I danas imam zadatak da se nasmejem, da me vide zavidni, da zavide ljubomorni, a oni koji me vole da budu srecni sto me poznaju .

Zivi za svoje hocu, a ne za tudje trebalo bih. Ne placi za onim sto nemas, vec ostavi druge da placu sto nemaju tebe !!!

Borbu je izmislila priroda, a mrznju covek .

Treba se boriti do samog kraja, jer Najjaci samo ostaju nikad se ne predaju .

Ko je bio taj koji je ljubav
prozvao imenom ljubavi?
Zar ne bi bilo bolje
da ju je nazvao umiranjem,
kad ljubiti u istinu znači umrijeti?[i][/i]

RE: Ako se ne vratim...

"Ako se ne vratim jednog dana
ne plaši se, nisam umrla
znaš da ti to učinila ne bih
to ne bih mogla i kad bih htjela
nema Smrti i nema Kraja
jer ti si me davno uzeo sebi!
Ako se ne vratim jednog dana
nasmiješi se i pogledaj nebo
na svakoj zvijezdi ime nam piše
tiho me zovni i nježno ruku na srce stavi - tu sam se skrila
da ne bih mogla od tebe otići
nikada više......"

Datum je bitan.
E. sretan ti put! Uvijek ću te voljeti!

ccc.... i opet ste nastavili s nizanjem pjesama bez ikakvog komentara.....
budite malo vise druzeljubljivi, tolerantni...nemojte gurati samo svoje, nego stanite 5 min preocitajte koji stih vaseg kolege io recite mu iskreno sto mislite....

Kontrast

Osecas li njihove ruke,poglede?
Samo jedan korak te deli od ocaja.
Grad se budi u neznom,uspavanom ritmu,
gubis svest,tvoj miris opija noc...

Menjaj sebe-ne svet;i bol je greska
tako govore oni koji nanose bol...
Sahovske figure se kriju iza kralja,
sta je sada vaznije-vernost ili moc?

Pogledaj!Pogledaj...Drhtim nesvestan
onoga sto ti nosis svojom pojavom.
Pred tobom isticem porive,ne stidim se...
nauci me da koracam van granica.

Svi stavovi pucaju,sve dileme nestaju,
nije bitno da cujes krik-vec da ga prepoznas,
prolazim gradom,obazirem se po prvi put
i shvatam...i senke imaju srce.


Eto toliko,nadam se da cete shvatiti sta sam hteo da kazem.Dajte koji komentar.

P.S.Hteo bih da pohvalim pesmu Cesarice,mnogo mi se dopala



 .

Sto se tice Mobilfana,svidja mi se sto kaze sustinu u par recenica.Svaka cast.I ostale pesme su dobre,
mada naravno,ima izuzetaka ponegde...

Svaka cast, sve pesme koje sam procitao ovde su odlicne , uskoro cu da postavim neke moje pesme.

samo naprijed, jedva cekam tvoje stihove....

Sindrom drugacijih ljudi

Sanjao sam sinoc lica na posteru zivota,
krvavi tragovi su uzeli danak.
Nadji poentu u nistavilu i reci da vredi
vise od "osmeha" kojima se stalno vracas.

Koja je ta maska?Opstanak zelje ili samo
distanca iscepana na godine?
Isprskan otrovom milujem korov,
u vasim staklenim pogledima trazim varnice.

Sindrom drugacijih ljudi,sindrom drugacijih ljudi...(Nema ga)

Stavili smo poveze i srecni smo,
jer,ponovo smo sahranili herojska lica.
Na dasku vetra sam nasao dah andjeoske krvi,
bol je utisnut na poledjinu slika.

Novi dan svice,samo reci mi kada?
Priznajem-ja sam nehotice zaledjen...
Kleknuo sam na kolena i u stravicnoj tisini
gledam strepnji u oci,ispisujem nasledje...

Sindrom drugacijih ljudi,sindrom drugacijih ljudi...(Nema ga?)

Pohvale svima koji su podelili svoje misli, zaista previdne pesme, bravo .

@crnalavica
Tek danas sam pročitala tvoje pesme Pustite me i Na tronu poraza i više mi se svidja ova prva, a pogotovo ... pustite me da šutim i gledam zvijezde. Tada sam najsretnija... Valjda zato što sam ovde prepoznala sebe. Ali
na mene je najveći utisak ostavila ona tvoja prva pesma koju si postavila, Na pločniku smrti, čak me je inspirisala da napišem pesmu Mala smrt, nadam se da nećeš misliti da prepisujem i ne daj bože kradem pesme.


@valiant_028
Obe pesme su veoma lepe, ipak više mi se svidja Sindrom drugačijih ljudi, svidja mi se način na koji si opisao, mogu slobodo da kažem, tugu za prošlim vremenima i strah od budućnosti. Nastavi da pišeš i slobodno komentariši moje pesme, bezobzira da li su kritike pozitivne ili ne.


Mala smrt

U jednom uglu, mračnom i zaboravljenom,
čudno biće, već dugo živi,
na mestu gde su bile oči, sada su rane,
na mestu gde su bile usne sada su štepovi.
Ne vidi, ne govori,
u levoj ruci, drži nož, u desnoj šilo,
u srcu krvari.
Nema jauka, nema suza,
samo glasovi prošlosti,
kad-kad na ramena slete
i sete,
da su na mestu bezdana
nekada bile žile i kosti.
Žile i kosti koje su
volele i živele u pogrešnom svetu,
i koje su pobegle u svoj,
da zauvek trunu.
Svoje oči je ranilo da nikog više ne vide,
svoje usne zašilo da nikog više ne kunu.

Nestalo je odavno, ono što je
u bistroj vodi rodjeno,
što je od srca plakalo,
od srca se smejalo i volelo.

Možda, negde, još uvek, ljudi dišu,
ovde diše samo sećanje,
i čuju se neki glasovi,
nižu se, dragi i mrski likovi,
a duša, želi što pre da odplovi.

Ne veruje u Raj, ni pakao,
ne oseća blažena andjeoska krila,
samo presušene reke u
kojima je krv bila.
Ne oseća svilena perca
ni paklenu vrelinu
oseća samo toplinu
konačan mir i tišinu.

Umire naizad, a nebesa se mogu zakleti,
da vide u oku suzu i osmeh na usnama,
i znaju da su izgubila, još jednu sudbinu,
i ako je, ovo samo mala smrt bila.

"danas je buducnost za juce"


Akai