On to po defoltu, raspravlja se stalno sa jednim "Rusom" ovde 

Mesec dana kasnije:

Rival Company Offers $1 Alternative Pill To Martin Shkreli’s $750 HIV Medication



The man who raised the price of a common drug for HIV patients by 5,455% might be having some karma on his way after a rival company has vowed to make a $1 alternative of the same medication.

Last month, 32-year-old Martin Shkreli spent his 15 minutes of fame being the most hated man in America for upping the price of the life-saving medicine Daraprim from $13.50 to $750 per pill. Thanks to the absence of price caps on medicine in the United States, this meant Shrekli’s company, Turing Pharmaceuticals, was able to increase the cost of the medicine after purchasing its manufacturing rights.

However, San Diego-based Imprimis Pharmaceuticals Inc said on Thursday it will soon be offering customized versions of the medicine in the form of an oral capsule for less than $1 a pill.

Both medicines treat toxoplasmosis, a parasitic disease that commonly affects people with weakened immune systems, such as those with AIDS. The newer, cheaper pill will use formulations of the active ingredients pyrimethamine and leucovorin customized to the patient's needs. However, unlike Daraprim, the Imprimis medication will not be FDA approved.

In a statement, Mark L. Baum, CEO of Imprimis, said, “It is indisputable that generic drug prices have soared recently. While we have seen an increase in costs associated with regulatory compliance, recent generic drug price increases have made us concerned and caused us to take positive action to address an opportunity to help a needy patient population."

He also added: “We are here to serve our patients and their physicians. We believe that when we do a great job serving our customers, our shareholders will also benefit.”

Shkreli did an AMA on Reddit this weekend where he faced questions on the price hike and the ensuing global backlash.

US Uncut attempted to get a comment from Shkreli on the development. His response was “lol.”

http://www.iflscience.com/health-and-medicine/rival-company-offers-1-alternative-pill-martin-shkreli-s-750-hiv-medication

SRBI ANTIBIOTICIMA KLJUKAJU DECU: Po tome smo prvi u Evropi, a evo zašto je to opasno!

Svakog dana od 1.000 stanovnika, njih 27 je na terapiji antibioticima. Poslednja istraživanja pokazala su da svako drugo dete prima bar jedan antibiotik tokom godine, iako za tim najčešće nema realne potrebe

Antibiotici su u Srbiji, izgleda, “čudotvorni lekovi za sve” – od povišene temperature do raznih infekcija izazvanih virusima, na koje ova grupa lekova, dokazano je, uopšte ne deluje.


Ne samo što na svoju ruku posežemo za tim medikamentima, iako nešto manje, otkad je uvedena obaveza da se izdaju isključivo na recept, nego i lekari često nepotrebno propisuju ovu terapiju da zaštite i sebe i pacijenta, od mogućih komplikacija bolesti, do kojih, možda, i bez terapije ne bi ni došlo.

Svakog dana od 1000 stanovnika, njih 27 je na terapiji antibioticima. Tokom 2013. godine popili smo ukupno 4.4 miliona kutija ovih lekova. U poređenju sa drugim zemljama, to je više od evropskog proseka, a po potrošnji antibiotika iz grupe makrolida, koji se koriste za tretiranje infekcija uzrokovanih grampozitivnim bakterijama, na prvom smo mestu, pišu “Novosti”.

- Pojačan nadzor nadležnih inspekcijskih službi nad izdavanjem antibiotika uticao je na smanjenje potrošnje od 2010. godine, ali je istraživanje pokazalo da ima prostora za racionalnu upotrebu, kako u pogledu smanjenja ukupne potrošnje, tako i pojedinih lekova iz ove grupe - objašnjava profesorka Vesela Radonjić, rukovodilac Nacionalnog centra za informisanje o lekovima u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srije (ALIMS).

Uprkos upozorenjima stručnjaka da nekontrolisano uzimanje antibiotika škodi i pojedincu i cvilizaciji, jer se time povećava opasnost od otpornih (rezistentnih) bakterija, čime medicina gubi moćno oružje protiv ovih mikroorganizama, izabrani lekari iz više domova zdravlja za “Novosti” potvrđuju da su pacijenti gotovo razočarani kad za “običnu prehladu” ne dobiju recept za antibiotik.

Ova grupa lekova se, nažalost, prečesto daje i deci. Tri poslednje godine najpropisivaniji lekovi na pedijatriji su upravo antibiotici.

- Svako drugo dete u srbiji primilo je bar jedan antibiotik tokom godine, dok je svako peto primilo tri ili više antibiotika - sumira dr Bojana Božić iz instituta za farmakologiju rezultate istraživanja “Upotreba antibiotika u pedijatriji 2011-2013″, koji su predstavljeni na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Najnovija analiza je pokazala da su antibiotici u pedijatriji najčešće korišćeni kod zapaljenja srednjeg uha, sinuzitisa, upala grla, akutnog bronhitisa.

Čak 50 odsto tih propisanih antibiotika, međutim, nije bilo neophodno u terapiji! Po propisivanju antibiotika deci Srbija je ubedljivo na prvom mestu u Evropi.

Oni se najčešće propisuju mališanima uzrasta od dva do 23 meseca, a najčešće propisivani lek iz ove grupe je “amoksicilin”. Njega je dobilo svako treće dete na terapiji antibiotici.

- Najčešći razlozi za terapiju bili su aktuelno zapaljenje krajnika, zapaljenje srednjeg uva, akutni bronhitis, iako se prema poslednjim smernicama “Nacionalnog vodiča upotrebe antibiotika” ova vrsta lekova ne savetuje u slučaju akutnog bronhitisa - navodi dr Božić.

Profesorka Vesela Radonjić kaže da se antibiotici ne koriste racionalno ni kod nas, ni u svetu.

- Najčešće greške u antibiotskoj terapiji su propisivanje antibiotika za infekcije mikroorganizama koji ne reaguju na ove lekove, na primer za viruse, za lečenje povišene telesne temperature nejasnog uzroka, sa neodgovarajućim doziranjem i primenom, bez bakteriološke potvrde infekcije - objašnjava profesorka Radonjić.

Greške nastaju i kada se pacijenti ne pridržavaju propisanog režima u odnosu na odgovarajuću dozu, vremenski interval i dužinu trajanja lečenja.

OTPORNE BAKTERIJE

- Antibakterijski lekovi su među najvećim otkrićima 20. veka, jer su značajno smanjili stopu obolevanja i smrtnosti od infektivnih bolesti i rizik od infekcije kod invazivnih medicinskih medicinskih procedura - kaže profesorka Vesela Radonjić i dodaje:

- Izgleda da blagodeti koje smo dobili upotrebom ovih efikasnih lekova neće dugo trajati. Neodgovorna i pogrešna upotreba antibiotika dovela je do razvoja rezistentncije (neosetljivosti) mnogih mikroorganizama za njih, a rezultat toga je i porast bolničkih infekcija sa smrtnim ishodom. Otpornost bakterija na antibiotike jedan je od najvećih problema sa kojima se suočila medicinska stručna javnost. Smatra se da će nas neodgovorna i neracionalna upotreba antibiotika uvesti u veliki problem u mileniumu u koji smo tek ušli.

(Telegraf.rs)

....................................................................

I onda je problem kada ljudi tvrde da je Srbija eksperimentalni poligon, ne samo kada je farmacija u pitanju...

Jedan od komentara:
"Jela 01.02.2015 - 04:12
Radim kao medicinska sestra u Domu zdravlja,na pedijatriji i ovaj tekst je 100% tačan. Deca su nam non stop bolesna,ja za to krivim “čudotvorne” vakcine,koje deca u zadnje vreme dobijaju i prepisivanje antibiotika na svaku prehladu,ne mogu da steknu prirodni imunitet. Ako bi pogledali statistiku bolesne dece pre samo 10 god i sada,cifre su sada poražavajuće. Farmako mafija je čudo!!"

cak i da neko troluje svako ko zna nekog privatnog doktora zna da im faramceuti prave feste, kako bi prepisivali njihove lekove 

jedini nacin da srbija krene na pravi put je taj da posaljemo buduce politicare u Severnu Koreju na skolovanje jer je Rusija u jos vecim govnima od nas

Neki ruski naucnici iz omska izmislii neki ugalj koji ce zameniti antibiotike...

Jos jedan "sarlatan" koji nije po JUS-u, nije po merilu Ovlascenih tumaca Istine, pa se i ne uklapa u meinstrim ideologiju : )


ФАРМАЦЕУТСКА МАФИЈА: др Лидија Гајски изјављује – Измишљају болести и људе „трују“ лековима | ВИДЕО

Бивши директор паришке болнице Некер, др Филип Евен и заступник француског парламента и лекар Бернард Дебре у новообјављеној књизи „4000 корисних, бескорисних и опасних лекова“ навели су да је половина лекова који се издају на рецепт у Француској непотребна и потпуно неефикасна, а пет посто их је опасно за здравље пацијената.



Лекари су, тврде, изманипулисани од фармацеута, а шефови здравственог система су уплетени у ту „наркомафију“ како би од државе извукли што више новца.



Но, и пре француских колега, наша лекарка и интерниста др Лидија Гајски упустила се у истраживање (не) ефикасности лекова, као и спреге фармацеутске индустрије и лекара који пацијенте „пумпају“ непотребним лековима, а заузврат бивају награђени. Објавила је 2009. године књигу „Лекови или прича о обмани“ која се готово на идентичан начин бави преваром коју сада обрађују и француски лекари. Данас, Гајски доноси нове спознаје о корупцији у здравству, као и лошим и добрим лековима, надрилекарства…


др Лидија Гајски


Колика је данас спрега фармацеута и лекара?

Спрега фармацеутске, односно медицинске индустрије и лекара веома је проширена, могли бисмо рећи свеприсутна и битно утиче не само на поредак и функционисање здравствених система већ обликује и саму концепцију болести и лечења. Произвођачи лекова данас финансирају значајан део истраживања везаних уз лекове, а лекари-научници помажу им изнедрити пожељне резултате. Кроз професионалну обуку у режији компанија, лекари-наставници те фалсификоване налазе дистрибуирају клиничарима, а преко корумпираних медија широкој јавности. У државним агенцијама и осигуравајућим кућама лекари-експерти одобравају фармацеутске производе за тржиште и стављају их на листе обавезног осигурања.



У здравственој администрацији лекари-саветодавци уређују политику лекова у интересу њихових произвођача, а при законодавној власти кроје законе по њиховој мери. Све те улоге и функције обавља тек пар десетина водећих медицинских стручњака у земљи попут наше, и они су најодговорнији, уз политичаре, за чињеницу да су здравствени системи претворени у елдорадо фабрика лекова и друге медицинске индустрије. Они су за то, наравно, добро награђени – новцем, професионалним угледом, па и политичком моћи. Корупција у ординацијама мање је битна, не само зато што су дарови скромнији, већ и стога што „обични“ лекари практичари нису ни свесни да су корумпирани.

Да ли су вас када покушали подмитити? Јесте ли ви када прихватили неко спонзорско путовање?

Као и већини лекара, и мени су фармацеутски представници долазили с разноразним понудама. Заступник једне словенске компаније нудио је новац за сваког пацијента којем бих прописала њихов лек; био је само једном и никад више. Истина, својевремено сам посетила  неколико плаћених конгреса и симпозијума, но пошто сам почела истраживати и стекла увид у размере и корене корупције, потпуно сам престала одлазити на такве, у суштини маркетиншке скупове. Од представника медицинског естаблишмента често се може чути да је сарадња с фармацеутским компанијама у медицинској едукацији нужна због несташице јавних извора финансирања. То је потпуна неистина. Скромнијим планирањем стручних састанака и предавања професионална обука може се спроводити и уз мала средства. Садржај међународних конгреса доступан је на интернету, као и стручни чланци и часописи који се на једноставан начин могу дистрибуирати лекарима.

Рекли сте да је ‘фармацеутски комплекс до те мере експандирао да је потрошио болесне људе и сада улази међу здраве на начин да их претвара у болесне и на њима зарађује“. Можете ли ми мало елаборирати ту своју изјаву.

До уназад педесетак година фармацеутска индустрија је могла у исто време и зарађивати и лечити људе. Међутим, у задњих је неколико деценија на плодном тлу медицине и здравства, где јој нико није поставио границе, толико нарасла да је та два задатка постало немогуће помирити. Напросто је дошло до „засићења тржишта“ болесних људи. Да би се даље зарађивало, требало је кренути међу здраве.

Којим је то све моделима популација здравих људи претворена у кориснике фармакотерапије?

Постоји више модела. Један од њих је концепт фактора ризика. Холестерол је проглашен фактором ризика за срчани удар, повишени притисак за мождану кап, шећер за отказивање бубрега и слепило … Људи са повишеним вредностима ових параметара проглашавају се ризичнима и нуде им се лекови ради спречавања болести у будућности. Јасно је да високи притисак и шећер треба лечити; реч је о стањима која стварају тегобе и ту смо на терену традиционалне медицине која лечи људе у патњи.

Међутим, на нормалним, просечним нивоима ових параметара, а нарочито на ниским вредностима које се у задње време нуде као циљне, корист од лечења је занемарљива или не постоји. Клиничким смерницама које систематски снижавају нормалне вредности холестерола, притиска и у мањој мери шећера, а које без научних упоришта формулишу мале групе клиничара везаних уз фармацеутску индустрију, доведени смо у ситуацију да је данас у земљама западне Европе 70-80 посто старијег становништва подложно примени барем једног превентивног кардиоваскуларног препарата.

Који је модел примењен у случају остеопорозе? Је ли то заиста измишљена болест?

У случају остеопорозе примењен је модел по којем је младост проглашена здрављем, а старост болешћу. Дефиниција болести којом се данас служимо створена је тек 1994., и то на начин да је за нормалну узета густина костију жене између 20 и 30 година. Губитак калцијума физиолошки је процес везан уз старење и оваква је контроверзна дефиниција довела до тога да жене у педесетој имају значајну шансу да им се „открије“ остеопенија, а оне у седамдесетој остеопороза. Могу се сложити с тиме да је легитимно и исправно настојати одложити старост и њене манифестације, ма колико она била физиолошка. Међутим, лекови који нам се за то на овом подручју нуде упитне су ефикасности и нису без нуспојава.

Имамо ли још примера ‘измишљених’ болести?

Наравно. Болести се измишљају на начин да се (квази) научним истраживањима докаже учинак фармацеутског препарата у одређеним стањима. То могу бити физиолошка или гранична стања и пролазни поремећаји. Онда се она прогласе болестима. Примери – менопауза, „Пременструални синдром“, еректилна дисфункција (полне потешкоће у мушкараца). Од хеликобактер пилори, бактерије која живи у слузокожи желуца 60 посто људи, почетком деведесетих година створена је нова болест; нова класа лекова у вези с тим до краја деведесетих постала је једна од најпрописиванијих. Од читавог низа новостворених психијатријских обољења споменут ћу само социјалну фобију – страх од јавног наступа; лечи се антидепресивима. Произвођачи препарата за раст косе и ћелавост настоје прогласити болешћу; могло би се догодити да ускоро осване под неком шифром у класификацији кожних обољења.

Рекли сте да су уз помоћ утицајних, али и подмићених научника и лекара проширили границе болести, као и индикације за лекове. Може ли детаљније објашњење?

– Сценарио је сличан већ описаном. У истраживањима плаћеним од фармацеутских компанија научници „нађу“ да препарат делује и у благим или повременим формама болести. Онда одбор експерата са платног списка тих истих компанија и те облике болести који се раније нису лечили, прогласи патолошким и подложним терапији. На тај начин проширене су границе болести попут астме и депресије. Ширење индикација за лекове остварује се на сличан начин, кад истраживања „докажу“ учинак препарата у новим стањима и на новим популацијама. Лекови за холестерол у десетак година су од препарата индицираних у уским групама срчаних болесника, прерасли у антиатеросклеротске лекове које се може увести већини људи изнад педесете. Антидепресиви, некад давани само за теже облике депресије, данас имају и до 12 индикација које укључују и блаже анксиозне поремећаје.

Можете ли ми навести за које болести се најчешће прописују непотребни лекови?

У првом реду за кардиоваскуларне болести. На том се пољу нарочито афирмисао концепт превенције, па се, с циљем спречавања болести попут срчаног и можданог удара, велике количине лекова дају широкој популацији здравих људи. Примери – лекови за снижавање масноће, шећера у крви и крвног притиска, неки препарати против згрушавања (нпр. Аспирин); учинак – скроман или непостојећи. На подручју психијатрије друштвене и интерперсоналне тешкоће претворене су у медицинске, подложне фармакотерапији и другим медицинским поступцима који их, наравно, не могу решити.

Шта је са депресијом?

Депресија је типични пример медикализација; од сразмерно ретке психијатријске болести, у двадесетак је година „нарасла“ до једног од највећих глобалних здравствених проблема. Упоредо са тим расла је и потрошња антидепресива; делотворност (осим у тешким сликама депресије) – на нивоу плацеба (таблета са брашном или шећером).

А, с лечењем тумора?

На подручју онкологије, односно лечења рака, често се примењује бескорисна хемотерапија, не само због притиска фармацеутске индустрије него и стога што се болеснику и породице жели оставити нада и утисак да се још нешто ради и предузима.

Можете ли ми се осврнути и на скупе, а понекад и непотребне претраге попут“ свемогућих „дијагностичких сликовних приказа (рендген, ултразвучне претраге, цолор доплер, магнетна резонанца и компјутеризована томографија) …

Оно што важи за лекове, у значајној мери се може рећи и за дијагностичке претраге. Под притиском произвођача медицинских апарата, потрошног материјала, биохемијских и других тестова и РЕАГЕНЦИЈА, у примену улазе поступци чија је сврховитост неретко упитна. Премда је развој медицинске технологије на подручју дијагностике донео и неупитну добробит, систем њене евалуације крајње је неадекватан, ако уопште постоји. Критични и одговорни медицински стручњаци упозоравају на то да неке од претрага не представљају ништа више од „још једне лепе слике“, и не само да не побољшавају исход лечења већ могу нанети штету.

Имате ли неке конкретне примере?

За пример се може узети ЦТ коронарографија која се иу нас изводи у неким приватним поликлиникама. Но претерује се ис пуно мање софистицираном дијагностиком. Оволики број лабораторијских претрага сасвим сигурно није потребан, као ни рендгенско снимање плућа пре сваке операције; „Доплер“ вратних и ножних артерија ординира се пречесто, без стварних клиничких индикација; дензитометрија је у начелу непотребна дијагностичка метода. Нарочито је споран скрининг, односно потрага за ризичним особама и онима у почетној фази болести.

Док се скрининг гинеколошког карцинома једноставним и сразмерно поузданим Папа-тестом може сматрати примером корисног скрининга, истраживања су показала да је мамографија у смислу скрининг рака дојке готово бескорисна, а ПСА у смислу скрининг рака простате врло проблематичан. Скрининг карцинома дебелог црева који се у Хрватској задњих неколико година спроводи као Национални програм, конзумирао је огромна средства и кадровске ресурсе (колоноскопија) без јасног вредновања резултата, односно користи.

Има ли у медицини непотребних хируршких захвата?

Сасвим сигурно. Широка дијагностичка обрада и скрининг резултирају и значајним бројем лажно позитивних налаза, па се пацијенти подвргавају непотребним хируршким захватима који су некад повезани са озбиљним компликацијама; пример – непотребне операције квржица у дојци. Произвођачи вештачких зглобова, ортопедских шрафова и плочица, срчаних електростимулатора и стентова, вештачких пужница, хируршких инструмената – сви су они заинтересовани за што више операција. Притом се неретко ради о новим, недовољно испитаним производима, па се онда догоди да 93.000 људи широм света, од којих тристотињак у нас, мора експлантирати (извадити) недавно уграђене скупе, „најновије и најбоље“ протезе кука јер се накнадно нашло да су штетне за здравље.

И лекари су мотивисани за промовисање нове технологије јер на њеној примени, односно увођењу у здравствени систем, изграђују своје професионалне каријере и престиж. У САД-у је у току суђење лекарима који су непотребно уграђивали стентове (интраваскуларне протезе) у срчане артерије својих пацијената. У свему томе није без значења агресивни ментални склоп модерног лекара, који је све мање вођен идејом добробити пацијената, а све чешће гледа што би се с њиме још могло учинити. Бројне су жене с индикацијом за вађење материце гинеколози уверили да им не требају ни јајници, па су након операције остале и без здравих, неретко још функционалних јајника.

Шта са препаратима, додацима исхрани који се рекламирају и продају у апотекама? Колика је њихова ефикасност?

Кад је готово половина онога што се прописује на рецепт бекорисно, можете мислити колико је тога непотребног ван система здравствног осигурања! Да би додатак храни, односно помоћно лековито средство добили дозволу за промет, морају задовољити критеријум безбедности; ефикасност нико не испитује. Стога је већина тврдњи о корисности тих препарата без икакавог научног упоришта, а те лажне тврдње врло се ретко санкционишу. Произвођачи злоупотребљавају наивност и поверење купаца.
Жао ми је пензионера који немали део својих пензија непотребно остављају у апотекама. Ја својим пацијентима саветујем да примењују само препарате за које су се лично осведочили да им користе, и то ако унутар здравственог система нису пронашли решење за своју здравствену тегобу. Ако немају сметњи, не би требали да налегне на уверавања о превентивним и заштитним својствима којекаквих препарата. Иначе, јако ми смета она – „за обавештења о индикацијама, мерама опреза и нежељеним дејствима упитајте свог лекара …“ Лекари мало знају о тим препаратима и нису дужни о њима информисати болеснике. Имају довољно другог посла.

Шта мислите о врачарама на телевизијама које људе у невољи зову у ноћним сатима, а онда им ови претсказују ток болести и слично. Би ли такве емисије требало забранити?

Медицина је изузетно плодно тло за преваранте и манипулаторе, како за оне мотивисане лаком зарадом, тако и за оне са месијанским поривима и амбицијама. Дрске преваре и крајње неетична изнуђивања требало би забранити и кажњавати. Међутим, регулација на широком подручју тзв. алтернативне / комплементарне медицине, која је без даљњег потребна, не би се требала заснивати на забранама и санкцијама. На том подручју има објективно делотворних терапијских метода (дијагностичке су упитне и ту би се требало држати службене медицине), аи кад нема строго научно доказиве користи, остаје плацебо ефекат који нипошто не треба одбацити.

Не слажем се са ставом догматичне ортодоксних научника и лекара који „алтернативцима“ одричу право лечења, то више што је наука на коју се позивају препуна ограничења и злоупотреба, а савремена медицина све мање испуњава очекивања људи. Било би паметније и поштеније да сви ми „усустављени“ научници и лекари најпре пометемо пред сопственим вратима, тј. Да се ​​ослободимо надрилекарства које сами практикујемо, као и технократско-бирократског менталитета који смо пригрлили.

http://anti-censura.com/farmaceutska-mafija-dr-lidija-gajski-izjavljuje-izmisljaju-bolesti-i-ljude-truju-lekovima-video/

Још један у низу, којег су неолиберални идеолози прогласили за "шарлатана" : )) То само знаши д аје на правом путу! : ) Свака част!
...............................................................................

Зоран Миливојевић: Психолози нападају мене, а не аргументе које заступам

упа од 130 психолога и педагога, међу којима се налазе и 20 универзитетских професора, потписала је саопштење за јавност у коме се наш познати психијатар и психотерапеут др Зоран Миливојевић, иначе колумниста „Политике”, оптужује да пласира нетачне и научно неутемељене информације када је у питању васпитавање и физичко кажњавање деце. Они истичу да се у многобројним јавним оглашавањима Зоран Миливојевић позива на одређене теорије и моделе васпитања који немају утемељење у психологији и педагогији и додају да се те теорије и модели васпитања не подударају са савременим истраживањима и достигнућима.

Како у разговору за наш лист истиче Каја Дамњановић, психолог на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду и једна од потписница овог саопштења, реакција психолога и педагога нема везе са доношењем Грађанског законика којим се забрањује свако телесно кажњавање детета, већ са чињеницом да „др Миливојевић не поседује стручно образовање ни знање, па самим тим није надлежан да дели савете за важна питања која се тичу телесног кажњавања деце”.

– Зоран Миливојевић није ни психолог, ни педагог, ни психијатар и то што он прича не спада у домен ни психологије ни педагогије – његове тезе о васпитању детета и телесном кажњавању су квазипсихолошке и квазипедагошке теорије. Ми не желимо да спречимо његове јавне наступе, већ само апелујемо да се направи разлика између науке и квазинауке. Које савете ће родитељи послушати њихова је слободна воља, али неспоразум настаје када се особа која не поседује стручна знања неосновано позива на науку и дели родитељима савете о васпитању – закључује Каја Дамњановић.

Нападу психолога и педагога на Зорана Миливојевића претходила је бурна дебата која се водила на сајту „Пешчаник”, у коме је овај психијатар, између осталог, квалификован као „естрадни психотерапеут сумњивог знања и квалификација, који је у озбиљној стручној јавности већ одавно окарактерисан као дилетант”. Један од учесника ове дебате и асистент на Факултету педагошких наука Универзитета у Крагујевцу Ненад Стевановић оптужио је Миливојевића да родитељима нуди лепо упаковану бајку о томе да су они савршени родитељи, а њихови насилни методи и понека „ћушка” сасвим прихватљиви. На тај начин Миливојевић смирује родитеље, отклања им грижу савести и даје им оправдање да наставе „по старом”, каже Стевановић који закључује да родитељи плаћањем Миливојевићевог курса заправо купују индулгенцију за своје васпитне грехове, добијајући заузврат лажни осећај доброг родитељства.

Др Зоран Миливојевић, који је велики заговорник немешања државе у приватне и породичне односе, истиче да је ово писмо психолога само наставак кампање која се против њега води на друштвеним мрежама и додаје да је тужно што психолози нападају њега као личност, а не аргументе које он заступа. Он додаје да је професор развојне психологије др Јован Мирић са Филозофског факултета једини психолог који је урадио преглед стручне литературе у вези са телесним кажњавањем деце и 2011. године објавио чланак у коме се каже „када останемо на терену емпиријских налаза психолошких истраживања, немамо никакав чињенички заснован доказ против сваког коришћења телесне казне у васпитању деце.

Др Миливојевић истиче да се он не залаже за физичко злостављање детета и наглашава да треба правити разлику између злостављања и телесног дисциплиновања детета.

– Телесно кажњавање (ударац отвореном шаком или прстима по гузи) није и не може бити исто што и физичко злостављање или понижавање детета. То је далеко мања повреда „дететовог права на телесни интегритет” него што је то давање инјекције коју дете не жели да прими. Чињеница је да је неку децу могуће васпитати без телесне казне, али постоје ситуације у којима телесно кажњавање може бити једини или најбољи избор. Када је дете мало, а није у стању да разуме могуће последице својих поступака којима доводи себе или друге у опасност, телесна казна смањује вероватноћу да ће дете поновити поступак. Када је дете агресивно и насилно према другој деци, животињама и одраслима, телесна казна омогућује детету да схвати да и њих боли исто као што и њега боли. И коначно, када дете одбија да прихвати друге казне и да промени понашање, родитељу остаје једино да примени присилу како би контролисао дете”, закључује др Миливојевић.

----------------------------------

Забрана телесног кажњавања у Грађанском законику?

Јавна расправа о Преднацрту грађанског законика којим се уређују и породични односи, почиње овог викенда на Копаоничкој школи привредног права, а у стручној јавности већ се отворила жучна дебата о овом законику, с обзиром на то да се међу 2.300 чланова налази и онај којим се забрањује свако злостављање деце, а посебно телесно кажњавање деце. Законик треба да стави тачку на све стручне полемике – да ли је батина из раја изашла, а представници београдске канцеларије УНИЦЕФ-а подсећају да је Конвенција о правима детета правно обавезујући документ за све земље које су је потписале и ратификовале и врло јасно каже да свако дете мора бити заштићено од било ког облика физичког или менталног насиља. Представница београдске канцеларије УНИЦЕФ-а Јадранка Милановић истиче да је последње МИЦС истраживање показало да је проценат деце између прве и 14 године која су доживела психолошко насиље, односно физичко кажњавање опао са 67 одсто на 43 одсто у општој популацији, односно са 86 одсто на 66 одсто у ромској популацији.

http://www.politika.rs/scc/clanak/313222/Zoran-Milivojevic-Psiholozi-napadaju-mene-a-ne-argumente-koje-zastupam

..............................................................

Тачно да човек поврати од идиота : )

Kakve veze ima Zoki sa farmakomafijom? (osim sto je lekar koji gura nos u psihologiju o kojoj ima ocigledno vrlo ograniceno znanje)

Najveca prevara farmakomafije?

Upravo to sto su ubedili gomilu naivcina da vakcine izazivaju autizam pa su te naivcine krenule da nevakcinisu svoju decu i tako stvorile priliku za izbijanje novih epidemija na kojima ce farmakomafija da zaradi mnogo vise nego sto bi zaradila od vakcina jer za lecenje su potrebni lekovi i to u velikim kolicinama...

Па...послушај видео који сам оставио, врло јасно прича шта се ради око фармације и како се лекови продају : )
Какве везе има Бил Гејст са медицином, па ено га...вршља по свету и трује? То ти никако није било чудно?

: ) Значи овако...ти сад кујеш теорије завера, како теби одговара, јер можда подржава твоју веру, у некакве новчане махинације, тераш друге да верују у ту исту индустрију која се тиме бави, али ни случајно не признајеш да вакцине можда нису оно чиме се представљају? То је лудило...

Дакле, чак и да вакцине немају везе са аутизмом (што је више него упитно), ти нас тераш да верујемо индустрији и медицини која се бави махинацијама на рачун нечијег здравља?

Ma, nista.. neko posle xy godina provalio da lupa gluposti za snosku...