ja onako iz nevezanog....pade mi na pamet sinoc a sad me nesto i sramota...

Kurvini sinovi!!!!
Koliko jos???
Zar vam nikad ne dosadi da me mucite???
Kurvini sinovi!!!!
Hocete li ikada prestati???
Pustite me ili da odem ili da umrem!!!
Kurvini sinovi!!!
Zar vam nikad nije dovoljno???
Meni je vec dosta svega!!!
Kurvini sinovi!!!
Kada cete shvatiti,da me vise ne boli???
Zelim samo da vidim svetlost!!!
Kurvini sinovi!!!
Sibajte me jace,brze!!!
Bes je u meni jaci od bola koji mi nanosite!!!
Kurvini sinovi!!!
Udrite!!!
Neka krv procuri, moja rumena!!!
Kurvini sinovi!!!
Lomite me!!!
Da cujem kako kost puca!!!
Kurvini sinovi!!!
Przite me vatrom!!!
Hocu da osetim smrad svoje oprljene koze!!!
Kurvini sinovi!!!
Izivljavajte se na meni!!!
Unistite telo duh ce ostati!!!
Kurvini sinovi!!!
Davite me!!!
Suzu moju necete videti!!!
Kurvini sinovi!!!
Oslobodicu se vas...
Krv,suze I dah svoj dacu njoj...
Kurvini sinovi!!!
Trudite se da me ubijete!!!
Necete uspeti...Umrecu na njenim rukama!!!
Eh,kurvini sinovi...Prastam vam sve...


p.s. sad mi zao i sto kvarim romantiku ovde....

@ djuntomire - previše ponavljanja za moj ukus.. inače, tema je dobra...

NE MOŽEMO

Plakala sam ljetne noći
Kao kapi kiše
Dok si odlazio
Nijemo,
tiho na prstima,
zauvijek.
Boljelo me
Sjećanje na tebe
kao trn u srcu ptice
I spoznaja
Da nikad više neću ugledati
Tvoje stope
Na stazama moga srca.
Plakala sam
Jer je jedna stranica
Dnevnika mog života
Bila bez pitanja okrenuta.

Vjetar i more
I neki zli ljudi
Izbrisali su naša imena
Napisana na pijesku,
Snijeg je prekrio
Tragove naših koraka
Na livadi.
Vrijeme je sakrilo
Put povratka
Koji spaja naša srca

Danas
Tvoja ruka drži neku drugu ruku
I ti i ne slutiš
Da vas promatram iz daljine
dok suze oprosta
Ljube moje obraze
I srce se još uvijek kaje
Jer ne može promijeniti
Ono što je bilo




 

APRIL


April i dozdot
spomenite i solzite
pajgaa neprekinato
se rajgaa odvreme navreme
samo kapkite
koi setrkalaa zaedno
so samo edna solza
go napravija april pobogat
i zemjata povlazna
virovite podlaboki
april i dozdot
da toa bese samo
proleten i kratok
brz i silen
ne
ne licese na bura
toa bese
april i dozdot
vo proleta




Ako

Ako
pesnata e lek za dusata
ako
zborot e mevlen za ranata
togas
neka rakata pisuva dodeka snemozi
togas
neka usnite mrdaat dodeka papsaat
i koga
hartijate ]e se potrosi
i koga
vozduh ke snema
togas
neka neboto se otvori
za mir da dade.




BALADA ILI BALADI         


Te zapoznav vo sonisata         
Znaev deka sonuvam         
Te imav vo segasnosta         
Znam deka postojam         
Te izgubiv vo idninata         
Znaes deka ne postojam         

Ne e ova samo prazna fraza         
Ne se ova samo prazni zborovi         
Ili necii prorostva         
     

Koga vetrerot go slusav         
Na grankite im raskazuvase         
Vo baladi gi pretvorase         
Na idnite generacii im gi ostavase         

         
Baladi         
Ili balada         
Za necija ljubov         


Balada         
Ili baladi         
Za nekoe postoenje         




BEZDELNIK




Koga vo utro edno prazno                           
bezdelnik me prasa                           
sto taka vezden na hartija pisuvam                           
I vreme prazno si arcam                           
znaev deka odgovor nemam                           
no dusata buntovnik bese                           
no dusata odgovorot go znaese                           
pobrza taa da kaze                           
zemija povtorno hartijata idna                           
I mastiloto sivo                           
poitajte so bezdelnik vo den nov                           
sto znam deka ne e prazen                           
I sto hartii togas ke potrosite                           
I iljada zborovi ke stavite                           
mozebi cuden mozaik ke se stvori                           
slika volsebna ke vidite                           
I togasodgovor ke imate.      


BOEM




Tivkite i necujni cekori
poleka se spustaat na ulicnata kaldrma
nesakam so nisto da ja voznemiram
ovaa nojkna tisina
Kradeskum se otvara drveniot kapizik
no besramnosta na zarganoto reze
so svojot prodoren zvuk
go najavuva vrajkanjeto
na nojkniot boem
koj sega
vo utrinava rana
povtorno se vrajka
od uste edna zivotna avantura   


DEJGIDI


ZA MIG PROLETA IDNINATA
I SEGA KAKO MINATO EDNO
ZNAM JA GLEDAME
LITI NE STORI
STO SNISTA NI ODNESE
STO SOLZI NI DONESE
NEZNAEVME
ETE TOGAZ
KOGA KAKO DECA
SO RADOST GLEDAVME
CUNKU ZELENI SME BILE
NEBARE SEGA
KOGA ETE  LITI SME
SOZREAVME
TUKU ZBOROT DA SE RECI

NAPATI
OD KAMEN NA KAMEN  ODIME
ITAME
I  ZBOROVI ETE KAZUVAME
NEKOJ ZNAE DEKA PRAZNI SE
NEKOI SO VERBA GI ZEMA
ITAME OD KAMEN NA KAMEN
ITAME KON IDNINATA
KAMENJA STANAVME
KAMENJA LADNI I NEIZVAJANI
NEMA LIKA DA VIDI[
SADE KAMENJA

ZBOROVI EDNI
STO VO DAMNINA ECEA VO USITE
DEKA LITOSTA STRASNA BILA
DEKA LITOSTA GROZNA BILA
GI KAZUVAA
PREMNOGU IZLITENI
I ISPLASENI OD MINATOTO
STRAVOT SADE KAJ NIV BLIKASE
STRAVOT CINIS GI HRANI

PAMETAM
KOGA SO ZORATA TRKA PRAVEVME
KOGA SO MUGRITE SE PREGRNUVAVME
NASMEVKI  DELEVME
RAZMENUVAME
I KATADNEVIE  VRVEME
ZIVOT BLIKASE
OD SEKOJA PORA NASA
EVE
SEGA UTROTO NE PREGAZI
PLADNE DOJDE
A OCI USTE  NE SE OTVORILE
USTA SAMO MRMOR PRAVI
DEJGIDI DEJGIDI



DOJDOV POVTORNO                                                                   



Eveme povtorno solzo moja                           
vo tvoite nezni pregratki                           
ne sum tazen  denes                           
da te teram da poteces                           
 
Eveme
so spomenot sto ti go nosam                           
a ti odluci dali ke otides                           
na dlankive kade te cekam                                                         

bidi zeska                           
da gi stoplis dopirite ladni                           
bidi brza                           
da te vidi  dlankata                           

eveme povtorno solzo moja                           
uteha od tebe da pobaram                           
znam po bespajka ke trgnam                           
znam so nepoznato ke se boram                           


HRIZANTEMA


Pustime vo edna prolet tvoja
dovolno solzi ponesov so sebe
ke ja navlaznam zemjata
snegovite gi nemase
i kako hrizantema  ke me imas




Veterot proleta
sto sal svezina nosi
samo za tebe ke go zapram
po kosite nemirni
kako raka da te miluvam

I potokot planinski
od izvorot ke go nateram
zumorot da go zabrza
pesna prispivna da stori
na polnok da ja pee

Pustime vo edna prolet tvoja
pustime kako nekogas
ostavigo studeniloto
neka sonce go ogree
pustime i hrizantema tvoja ke bidam.



MAJSKA VECER

Ne ja vide molnjata
taa majska vecer
koga svetna
blesna i blesok vecen stori
ocite ti bea vo zanes
pecat vo srcata stvori
i drvoto vo parkot go izgori
ne ja slusa ljunjata
koja besneese na svodot
srceto ja stvarase
vratite svoi gi otvarase
ne ja slusa
muzika zanesena ja slusase
sto od harfata izleguvase
ne go pocustvuva treperot
na pramenot od letoto
sto veterot go smiruvase
ne go pocustvuva
samo so dopirot od dlankata
go sopre
da treperi postojano
vo majskata vecer.


MISLA NERODENA



Rodise ti mislo nerodena
vo casovi prazni posakuvana
vo denovi sivi iscekuvana
vo nojki temni sonuvana

Rodise
kako dete prvorodeno
i vo moreto nemirno
sto vo dusa sal branovi  zapliskuva
iskapise slatko


Ti mislo nerodena
vo zelbi stvorena
Znam
eci ehotot nasekade
patokaz ke vidis
pateki ke stvaras

Rodi se
i izmamigo zrakot
neka i toj denot go osvetli
ta bleskav da bidi


NIMFA OD SONISTATA                                                   


Go  namamiv utroto sojuznik da mi bidi
I vo denot raskosna belina ke poneseme
I migovite radosni ke gi storime     
                             
Eve slusnigi akordive od veterot sto gi ukradov                           
simfonija od niv napraviv                           
od sepotite sega arija ke stvoram                           
ta do pladnina bal na srca vljubenik ke bidi                           

Rakava so melemi volsebni ja premackav                           
Nezna da bidi                           
za dopir so trepet stavi na obrazot alov.                            

Vo nokta koga osamen bev angelite gi molev                           
od gradina rajska buket mi donesat                           
podarok za tebe da bidi                           
moja nimfo sto vo sonistata mi plovis                           

Podaja rakata za sumot na dusata da go slusnis                           
Mozebi na moment bura ke ti se stori                           
no se talasa postojano za tebe moja nimfo                           
sto so strunite tvoi ja pravis                           

Ajde povtorno pregratka da stvorime                         
vremeto da go zapreme                         
sluga pokorno da ni bidi sega                         
moja nimfo sto vo sonisata mi plovis   


NOKEN EP                                                       


Ete tokmu sega                     
vo crnava temnina                     
ja poglednav malata svetlina                     
svetlina sto I na svodot bleskase                     
znam                     
toa bese mladata mesecina                     
vo casot migoven me pogali                       
elan za ep da stvoram mi dade                     

ep                     
od izvor duseven da izvira                     
 ep                   
so spomeni od mladosta da se sozdava                     

ep                       
sto vo migovi osameni ke go pisuvam                       
site detski vragolii                       
kako dela junacki da gi opeam                       


OPOJ                                           

Ne me prekoruvaj
sto zanosno se zaljubiv
vo opojniot miris na starata lipa
kade
ocite tvoi
ja nateraa taa vecer
ljubomorno cuvaniot miris
da go podari sirokogradno
me opi
i sega koga nojkive  prazni
vrvat  edna po edna
so sekoj sum
go custvuvam povtorno
ne me prekolnuvaj
neznam
no mirisot na lipata
i po  mirisot na tvoeto telo
go vpivam niz nozdrite
ni utrinata rana
znam
nema da me otrezni.


OSAMENIK


Ako nekoas
go sretnete na ulica
osamenikot
so navednata glava
i tazen pogled
ne mu kazuvajte
deka vi e zal
preku glava mu e
od lazni nasmevki
potcuknuvanje po ramoto
i lazni zborovi
ostavetego
vie lujge
lubiteli na tujgi  nesrejki
ostavetego
neka odi
vo sopstenata praznotija
koja mu ja podarivte
tokmu vie
ostavetego
neka luta
vo praznata idnina
minatoto za nego ne postoi
vejke odamna go frli
vo negoviot zaborav


PEPERUTKOMOJA


ME POKANI NA VOZDI[KA
TI DONESOV STO BAKNEZI
ME ISPRATI SO POGLEDOT
JA PONESOV SOLZATA
ZA AMAJLIJA VECNA


SEGA SAMO TE SONAM
TE GLEDAM TI LEBDIS
KAKO PEPERUTKA MALA
TE MOLAM NE ODISI
POGLEDNIME I OSTANI


USTE EDEN DEN KE  MINE
USTE EDNA NADEZ  KE ZGASNE
SO RADOST NOJKTA JA CEKAM
NA POLNOK KRILJATA DA TI DOPRAM

PEPERUTKO MOJA
OD SOLZA SE STVORI
PEPERUTKO MOJA
V SRCE TE ZATVORIV




Pogled                                               



Daj mi go pogledot samo za eden mig                         
da zaplovam so casov iden sto go zarobiv                         
tivki talasi ke stvoram                         
ne bura da bidi                         
sal tivok zumor ke se slusa                         
daj mi go I neplasise                         
zlobnicive evegi tuka se                           
sakaat da go ukradat                         
imam amajlija stvoreno                         
vo taen damar ja cuvam                         
samo za ovoj mig.                          
dajmigo I volsebstvo ti ke vidis                         
sto um covecki ne go zamislil.                            
sto oci covecki ne go videle                         
daj mi go pogledot evego vremeto vrvi                         
casot minat ke stane.      


ROMEO ZAMINA                                             


Romeo zamina                       
nekoj zboruvaat deka ne ni postoel                       
samo legenda bil                       
sozdaden da ete ima za sto da se kazuva                       
no sepak zamina I ne vo legendite                       
zamina  mileniumskiot romeo                       
izbega od apsurdnosta na praznite iluzii                       
izbega od praznotijata                       
mozebi povtorno se sokri vo legendite                       
ja barase popusto Julija                       
ja barase vo zborovite                       
ja barase vo srcata                       
ja barase sekade kade sto slusna deka e                       
ja barase I praznotija naojgase                       
lutase demnese I  noki sobirase                       
nadez hranese                       
praznotija polnese                       
praznotija naojgase                       
zamina ispolnet so apsurdnosti                       
zamina I praznotija ostavi.    



ROZOV SVET                   



Rozov svet kako utrata rani sozdadov                         
so snista go obikoliv                         
vo zelbi go smestiv                         
I sega so voshit go gledam                         

nekoj rece prazen e                         
popusto go cuvas                         
I najmaliot bran na vetreto mozi da ti go urni                         
zarem ne gledas deka e kula od karti                         
ne treperi postojano                         
ke go izgubis zasekogas                         

mozebi ima pravo                         
no toa e moj svet                         
mozebi nema pravo                       
no ova e moj svet                       
rozov                       
nekoj go narekoa siv                       
monoton                       
no sepak e moj svet.  


SOLZO MOJA                                                         





Kazumi kade nojkva da zaminam               
Solzo moja               
Kazimi kade nojkva da zaplacam               
Solzo moja               


Na dlankive te nosam tajna da mi bides               
Vo srce te cuvam zelba da mi videz               
Ti si samo moja solza zeska iskrena               
Vo oko sino dolgo dolgo cuvana               


Veterot sega za amajlija go zemam               
Od buri lazni sekade da te cuva               
Ne sakam povtorno nova solza da vidam             
Pogledni starata zelba se javuva             

             
Sam po dozdot kako skitnik nojken  cekoram             
Vo neboto pogledot samo go prajkam             
Sekoja kapka so tebe ja sporeduvam               



VECNOST


Moja malecka zvezdo
Vo vecnosta te kanam                           
kade sega spijam                       
te kanam sonot da mi go doneses                       
te vikam nemirot da go odneses


Moja sjajna zvezdo
eveja temninata tuka okolu nas                       
blesni kako sto znaes samo ti                       
odnesija vo ponorot vecen                       
neka ostane tamu                       
Moja mila zvezdo
                       
evego veterot tivok treperi sega                       
nesaka pred tebe silen da bidi                       
nesaka zlostornik da go nareces                       
silata za buri ja cuva                       

Te kanam vo vecnosta vecna da bides                       
te vikam vecno da ljubis                       
pustigo zrakot I dopir go stori                       
eve vecen ke bidi                       


VIOR

Za solza majcina
vo vecnosta baram
za sepot majcin
od vecnosta cekam
zarem povtorno
buden sonuvam
zarem zaludno
iluzija iscekuvam
ne mi zboruvaj
moja nadez
sto te taam vo nojkite
sto te gaam so sni
ne me narekuvaj vecen sonuvac
ne sum toa
samo go sakam ova
ja izgubiv solzata
odleta sepotot
vior bese toa
bura se pretvori
pustos napravi
nisto ne ostana
i sega
povtorno
vo ovie prazni nojki
baram i cekam.


ZELBA

Iscekuvana so denovi
dobiena so migovi
zivee so sonot
ili bese vo denot

trae kolku trepet
silna e kolku romor
zaminuva necujno
isto kako sto dosol
so misla stvorena
vo casot osamen
so misla nejasna
vo casot ispolnet

so svetlost opsjajena
zelbata e taa     
nicija i secija
nikade i sekade


Nikodin Cernodrimski

Stihozbirka _Nostalgicni Nojki

U liku nekog drugog imena

Kroz glavu mi prolazi
na stotine oblika tvoga imena;
Pokušavam da pobegnem
od svih onih sitnica koje si volela,
od svih stvari po kojima te pamptim,
od zajednički provedenog vremena;
Pokušavam da te zaboravim
u liku nekog drugog imena.
(proleće 2007.)

CEZNJA

Ceznuo sam da te sretnem i osvojim
da me zavolis da kraj tebe postojim
u ljubavi sa tobom da ostvarim san
sretan da zivim i noc i dan

Ceznuo sam da vecno potraje
ljubav sto dadoh da se i meni daje
da kraj tebe umrem spokojan rado
ne zaleci sto ti srce i dusu dado

Ceznuo sam da ces brzo da se vratis
mislio da me volis, da i ti patis
da zaboraviti ne mozes dane sretne
dok u bolu pisah ti pesme setne

Ceznja sto boli tugom me slama
u samoci placem, a ti nisi sama
od ceznje za tobom smrt nek me spasi
ti sretna zaboravi volela me da si.   

Autor Bratislav Bogdanovic bracaco@yahoo.  com

BESMRTNA LJUBAV

Gledam te dok prolazis kraj mene
opcinjen tobom iz grudi uzdah mi krene
prepoznah odmah tvoju lepotu
osecam voleo sam te i u proslom zivotu

Tvoj korak lak i miris kose
podizu me nekud u oblak nose
zelja se budi vrtoglavo raste
sad znam nisi samo plod maste

Pridji mi blize da osetim dah
podilazi me jeza, hvata me strah
iz sna si sisla postala java
ceznja me goni ljubavi prava

Vidis me, oci ti ko biser sjaje
telo ti se lomi i ono me prepoznaje
ruku mi dajes, a ona me pece
opet zajedno, vreme vise ne tece.  

Autor Bratislav Bogdanovic bracaco@yahoo. com

Voleo bih da cujem vase komentare. [/font][/color]

ZELJA ZA NJOM

Na tvom grobu ko utvara stojim
polako nestajem, vise ne postojim
stobom u njemu sve je sto sam ti dao
sa smrcu tvojom i ja sam pao

Po zemlji sad hoda senka bez duse
secanja na ljubav ko smrt me guse
zivot bez tebe sto sada zivim
kazna je najgora pa boga krivim

Iz groba da ustanes ja te pozivam
il me u njega primi da uz te snivam
razgrcem zemlju sto te pritiska
nebo se ori od bolnog mi vriska

Eto je ide, sve mi je blize
spokoj me hvata, mir sustize
na spomen mrtva klonu mi glava
na licu joj osmeh, sad stobom spava.

Autor Bratislav Bogdanovic bracaco@yahoo.com

Voleo bih da cujem vase komentare

početnik ili? odmakni se malo od ustaljenih formi i pravila. sve su ti pjesme iste 4 strofe po 4 stiha, rima, slične teme... inače, nije lose. samo nastavi...

NE MOŽEMO

Plakala sam ljetne noći
Kao kapi kiše
Dok si odlazio
Nijemo,
tiho na prstima,
zauvijek.
Boljelo me
Sjećanje na tebe
kao trn u srcu ptice
I spoznaja
Da nikad više neću ugledati
Tvoje stope
Na stazama moga srca.
Plakala sam
Jer je jedna stranica
Dnevnika mog života
Bila bez pitanja okrenuta.

Vjetar i more
I neki zli ljudi
Izbrisali su naša imena
Napisana na pijesku,
Snijeg je prekrio
Tragove naših koraka
Na livadi.
Vrijeme je sakrilo
Put povratka
Koji spaja naša srca

Danas
Tvoja ruka drži neku drugu ruku
I ti i ne slutiš
Da vas promatram iz daljine
dok suze oprosta
Ljube moje obraze
I srce se još uvijek kaje
Jer ne može promijeniti
Ono što je bilo

 

bracaco super pesmice meni se svidjaju
crnalavica zar ova pesma nije na vrhu ove strane???

Nisam pisac ako se na to odnosilo pitanje, ali sam za svoju dusu napisao nekih tridesetak pesama i ovo sto je postavljeno je samo deo njih. Voleo bih da cujem misljenje i kritiku, slazem se da rima ponekad i ubije pravu misao jer treba to uklopiti u istinsko osecanje, ali rima ima i prednosti u svakom slucaju to je za siru diskusuju. Ali svakako imam nameru da napisem nekoliko pesama gde se necu obazirati na neke standardne forme.
Evo sad postavljam SRCE pa recite sta mislite o pesmi.
Inace NE MOZEMO je jako lepa pesma, mada malo podseca na pismeni sastav.

SRCE

Stoj ti sto kucas u grudima mojim
stani na tren kao da ne postojim
pusti nek zaboravim i secanje ubijem
da ceznja sto boli napusti dusu sto voli

Stani i ne kucaj po osecanjima, ne kaznjavaj
zato sto volim, jer za ljubav necu da molim
utihni i ne lupaj vise, pusti krv vrelu da se stise
nek zaborav na nju svaku uspomenu obrise

A kad sve nestane i misao i san i secanje na svaki dan
kad spoznam da nigde u meni nema je ko ni kap kise
ti nemo ostani, ne zakucaj ni jace ni tise
jer bez nje i nema razloga da kucas vise.

Autor Bratislav Bogdanovic bracaco@yahoo.com