ne, kod mene ima gorcine,ali ogorcenosti ne...

hm... hvala na komentarima... pisem vec dugo, nesto je i objavljeno, nesto nagradivano, nesto cak i prevedeno na strane jezike...ali necu vam nista reci koja pjesma je dobro koja lose prosla dok vi ne prokomentirate....
joseph, imam osjecaj da nisi davno počela pisati jer još koristis rimu kao sredstvo ritmicnosti. probaj ici na slobodni stih, lakse ce ti biti, misli su ti slobodnije i nema zamaranja oko toga sta se s cime rimuje. btw. svidaju mi se tvoje metafore...svi putevi su blatnjavi od tvoje ljubavi...to mi je ovako upalo u oci....ni živo meso odsečeno, tako ne boli,
kao jedna reč...jako dobra hiperbola....
nastavi pisati i bit ces bolja od mene, hahaha....

NAPREDAK

sinoć je čovjek ubio ženu
mesarskim nožem
hladno
bez razmišljanja
instinktivno
zbog nekog mesa
zbog mesa
zarinuo je nož u njeno meso
zaklao ju je nožem
kao što mesar
kolje ovcu
odlučno ju je ubio
svojim rukama
kojima ju je maločas
milovao
po kosi
po krvavoj kosi
razasutoj po podu
kao razbojnik
čovjek je
razbio ženin život
kao životinja životinji
uskratio joj je život
crvena krv sa usana teče
gorka kao vapno
teška kao olovo
neprevodiva kao život
sinoć je čovjek ubio ženu

bas me zanima vas komentar na ovu pjesmu jer se oko nje diglo mnogo prasine i palo je mnogo komentara na nju...

ko mi te povredio, malo preterano ko da si zelela da iskazes bash bes! da se vidi da si besna...


Ova deo mi nekako ispada , ne svidja mi se. Ostalo je super


evo nova...pricica

Rasksca i putevi.
Konji, predivne zivotinje. Dobrog statsa i glasa, lepog pogleda i izgleda. Svi smo mi cesto konji jahani od strane nekog dzokeja, ako ljudi uopste imaju prava da budu uporedjeni sa tako divnom zivotinjom. Cesto cujem topote konja kako trce ali samo jedan pobedjuje. Naravno dzokej odnosi slavu, pare i pehar a konj se samo cuva dok vredi. Kad ne vredi vise njega odbace nadju drugog i ako je bash taj konj zasluzan za slavu nekog jadnika. I cemu sve to? Da bi se neka gomiletina debilne publike koja nema pametnija posla zabavila, Smeshno. Odluke, ono sto nam upravlja zivotom, uzde koje neko drugi pomera i odlucuje kada dodjemo do raskrshca kojim putem da krenemo i kako brzo da trcimo. Da li da preplivamo reku, krenemo nizvodno ili uzvodno. Da li da skrenemo levo, desno ili produzim pravo. Nase odluke , da neko drugi upravlja njima?. Odpustite uzde i ne budite konji, trgnite se jako poskocite na zadnje noge i odbacite stoku sa vasih ledja. Konji nazalost nemaju izbora a vi imate.

@crnalavica, baš mi je drago što ti se svidela moja pesma, ali osećaj te je prevario, ja pišem pesme pola svog života (tačno pola!). Što se tiče rima, zaista ih ne silim, one same dolaze. Pokušala sam da pišem bez rima pre jedno 5 godina, ali su se rime same vratile . Pokušaću da nadjem moje pesmice bez rima, pa ću ih postovati.

Tvoja pesma Napredak... Prvo moram da te pitam napredak ka čemu? To mi se pitanje nameće. Možda čovek ovde samo usavršava ubijanje ili mu je to ubijanje potreba, u svakom slučaju ovde ne dostaju emocije i to je ono što mi se dopada, uspela ti u potpunosti da izbaciš emocije iz pesme. Ako ti je to bio cilj, u tome si i te kako uspela. Nema kajanja, ni sažaljenja... Ovaj tvoj ubica me pomalo podseća na Kamijevog Stranca. 

Ti si ostao

Ne poznajem tvoje oči,
isprale su ih jesenje kiše,
i u tvom glasu nema
ničeg više,
što sam poznavala.

I ova ljubav,
meni, sada, tako strana,
beži u pećinu ovog dana,
da tu konačno skonča.

Suton ti pruža ruku,
noć te grli,
pred mojim očima se gasi,
i zadnji odsjaj tvoje crne vlasi,
postaješ stranac.

Postaješ mračno biće koje
proždire mirne snove,
i ne da dušama,
da tiho Hadom plove,
postaješ gord.

Postaješ moje ogledalo,
postaješ moj lik,
madjioničar koji
izvodi svoj trik
sa mojim srcem.

Sve što sam želela je da odeš,
pre nego što maske padnu,
pre nego što zatruješ svu vodu,
na mom tlu,
a ti si ostao.

Ostao si da sudiš mojim mislima,
zagrljajima i rukama,
da laješ sa sve tri glave iz tame,
kad nekom novom dušu otvorim,
sada, znam da želiš da moje ruke
ostanu zauvek same,
da motaju klupko tvog besa, do kraja vremena.

Ti si ostao,
da mogu reći svima, kako imam nekoga,
i da je uredu, to što piješ
moju krv kao vino,
ostao si da bih prepoznala Boga,
kog sam prezrela davno i silno,
i koga bi prezrela ponovo.

napredak - cista ironija, cisti sarkazam...
izvini ako sam te uvrijedila ili nesto slicno...radujem se tim pjesmama bez rime....
inace, opet ponavljam, svidaju mi se tvoje metafore....jako...

evo jedna ljubavna od mene....

Ti si samo jedan

Ja sam optuženik
na sudu ljubavi
i presudu sam sama sebi izrekla.
Zatvorenik sam na slobodi
dok mi ti ključem oprosta
ne skineš okove.
Zatvorena u crnom krugu
patnje i samoće,
bez tračka svjetlosti,
izdržavam kaznu.
Hranim se suzama i mrakom,
spavam na krevetu satkanom od bola,
moje stope crtaju tragove na stazi kajanja,
hodam po tankim nitima paučine sjećanja…
Izdržavam kaznu
za zločin kojeg nema,
moj grijeh je što volim.
Robujem zakonu Ljubavi
i još jedino poštujem pravila Srca.
Iako su mi sva vrata otvorena
ne bježim iz zatvora Samoće,
podnosim presudu,
dok me okovi stežu sve jače,
a nema tebe da me oslobodiš.
Još uvijek se borim
sa sobom sama,
i makar do groba živjela ovako
odustati neću,
jer znam
ti si samo jedan,
ti nisi svatko.

"i da sam ikada bio normalan,poludeo bih.zato je ovako bolje..."


akai11

@crnalavica

Ne vredjam se ja tako lako, u protivnom ne bi tražila tvoj ili bilo čiji komentar. Hvala za metafore, a ako ne nadjem moje stare pesme bez rima, pokušaću da napišem neku, čisto da vidim kakav je feeling. .

@josephine

nemam ja nista protiv pjesama u vezanom stihu,naprotiv, neke od njih su mi jako, jako drage i lakse se pamte. ali osobno vise volim slobodni stih, što manje interpukcijskih znakova, sto manje pravila poštujem misli su mi slobodnije i samim tim pjesma ispadne bolja. iz iskustva nekog govorim.

btw. nisi prokomentirala moju zadnju stvar.

@crnalavica

Lepa ti je pesma, svidja mi se, pogotovo, ovo ... ti si samo jedan, ti nisi svako...Samo zbog takvog tipa ima smisla sebe kazniti . Ali ozbiljno svidja mi se, pošto ja pišem najčešće ljubavu poeziju, mislim da si lepo opisala ‚‚prokletstvo‚‚, koje se zove ljubav.

Bdw. Pronašla sam dve pesme bez rima, pisane još 2001., pa slobodno komentariši, mada ja ipak mislim da više leže one sa rimama.

Harmonija

Čula sam priču o ljubavi.
Voleli se se, drugi su ih rastavili.

Kada je odlazio
nije mu rekla zbogom,
jer su njihovi bogovi različiti.

Kada je odlazio,
nije joj rekao zbogom
jer je mislio da će se vratiti.

Zadnji pogled na grad bio je
zbilja njehov poslednji.
Nije se nikad vratio.

Više ništa nije čula o njemu,
ljudi koji su ih rastavili, razišli su se.

Ostala je priča sa dva kraja,
imala je početak i završetak
kao i svaka druga,
ali je najtužnija
koja kruži ovim svetom,
jer je pored sebe ubila i
dva srca.

Ostala je samo harmonija,
nema, tajna da skriva sve ono
što boli u srcu
i da otkriva
sve ono što bi zadovoljilo radoznalost.

Čije oči još uvek plaču za njima?


Vidim te

Vidim te,
ti si njalepša priča ikad napisana
ali te nijedna reč ne može opisati.

Sličan si kiši koja moj grad zaobilazi...
...sličan kiše koja se najavljuje,
pa izneveri.

Ne znam kako da te uhvatim.

Ja sam sama i uvek ista
mramorna, nikoga sem tebe ne razumem.

Ogledalo sam ljubavi,
ne izgovorena reč sam.
Izgovori me. Kaži, ko sam.

@josephine

vau.... svida mi se ovaj zadnji stih druge pjesme, jako zanimljaiva poanta i probrat...yeee..stvarno si me ono...gotofvo ostavila bez teksta....
da, u pravu si, bolje ti lezi rima, definitivno...ovdje mi gubis svu liricnost, vise ides prozno pisati samo razdvajas redove, gubis ritam i melodicnost...
samo ti nastavi pisati sa rimom....

a evo sad za promjenu nesto moje s rimom...dosta davno napisano, u 7-8 osnovnom osnovne, jedna od mojih prva pjesama....i meni jedna od drazih....

ZA ZELENE OČI

Prolazi vrijeme  i teku sati
i dani se sporo k'o godine vuku,
a jedna duša uzalud pati
tražeći davno porušenu luku.
Prolazi vrijeme i godina će sada
a ona još uvijek na istome stoji,
uzalud čeka, uzalud se nada
i samo nove poraze broji.
Danima ona sretna se pravi
s osmjehom što na licu joj blista,
no kad noć crnu odoru stavi
o ne - to nije djevojka ista.
Onda suze u zagrljaj polete noći
i krik sa usana krene,
i onda sanja ona te zelene oči
što bude bolne uspomene.
Suze poteku i ne mogu stati
samo kad ona sjeti se njih,
i prolazi vrijeme i teku sati
al zelene oči su ljepše od svih.
Preboljeti ona želi sve što je bilo
stavit u ormar i baciti ključ
i bilo bi dobro, i bilo bi fino
da srce neće u grudima puć'.
I  prolazi vrijeme, k'o rijeka se vuče
al ona još uvijek plače u noći
i srce slomljeno u grudima još tuče
jer ona živi za zelene oči.