jel ima negde neki video zapis sa tog "čupanja" 

Mislis na "čupanje",nesto kao i "okliznuo se na bananu" 
Ja nisam gleao,ali mi cale rece da je gledao i video da je tom seljaninu sa naocarima,potekla krvca...sto bi znacilo da je ipak dobio malo po labrnji 

@Пилипенда!!!
Nije on branio Sutanovca nego sebe.Uhvatio ga strah od vojnog udara,pa ako se to desi,onda:Ciao politiko i sve ono zbog cega mi je lepo u njoj!"

Ove nedelje
Nerad
Autor: E. B. | Foto:D. Grubin | 05.01.2009. - 05:00

Po onoj staroj kuća gori, a baba se češlja, u prvu radnu sedmicu 2009. ušli smo tradicionalno - bez radnog elana i obaveza. Ko je god mogao i hteo spojio je doček Nove godine i Božić, i izbrisao iz kalendara radne dane između i posle Božića.


Skupština i Vlada, recimo, sastaće se tek sledeće sedmice, a da niko nije odgovorio zašto se toliko praznuje. Fraze kojima su nas političari zasipali „o teškoj godini” i „vanrednim merama i naporima koje svi treba da uložimo” odmah su tako pale u vodu ili ih je prekrio redak sneg u turističkim centrima gde su oni koji su ih izgovarali otišli da se vanredno odmore. Zar baš sad, u godini krize, kad je od prvog dana trebalo zasukati rukave? Ili to mi možda živimo u zabludi da nam je teško.

Izvor: Blic

Blanko ostavke stigle u Skupštinu
Nikolić ostaje bez tri poslanička mesta
Autor: M. Maleš | Foto:Beta | 20.01.2009. - 07:43
Nikolić ostaje bez tri poslanička mesta

Administrativni odbor Skupštine Srbije će uskoro raspravljati o zahtevu radikala za oduzimanjem tri mandata poslanika koji su nakon rascepa u SRS prešli u poslanički klub „Napred Srbijo“, saznaje „Blic“. Ovaj zahtev je juče stigao u skupštinsku pisarnicu, a prema našim informacijama, mandati će najverovatnije biti oduzeti Veroljubu Arsiću, Jeleni Budimirović i Igoru Bečiću, koji su prešla u Nikolićev poslanički klub „Napred Srbijo“ nakon što su na zahtev šefa poslaničke grupe SRS Dragana Todorovića potpisali blanko ostavke.

To će biti još jedan ustupak koji su poslanici vladajuće većine spremni da učine radikalima zarad usvajanja novog poslovnika, a nakon što su, zajedno sa radikalima, izglasali Zorana Krasića iz SRS za novog predsednika Odbora za finansije. Sa te funkcije prethodno je za pola sata i bez puno polemike smenjena Jorgovanka Tabaković iz poslaničkog kluba „Napred Srbijo“, dok je lider naprednjaka Tomislav Nikolić prošle sedmice razrešen funkcije predsednika Administrativnog odbora. Poslaničkom klubu „Napred Srbijo“ sada je preostalo samo predsedničko mesto u Odboru za poljoprivredu, na čijem čelu je Zoran Mašić.
Tomislav Nikolić je juče u izjavi za „Blic“ najavio da će naprednjaci najverovatnije izaći iz preostalih skupštinskih odbora kako bi sprečili „dalja poniženja“.
- Nije ovo pijaca. Nismo tako podelili odbore na početku, nego smo seli svi šefovi poslaničkih grupa i dogovorili se. Ne može DS da se dogovori sa radikalima šta će da dobiju, a onda sa nama čime će to nama da kompenzuje. Pa šta smo vi ovde? Za kompenzaciju? – rekao je Nikolić. On je ocenio da se vladajuća koalicija ponaša nepra­vedno jer smenjuje naprednjake „koji ničim nisu sprečavali usvajanje budžeta“, pokušavajući da „umilostivi radikale koji do poslednjeg časa dave Srbiju“.
- Ako mi napustimo sve odbore, onda jedino još mogu da ih ucenjuju sa ovim mandatima. Ako hoće neka pogaze i zakone, i Ustav, i moral, i dostojanstvo, neka uzmu i te mandate. Ali mislim da naše tumačenje Ustava i pravne države i naša privrženost evropskim vrednostima ne daje nikom za pravo da se igra našim mandatima - uveren je Nikolić.
Novoizabrani predsednik skupštinskog Odbora za finansije Zoran Krasić najavio je juče da će SRS i dalje insistirati na vraćanju svih mandata poslanika koji su iz SRS prešli u SNS. „Moj izbor je deo te volje“, kazao je Krasić. Pitanje je, međutim, da li bilo šta radikali mogu da preduzmu u odnosu na ostalih 18 poslanika koji su prešli u SNS jer nemaju njihove blanko ostavke.

DS nudi SNS druge odbore
Šef poslaničke grupe ZES Nada Kolundžija izjavila je da vladajuća koalicija namerava da postigne dogovor sa naprednjacima o tome njihovoj zastupljenosti u drugim skupštinskim odborima, kako bi bili srazmerni sa brojem mandata. Kolundžija je potvrdila da naprednjacima pripadaju dva predsednička mesta.

Blic

I sad da vidimo kako se vodi politika. Učiniš konstruktivan ustupak, dobiješ podršku za nešto. Onda prestaneš da se ponašaš konstruktivno i ne možeš za uvek da očekuješ podršku. Da je NS prihvatila da stabilizuje vladu i skupštinu ostali bi im odbori. Oni su se otcepili i dobili svoj kolač podrške, a posle su prestali da budu konstruktivni i sad je Krasić uskočio u dil. Politika u najčistijoj formi. Na kraju će i Krasić shvatiti šta je politika pa će i njega najuriti iz stranke.  

zašto ne smanjite broj poslanika za 100 ?? 

Umjesto 250 neka bude 150. Mnogo ćete smanjiti troškove.

Rasipništvo u skupštini
Poslanici SRS i SNS na dnevnice uzeli 44.000 evra
Autor: Tamara Spaić | Foto:FoNet | 21.01.2009. - 07:38
Poslanici SRS i SNS na dnevnice uzeli 44.000 evra

Poslanici Skupštine Srbije radili su tokom prošle godine svega 90 dana, a za to vreme potrošili skoro šezdeset odsto budžeta predviđenog za normalan jednogodišnji rad. Podaci objavljeni u Informatoru Skupštine pokazuju da su najveće trošadžije radikali i naprednjaci, koji su potrošili čak tri i po miliona dinara više nego poslanici grupe „Za evropsku Srbiju“ iako se radi o podjednako brojnim grupama.

Podaci o troškovima poslanika, koji su za godinu dana usvojili svega 48 zakona i 32 deklaracije i rezolucije, bili bi još drastičniji i ukazivali na veće rasipništvo da se Skupština potrudila da izračuna svoje troškove do kraja godine, a ne samo do 20. novembra. Prema Informatoru, iz budžeta je prošle godine za rad poslanika bilo izdvojeno 1.035.975.000 dinara, a do 20. novembra poslanici su na plate, dnevnice, putovanja, parkiranje i slično potrošili 586.301.776 dinara. Samo zbog izbora nisu radili tri meseca, a novi saziv konstituisan 11. juna je do kraja godine radio samo 67 radnih dana, odnosno 424 sata i 55 minuta. Od tog vremena čak 117,34 sati potrošeno je na raspravu mimo dnevnog reda. Naravno, neslavno su prednjačili poslanici SRS sa 67 sati uglavnom svađa i kletvi.

Primanja poslanika
Plata: 75.886,40 (neto)
Dnevnica: 2.191,00
Dodatak: 30.354,00
Iako se iz Informatora ne može saznati koliko novca su poslanici potrošili do kraja godine, kao ni koliko je potrošio prethodni saziv koji je radio do 13. marta, kada je Skupština raspuštena zbog izbora, jasno se vidi da su dnevnice poslanika koji su u Skupštinu ušli sa izborne liste radikala za čak četiri miliona dinara ili oko 44.000 evra veće od poslanika koji pripadaju Grupi ZES. I jednih i drugih je po 78. Izvori „Blica“ iz Skupštine tvrde da radikali napumpavaju svoje dnevnice zakazivanjem sastanaka poslaničkog kluba mimo održavanja sednice.
Razlika od oko 44.000 evra isplaćenih dnevnica u korist radikala i naprednjaka može se objasniti samo time da ovi poslanici za razliku od drugih maksimalno koriste odluku Administrativnog odbora iz 2006. godine kojom poslanici imaju pravo na dnevnice za dolazak na po dva sastanka poslaničke grupe uoči sednice Narodne skupštine. Uostalom, to ne bi bilo prvi put da poslanici dolaze na sastanke radnih tela Skupštine samo da bi zaradili dnevnice. O tome je „Blic“ pisao pre dve godine kada su poslanici masovno dolazili na skupštinske odbore, jer im je to omogućavalo dodatnu dnevnicu danima kada Skupština ne zaseda.
- Nije ništa čudno u podatku da su najveće dnevnice isplaćene radikalima. To sve zavisi od toga odakle su poslanici. Logično je da one poslaničke grupe čiji poslanici žive dalje u unutrašnjosti imaju veće troškove. Teško je to uporediti. Mi sastanke poslaničkog kluba održavamo po potrebi, a sve se to da prekontrolisati jer se sve evidentira - rekao je za „Blic“ poslanik SRS Milorad Mirčić odbijajući sumnju o zloupotrebi prava na dnevnicu.
Ovo bi, međutim, bilo prvi put da poslaničke grupe maksimalno koriste pravo na isplatu dnevnica, zakazujući sastanke poslaničkih klubova, mimo redovnih sednica Skupštine. Ako se stručne službe Skupštine potrude da sistematično izračunaju troškove poslaničkih grupa do kraja godine, lako će moći da utvrde da li poslanici zloupotrebljavaju i onako previše liberalne odredbe o tome da poslanici budu pošteđeni svakog troška.

Za putne troškove 50 miliona
Najveći trošak koji država plaća poslanicima, ako izuzmemo plate i dodatke, jeste naknada za korišćenje sopstvenog vozila. Do 20. novembra iz budžeta je izdvojen 49.800.071 dinar naknade što koriste svoja kola da bi došli do Skupštine. I u ovom slučaju su troškovi radikala i naprednjaka nesrazmerno veći u poređenju sa drugima. U odnosu na isti broj poslanika ZES, radikali i naprednjaci su na ime ovih troškova podigli sa skupštinske blagajne 19,2 miliona dinara, što je oko šest miliona i trista hiljada dinara više, odnosno oko 67.847 evra više.

Blic

Ma kakvih 250 poslanika, treba ih samo onoliko koliko je partija ili koalicija prešlo cenzus, a svakom neka glas vredi procentualno. Tako se više ne bi tukli, kleli, imali prolive za govorniocom, jedan drugom davali povod za repliku. I tako bi bilo vrlo jednostavno definisati koga na vešala.

Demokrate predložile štednju u Skupštini
Ukinuti dnevnice poslanicima
Autor: | 22.01.2009. - 07:34



Poslanici Demokratske stranke u Skupštini Srbije nameravaju da predlože ukidanje dnevnica za sednice poslaničkih klubova i odbora jer ima mnogo sumnji da poslanici zloupotrebljavaju pravo na dnevnice da bi povećali svoja primanja, saznaje „Blic“. Iako su radili samo 90 dana, poslanici su na ime dnevnica podigli sa skupštinske blagajne više od 37 miliona dinara, što je skoro 400.000 evra dodatka na njihove plate i poslaničke dodatke koji mesečno iznose po 106.000 dinara, bez obzira da li rade ili ne.

Na osnovu odluke Administrativnog odbora iz 2006. godine svaki poslanik ima pravo na dnevnicu u iznosu od 2.191 dinar kada prisustvuje sednici Skupštine i isto toliko za svaki sastanak skupštinskog odbora ili poslaničke grupe koji se održava u danima kad Skupština ne zaseda. Sudeći prema podacima iz skupštinskog „Informatora“, kako tvrde izvori „Blica“ iz Skupštine, poslanici SRS i SNS najviše su koristili ovu mogućnost i sednice poslaničkih klubova zakazivali u danima kada Skupština nije zasedala.
U „Informatoru“ nema podataka koji bi pokazali koliko je takvih sednica održano, ali pada u oči da su poslanici sa izborne liste radikala podigli najviše para za dnevnice, čak 13.745.944 dinara, odnosno 146.233 evra.
Održavanje sednica poslaničkih klubova u Skupštini Srbije niko ne proverava, tvrde za „Blic“ u Generalnom sekretarijatu. Naš izvor iz skupštinske administracije navodi da je teško ući u trag podatku da li je neka poslanička grupa stvarno održala prikazane sastanke svog poslaničkog kluba i koliko je zaista poslanika bilo prisutno.
- Sekretarica poslaničkog kluba spusti do blagajne spisak poslanika koji su prisustvovali sastanku kluba. Na spisku su obično svi poslanici u klubu. Na blagajni obračunavaju troškove prevoza, kao i dnevnice. Niko ne ide po poslaničkim klubovima i ne proverava da li je stvarno neko držao sastanak. Pare se isplaćuju na poverenje - priča naš sagovornik koji insistira da ostane anoniman.
- U poslaničkom klubu „Za evropsku Srbiju“ smo neformalno razgovarali o potrebi da se ukinu dnevnice za sastanke poslaničkih klubova i skupštinskih odbora. Lično podržavam ovu inicijativu i smatram da bi se time u velikoj meri uštedelo na skupštinskim troškovima. Kao predsednik Zakonodavnog odbora održao sam 80 sednica i od toga samo jednu mimo dana kada je Skupština zasedala. Ne vidim razloga da se sastanci poslaničkih klubova i odbora održavaju mimo zasedanja Skupštine – kaže za „Blic“ Vlatko Ratković, zamenik šefa poslaničkog kluba ZES, i naglašava da bi problem dnevnica trebalo rešiti novim poslovnikom.
Ideju da se ukine mogućnost naplate dnevnica koje pojedini poslanici zloupotrebljavaju da bi što više novca izvukli iz budžeta podržava i Suzana Grubješić, šef poslaničkog kluba G17 plus.
- Podržaćemo sve mere koje idu u prilog uštede novca poreskih obveznika i poboljšanju rada i efikasnosti Skupštine. Ušteda bi bila da se sednice poslaničkih klubova i odbora održavaju samo u danima kada Skupština radi – kaže Grubješićeva za „Blic“.
Opozicija se o ovome još ne izjašnjava. Međutim, Balint Pastor, šef poslaničke grupe manjina kao dela vladajuće koalicije, smatra da ušteda ne bi bila velika i da je predlog o ukidanju dnevnica licemerje.
- Podržaćemo svaku inicijativu za štednju, ali mislim da bi se ovim uštedeo minimalan iznos. Ne znam zašto bi se samo o poslaničkim dnevnicama razmišljalo, kad verujem da mnogo više novca ukupno iznose dnevnice i putni troškovi svih članova upravnih odbora javnih preduzeća - kaže Balint za „Blic“.

Slavica Đukić-Dejanović: Smanjiti putovanja
Predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović u izjavi za „Blic“ kaže da će biti utvrđeno koji se sve troškovi mogu smanjiti u Skupštini. Ona kao jednu od mogućih mera najavljuje brojčano smanjivanje delegata koje putuju u inostranstvo jer kako kaže, „upravo su tu najznačajniji troškovi“.
Putovanje delegacija u inostranstvo, koliko sam iz ranijeg rada Skupštine mogla da vidim, je zaista skupo. Tu se može uštedeti značajan iznos i to prvenstveno smanjivanjem broja delegacije jer zaista nije potrebno da putuju i članovi i njihovi zamenici – kaže Slavica Đukić-Dejanović i dodaje da se može uštedeti i na korišćenju vozila i na reprezentaciji.
Ž. J.

Korupcija u Skupštini
Izvršni direktor „Transparentnosti Srbija“ Nemanja Nenadić juče je predstavljajući izveštaj o monitoringu primene antikorupcijske strategije i rada Skupštine Srbije istakao da je u poslednja dva meseca doneto 19 zakona, ali da je rad parlamenta obeležila opstrukcija i nagodbe radi prevazilaženja tog stanja. Nenadić je naveo da su u samoj Skupštini postojale sumnje na korupciju koje su se ogledale u javno izrečenim sumnjama u neregularno stranačko finansiranje, otvaranje pitanja blanko ostavki, neistraženi slučajevi sumnji u zloupotrebu putnih troškova.
Vladimir Goati je ocenio da je talas informacija o korupciji kod nas sada dostigao zenit, a da su, sa druge strane, mere i akcije protiv korupcije „manje-više ostale na istom nivou“. On je dodao da ta „sudski neistražena i samo kao fenomen napomenuta priča o korupciji može da dovede do ravnodušnosti“.

Izvor: Blic

Šta se krije u budžetu pod „specijalizovane usluge“
Potroše 14 milijardi bez ikakve kontrole
Autor: Irena Radisavljević | Foto:Fonet | 25.01.2009. - 00:01


Srpske državne institucije će ove godine potrošiti više od 14 milijardi dinara novca poreskih obveznika na takozvane specijalizovane usluge. Ova stavka je inače dvanaesta na skali najvećih izdataka iz budžeta, daleko ispred socijalnih davanja i subvencija, a iza nje se po svemu sudeći kriju najrazličitije vrste usluga i velike mogućnosti za zloupotrebe.

Tako se specijalizovane usluge u zavisnosti od institucije troše za – odleđivanje aviona na domaćim i stranim aerodromima, kupovinu dnevne i ostale štampe za ministarstva, izradu projekata svih vrsta i dimenzija, popravljanje hardvera i softvera, zdravstvene preglede zaposlenih, iznajmljivanje stručnjaka, organizovanje seminara... Mogućnosti su zapravo toliko široke, da bi teško mogle da se nabroje u samo jednom tekstu.
– Najjednostavnija mogućnost za korupciju sa budžetskim novcem naziva se upravo specijalizovane usluge. U budžetu nije određeno šta je konkretno ta stavka i na šta se precizno troše tolika sredstva – kaže ekonomista Miroslav Zdravković, saradnik Ekonomskog instituta.
Tehnički gledano, novac za specijalizovane usluge dobijaju sva ministarstva i veliki broj državnih uprava, agencija i institucija… To je zasebna stavka u redovnom troškovniku, koja se većim delom finansira iz budžeta, a manjim iz dodatnih prihoda organa (tamo gde postoje).
Da ne živimo u Srbiji, možda postojanje ogromnih fondova novca nazvanih sredstvima za specijalizovane usluge i ne bi izazivalo sumnju. Ovako u zemlji u kojoj ne postoji gotovo nikakva kontrola budžetskih sredstava, u kojoj Vlada od 2002. nije Parlamentu dostavila završni račun i u kojoj se mito i korupcija mere na dnevnom, a ne na godišnjem nivou, ne važe ista pravila.
Slično misli i Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.
– Budžet Srbije je tamni vilajet i niko ne zna šta se tačno dešava s novcem poreskih obveznika. Kada ne postoji nikakva kontrola trošenja javnog novca, kada su sve javne nabavke potpuno poverljive i kad se veliki poslovi sklapaju u tajnosti i bez tendera, onda svašta može da se sakrije iz naziva specijalizovane usluge – kaže Baraćeva.
Inače, Savet je prošle godine trebalo da dobije više od osam miliona dinara na ime specijalizovanih usluga. Kada smo pitali Vericu Barać na šta su ih tačno potrošili, ona je rekla:
– Savet nije video, koristio, niti potrošio ta sredstva. Raspolagali smo samo novcem iz redovnih troškovnika, a za specijalizovane nismo ni znali.
Gde je završio novac koji je trebalo da pripadne Savetu, nismo uspeli da saznamo, budući da nam Ministarstvo finansija, koje je jedino nadležno, ni posle nekoliko dana upornog kontaktiranja nije obezbedilo sagovornika na ovu temu. Sigurno je jedino da nije prebačen u 2009. godinu, budući da sredstava za specijalizovane usluge Saveta za borbu protiv korupcije u aktuelnom budžetu nema.
Inače, najveći fond za specijalizovane usluge iznosi više od osam milijardi dinara i njime raspolaže Ministarstvo nauke, dok je najmanji u visini od 1.000 dinara namenjen Geodetskom zavodu, Upravi za rodnu ravnopravnost i pojedinim okruzima u Srbiji.
U Ministarstvu nauke, za „Blic nedelje“, kažu da su i prošle godine, kada je budžet bio nešto više od sedam milijardi, potrošili sve.
– Specijalizovane usluge u nauci su najvećim delom bruto zarade istraživača, režijski troškovi osnovnih, tehnoloških i inovacionih istraživačkih projekata, kao i direktni materijalni troškovi koji su neophodni za realizaciju pomenutih projekata. Fond za specijalizovane usluge iznosio je tačno 7.273.000.000, a potrošen je, između ostalog, na programe istraživanja, obezbeđivanja i održavanja opreme i prostora za naučnoistraživački rad, nabavke naučne i stručne literature iz inostranstva, izdavanja naučnih publikacija i održavanja naučnih skupova… – kažu u Ministarstvu nauke, koje i ove godine dobija polovinu budžeta namenjenog za specijalizovane usluge.
Inače, ukupna svota novca koja će ove godine biti potrošena za specijalizovane usluge, veća je za čak dve milijarde nego prošle. Precizno rečeno „specijalizovani budžet“ je prošle godine iznosio 12.505.531.715, a ove, u uslovima globalne ekonomske krize stoji tačno 14.091.229.000.
– Najgore je to što se sredstva namenjena za specijalizovane usluge svake godine po automatizmu povećavaju, a da pri tome niko ne polaže račune. I kada „specijalizovani budžet“ jedne institucije poraste za nekoliko miliona, ostaje diskrecija. Mi možemo samo da maštamo na šta odlazi sav taj novac jer vam to niko neće precizno i potkrepljeno reći – kaže Zdravković.
Sredstva namenjena specijalizovanim uslugama većina institucija koje je „Blic nedelje“ kontaktirao potroši u celini. Tako je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, zajedno sa upravama za veterinu, šume i zaštitu bilja, kao i Direkcijom za vode i Generalnim inspektoratom, prošle godine iskoristilo oko 11 miliona dinara.
– Ova sredstva smo koristili za usluge prevođenja, kotizacije za seminare i stručna usavršavanja, izdatke za stručne ispite, usluge veštačenja, naknade članovima komisija koje obrazuje Ministarstvo, ugovore o delu, kao i isplatu zdravstvenih pregleda i kontrola proizvodnje šumskog reproduktivnog materijala – kažu u Ministarstvu.
S druge strane, 100.000 dinara namenjenih specijalizovanim uslugama u 2008. nije iskoristila Služba za upravljanje kadrovima (SUK).
– Ceo iznos je vraćen u budžet. Novac je planiran za specijalistička obrazovanja u cilju unapređenja kadrovskog potencijala Službe... U 2009. Službi je namenjeno 100.000 dinara i koristiće se ako bude bilo potrebe – kaže direktorka Jasmina Damjanović.
Daleko veću sumu „specijalizovanog“ novca ove godine očekuje Ministarstvo za telekomunikacije – 87 miliona.
– Tim sredstvima ovo ministarstvo pokriva troškove rada i razvoja Akademske naučnoistraživačke i obrazovne mreže Srbije (AMRES), saglasno nadležnostima iz Zakona o ministarstvima. Druga specijalizovana usluga koju će Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo plaćati jeste formiranje Agencije za poštanske usluge – navode iz Ministarstva.
Inače „Blic nedelje“ je kontaktirao još veliki broj ustanova – korisnika specijalizovanih usluga. Većina njih nam, međutim, nije odgovorila. Među njima su Ministarstvo spoljnih poslova i konzularna predstavništva, Poreska uprava, BIA, Ministarstvo odbrane sa vojnom službom bezbednosti, Vojnom obaveštajnom službom i Inspektoratom odbrane, Ministarstvo kulture sa pripadajućim ustanovama… Samo navedenim ustanovama iz budžeta Srbije će ove godine biti isplaćeno više od dve milijarde dinara (2.094.563.000).

Ko dobija najmanje za specijalizovane usluge
Državna institucija Iz budžeta 2009 Iz budžeta 2008
Uprava za rodnu ravnopravnost* 1.000 ne postoji
Geodetski zavod 1.000 0
Sremski upravni okrug 1.000 0
Južnobački upravni okrug 1.000 nema stavke
Zlatiborski upravni okrug 1.000 0
Kosovskomitrovački upravni okrug 1.000 0
Zavod za intelektualnu svojinu 15.000 30.000
Seizmološki zavod 20.000 0
Minis. za državnu upravu i lok. samoupravu 30.000 30.000
Fond za zaštitu životne sredine** 35.000 35.000
Napomena: *Uprava pri Ministarstvu rada i socijalne politike
**Fond pri Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja


Ko dobija najviše za specijalizovane usluge
Državna institucija Iz budžeta 2009. Iz budžeta 2008.
Ministarstvo nauke 8.354.000.000 7.104.000.000
Ministarstvo kulture 1.637.623.000 1.066.000.000
Ministarstvo životne sredine 1.128.775.000 593.775.056
Sprov. funkcija opšteg interesa u zdravstvu* 770.763.000 ne postoji
Ministarstvo ekonomije 424.720.000 467.911.331
Ustanove kulture 328.000.000 300.000.000
Ministarstvo unutrašnjih poslova 147.000.000 128.800.000
Dopunska škola u inostranstvu** 105.000.000 108.000.000
Uprava za šume*** 90.500.000 4.000.000
Ministarstvo za telekomunikacije 87.000.000 100.000.000
Napomena: *Projekat Ministarstva zdravlja
**Projekat Ministarstva prosvete za osnovno obrazovanje
***Uprava pri Ministarstvu poljoprivrede

Izvor: Blic

Milioni na mobilni i putovanja

Parlament u prošloj godini na službena putovanja u inostranstvu potrošio 31,55 miliona, a na mobilne 2,29 miliona dinara, rekorderi Aligrudić i Milikić

Skupština Srbije potrošila je prošle godine 2.922.357,32 dinara na račune za mobilne telefone, a na službena putovanja u inostranstvo 31.556.366 dinara, otkriva Press. Račune za mobilni napravili su službenici parlamenta, jer nijednom poslaniku račun nije plaćen.

Uvidom u račune za skupštinske mobilne telefone Press je utvrdio da službene kartice za mobilni, kojih u parlamentu ima pedesetak, koriste zaposleni u Sekretarijatu Skupštine, kabinetu predsednika, stručnim službama, delegacijama i odborima.

Poslanici putuju, službenici telefoniraju

Ubedljivo najveći račun za mobilni telefon od 825.000 dinara (gotovo trećina od ukupnog računa) napravio je Ratomir Milikić, koji je u Skupštini zaposlen na ugovor o delu kao konsultant u delegaciji pri Savetu Evrope. Ostali službenici parlamenta imaju godišnje račune za mobilni od oko 40.000.

Skupština Srbije plaća kompletan račun za mobilni telefon predsedniku Slavici Đukić-Dejanović, koja je svoj privatni 063 broj prebacila na konto parlamenta.

Prema informacijama Pressa, Đukić-Dejanović je za pet meseci prošle godine potrošila oko 35.000 dinara. Bivši predsednik Skupštine Oliver Dulić nije koristio ovu privilegiju.
Kada je reč o potrošenom novcu za službena putovanja u inostranstvo, najviše su potrošili narodni poslanici, 13.465.352,91 dinar, zaposleni u parlamentu napravili su trošak od 11.146.484,88 dinara, dok su honorarno zaposleni u Skupštini na putovanja potrošili 6.944.529,03 dinara.
Među poslanicima ubedljivo najveći trošadžija je još aktuelni šef srpske delegacije u parlamentarnoj skupštini pri Savetu Evrope Miloš Aligrudić iz DSS-a.

Od ukupno potrošenih 31,5 miliona dinara, Aligrudić je dobio 2,4 miliona dinara. Kad je reč o honorarcima, rekorder je ponovo Milikić, koji je na službena putovanja potrošio 5,5 miliona dinara.

Kako neko potroši dva, a neko milion dinara

U Administrativnom odboru Pressu je rečeno da će se pozabaviti „kompletnom analizom troškova službenih putovanja, računa za mobilne telefone, isplatama dnevnica za održavanje poslaničkih klubova i korišćenje službenih automobila i uvesti stroga pravila".

- Biće zanimljivo pogledati kako je to Miloš Aligrudić (DSS) na službena putovanja u Savet Evrope potrošio 2,4 miliona dinara, dok je Željko Ivanji (G17), koji je član iste delegacije, potrošio manje od milion dinara. Postoje informacije i da su pojedine službenice Skupštine, za koje se ne zna po kom su osnovu putovale u inostranstvo, koštale skupštinski budžet više od milion dinara - kažu u Administrativnom odboru.
U Odboru dodaju i da će biti usvojen pravilnik o korišćenju mobilnih telefona sa jasnim limitima za one koji ne putuju u inostranstvo, kao i da sada postoje samo četiri broja koja mogu da koriste poslanici koji putuju van Srbije.

„pasati", „audiji", „jugo" i „florida"

Skupština Srbije je od parlamenta državne zajednice SCG nasledila 24 automobila, od kojih je čak 11 pokvareno! Parlament Srbije ima na raspolaganju četiri „folksvagen pasata", tri „audija A6", dva „juga" i jednu „floridu". Jedan „audi" ustupljen je Ministarstvu prosvete, a ostatak Upravi za zajedničke poslove. Za održavanje skupštinskih automobila prošle godine potrošeno je 814.734,20 dinara.

Službena putovanja u inostranstvo

poslanici    13.465.352,91
zaposleni    11.146.484,88
honorarci    6.944.529,03
ukupno     31.556.366,82

Automobili Skupštine Srbije

osiguranje     386.318
registracija    285.931,20
delovi           142.485
ukupno         814.734,20

Računi za mobilni telefon

064 mreža    2.402.746,23
065 mreža    222.461,55
063 mreža     297.349.54
ukupno        2.922.357,32


Izvor: Press