LUKA MOJIH SNOVA

Utkala se u me kao nit bez kraja,
Svilena i čvrsta, putokaz do duge.
Ako igdje ima kutak bez jecaja,
Naći ću ga za nju – da preteknem druge...

Da mi u san siđe...kao Kleopatra,
Iskričavim okom, dušom nebesnicom...
A potom da žari ona prva vatra,
Nalik prometejskoj – njenom trepavicom.

Ako ne izgorim, biću Orfej novi,
Da joj pjesmom skidam cvjetove bagrema.
Oboženi noćas svi su moji snovi,

Šapuće mi srce, nikad tako skladno
Lepršavost nada, kao da se sprema
Astralnim stazama do nje – iznenadno...

Evo svežih stihova, još su vrući.

Samo kraj

Krenimo od kraja,
neka se putevi prepliću kao vene,
izaberi onu sa najviše vode, najviše krvi,
ništa te sada ne može odvojiti od početka.

Drhtiš po prvi put,
izvijaš se od bola,
i jednim treptajem znaš,
sve ono što će biti!

Da li ćeš i ovoga puta zaboraviti?

Sve ulice su ti poznate, zar ne,
od prvog koraka znaš gde ćeš završiti,
gde ćeš doći i prespavati,
koga prevariti bar hiljadu puta!

Samo ti imaš moć da zaboraviš!

Sada znaš,
ovde si ponovo da se setiš,
istina leži na Istoku,
istina leži u ovoj mrlji.

Šta ćeš uraditi sa istinom?

Opet si na kraju,
sa tvoje leve strane uvek je neko,
- poznata ruka na ramenu,
nit koja vezuje početak i kraj.

Da li zaslužuješ sledeći krug?


P.S. Lavice imaš moju podršku!

@crna lavica
Postoji forum Psiholog online na kome mozes da potrazis savet\pomoc.. nemoj da gusis ovaj forum, ove ljude i ovu temu...

OBMANA

Nadgledao sam zvijezde
Uveče, kad se gnijezde
Nebu na grudima.

Tražio onu krilatu
Što sluti nekom prevratu
U svjetovima.

Ne ukaza se krilata,
A vasiona bajata
U zoru uranja.

Zalud sam zjene rasuo,
Pa uz Veneru usnuo
Pred dan što izranja

Nalik na onaj od juče.
Saznah kako san jauče,
Vezan za star etar.

Kao bič je jutro puklo
I sve poznato me tuklo,
K'o bolestan vjetar...

Ja nikuda ne idem

Pogrešili ste,
ja nikuda ne idem,
ja ostajem ovde,
da hranim ptice.

Vi me ne poznajete,
ne znate kako plačem,
kako dišem,
ne znate kako kuca moje srce.

Zar ste videli ovaj grad
mojim očima,
zar ste osetili zapadni
vetar mojim  krilima,
zar ste se borili,
zar ste voleli,
kao ja, bar nekada?

I, da li znate kako tuguje tama,
u mojoj sobi,
kako zveči tišina,
kada ugledam nju,
tako prozirnu i čudnu?

Kažem joj:
‚‚ Ja nikuda ne idem,
ja ostajem ovde
da hranim ptice,
ostajem ovde da
brišem ulice,
svojim krilima,
svojim kandžama".

Ali i ona, kao i ja,
nikuda ne odlazi,
čeka me,
strpljivo,
zavodljivo,
ta, samo moja, smrt.

ŽENA IZ SNOVA

Stremiš li u ljubav noćas, nesputana,
Raspuštene kose, razigranih zjena,
Cjelovitim bićem i sva razuzdana,
Evo, već te čekam – ti si ona Žena

Sanjana već dugo, u žudnju utkana.
Astralna si sjetva, u krvotoku si.
Budi trajno vrenje nekih novih dana
I k'o vječnu vatru u sebi me nosi.

Hvataj sav moj oganj, uroni mi u san,
Utkaj se u zjenu, budi svemoć njena.
Zovi me kad hoćeš – sav sam tebi predan,

Osunčan ljepotom, srastao sa tobom,
Voljen sam i volim, budi Vječna Žena
Erosu u meni – ravnaj mojim dobom.

Dodajem:

A ti ces otici, ka svijetu laznih
ljubavi, gdje neces bit vise no sjena
ostavices mene, kojem zivot znacis
da bi nekom drugom bila samo zena...

i'm come back....tipkamo se uskoro...

Politicaru

Ko si ti covece-zlocinac ili heroj?
Ti koga je cin odgajila noc.
Evo starca i deteta u ruci drzis sudbu
Lice je tvoje skriveno
Kao golem nad svetom.

Da li ces pretvoriti u pepeo grad ili otadzbinu?
Stoj!Zadrhti u srcu svom!Ne umivaj ruke!
Ne izrici presudu neispunjenoj istoriji!
Tvoja je vaga i tvoj mac.
Ti nad ljudskom brigom i gnevom i nadom
Spasavas il unistavas
Republiku

Ti si dobar u porodicnom krugu
Cesto si milovao svetle detinje glave.
Ali ako prokune te-milion porodica?
Jao!Sta ce ostati od tvojih dobrih dana?
Sta ce ostati od tvojih krepkih dana?
Mrak nailazi.

Bucni su gradovi i polja,rudnici i brodovi
Na tvome dlanu,ljudskom,toliko ljudskom.
Gledaj.Linija yvoga zivota ovuda ce ici.
Triput blagosloveni
Po triput prokleti
Vladaoce dobra
Il vladaoce zla.

Posle smrti Boga
otvoricemo testament
da bismo saznali
kome pripada svet
i
ta velika klopka
za ljude.