da prijave nasilnike je i sporost sudova.
- Prema zakonu, postupak sa elementima nasilja je hitan, a prvo ročište mora se odrediti za najviše osam dana od podnošenja tužbe. Nažalost, zakonodavac nije predvideo rok za okončanje postupka, tako da postupci često traju i po osam meseci - navodi Ana Maričić iz Ministarstva pravde.

Dokaz potvrda o povredama
- U slučaju povreda, žrtve mogu da odu na pregled kod sudsko-medicinskih veštaka na Institut za sudsku medicinu, koji će u protokolu navesti stepen povrede i sredstvo kojim su te povrede nanete. Jer, u običnom lekarskom izveštaju nije navedeno kako su povrede nastale - kaže sudija Pašalić.

Izvor: Blic

...ćitali u novine...ovaj...
A dobro, kakvo nam je novinarstvo, ovo je eksluziva.

Ambasadorku pretukao muž
Autor: FoNet | 13.08.2008. - 14:57

Slovenačku ambasadorku u Sarajevu Natašu Vodušek pretukao je njen suprug Vladimir, poznati novinar državne televizije, a posle dvodnevnog pritvora određena mu je mera zabrane približavanja žrtvi, objavili su danas ljubljanski mediji.

Policija je potvrdila da je četrdesetpetogodišnji Ljubljančanin u četvrtak pretukao tri godine mlađu suprugu s kojom živi odvojeno, i da je zadržan u dvodnevnom pritvoru iz koga je pušten, a protiv njega podneta krivična prijava zbog nasilja i nanošenja povreda.
Policija nije navela imena, ali mediji prenose neslužbenu informaciju da se radi o novinaru Slovenske televizije Vladimiru Vodušeku i njegovoj supruzi Nataši, ambasadoru u BiH.
Kako piše ljubljansko Delo, Vodušeku, koji odbija da komentariše događaj, policija je, zbog navodnih dodatnih pretnji, oduzela pištolj za koji ima dozvolu.
Ljubljanski tabloidi navode da je ambasadorka povređena u svom stanu nakon što je odbila suprugov zahtev da ćerku odvede u kino.
Njoj je slomljen nos i zadobila je niz teških povreda, preneli su mediji.

Izvor: Blic

Ženu i četvoro dece tri godine držao zatočene u kamp prikolici
Autor: Blic online | Foto: AP | 14.08.2008. - 18:31

Amerikanac Rejmond Danijel Turmond držao je tri godine svoju ženu i četvoro maloletne dece zarobljene u kamp prikolici u američkoj saveznoj državi Džordžiji, navodi britanski "Tajms".
Rejmond Danijel Turmond

Policajci koji su pronašli i oslobodili Rejmondovu suprugu i decu kažu da su bili zaprepašćeni prizorom. Jedan od njih je čak morao da, prilikom ulaska u prikolicu, stavi gas masku, dok je drugom pozlilo kad je video u kakvim su uslovima živeli. Kamp kućica je, prema njihovim rečima, bila puna buba i usmrdele hrane kojoj je odavno istekao rok trajanja, dok su sve ostale stvari bile razbacane po prikolici.
"Bili smo zgranuti! Čim smo otvorili vrata zapljusnuo nas je jak smrad. Nikada ranije u svom životu nisam osetila takav smrad!", izjavila je za CNN poručnica Misi Kolins, šefica lokalne policije.
Inspektori tvrde da je Rejmond prisilio svoju ženu i četvoro dece, uzrasta 9, 12, 13 i 14 godina, da žive u kamp prikolici.
"Samo jednom, za tri godine, koliko ih je držao u zatočeništvu, im je dozvolio da na dva sata napuste prikolicu. On ih je tada odveo kod ženinih roditelja u Severnu Karolinu da zajedno proslave Uskrs", kažu inspektori.
"Još uvek nismo prikupili sve izjave svedoka, ali sa sigurnošću mogu da kažem da je ih je držao u tzv. virtuelnom zatvoru, budući da im je on određivao šta će da jedu, šta mogu, ali i šta ne mogu da rade. U stvari, on ih je u potpunosti kontrolisao", tvrdi Kolinsova.

Turmond je, prema navodima policije, bezdušno tukao svoju decu. Kolinsova kaže da su upravo deca bila ta koja su inspektorima ispričala da je Rejmond često tukao i silovao svoju ženu, odvlačeći je u spavaću sobu.
"Kada sam ih upitala da li su ikada, u tim trenucima, pokušali da zatraže pomoć, gledali su me nemo, kao da sam ih pitala nešto što im do sada nikada nije palo na pamet. Na kraju su mi objasnili da "tata uglavnom radi šta hoće" i da nisu mogli da mu se suprotstave", objašnjava Kolinsova.
Rejmond, koji je uhapšen nakon anonimne dojave, odmah je priveden u policijsku stanicu i protiv njega će biti podneta krivična prijava za silovanje, zlostavljanje i prisilno pritvaranje i psihičko maltretiranje svoje supruge i dece. Policija takođe ispituje i umešanost gospođe Turmond u ovaj slučaj, mada Kolinsova kaže da joj deluje da je i ona bila pod muževljevom kontrolom.
Komšije, pak, kažu da nisu primetili ništa neobično i da su veoma iznenađeni optužbama protiv Rejmonda, koji se u Biver krik park sa porodicom doselio još 2005. godine. Jedinu pritužbu na njegov račun imali su za česta kašnjenja plaćanja stanarine. Oni tvrde da je Rejmond bio veoma tih i ljubazan prema njima.
Rejmond Turmond je radio u obližnjoj fabrici za preradu živinskog mesa i do sada nije imao kriminalni dosje.

Izvor: Blic

Sirota deca .... skotina .... preradio bih ja njega u toj fabrici ...
jesu li išli bre u školu, čudi me da kod njih to niko nije primetio...

Osumnjičen za zlostavljanje šestogodišnjeg sina
Autor: Beta | 22.08.2008. - 20:28

Protiv Željka T. iz sela Aljudovo, u opštini Malo Crniće, podneta je krivična prijava zbog sumnje da je zlostavljao šestogodišnjeg sina, saopštila je danas policija u Požarevcu.

Željkov sin A.T. primljen je u požarevačku bolnicu sa povredama po celom telu koje su mu nanete tupim i vrućim predmetima. Dete je u požarevačkoj bolnici bilo osam dana, a 16. juna ove godine nakon oporavka je prebačeno u Kliniku za dečju psihijatriju i neurologiju u Beogradu, odakle je optušten 4. avgusta.
Portparol Zdravstvenog centra u Požarevcu Aleksandar Matić je rekao da su lekari kod dečaka "konstatovali mnogobrojne povrede mekih tkiva lica, glave, ekstremiteta i tela".
"Pored hirurga konsultovan je ortoped, pedijatar, oftamolog, neurolog, ORL specijalista, psihijatar, psiholog i sudski medicinar. Nađene su oguljotine, krvni podlivi, ogrebotine i opekotine", rekao je Matić.
Direktor Centra za socijalni rad u Malom Crniću Dijana Mirković je rekla da je nakon otpuštanja deteta iz klinike u Beogradu uspostavljen kontakt sa ocem i dečakom koji već godinu dana žive u Požarevcu. Mirković je navela da psiholog koji je razgovarao sa ocem i detetom smatra da mali A.T. ne pokazuje strah od oca, kao i da ne misli da ga je otac povredio.
Prema njenim rečima, Željko je u razgovoru sa psihologom tvrdio da mu je sin rekao da ga je fizički zlostavljala ženska osoba pod imenom Marina koja ga je čuvala dok mu je otac radio.
Kako je agencija Beta saznala u Zdravstvenom centru u Požarevcu, u razgovoru sa psihijatrom, dečak je rekao da ga je malteretirala ta ženska osoba, kao i još nekoliko muškaraca koji su dolazili u stan.
U Centru za socijalni rad Beti je rečeno da dete živi sa ocem koji ga redovno dovodi kod psihologa, defektologa i socijalnog radnika.
Osumnjičeni Željko se pre tri godine razveo od supruge, rumunske državljanke, nakon čega mu je dodeljeno starateljstvo nad detetom.

Izvor: Blic

Stravično nasilje u porodici Krstić u selu Lukovu kod Vranja
Otac vaspitava sinove sekirom
Autor: Veselin Pešić | Foto:Veselin Pešić | 24.08.2008. - 00:01



Udarajući sekirom pored glave, otac mi je jednom odrao deo kože i posekao kosu. Drugi put raskrvavio mi je uvo. Posle pretnji sekirom, mlađi brat satima ne može da se smiri. Prinuđeni smo da krijemo sekiru. Kada ne uspe da pronađe sekiru, tata nas udara pesnicama u glavu. Udara gde stigne. Bez milosti. Zbog batinanja često me boli glava i ne mogu dobro da pamtim. Često na glavi imam čvoruge i krvave podlive, priča Miloš Krstić, osmogodišnji dečak iz sela Lukova kod Vranja, koji bi uskoro s bratom Markom (7) trebalo da bude smešten u Prihvatni centar u Vranju.

Mališani kažu da ih uglavnom pod dejstvom alkohola svakodnevno tuče i maltretira otac Goran Krstić (37), koji radi na građevini u Vladičinom Hanu.
Braća su koordinatoru „Životne pomoći“ Ljubinki Milovanović, predsedniku Upravnog odbora ove humanitarne organizacije Dejanu Kostiću i novinarima pre nekoliko dana u svom domu ispričala da ih otac surovo vaspitava i kažnjava tako što im glavu stavlja na panj. Pijani otac onda vitla sekirom i njome udara pored glave po panju na kojem seče drva.
More i košmari ne napuštaju decu još od 2003. godine, kada ih je napustila majka. Da su deca izložena strašnom teroru, potvrđuje i njihov stric Nenad.
- Brat mi pijanči i leži. Često bije decu. Moram da ga prijavim policiji. Mora da se leči. Preti da će da zakolje majku i decu. Uzeo je nož da zakolje decu. I meni preti da će da me zakolje. Kada se napije ne zna šta radi. Ubiću ga, samo ako me pipne - revoltiran je Nenad Krstić.
Porodična kuća Krstićevih, koja se nalazi na brdu u Lukovu, izgrađena je od blata i slame. U vremešnoj prizemljuši, koja samo što se nije srušila, žive Miloš, Marko, Goran, stric Nenad, deda Branislav i baba Julka.
Direktor Centra za socijalni rad u Vranju Verica Mihajlović-Nikolić naglašava da je prvi put čula za nasilje u pomenutoj porodici 18. avgusta i da se po sistemu neodložne intervencije stručna ekipa istog dana obrela u kući Krstićevih u Lukovu kod Vranja. Direktorka ističe da su deca, baba i deda tada negirali da u njihovom porodičnom domu ima nasilja u porodici.
- Svakog dana ova porodica je pod nadzorom ekipe Centra za socijalni rad. Kada smo im predočili da decu možemo da odvedemo u Prihvatni centar u Vranju, deca su počela da plaču. Baba je rekla da neće da dozvoli da odvedemo decu i dodala da su ona na sigurnom. Planiramo da decu ili njihovog oca izmestimo iz kuće. Protiv oca smo Opštinskom tužilaštvu u Vranju podneli krivičnu prijavu zbog pretnji nasiljem. U prijavi smo zatražili izricanje mere obaveznog lečenja Gorana Krstića od alkoholizma. Deca su nam rekla da ih otac ne tuče i da se oni njega ne plaše. Naši radnici utvrdili su da deca na telu nisu imala nikakve tragove povreda. Uvidom u dokumentaciju, utvrdili smo da se članovi porodice Krstić iz Lukova ne nalaze u našoj evidenciji kao korisnici materijalne pomoći. Goran Krstić se 2003. godine obratio Centru za socijalni rad kada je njegova supruga napustila vanbračnu zajednicu i zahtevao da deca budu poverena njemu. Potom je prijavio da mu se supruga vratila i od tada ga nismo videli - rekla je Verica Mihajlović-Nikolić.
U Centru za socijalni rad takođe ističu da će njihovi stručnjaci pomno pratiti situaciju u ovoj porodici i da će, ukoliko utvrde da ima elemenata nasilja, preduzeti odgovarajuće mere. U raspetljavanje i stavljanje tačke na ovu sumornu priču treba da se uključe policija i organi pravosuđa. Direktorka Verica Mihajlović-Nikolić apeluje na građane da na bilo koji način prijavljuju slučajeve nasilja u porodici, posebno kada je reč o učestalom fizičkom zlostavljanju i maltretiranju, koje može da ugrozi život žrtve nasilja.
Branimir Stojančić, član Gradskog veća za socijalnu politiku i pitanja verskih zajednica, rekao je da se u ovaj nemili slučaj uključila i lokalna samouprava u Vranju. Stojančić je rekao da se razmatra mogućnost da se podnesu krivične prijave i protiv osoba koje su znale za nasilje u ovoj porodici i o tome nisu obavestile policiju, Centar za socijalni rad ili nadležno tužilaštvo.

Goran Krstić: Sve dušmani oko mene



Nemam s kim, niti imam podršku bilo od koga. Mučim se da bih za decu zaradio koru hleba. Mene svi mrze. Dosta dušmana imam. Niko mi više ne treba u životu: ni sestra, ni brat, ni roditelji. Kako umem, živeću sa decom, makar u šiblju. Strašno je to kada sa mojim ljudima ne mogu da sarađujem. Koliko si dobar, toliko ne valjaš. Mučim se, rmbam po ceo dan, ne mogu da se odmorim. Nema mi ovde života, moram negde da idem. Da odem u neku zemlju malo duže, da zaradim pare za decu, veli Goran Krstić.

Izvor: Blic

Poslednjih meseci sve drastičniji oblici porodičnog nasilja u Srbiji
Suprugu zaključao u sobu i mučio 45 dana
Autor: Uroš Piper - Vuk Z. Cvijić | 12.09.2008. - 06:00

BEOGRAD - Ženu iz istočne Srbije muž nasilnik držao je tokom leta zaključanu 45 dana u sobi, svakodnevno je batinajući. Ona je oslepela na jedno oko, izbijeni su joj svi zubi, ali je izvučena iz kandži monstruma i spas je našla u Sigurnoj ženskoj kući.



Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici, kaže da je ova mlada žena iz istočne Srbije samo jedna od dvadesetak žrtava koje su u poslednjih mesec dana utočište pronašle u Sigurnoj ženskoj kući.
- Svi smo bili šokirani kada se pojavila žena i rekla da ima troje dece, koja su sada u hraniteljskim porodicama. Kada je ispričala svoju nesreću, dugo smo nakon toga ćutali, ne verujući da postoje monstrumi koji su spremni na takvo nasilje - priča za „Blic“ Stanojevićeva.
Prema njenim rečima, nesrećna žena je svakodnevno premlaćivana i držana zaključana u sobi.
- Na jedno oko je potpuno oslepela od batina, dok na drugom ima dioptriju minus 15. Svi zubi su joj izbijeni, a na sudskoj medicini je konstatovano bezbroj povreda - kaže koordinatorka Savetovališta i ističe da je nasilnik i dalje na slobodi.
Stručnjaci smatraju da porodično nasilje u Srbiji brojčano nije u porastu, ali su oblici nasilja drastičniji nego prethodnih godina, čemu pogoduje i blaga kaznena politika sudova i nedostatak solidarnosti među građanima. Nedavno je Jugoslav Marjanović iz Knjaževca osuđen samo na godinu dana zatvora, što je, nažalost, bila i maksimalna kazna koju je mogao da dobije nakon što je zbog ljubomore naterao svoju suprugu Mariju da se gola šeta po centru grada.
U poslednjem talasu nasilja javnost je ostala zaprepašćena i nad tragedijom u Nišu, u kojoj je Dragoljub Damnjanović pre nekoliko dana ubio sina Sašu, a potom se ubio. Porodičnoj tragediji su prethodile godine loših porodičnih odnosa.
Krajem jula stanari beogradskog naselja Karaburma prisustvovali su stravičnim scenama kada je Slavoljub Filipović usred bela dana na ulici nožem usmrtio suprugu Zlatanu, a zatim je istim sečivom presudio i sebi. Nesrećna žena je usmrćena iako je na ulici u tom trenutku bilo više desetina ljudi.
- Problem je u društvu, jer postoji nedostatak solidarnosti. U svakom komšiluku se zna ko je nasilnik, ali ljudi neće da prijavljuju takve slučajeve jer se plaše problema, znajući kako državne službe funkcionišu - kaže za „Blic“ profesorka sociologije porodice na Filozofskom fakultetu Anđelka Milić.
S njenim stavom se slaže i profesor psihologije dr Žarko Trebješanin, koji ističe da naročito u gradovima ljudi prestaju da osećaju odgovornost za druge, koje ne poznaju.
- Sada se dosta izmenio život u gradovima. Ljudi se počeli da se oslanjaju na to da postoje institucije koje brinu o drugima i nema više osećanja odgovornosti za druge. Nekako se smatra da su to stvari u koje ne treba da se mešaju i da to nije njihov posao. Dešava se i kod nas da nekog napadnu na ulici i da ljudi prolaze a da niko ne pritekne u pomoć, jer svi misle da će to uraditi neko drugi - kaže dr Trebješanin.
Profesorka Milić kritikuje i rad policije u slučajevima nasilja u porodici.
- Policija reaguje tek kada se desi tragedija. Da nasilnika uhapse svaki put, makar na jedan dan, kada se napije, on bi se zamislio. Koliko ima slučajeva da je policija dobijala prijave, a da nije reagovala. Oni su obučeni da hapse počinitelje, ali ne vrše prevenciju - navodi profesorka Milić.
Ona napominje da su službe za socijalni rad potpuno zapostavljene i da za njih niko nije zainteresovan.
- Čak se niko i ne interesuje za to da obrazuje kadrove za takve službe. Svi smo svedoci kakve su strašne greške pravljene u tim službama. Nema novca, programa, ni edukacije, pa šta onda i da se očekuje - kaže Milićeva.
Da je nasilje brutalnije i da ne postoji adekvatan odgovor države slaže se i Vesna Stanojević.
- Ovim poslom se bavim već 16 godina i primećujem da su oblici nasilja veći i drastičniji nego ranije. Uvek je bilo žena koje su žrtve neke vrste nasilja, ali se u poslednje vreme od pretnji prešlo na ubistva - smatra koordinatorka Savetovališta za borbu protiv porodičnog nasilja.
Ona kaže da se tokom avgusta skoro 300 žena obratilo Sigurnoj ženskoj kući.
- Leti primamo mnogo više poziva, jer je ženama očigledno tada lakše da napuste kuću zbog manje količine garderobe koju nose, a i deca ne idu u školu. A vidim i da se nadaju da će se do jeseni situacija nekako sama od sebe rešiti - priča Stanojevićeva.
Ona navodi i da veliki broj predmeta u vezi s nasiljem u porodici završava kod sudija za prekršaje.
- Kada komšije prijave buku i svađu u stanu, dođe patrola i to se obično završi prekršajnom prijavom za remećenje javnog reda i mira. Sudije za prekršaje sada imaju više sluha i oni se sada bave nasiljem u porodici kao posebnim segmentom - zaključuje Vesna Stanojević.

Ubistva u porodici
18. jun 2007. - Filip Krstić (20) iz Beograda posvađao se i potukao sa ocem Radetom (46), koji je udario glavom o beton i polomio lobanju, nakon čega je preminuo.
15. jul 2007. - Damir C. (21) iz Sarajeva ubio je u beogradskom naselju Žarkovo svoju tetku Gordanu Sitaricu (42), njenu ćerku Zoricu (23) i supruga Zorana (49).
3. novembar 2007. - Rozaliju Greguš-Skendžić (40) ubio je sin Antal (20) u porodičnoj kući u selu Banatsko Višnjićevo kod Zrenjanina. Ubistvu je prethodila zabava koju su pokojna Rozalija i njen sin priredili za komšije i prijatelje.
16. mart 2008. - Boban Mitić iz sela Krševica kod Bujanovca je hicima iz pištolja ubio svoju suprugu Suzanu, taštu i dvoje maloletne dece.
23. april 2008. - Tibor N.B. (24) iz Sente je pijan nožem nasrnuo na svoju majku, preteći joj da će je ubiti.
28. april 2008. - Četvorogodišnji M.F. iz sela Velja Glava kod Aleksandrovca Župskog teško je povređen nakon što ga je drškom od vila pretukao stric Dragutin F.
17. jul 2008. - Danijel Đ. (20) iz Kurjača u opštini Veliko Gradište uhapšen je zbog sumnje da je ubio svog oca Slavišu Đ. (46).

Izvor: Blic

Upravnica Sigurne kuće traži zaštitu policije
Autor: S.B. | 22.10.2008. - 05:00

ZAJEČAR - Javorka Milojević, upravnica Sigurne kuće u Zaječaru, zatražiće zaštitu policije posle pretnji dvojice nasilnika čije su porodice smeštene u ovoj ustanovi.

Od kada postoji Sigurna kuća u Zaječaru, ovo je prvi put da se policiji obraćamo pismeno, a dokumente nam sastavlja advokat koji to čini bez nadoknade.
U Sigurnoj kući se trenutno nalaze četiri žene i šestoro dece koji žive u strahu od osvete napuštenih muževa.
I ranije se upravnica Milojević zbog pretnji obraćala usmeno ovdašnjoj policiji, koja je uvek izlazila u susret i patrolnim vozilom prevozila nju i njenu koleginicu od Sigurne kuće do njihovih stanova.

Izvor: Blic

Baš dobra tema!
Moj bivši suprug i otac mog deteta često je znao da se napije i da me zlostavlja. Njegova ljubomora nekada je prelazila sve moguće granice tolerancija.
Odem da operem zube, a on me pita zašto ih perem da nisam nekome...
Odem da se istuširam ja sam odmah bila sa nekim...
Nagovarao me je da napustim posao, jer on je taksista i zarađuje dovoljno. No jedna sam od onih koja je počela da radi odmah po završetvku srednje škole i nikad ne bih dozvolila da me muž izdržava. Jednostavno sam navikla da imam svoj sa mojih deset prstiju pošteno zarađen dinar.
Kad bi slavio slavu ja bih normalno sve pripremila, a on pošto bi se napio znao je da mi psuje sve po spisku.
Godina sam ga molila da neke stvari promeni kod sebe. Govorila sam da imamo dete i da bar zbog nje ne bude takav.
No da vas ne gnjavim više sa detaljima, definitivno mi je pukao film kada mu je moja ćerka koja je tada imala oko tri godine rekla da me pusti i ne udara, a on je pošao da je udari pesnicom.
Tad sam rekla sebi da je bolje da dete ne doživljava traume i da vredim više i zaslužujem bolje.
No niko nije rođen da bi ga iko maltretirao.
Zato treba stati, preseći i reći dosta.
Sad kad mi kaže kako želi da se promeni i da je prestao da pije ja mu kažem da je proklackao moje poverenje i da je bolje da živimo odvojeno i da moje dete ima oba roditelja koja normalno komuniciraju, nego da živimo zajedno, svađamo se i da kažem tučemo a da mi dete ima traume do kraja života.
Ukratko STOP nasilju!