Potpisan ugovor sa UNDP o jačanju kontrolne funkcije Skupštine
Autor: Beta, Tanjug | 19.02.2009. - 21:07

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović i predstavnica Programa UN za razvoj (UNDP) Rini Reza potpisali su večeras u Beogradu dokument o jačanju kontrolne funkcije parlamenta Srbije.

Nakon svečanosti potpisivanja u Domu Narodne skupštine, sagovornice su se složile u oceni da će potpisani dokument poslužiti jačanju kapaciteta i nadzorne funkcije skupštine i mehanizama njene odgovornosti prema građanima Srbije.
Đukić-Dejanović je podsetila da skupština uspešno sarađuje sa UNDP-om od 2004. godine na poslovima razvoja parlamentarne demokratije.
Prema njenim rečima, javnost u Srbiji je najviše zainteresovana za unapređenje životnog standarda i borbu protiv korupcije, a jačanje svih institucija sistema najlakše će omogućiti ispunjenje tih želja.
Iini Reza je ocenila da potpisivanje dokumenta označava novo poglavlje u partnerskim odnosima Skupštine Srbije i UNDP-a i izrazila očekivanje da će njegove odredbe omogućiti jačanje kapaciteta parlamenta.
Ona je istakla da je uloga parlamenta u borbi protiv korupcije i u unapređenju životnog standarda veoma velika i apelovala na poslanike srpskog parlamenta da čvrsto ispunjavaju te obaveze.

Vanredno zasedanje Skupštine u ponedeljak

Slavica Đukić - Dejanović sazvala je za ponedeljak, na zahtev vlade, peto vanredno zasedanje parlamenta, saopšteno je iz Skupštine Srbije.
Na dnevnom redu zasedanja, kako je precizirano u zahtevu za održavanje sednice, naći će se predlozi zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju.
Raspravljaće se i o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti, o upravljanju otpadom, zaštiti od nejonizujućih zračenja, izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, kao i o hemikalijama, biocidnim proizvodima, zaštiti vazduha, ambalaži i ambalažnom otpadu.
Poslanici će, takođe, raspravljati o izmenama i dopunama zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, zaštiti prirode, zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, kao i o predlogu zakona o potvrđivanju Roterdamske konvencije u postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za određene opasne hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini sa izmenama i dopunama.
Na dnevnom redu biće i predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine i predlog zakona o potvrđivanju Amandmana na Aneks B Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime.

Izvor: Blic

Suze, krv i šovinizam „po poslovniku“
Autor: Slobodan Vučetić | 20.02.2009. - 05:00


U toku prethodne nedelje ispisana je do sada najcrnja stranica u „novoj eri” parlamentarizma u Srbiji. Naime, u to vreme u Skupštini su se odvijale celodnevne žučne rasprave, pri čemu nijedna reč nije izgovorena o pitanjima na dnevnom redu. Puna četiri dana trajala je opstrukcija i blokada rada Skupštine svim, ali skoro bez izuzetka, poslovnikom zabranjenim sredstvima. U skupštinskim raspravama tih dana prikazan je ceo spektar antidemokratskih i prljavih metoda opstrukcije - od prostačkih uvreda i kleveta do tuče. Na kraju je zasedanje Skupštine „začinjeno” teškim šovinističkim ispadom lidera Nove Srbije Velimira Ilića.
Skupština je praktično u blokadi neprekidno od formiranja nove Vlade Srbije (7. jul 2008). To je prvenstveno posledica dva nova politička razloga. Prvi je razvrgavanje postignutog načelnog sporazuma SRS i DSS-NS sa SPS o formiranju zajedničke vlade, kao i njihovog potpisanog koalicionog sporazuma na nivou Beograda. Naime, od trenutka ulaska koalicije SPS-UPS-JS u zajedničku vladu sa koalicijom „Za evropsku Srbiju”, počela je neprekidna opstrukcija rada Skupštine, a time i samog Ustava, grubom zloupotrebom i kršenjem skupštinskog poslovnika, pre svega od strane SRS, a u znak osvete zbog „za dlaku” izgubljene vlasti. Drugi razlog neprekidne opstrukcije i blokade skupštinskih zasedanja bio je septembarski raspad SRS i formiranje novog poslaničkog kluba „Napred Srbijo” i Napredne stranke Srbije, na čelu sa T. Nikolićem i A. Vučićem. Od toga časa, skupštinska zasedanja najvećim delom su proticala u znaku teških političkih optužbi, uvreda i kleveta radikala na račun dojučerašnjih partijskih drugova, uključujući i morbidne kletve upućene T. Nikoliću i njegovom potomstvu, a uz neprekidne zahteve da se poslanički mandati „otcepljenih naprednjaka” vrate SRS-u. Takva „komunikacija” radikala i naprednjaka logično se prošle nedelje završila tučom.
A onda je, kao šlag na tortu, na scenu stupio čuveni „skandal majstor” V. Ilić sa svojim šovinističkim govorom. Taj govor mržnje, formalno preko imena Rasima Ljajića, upućen je, pre svega, muslimanima, ali i svima koji po nacionalnosti nisu Srbi. Za to je dobio samo opomenu! Takva vrsta ispada je po Ustavu (član 49) kažnjivo delo, a po Krivičnom zakoniku krivično delo. Naime, u članu 317 ovoga Zakonika piše: „Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mržnju, ili netrpeljivost među narodima i etničkim zajednicama koje žive u Srbiji, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.” U stavu tri ovoga člana propisano je da će onaj ko izvrši ovo krivično delo „zloupotrebom položaja”, biti kažnjen „zatvorom od jedne do osam godina”. U pogledu krivice, potreban je umišljaj, ali je dovoljno i postojanje eventualnog umišljaja. Pri tome, ustavna odredba (član 103) da „narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije”, ne može se odnositi na ono „izraženo mišljenje” kojim se vrši krivično delo. Naravno, za zvaničnu krivično-pravnu kvalifikaciju Ilićevog „patriotskog” govora, nadležni su tužilaštvo, odnosno sud.
Kad je reč o tome kako se može uspostaviti elementarni red i kultura govora i ponašanja poslanika, teško je dati pouzdan odgovor i predložiti rešenje koje bi ubrzo dalo ozbiljne rezultate. Pre svega, rešenje nije u raspisivanju vanrednih izbora, jer bi oni, u suštini, reprodukovali sadašnji sastav Skupštine i produbili političku krizu u Srbiji. Suštinski uzrok neprekidne parlamentarne krize i blokade je, nesumnjivo, nedostatak demokratske i parlamentarne tradicije i političke kulture, kao i nasleđene, a neprevaziđene duboke ideološke podele u okviru srpskog naroda i društva. Tome, svakako, treba dodati bezobzirnu stranačku borbu preko skupštinskih TV prenosa za glasove birača, to jest koja je put i sredstvo ličnog bogaćenja. Zato nam za sada, nažalost, preostaje samo energična primena disciplinskih mera prema onim poslanicima koji grubo i neprekidno krše skupštinski poslovnik. Iako one ne mogu suštinski i dugoročno rešiti problem, mogu bar ozbiljno doprineti uspostavljanju elementarnog reda i efikasnosti u radu Skupštine.
Sam poslovnik, i bez ovih dana izvršenih promena, bio je, u osnovi, dobar. Problem je, međutim, bio u tome što on godinama unazad, naročito u prethodnom i tekućem skupštinskom mandatu, nije dosledno i energično primenjivan od strane predsednika Skupštine, već je, po inerciji, tolerisano njegovo sistematsko kršenje od strane nesavesnih poslanika opozicije. Naime, dozvoljavane su bezbrojne diskusije povodom navodnih povreda poslovnika (kojih nije bilo), kao i beskrajne rasprave o pitanjima koja nisu u vezi sa dnevnim redom, što poslovnik izričito zabranjuje (član 103). A skoro redovno je izostajalo izricanje disciplinskih mera za takve teške prekršaje parlamentarnog reda (opomene, oduzimanje reči i udaljenje sa sednice), uz koje se obavezno izriču i novčane kazne od 3.000. do 32.000. dinara. Pri tome, disciplinske mere nisu poslovnikom bile predviđene kao mogućnost, već kao obaveza predsedavajućeg u slučajevima kršenja poslovnika. A kad se jednom kontrola potpuno ispusti iz ruku, teško je ukinuti faktički „stečena prava”, zaustaviti njihovu zloupotrebu i uspostaviti red i disciplinu u radu parlamenta, koji se uveliko pretvorio u „kozačku skupštinu”.
Ovih dana izvršene izmene skupštinskog poslovnika u osnovi su dobre. Najveći efekat treba očekivati od izmena kojima se bitno sužava prostor za beskrajne rasprave o nepostojećim povredama poslovnika i o pitanjima koja nisu na dnevnom redu, a donekle i od odredbi kojima se racionalizuje i ubrzava rasprava o amandmanima, koja je često korišćena kao vid nedozvoljene opstrukcije. Ne treba se, međutim, nadati da će time biti sasvim rešen problem blokade skupštinskog rada, jer su „mašta” i destruktivna snaga opozicije, koje se zasnivaju na mržnji prema vladajućoj koaliciji - neiscrpni.


Izvor: Blic

Poslanici o uvredama u Skupštini
20. februar 2009. | 01:36 | Izvor: B92

Beograd -- Poslanici Skupštine Srbije, gostujući u emisiji “Replika” TV B92, ocenili su da su uvrede sa skupštinske govornice deo normalne političke borbe

Skupština Srbije, po svemu sudeći, u bliskoj budućnosti neće postati institucija iz koje su uvrede, psovke ili diskriminacija proterane. O jednom od najsvežijih slučajeva, kada je poslanik Velimir Ilić na nacionalnoj osnovi vređao ministra Rasima Ljajića, neće najverovatnije raspravljati ni Administrativni odbor Skupštine.

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak, koji je udaljen sa sednice na kojoj je Velimira Ilića nazvao “dripcem“, ipak kaže da bi govor pun uvreda i psovki trebalo da bude izbačen iz institucije u kojoj sede predstavnici naroda.

Predsednik Administrativnog odbora Ivan Konstantinović, govoreći o uvredi koju je za govornicom Velimir Ilić rekao na račun Rasima Ljajića, kaže da nijedan poslanik ne može da bude krivično gonjen za ono što izgovori za skupštinskom govornicom, kao i da na ono što je izrečeno ne može da reaguje ni Administrativni odbor, jer nema sredstva.

Šef poslaničke gupe Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić kaže da je "interesantan govor" prisutan u parlamentima svih zemalja.

Prema rečima predsednika Administrativnog odbora, prošle godine izrečeno je 28 mera prema poslanicima.

Od kazni je skupljeno 112.000 dinara i taj novac je dat u humanitarne svrhe. Za prva dva meseca ove godine, u Skupštini su prema poslanicima izrečene 24 kazne.

Izvor: B92

Odložena sednica Skupštine
20. februar 2009. | 17:23 | Izvor: Beta

Beograd -- Sednica Skupštine Srbije zakazana za ponedeljak, 23. februar odložena je na zahtev Vlade Srbije, saopšteno je danas iz parlamenta.

U saopštenju se navodi da je predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović obavestila poslanike da je Vlada povukla zahtev za vanredno zasedanje i da više nisu ispunjeni Ustavom predviđeni uslovi za održavanje vanredne sednice.

Vanredna sednica je ranije bila zakazana za ponedeljak na zahtev Vlade i na njoj je trebalo po hitnom postupku razmotriti zakone iz oblasti ekologije.

Na dnevnom redu je bilo ukupno 15 predloga zakona iz oblasti zaštite životne sredine i potvrđivanje konvencija iz iste oblasti.


Izvor: B92

Pazi ti tu foru " narodna " skupština, ko da njima puca ku_ac za narod, nego narod treba da uzme govnjivu motku pa da pojuri te parazite!!!!

Eto vam odgovora dali nam treba ovakva skupština

Trka s vremenom biće osnovni zadatak poslanika
Za Skupštinu izgubljena i 2009. godina
Autor: Tamara Spaić | Foto:Fonet | 23.02.2009. - 05:00


Plan vladajuće koalicije je da u naredne dve nedelje usvoji 12 evropskih zakona iz oblasti ekologije, desetak međunarodnih ratifikacija, kao i preostala tri zakona neophodna da bi Srbija stekla pravo na belu šengensku listu. Sve ovo deluje nerealno za parlament koji je od početka godine usvojio svega sedam zakona, u proseku jedan za osam dana. Demokrate, međutim, tvrde da će zahvaljujući novom rigoroznom poslovniku ubrzati rad i da im je cilj da do kraja godine usvoje 200 zakona.

Dok je Hrvatska prošle godine usvojila 124 evropska zakona, Crna Gora za dve i po godine 220, Srbija je do sada usvojila deset evropskih zakona sa spiska od 51 koji su još pre dve godine nabrojani u Nacionalnom planu integracija. Uporedni podaci su poražavajući za zemlju koja polovinom ove godine planira da preda kandidaturu za članstvo u EU i čiji poslanici kažu za „Blic” da ne žele, kao bugarski parlamentarci, da budu dovedeni u situaciju da usvajaju zakone na engleskom jeziku.
- Opstrukcije parlamenta više ne može biti ako predsednica parlamenta dosledno bude primenjivala poslovnik. Zato je naša projekcija da godišnje usvojimo najmanje 150 zakona, dakle jedan zakon u dva dana, a optimalno bi mogli da usvajamo i 200, što nije ni najmanje nerealno budući da posle promene poslovnika i ovo vreme može da se skrati - kaže za „Blic” Vlatko Ratković, predsednik Zakonodavnog odbora i zamenik šefa poslaničke grupe „Za evropsku Srbiju”.
Poslovnik je tako promenjen da omogućava da se za najviše deset sati završi rasprava o zakonu, uključivši tu i pravo šefova poslaničkih grupa da reklamiraju poslovnik, što je do sada bila najčešća opstrukcija skupštinske aktivnosti. Ratković kaže da se ambiciozni plan može ostvariti tako što će zakoni biti objedinjeni u pakete po srodnosti.
Poslanici opozicije tvrde, međutim, da će ovakav plan biti nemoguće ostvariti, a skeptični su čak i poslanici koji pripadaju vladajućoj većini, ali drugim poslaničkim klubovima. Predsednik Odbora za evropske integracije Laslo Varga kaže da ne zavisi sve samo od poslovnika i da je Skupština u vremenu kada je radila u mnogo prijatnijoj atmosferi uspevala da usvoji najviše 150 zakona.
- Od 51 evropskog zakona, petnaestak nije ni ušlo u skupštinsku proceduru, što govori da brzina zavisi i od Vlade i od njene koordinacije sa Skupštinom. Realno je očekivati da sve ove evropske zakone usvojimo do kraja prolećnog zasedanja 1. jula. Uveren sam da će biti pokušaja opstrukcije, ali se nadam da će Slavica Đukić-Dejanović striktno primenjivati poslovnik - kaže Varga za „Blic”.
Poslanik LDP Nebojša Ranđelović upozorava da su atmosfera i stanje u parlamentu takvi da je nemoguće sa sigurnošću predvideti šta se sve može događati. „Sve je moguće”, kaže Ranđelović i naglašava da promena poslovnika nije garant da će Skupština brže raditi jer je predsednica i po prethodnom poslovniku mogla oštrije da zavodi red. Pri tom, ostalo je nejasno zašto prilikom promene poslovnika vladajuća većina nije usvojila amandman LDP koji bi omogućio usvajanje evropskih zakona za 90 minuta.
Poslanik DSS Radojko Obradović ne veruje da je moguće usvojiti 200 zakona godišnje i kaže da bi vladajuća većina morala pre svega da napravi plan rada unapred za mesec dana.
Jedna od velikih mana ove Skupštine je da od početka svog konstituisanja nije donela plan rada, tako da ni sami poslanici ne znaju šta im je činiti i za šta da se pripreme.

U Nemačkoj odsutnim poslanicima odbijaju od dnevnice
Poslanici u pojedinim zemljama poštuju svoje obaveze i pridržavaju se poslovnika, dok je u drugim uobičajeno verbalno prepucavanje, ponekad na nivou ulice, s čime se različito izlazi na kraj.

Savezni poslanici Nemačke obavezni su da prisustvuju sednicama, a za svako zasedanje vodi se evidencija prisutnih. U parlamentima nemačkih saveznih pokrajina već je bilo situacija da su šefovi parlamentarnih frakcija (kako se u Nemačkoj zovu poslaničke grupe pojedinih stranaka) uoči važnih glasanja telefonom pozivali kolege da se odmah vrate na zasedanje.
Poslanicima Bundestaga oduzima se između 50 i 100 evra od primanja ukoliko njihovo prisustvo nije potvrđeno u listi, a ako poslanik izostaje zbog bolesti ili službenog putovanja, oduzima mu se 20 evra po zasedanju.
U Češkoj i Poljskoj, gde parlamenti imaju dva doma, senatori u gornjem domu, koji se biraju po većinskom sistemu iz redova nezavisnih uglednih građana, veoma čuvaju ugled parlamenta, dok je u donjem domu obe zemlje ponašanje poslanika mnogo opuštenije.
U poljskom Sejmu svađe među poslanicama su teatralne, ali uz izbegavanje ličnih vređanja, a opstrukcije nisu retka pojava.
Slično je i u češkom parlamentu, čiji su se poslanici prošlog leta svađali celih nedelju dana i za to vreme razmotrili samo 18 tačaka, bez usvajanja zakona koji su bili spremni za glasanje.
Rumunski parlament, godinama najnepopularnija institucija u zemlji, započeo je mandat u novom sastavu oštrim međusobnim napadima političkih protivnika i otezanjem rasprava o dnevnom redu.
Zbog nesposobnosti parlamenta, posebno problema sa kvorumom, u Rumuniji je već praksa da vlada usvaja uredbe kako bi mogla da funkcioniše, a kada se radi o paketima zakona, preuzima odgovornost pred parlamentom koji u tom slučaju može da obori vladu.
Vladajuća koalicija u novom sazivu ima komotnu većinu, pa je rukovodstvo Poslaničkog doma i Senata odlučilo da disciplinuje parlamentarce, najavivši da će ostati bez dnevnica ako odsustvuju sa zasedanja i glasanja.
Hrvatski sabor, u kome vladajuća koalicija ima relativno stabilnu većinu, nema dugotrajne blokade, ali poslanici ponekad pribegavaju beskrajnim pozivanjima na kršenje poslovnika, otezanju i razvodnjavanju rasprave, pa i međusobnim uvredama.
Ranije je bilo i fizičkih obračuna, ali su poslanici bili kažnjeni samo javnom opomenom. Hrvatsku u narednim mesecima očekuje izglasavanje izmena ustava, za šta je potrebna dvotrećinska većina, a kako bi se izbegla mogućnost blokade eventualnih rasprava, osniva se posebna ustavna grupa u koju ulaze poslanici svih stranaka, bilo da pripadaju vladajućoj većini ili opoziciji.
Slovenački parlament funkcioniše bez većih problema.
Zakoni su u parlamentu usvajani kao na traci, a kada je i bilo zastoja, bili su minimalni i nisu bili uzrokovani blokadom rada parlamenta, već tehničkim razlozima.
Crnogorska skupština, s apsolutnom većinom vladajućeg saveza, radila je više nego efikasno. Prošlog leta je za samo 58 minuta usvojeno 35 zakona, ali nevladine organizacije ukazuju na često odsustvo rasprave o zakonima, čiji je najčešći predlagač vlada.
Ukazuje se i na veliki broj akata koji čekaju u parlamentu na usvajanje, a čiji su predlagači uglavnom opozicione partije.
Beta


Plan demokrata do kraja marta
- Usvajanje 12 zakona o ekologiji i desetak međunarodnih ratifikacija koje je uputilo Ministarstvo pravde
- Usvajanje tri zakona važnih za belu šengensku listu (zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, zakon o međunarodnoj pomoći u krivičnim stvarima, zakon o zabrani diskriminacije).
- Izbor Visokog saveta sudstva i seta zakona u vezi sa sudovima
- Posebna sednica sa predstavnicima Vlade na kojoj će biti razmatrane socijalne i ekonomske mere za smanjivanje krize
- Donošenje kvartalnog, polugodišnjeg i godišnjeg plana rada Skupštine u koordinaciji sa Vladom

Izvor: Blic

Zato je Nemacka tamo gde je a mi smo tamo gde smo jedino sto znamo je da pishamo uz vetar i da se posle svi kolektivno pitamo ko je kriv pa kad ne utvrdimo krivca onako kolektivno svi najebemo jer nek se lome kola nad svima

Smesno....

I Skupština će da štedi
Ponedeljak, 23. februar 2009. 12:38    


Administrativni odbor Skupštine Srbije raspravljaće na sledećoj sednici o merama štednje Skupštine za 2009. godinu, koje je predložila DS, izjavio je predsednik tog odbora Nenad Konstantinović.

"DS je predložila mere štednje jer smatra da bi i Skupština, kao i sve ostale državne institucije, trebalo da deli sudbinu građana u 2009, koja je godina velike ekonomske krize", rekao je Konstantinović za današnje "Novosti" i dodao da bi voleo da se zasedanje tog odbora održi već ove nedelje.

On je rekao da koalicioni partneri SPS i G17 plus podržavaju predlog DS i da "postoji apsolutna politička volja za donošenje tih mera".

Prema rečima Konstatinovića, u te mere će spadati ukidanje dnevnica i naknada za sopstveni prevoz poslanicima za prisustvovanje sednicama stranačkih poslaničkih klubova.

"Na taj način uštedećemo značajna sredstva ako se ima u vidu da je samo u proteklih šest meseci potrošeno oko 10 miliona dinara u te svrhe", naglasio je on.

"Predložićemo i ukidanje dnevnica i naknada za prevoz poslanicima koji nisu članovi skupštinskih odbora, a do sada su dolazili na ta zasedanja. Poslednji primer za to je sednica Odbora za poljoprivredu kada je došlo 40 poslanika SRS koji nisu članovi tog odbora. Opstruisali su njegov rad, nisu dali da se održi sednica, ali zato je svih 40 radikala uzelo dnevnice. A samo u tom slučaju Skupština je izgubila oko 1.000 evra, što je apsolutno neprimereno", rekao je Konstatinović.

"Planiramo meru prestanka angažovanja lica po ugovoru za poslove koje mogu da obavljaju stalno zaposleni u Skupštini. Ta lica su trošila enormne svote novca za naknade i službena putovanja. To ćemo u potpunosti ukinuti", dodao je on.

Napomenuvši da ne zna ukupan iznos za sve koji su angažovani po ugovoru, on je naveo primer da je jedan čovek samo u 2008. za službena putovanja Skupštinu koštao oko 5,5 miliona dinara, a da je isto lice u 2007. potrošilo 4,5 miliona dinara i naglasio da Skupština mora da se osloni na sopstvene resurse i da više ne angažuje ljude sa strane po ugovoru,.

Kad je reč o službenim putovanjima, Konstatinović je rekao da će sekretar Skupštine biti obavezan da mora da raspiše tender za turističke agencije preko kojih se kupuju avionske karte. Sekretar će biti obavezan da od svih ponuda izabere tri najpovoljnije, a onda da za kupovinu avionskih karata angažuje agenciju sa najjeftinijom ponudom.

Službene mobilne telefone ubuduće će moći da koriste isključivo predsednica parlamenta, sekretar i njegov zamenik, načelnici odeljenja za odnose za javnost i protokol, kao i vozači, i imaće limitirane iznose koliko mogu da potroše na telefoniranje. Pravo na službene mobilne telefone više neće imati poslanici i potpredsednici Skupštine.

Limit za predsednicu parlamenta biće 10.000 dinara, za sekretara 6.000 dinara, a za vozače 1.000 dinara. Roming će biti plaćen samo predsednici parlamenta, sekretaru i njegovom zameniku, dok će ostali članovi naših delegacija dobijati telefonske kartice sa određenim iznosom, koje će po povratku u zemlju morati da vrate Skupštini.

"Administrativni odbor će svaka tri meseca zakazivati sednicu na kojoj će sekretar parlamenta i stručne službe da obrazlažu svoj tromesečni izveštaj o potrošnji skupštinskih para. Na taj način pratićemo potrošnju. Dakle, nećemo čekati godinu dana i onda se hvatati za glavu zašto je potrošeno toliko novca", rekao je Konstatinović.


Izvor: MTS-Mondo

Presude u Hagu gledanije od skupštine
Autor: Tanjug | 27.02.2009. - 19:51

Izricanje presude Haškog tribunala bivšem državnom i vojnom vrhu gledalo je više građana nego sednicu parlamenta na kojoj su predstavnici vlade odgovarali na poslanička pitanja, rečeno je danas Tanjugu u Radio televizije Srbije.

Sednicu Skupštine Srbije na kojoj su premijer i ministri odgovarali na poslanička pitanja o vladinim merama za suzbijanje ekonomske krize, juče je gledalo 4,3 odsto građana, odnosno 10,5 onih koji su u tom periodu gledali televiziju. Istog dana RTS je prenosio i izricanje presude bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću i još petorici srpskih političkih, vojnih i policijskih funkcionera u Haškom tribunalu, koje je gledalo 5,4 odsto građana, odnosno 24 odsto onih koji su u tom periodu gledali televizijski program.
RTS je prenosio izricanje presude u ranim popodnevnim časovima od 14.30 sati, a sednicu parlamenta od 16.30 do 21.30 časova.


Izvor: Blic

U četvrtak o viznoj liberalizaciji
1. mart 2009. | 00:37 | Izvor: B92

Beograd -- Prva redovna sednica parlamenta u ovoj godini biće sazvana u četvrtak 5. marta, potvrdila je za B92 predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović.

Na toj sednici će, prema njenim rečima, u prvom planu biti predlozi zakona koji su uslov za stupanje Srbije na “belu šengensku listu”. Skupština neće, kako je ranije najavljeno, raspravljati o 15 zakona i konvencija iz oblasti zaštite životne sredine, već će to na dnevnom redu biti na prvom sledećem zasedanju.

Zakazivanje prvog redovnog zasedanja za četvrtak, a ne za ponedeljak, tj. za početak radne nedelje, u Skupštini objašnjavaju potrebom da se nadležni odbori pre zasedanja upoznaju sa sadržinom predloženih zakona.

Takođe, prema rečima predsednice parlamenta Slavice Đukić-Dejanović, za zakazivanje sednice u periodu redovnog zasedanja potreban je rok od sedam dana.

Ona za B92 objašnjava o čemu će se na sednici raspravljati.

“Ocenili smo da iz kompletnog dnevnog reda koji je planiran za redovno zasedanje treba izdvojiti set zakona za liberalizaciju viznog režima i ratifikacije koje su potrebne da bismo stvorili sve zakonske preduslove za liberalizaciju”, rekla je Slavica Đukić-Dejanović.

“Pored toga, od izuzetnog je značaja, a i vremenski je bitno, da na ovoj prvoj sednici imamo i dopune i izmene Zakona o eksproprijaciji”, objasnila je ona.

“Nama je za liberalizaciju viznog režima bitno da već početkom marta imamo usvojene zakone, i zbog toga smo, praktično, ovaj set zakona izdvojili. Poslanici su upoznati sa dnevnim redom i već danas im ide saziv”, zaključila je predsednica Skupštine.

Međutim, zamenik šefa poslaničke grupe DSS-a Rade Obradović kaže da nije znao o čemu će se raspravljati na sednici u četvrtak.

Prema njegovim rečima, postalo je uobičajeno da se poslanici o dnevnom redu informišu iz novina i informativnih emisija.

Obradović kaže i da sa predsednicom Skupštine, u vezi sa dnevnim redom skupštinskog zasedanja, nisu održane nikakve konsultacije.

“Praktično, Skupština neće rediti tri nedelje, jer petak bi bilo tri nedelje od kada je Skupština poslednji put zasedala, ne računajući ovu sednicu sa kvaziposlaničkim pitanjima. Kao što smo i do sada govorili, nije najveći problem to što je poslanik manje ili više dobar, već je mnogo veći problem što u Skupštini Srbije ne postoji apsolutno nikakav plan rada”, rekao je on.

“Ne zna se šta će se raditi sledeće nedelje, šta će se raditi za mesec dana. Dokaz za to je da je bila zakazan sednica sa 15 tačaka dnevnog reda, a izgleda da na novoj sednici ništa od toga što je bilo planirano pre sedam dana neće biti na dnevnom redu. Ozbiljan probvlem je nedostatak bilo kakvog planiranja”, zaključio je Obradović.

Pred poslanicima u skupštini Srbije u ovoj godini je više od 100 zakonskih predloga.

Od konstituisanja saziva, krajem juna prošle godine, poslanici su usvojili ukupno 55 zakona, što je u proseku šest do sedam mesečno.

Kada je reč o “evropskim” zakonima, od 51 koliko je bilo planirano za prošlu godinu, Skupština je usvojila deset, dok jedan broj tih propisa još nije upućen u proceduru.


Izvor: B92