Neko je započeo temu o pasivnoj agresiji, pa rekoh da malo porazgovaramo o nasilju uopšte.
Šta sve predstavlja nasilje i kako se manifestuje?

Fizičko nasilje je svaki oblik fizičkog zlostavljanja, bez obzira kojeg je pojavnog oblika i intenziteta.
   Primeri fizičkog nasilja su :guranje, udaranje šamara, udaranje  različitim predmetima, čupanje za kosu, ugrizi, korištenje oružja, zaključavanje u prostoriju itd 
 
U fizičko nasilje spada i seksualno nasilje kao što je silovanje, razne vrste fizičkih
     napada sexualne  prirode, prinuda na sexualni odnos
 
    Primeri emocialnog  nasilja su: kritikovanje, iskazivanje  ljubomore, korištenje javnog ponižavanja, ućutkivanje, izolovanje, dominiranje, korištenje dece za emocionalne ucene   i sl.

Ekonomsko nasilje:
   Kontrolisanje finansija od strane muža ili partnera predstavlja jedan od najčešćih oblika ekonomskog nasilja nad ženama.
   Nasilnik obično kontroliše celokupni kućni budžet, uključujući i platu koju zaradi žena i daje joj novac u delovima, samo za određene potrebe koje “po njegovoj proceni” predstavljaju neophodne
kućne toškove.

Kako izgleda profil nasilnika:

     Ovo su osnovne  karakteristike tri tipa nasilnika koje se u praksi najčešće mogu identifikovati, uz napomenu da svaki individualni slučaj nasilja ima svoje specifičnosti:
    “Tipični nasilnik” se dobro snalazi u društvu,nema vidljivih problema sa mentalnim zdravljem,nije nikada imao problema sa policijom.

    ” Javni stav” prema nasilju je negativan.Nasilje koje sprovodi nad žrtvama nije često brutalan, i nakon toga oseća žaljenje i pokazuje jako izražen stid ili  krivicu.

    “Nasilnik koji pokazuje sindrom poremećaja ličnosti” podržava nasilje kao uobičajenu reakciju na bilo kakavu konfliktnu situaciju, pokazuje simptome poremećaja ličnosti, kao što
su narcizam, teatralnost i sl.  Verovatno redovno konzumira alkohol ili drogu i  već je ranije imao preblema sa policijom.
   
     “Nasilnik koji pokazuje sindrom asocijalnog   poremećaja ličnosti”   gotovo sigurno ima kriminalnu prošlost i utvrđenu dijagnozu mentalnog oboljenja. Iskazuje snažno sociopatsko ponašanje i tešku zavisnost o alkoholu ili drogama.
   
    Kako nasilnik sprovodi nasilje?

Ovo su naješći načini sprovođenja nasilja nad žrtvom:
   
    - ljubomora na žrtvu
    - kontrola i izolacija žrtve
    - sindrom “podvojene ličnosti”
    - eksplozivni temperament
    - nerealna očekivanja
    - okrivljivanje drugih za sopstvene problema
    - okrivljivanje drugih za  sopstvena  osećanja
    - hiper osetljivost
    - projekcija
    - verbalno i fizičko nasilje
    - negiranje nasilja
    - ciklus nasilja i osjećaja krivice

Šta možete učinniti kada posumljate ili znate da neko trpi nasilje bilo koje vrste? Najvažnije što možete da učinite je da ne okrenete glavu.
Ako sami trpite bilo kakvu vrstu nasilja, saveti slede....
   

postoji razlika izmedju zlostavljanja i nasilja.
nasilje moze da ima i odbrambenu funkciju.

neke situacije se jednostavno najefikasnije reshavaju pravilno doziranim nasiljem   

Истини за вољу, не причамо о истој врсти насиља.

Po ovom receptu ,pa ja bih mogao da odvojim 90% ljudi koje znam da su neki nasilnici.Nekad ljudi kad popizde kazu i sta misle i sta ne.......but jebiga.

kad sam ljuta derem se. ali trudim se da ne vredjam previshe. da bih mogla to kasnije da povuchem

...ja sam bila zrtva,i dobro sam osetila na sopstvenoj kozi nasilje nad zenama...i to je jako strasno...

Zbog čega žene trpe nasilje:

    Razlozi za to su mnogobrojni i mogu se podieliti na one koji su vezani za subjektivni osjecaj žrtve i razloge koji se tiču predrasuda okoline i opšte društvene nebrige i zanemarivanje ovog problema. Ljubav,nada i strah su tri osnovne pokretacke snage koje drže ciklus nasilja u “stalnom pokretu”. Osim toga, postoje i drugi razlozi kao što su:
    - obećanja
    - izjednačavanje zlostavljanja sa osjećajem ljubavi - krivica
    - nepoverenje koje žena žrtva nasilja ima od strane ljudi u svom okruženju
    - da se nasilje zaista i dogodilo i da je ona žrtva.
    - Kada žena žrtva nasilja misli da “ može promeniti” nasilnika tokom odredenog perioda vremena
    - Kada žena žrtva nasilja ima nizak samopoštovanja
    - Kada žena žrtva nasilja ima strah da ce time što napusti nasilnika ostati sama
    - Strah žene žrtve nasilja da ce njen odlazak provocirati nasilnika
    - Briga žene žrtve nasilja da ce odlazak ili razvod imati negativan uticaj na decu - Jaka tradicionalna ili religiozna ubjedenja
    - Nedostatak informacija o modućnostima pravne i institucionalne zaštite od nasilja u porodici.
   - Prethodni neuspeli pokušaji žene žrtve nasilja da dobije podršku od strane prijatelja, rodaka, policije i sl.

Nasilje u porodici

Od jula 2005. godine, kada je stupio na snagu novi zakon o porodici, u Srbiji se nasilje u porodici definiše kao društveni, a ne samo lični problem.

Fenomen o kojem se u mnogim zemljama ćuti uzima sve više svoj danak. Istraživanja pokazuju da su žrtve porodičnog nasilja uglavnom žene i deca. Prema podacima Autonomnog ženskog centra, svaka druga žena u Srbiji trpi neki oblik psihičkog zlostavljanja a svaka treća je žrtva nasilja u porodici. U gotovo 50% slučajeva nasilnik je njen partner, a u 16 % slučajeva akter je bivši partner. Rezultati istraživanja govore da se 67% žena žrtava nasilja nikome ne obraća za pomoć jer to smatraju „normalnim“. Što se tiče slučaja kada su žrtve nasilja deca, ona retko prijavljuju nasilje u porodici, jer ga ne prepoznaju.

Kako se definiše nasilje u porodici?

Pod nasiljem u porodici podrazumeva se zlostavljajuće ponašanje koje je usmereno prema partneru ili drugim članovima porodice. U takvu vrstu ponašanja spada:
• fizičko zlostavljanje (direktni ali i indirektni neželjeni fizički kontakt: destrukcija objekata u neposrednoj blizini žrtve),
• mentalno i emotivno zlostavljanja (verbalne i neverbalne pretnje npr. gestovi i facijalne ekspresije),
• ekonomsko/socijalno zlostavljanje (kontrolisanje žrtvinog novca, permanentno sabotiranje socijalnih kontakata žrtve i izolacija iste od socijalne sredine).

Porodičnopravna zaštita od nasilja u porodici

Prema prilogu koji je pripremio NVO Autonomni ženski centar možete videti kako je zakonski regulisano nasilje u porodici, ko se sve može obratiti za pomoć i kakve se kazne određuju počiniocima zločina.

Svi članovi porodice imaju pravo na zaštitu od nasilja u porodici u skladu sa zakonom (čl. 10). U devetom poglavlju zakona predviđene su konkretne mere porodičnopravne zaštite. Opšta definicija nasilja u porodici uključuje:
"Ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice”,
a nabrojani su i karakteristični vidovi nasilja: nanošenje i pokušaj nanošenja telesnih povreda, prisiljavanje na seksualni odnos, navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje je nije navršilo 14 godina života ili sa nemoćnim licem, ograničavanje sloboda kretanja ili komuniciranja sa trećim licima, vređanje i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje (čl. 197.)

Ko sve ima pravo na zaštitu od nasilja u porodici (titulari prava)?

Širok krug lica: supružnici ili bivši supružnici, deca, roditelji i ostali krvni srodnici, lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, lica koja vezuje hraniteljstvo, lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu, vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri, lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu (čl. 197. st. 3.). Čini se da široko definisan krug zaštićenih lica može stvoriti izvesne teškoće u dokazivanju nasilja u porodici, npr. za lica koja žive u porodičnom domaćinstvu (šta je porodično domaćinstvo?), vanbračnoj zajednici, ili lica u emotivnoj i seksualnoj vezi itd.

Porodični zakon predviđa specifične mere zaštite od nasilja u porodici.
Svrha mera je zaštita fizičkog i psihičkog integriteta, zdravlja i lične bezbednosti žrtve nasilja i sprečavanje ponovnog izvršenja nasilja u porodici, kroz otklanjanje okolnosti koje pogoduju i podstiču ponavljanje nasilja.
Suština mera je u ograničavanju (privremenoj zabrani) održavanja ličnih odnosa nasilnika sa žrtvom/žrtvama nasilja. Postoji više vrsta mera (čl. 198.), koje su taksativno određene:
• izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
• izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
• zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;
• zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice
• zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice

Sud može istovremeno da izda više mera zaštite (čl. 198. st. 1.), ceneći konkretnu situaciju nasilja. Vremensko trajanje mere porodičnopravne zaštite od nasilja u porodici određuje sud. Maksimalno trajanje je godinu dana. Trajanje mera zaštite može biti produžavano (čl. 199.) neograničeni broj puta, dok ne prestanu razlozi za izricanje mera.

Vrsta, broj i vremensko trajanje mera zaštite zavisiće od vrste i oblika ispoljavanja nasilja, okolnosti pod kojima je nasilje izvršeno, okolnosti vezanih za izvršioca nasilja, procenu opasnosti od ponavljanja nasilja (trebalo bi da je ovo jedan od ključnih faktora procene), potrebe za adekvatnom i pravovremenom reakcijom na nasilje, kompatibilnosti mera i slično.

Pokretanje postupka za zaštitu od nasilja u porodici

Postupak za zaštitu od nasilja se pokreće tužbom. Može ga pokrenuti član porodice prema kome je nasilje izvršeno, njegov zakonski zastupnik, javni tužilac i organ starateljstva. Sud može pokrenuti postupak za zaštitu od nasilja u porodici uz postupak u brakorazvodnim parnicama, u parnicama o očinstvu i materinstvu i parnicama za zaštitu prava deteta, za vršnje i za lišenje roditeljskog prava. Parnicu za prestanak mere zaštite od nasilja može pokrenuti isključivo član porodice protiv koga je mera određena, što predstavlja loše zakonsko rešenje. Nadležnost za postupke zaštite od nasilja u porodici imaju opštinski sudovi (mesno nadležan sud na čijem području ima prebivalište, odn. boravište član porodice prema kome je nasilje izvršeno), od 1. jula 2006. specijalizovani sud (sudska veća).

Tužba se ne dostavlja tuženom na obavezan odgovor. Trebalo bi da se postupak sprovodi na (najviše) dva ročišta, sa kratkim rokovim za zakazivanje ročišta (prvo ročište se zakazuje u roku od 8 dana), ali sudska praksa pokazuje da to nije uvek slučaj. Sud nije vezan granicama tužbenog zahteva, odnosno može odrediti meru zaštite od nasilja u porodici koju tužilac nije tražio. Sud samostalno istražuje i prikuplja činjenice i proverava njihovu istinitost (i kad među strankama nisu sporne). Javnost je isključena iz procesa, a podaci iz sudskih spisa predstavljaju službenu tajnu. Žalba ne zadržava izvršenje, a revizija je uvek dozvoljena. O troškovima procesa sud odlučuje po slobodnoj oceni, vodeći računa o razlozima pravičnosti. Odluka se dostavlja strankama, organu starateljstva (centar za socijalni rad) na čijoj teritoriji ima prebivalište, odnosno boravište član porodice prema kome je nasilje izvršeno i organu starateljstva na čijoj teritoriji ima prebivalište odnosno boravište član porodice protiv koga je mera zaštite određena.

Statistika u minutima

• svaka tri minuta jedna žena fizički zlostavljana;
• svakih pet minuta jedna žena
• silovana;
• svakih 10 minuta jedna devojčica seksualno zlostavljana;
• jedna od dve žene pretrpela bar jedan incident nasilja do svoje 16. godine;
• preko 80% nasilja nad ženama vrše njihovi partneri (sadašnji ili bivši suprug ili vanbračni partner);
• 45% zlostavljanih žena smrtno nastrada od svojih partnera;
• kod 75% žena nasilje traje godinama a kod 52% žena nasilje se dešava svakodnevno.

Savetnici i saveznici

Pomoć i savete u vezi sa nasiljem u porodici možete potražiti u NVO Autonomnom centru, Beograd, broj službe telefonske pravne pomoći: 2656 178, svakog radnog dana od 16 do 20 časova!
www.womenngo.org.yu

 ..super sto su doneli ovaj zakon..

IZJAVA O ŽENSKIM PRAVIMA
 
     - Nisam kriva što sam izložena batinama i zlostavljanju
     - Nisam kriva što se neko nasilnički ponaša prema meni  i drugima
     - Meni se ne sviđa i ne želim da se neko prema meni ponaša nasilnički
     - Ne moram da trpim nasilje
     - Ja sam važno ljudsko biće
     - Ja sam žena koja ima svoje vrednosti
     - Zaslužujem da budem poštovana
     - Imam moć da se dobro brinem o sebi i svojoj deci
     - Mogu sama donositi odluke šta je najbolje za mene
     - Mogu napraviti promene u svom životu
     - Ukoliko to želim, ne moram biti sama u nevolji
     - Mogu tražiti pomoć od drugih zbog nasilja koje trpim
     - Zaslužujem da imam drugačiji život i promenim okruženje u kojem ću biti slobodna od nasilja
     - Zaslužujem da učinim svoj život sigurnim i da budem srećna