Napišite vlastite stihove,misli,pesme,sonete... :: Knjizevnost ~ Umetnost ~ Kultura

Let Us Pray

Dismay just another lust and longing
Waiting in the line for decease
Cuss’ death is bring you a rest and calm
That you will never feel

And some weep at your funeral
You are in hull calm with prim smile of death
Whereas that coins that cover your eyes
Is prickle you

Scab your eyes full of fear and reliance,
Because the life you lived nothing fair never brought
To you...just sorrow,
And you’re still fighting with death
Because you don’t want repulse the life
Though is full of fear and lust

Because it’s a rule for someone to enjoy,
And for someone to be scourged

Punished by reason of what…
…and again look me in the eyes and die…
…look me and touch me to die together
…this evening
…with your arms around my neck.

Daljina

… Šta je Život
Još jedna misao zatočena u vremenu
Zašto postojimo?... Da bi voleli?
Da li je život pesma?
Možda ova koju pišem noćas sam...
Samo... tebi

Sa mislima koje nestaju u daljini
Mislima koje me vode na neko lepše mesto
Kraj tebe...
.
Ljubav... čežnja... želja... daljina!!!
Sklopi ovu rečenicu i znaćeš šta je život
Možda... Ti?
Možda i ja nekog volim, možda nekog želim
Ali taj neko je sada daleko... spava
I sanja me... Nadam se

Sedim u sobi i pišem ovu pesmu,
Ponoć je prošla
Ne, noćas ne želim da budem sam
Ali daljina je ta koja me sprečava
Koja me goni... koja mi uvećava želju
Da sam kraj nje... tebe!

Ali ja čekam trenutak ponovnog viđenja
s njom... čekam te
I želja me obuzima, želja je ta koja me drži
I vodi kroz ovu noć

Večeras imam želju da ti napišem pesmu
Samo tebi... čežnji... i dalekoj ljubavi
Moja si...

23. 08.’ 05 2:11*h

*Samo moja*

Noćas si tu kraj mene
Sve je tako lepo, sve miriše na tebe
I kad odeš ostaće tvoj miris na mom jastiku
Da me podseća da si kraj mene
I kad nisi tu...

Ova noć treba da bude posebna
Čista i nežna...
Ti si tako lepa...moja ljubavi
A ja sam ponovo živ!

I ponovo sam srećan, ponovo tvoj
A ti moja ove noći
Ne želim da odeš od mene
Voleo bih da je ova noć večnost

Da traje i nikad ne prestaje
Da si tu kraj mene zauvek
Ostani molim te... i nikad ne odlazi
Ostani samo moja...

’’DuH“

Ako ikad ostarim želim da se sećam svega
Jer me je sve ispunjavalo
Sve je bilo moje
Nisam se ni okrenuo a već sam ’’čovek“

Mislim svojom glavom
Mislim na budućnost na vreme
Vreme koje dolazi... na starost

Ne ja nikad neću ostariti
Ostaću uvek mlad
Nikad me neće slomiti i pokoriti
Ja sam nemiran duh zarobljen
U ovom telu

Nije bitno koliko je staro
Duh će večno ostati mlad
Razdragan i pun života
Ne ja nikad neću ostariti!

*Crvena jabuka*

Ima li boga pitam se?
Kažu bog je sve, sve oko nas...
Kažu da nam je podario život
E pa hvala mu, ni za šta

Ovo bi trebalo da bude život
Nešto je izmaklo kontroli
Smrt... ubijanje... laži... greh
Sigurno ga nije ovako zamišljao

Ali mi i dalje živimo i rađamo se
Sa grehom... šta je greh?
U suštini nema bezgrešnih
Greh je svuda oko nas

Bog je greh!
Jer je i on svuda oko nas!
I zato polako nestajemo
Jer živimo u grehu

Ali nastavljamo život
Nije bitno kakav
Možda nije predivan...raj
Ali je naš i borimo se za njega!

*Usamljena pesma*

Još jedna pesma da li da je pišem
Pitam se da li će je neko pročitati
Ili će ostati usamljena da čeka nekog
Nekog ko će je se setiti...

Nekog kome će se svideti
A možda će ostati i požuteti...izbledeti!
To su samo zarobljene reči na beloj površini
Istrošeno mastilo.. uzalud

Ja je uzalud i pišem
Jer je se niko neće ni sećati
Možda će se izgubiti...i biti sama
Dok je neko ne pronađe...umreće

Neko će sigurno naći ovaj beli papir
Neće znati šta je...
Neće znati da je nekad živeo
Da ga je neko oživeo rečima koje baš
I nemaju neki smisao

I zato je više neću ni pisati!

*Senke proslosti*

Stojim na brdu i gledam nebo
Gledam oblake ptice koje lete
Negde lete, želim da me povedu
Da budem njihov...bilo gde

Ne ja ću ostati ovde sam na brdu
I čekati neku drugu priliku
Možda mi je i ovde lepo
Nije sve tako sivo

Pogled mi nestaje u daljini
Gubi se nevidim nikog
Ali mi je idalje lepo
Jer sam ja na brdu
I gledam svet sa visine...

U oblacima sam, vetar me oraspoložio
Dao mi je svežinu i razbistrio glavu
Možda mi je i ovde lepo
Izdižem se iznad drveća

Ali opet pogledam dole i vidim
Svoj odraz u vodi... plašim se
Pada mrak... dolaze senke koje me uznemiruju
Ja se borim... biću sam do izlaska sunca

Sam sa senkama proslosti
Koje me proždiru...
Opet je sve po starom
Opet želim samo da pobegnem...

*Zelim*

Želim da imam moć
Da mogu da zažmurim kada je potrebno
Da mogu da vičem kada sam poguren
Da mogu da se smejem i da plačem

Želim da imam moć
Da mogu da letim da budem ptica
Da odletim odavde
Ali gde...

Svuda je isto... bezlično
Oko mene su ljudi bez lika
Bez identiteta i porekla... morala
Nešto je krenulo naopako

Ja nemam moć i zato moram sve da gledam
Moram da ćutim dok me bičuje život... najgori dželat
Ne mogu više ni da se smejem
Jer mi je život uzeo radost
Ostao mi je samo plač

*Ljudi vidite me*

Ja sam tu ljudi pogledajte me
Ja sam tu srećan
Ja sam pun života
Ljudi vidite me

Ja sam zaljubljen
I lepo mi je... opet
Mislio sam da nikad više neću
Neću biti srećan

Ali opet neko me je probudio
Neko me je trgo iz ništavila
Ja sam opet tu
Onakav kakav sam i bio nekad

Sve je tako lako dok si mlad
Lako zaboravljaš stvari
I ujutru se budiš
Široko otvorenih očiju i dišeš duboko

Dišeš da bi uhvatio malo
Svežeg vazduha... i opet si srećan
I zato ljudi vidite me
Ja sam zaljubljen

*Misli*

Odlazim noćas na počinak
I uzimam svoje snove
Ja nikad nisam bio dobitnik
A nikad ni gubitnik

Ja sam uvek bio sredina
Ja ne znam da pišem pesme
Nikad se nisam ni trudio
Ali večeres imam želju

Želju da se izrazim
Samo je beo papir ispred mene
I neke izmešane misli

Misli koje me ubijaju
Koje me gone
Šta ja to radim?
Ne mislim ni o čemu ja sam prazan

Bezdušna masa koja leži
I zahvaljuje se bogu što živi
Živi...
Ali kako?

Mene nema, ja sam mali
Ja nemam neko delo koje će me veličati
Koje će mi dati slavu
Da bi me se sećali

Ja ostajem sam
Ja ostajem zaboravljen

Kažu mi da sam pesimističan
Da sam crno-belo
Da za mene nema boja
Da nemam snove

Možda greše... možda
Možda sam ja ustvari srećan
Ali ja to još ne znam

*Zaboravljam Te*

Zbogom ljubavi,
Još koliko puta moram to reći
Ne želim se više vezivati
Želim ostati slobodan, bar neko vreme

Mi smo ostali nedorečeni
Nestali smo u trenutku
a bili smo tako srećni
I mladi ... zaljubljeni

Nema ’’nas’’ više
i sve je nestalo
Kao da nikad nije ni postojalo
Otišla si iz mog života nečujno

Nečujno, na prstima
Nisam te ni osetio
A već te nema u mom zagrljaju
... nestala si...
Nestala iz mog života

Nadam se da je i tebi bilo
upola lepo kao meni
Nadam se da sam ti otvorio oči
Izvuko iz sivila...

Podario ti novi život
Sad je vreme da te stvarno zaboravim...
Da te izbrišem iz glave
Ali je tvoj miris ostao na mom jastuku
i probudio misli o tebi...

*Ne zelim te zaboraviti*

Izvini što ovo pišem
Ali jedino me papir sluša
On je tu da zameni sve prijatelje
Kojima je stalo do mene

Ipak ne želim te zaboraviti
Ti ćeš uvek ostati tu
U dnu mog srca, zarobljena
Jer ne želim te zaboraviti

Sanjam te, želim te
Sada više nego ikad
Ali ti si sad sa drugim
I s njim deliš svu sreću života

Ja ovde ostajem sam
... pišem...
Niko me nije dirnuo kao ti
Ostaćeš uvek zarobljena u meni
Jer te ne želim pustiti

Niko nije dopreo do mene
kao ti...
zbog tebe sam počeo pisati pesme
jer si mi značila, PUNO...