Napokon pravda za Dadu Vujasinovic? :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Godišnjica smrti Dade Vujasinović
Jedna od žrtava laži, kriminala i haosa u koji je Srbija zapala početkom devedesetih godina je novinarka lista "Duga", koja je mrtva pronađena 8. aprila 1994. godine. Okolnosti njene smrti još uvek nisu razjašnjene

Foto: dadavujasinovic.com

Novinarka lista “Duga” Radislava Dada Vujasinović preminula je nasilnom smrću u noći između 7. i 8. aprila 1994. godine. Porodica i prijatelji istinu od njenoj smrti čekaju punih 19 godina. Za to vreme na čelu države promenilo se nekoliko struktura koje su ovu istinu uglavnom obećavale, ali su za njeno dostizanje malo šta uradile.

Ipak, ove godine formirana je komisija, sastavljena od novinara sa jedne i predstavnika policije i Bezbednosno-informativne agencje sa druge strane, sa zadatkom da ovu istinu konačno utvrdi.

Radislava Vujasinović rođena je 10. februara 1964. godine u Čapljini, Hercegovina. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, 1987. godine, na odseku Jugoslovenska književnost i srpsko-hrvatski jezik. Po završenom fakultetu je radila kao novinar u Privrednom pregledu. Ubrzo je počela da objavljuje autorske tekstove u magazinu Duga, gde je od 1990. postala stalno zaposleni član redakcije, a 1993. član uređivačkog kolegijuma.

Foto: dadavujasinovic.com

Ratne događaje u Jugoslaviji je pratila od samog početka. Kao ratni dopisnik radila je reportaže iz Borova Sela, Dalja, Erduta, sa Papuka i Psunja. Nakon početka rata u Sarajevu kada je odlučila da više ne ide na ratišta, jer kako je sama rekla “ne mogu da pišem o tome kako se ruši jedan grad i ubijaju deca.”

Posle odluke da više ne ide na ratišta, od kraja 1992. godine do početka 1994. godine, pisala je o političkoj i kriminalnoj sceni Srbije. Jedan od tekstova koji dokumentuje to vreme je tekst “Kriminalci i policajci u parlamentu”, objavljen u časopisu Duga krajem 1993. godine, u kojem piše o promociji kriminalca Željka Ražnatovića Arkana u narodnog poslanika.

Paralelno sa rastom popularnosti, život novinarke Vujasinović bio je sve ugroženiji: pretnje je dobijala u pismima i telefonskim pozivima. Borisav Jović je podneo tužbu zbog klevete, jer je u jednom tekstu objavila da je njegov sin jedan od najvećih akcionara u Karić banci u Moskvi. Željko Ražnatović Arkan joj je čak i lično zapretio da prestane da piše.

O Jovićevim tužbama i Ražnatovićevim pretnjama, Vujasinovićeva je otvoreno i bez straha govorila i u brojnim televizijskim emisijama.

Njeni najpoznatiji tekstovi su: “Država koja se razmnožava“ (Karadžić), “Ratnik ogrezao u svetosavlju“ (Ražnatović), “Čvor na šalu Rugove“ (Kosovo), “Junak vučjih vremena“ (Karadžić), “Pedagoška poema“ (Ražnatović), “Iz života kišnih glista“, “Karađozova teorija krivice“, “Koridor do pameti“, “Beograd, zadnja pošta Dedinje“, “Na ispitu iz predvojničke“ (R. Bogdanović), “Preživeli će biti nevini” (Ražnatović), “Kosmet je već u Evropi“, “Policijsko plavo“, “Otrovna patina patriotizma“ i neobjavljeni tekst “Sve patriotske tajne Vojislava Šešešlja“ (Šešelj).

Osmog aprila 1994. godine, manje od mesec dana nakon poslednjeg objavljenog teksta, Vujasinovićeva je pronađena mrtva u porodičnom stanu u Beogradu. Zvanična istraga pokazala je, ili pokušala da pokaže, da je reč o samoubistvu, međutim, jedan deo javnosti u ovu verziju nikada nije poverovao.

Istina o smrti Vujasinovićeve u godinama koje su usledile uglavnom je bila floskula u predizbornim kampanjama i praznim obećanjima. Septembra 2012. godine Vlada Srbije donela je odluku o formiranju Međunarodne komisije koja će da istraži nerešena ubistava novinara u Srbiji, Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića.

- Premalo je vremena prošlo da bi bilo reči o nekom bitnijem napredovanju. Kada je reč o ubistvu Vujasinovićeve, Komisija se saglasila da postoje neslaganja u domaćim balističkim i medicinskim veštačenjima. Zbog toga ćemo pokušati da nađemo kredibilne veštale u inostranstvu. Mi smo, inače, potpisali obavezu o tajnosti, pa zbog toga nismo u mogućnosti da govorimo o nekim saznanjima do kojih dođemo – kaže za Telegraf jedan od člaova ove komisije, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović.

On dodaje da, iako je saradnja sa organima policije dobra, postoji mogućnost da Komisija ne dođe do istine.

- Istina može biti dvojaka: sa jedne strane, Komisija može doći do imena nalogodavaca i izvršilaca ovih ubistava. Sa druge strane, moguće je i da Komisija u jednom trenutku saopšti javnosti zbog čega informacije sve ovo vreme ne mogu da budu obajvljene – objašnjva predsednik NUNS.

“Žao mi samo zato što sam spoznala, kakve su, u stvari, zveri ljudi. Kako lako čovek postane zver. Žao mi je jer sam voljom sudbine rođena ovde. A moglo je da se desi da se rodim negde drugde i provedem ceo život u srećnoj zabludi o ljudskom rodu” (D. Vujasinović)

(M. Stojanović)

Izvor: Telegraf