E sad, pitanje je koja strana odnosi prevagu...

Kod mene odnosi ono "neophodna" kao deo opste kulture.

Tri dečaka su se igrala pored zgrade a igra nije bila mudra - gadjali su se kamenčićima.
Dva protiv jednog. I kada jedan od te dvojice pogodio dečaka kamenom u glavu,
krv je potekla. Dečak je pao na travu i plakao, držeći se za blago okrvavljenu glavu.
Naišao je čovek, dečacima ne poznat (a poznavali su ceo komšiluk) i iz džepa izvadio
pakovanje gaze. Prišao je dečaku i rekao: "Stavi ovo na glavu i ne boj se, mala je to ranica,
ali iz glave uvek puno krvi curi. Idi kući i tetka će ti to malo ošišati oko ranice, staviti
alkohol i zalepiti hanzaplast". I otišao je.

Ja jesam bio taj dečak ali ne znam ko je bio taj čovek.
Ni ona dvojica nisu znala.
I šta će mu gaza u džepu?
I od kud zna da mi je tada kod kuće bila tetka a ne roditelji?

Kakve ovo veze ima sa Blagim Bogom ili Andjelima njegovim ili ...
ili svetiteljima Božijim ili .... To ja ne znam. Bar ne sada.

Ima dana ....

Mozda je bio lekar?
Tetka- slucajnost. Mozda je tetkin prijatelj, kolega, sta god,  bio u prolazu.

~Takvih stvari ima mnogo u svacijem zivotu. Ovaj svet je najbolji od svih mogucih, sto bi rekao Lajbnic.

Moguće je da je bio lekar. I da mu je slučajno ostala gaza u džepu.

Tetkin kolega, prijatelj i sl. nije bio; rekla bi mi ona.

Slučajnost!?
"Primetio sam da se slučajnosti mnogo češće dogadjaju kada se
molim Bogu da se dogode."
(E još kad bi se setio ko je to rekao!)

 

Zbilja, evo ti jedan pr.

Mene je ujeo pas, sada dok sam bila na "odmoru" i nosila sam zavoj mesec dana, sada sam prestala. Medjutim... Jos uvek ga nosim u torbi. I naravno da bih nekome pomogla na ulici, cim bi videla da mu je potrebana pomoc.
Eh, sada za tetku- mozda je rekao, teta ce ti obraditi i sta ti ja znam. Uostalom, ljudi kazu i tetka, kada aludiraju na zensku osobu.

~Hajde jos jedan pr.
Pre 2 meseca izasle 3 drugarke- 2 i ja- i mi odlucile da malo prosetamo, popricamo, pa da tek onda idemo na svirku...
I prolazimo Cika Ljubinom- centar Bg- oko 1h, ujutru, i decko tuce devojku. Ona vristi, niko ne prilazi, a 10 m odatle sedi 5 muskaraca za stolom, u kaficu. Nas tri se gledamo, da li da nesto preduzmemo ili da produzimo, kao ostali. I ja odlucim da ipak pridjemo i dobacim- Hajde, prestani, pozvacemo policiju. (sta drugo reci, posto je covek siri od mene 7 puta) On nas je samo, besno, pogledao i pustio je. Devojka je otrcala, u susednu ulicu.

Zamisli kakvo je to cudo bilo za nju.

Moguće je i to što si rekla.
I - žao mi je zbog tvog incidenta sa psom. I ti tokom odmora!
Baš mi je žao.


I čudo i radost!
Odlično si uradila, hrabro od tebe! I mudro, bre!

Bila je jedna emisija na TV, edukativna za mene, na temu "Pripadnost grupi".
Odlična je bila. Užasno je koliko mi nesvesno robujemo tom zakonu!
Mladić u farmerkama i majici leži na ulici (glumac) i previja se.
Ljudi prolaze i ne prilaze, jer pripadaju grupi "primeti i prodji" (snimak tumače
2 psihologa). I tako 10-tak min. Tek onda je prišao jedan da pomogne.
I tako je nastala nova grupa "primeti i pridji" i odmah ih se još 2-3 približilo.
Isto je bilo i u sledećim primerima.
Sat vremena kasnije isti glumac leži i previja se ali ovoga puta obučen u
odelo, sa kravatom. Već 2 min kasnije je prišao čovek da pomogne.
Pa još par njih.
Sat vremena kasnije devojka u farmerkama i majici leži i previja se.
Tek posle 45 minuta je prišla 1 devojka a i ona se dugo lomila.
A onda još 1.
Užas! Sat vremena kasnije ista glumica leži i previja se ali ovoga puta
obučena kao "business woman". Tek (ili već!) posle 20 min.  je prišao jedan čovek.
Pa još 1 devojka.

PAmetna si pa izvedi zaključke.

Što se tiče čuda i njihovog tumačenja (racionalizacije), uvek možemo naći
logično objašnjenje jer mi ljudi imamo bujnu maštu i bogat vokabular.
A i uvek imamo onu reč sa kojom sve možemo ... neutralisati:
slučajno!

Cuti, nije mi bilo svejedno. Mogao je jednom rukom da me raznese.  Posle nismo ni otisle na svirku. Svaka kuci, u tisini. 

Toliko u humanizmu...

Eto, dok sam se malo oblacila "raspad punk/ rock" fazon, niko mi ne bi prisao. Sada mi mozda neko i pridje. Eh- moja jedna od omiljenih recenica- U se i u svoje kljuse. Tuga i jad.

Da li bi za tebe bilo čudo ili .... šta, da nadješ i ti 'svoje kljuse'!?
Pa da se u(z)daš - na radost!

Izvini, vidim da noćima vas tri šetate a ni njih petorica - slepci jedni - ... nikako da pridju!

Ah, pa ja tek imam 2. deceniju iza sebe. Mlada/ mala sam ja.

Mi nocima setamo, zato sto smo sove. 

~Hajde da ne idemo u off.    Dakle- devojka spasena, a mene bi pojela griza savesti da sam samo prosla. 

Cudo- od vaspitanja.