Menjao bih dve godine mog fakulteta za jednu na ETF-u. Da ne reklamiram, da se ne bune odredjeni clanovi sto im omalovazavam fax.   


Polazem cisca u junu. Mada to radim iz razloga koji nije ni meni jasan. Par kolega koji su zavrsili to, pa se zaposlili kod mene u firmi, ja im ponovo drzao obuku za svaki ciskov/linksisov ruter. Da je smesno, bilo bi tuzno, a? Sve je jednostavno u ciskovoj laboratoriji i sa simulatorima, a kad ti u nekoj domacoj firmi traze rutiranje nemogucih i suludih putanja, zaboli glava i onog ko zna, a kamoli onog koji je radio sve i svasta po teoriji iz knjige.


Razmislicu.


Rad u praksi svako trazi i postuje. To sto ja hocu moze samo sa faxovima pomenutim u mom predhodnom postu.

---

Svaki deseti diplomira na vreme

TEK svaki deseti student Univerziteta u Beogradu diplomira u roku, pokazala je poslednja analiza efikasnosti studiranja. Da se prosečna dužina studiranja i ocene studenata BU u Beogradu nisu značajno popravili, potvrđeno je ”skeniranjem” uspešnosti akademaca koji su fakultete upisali 2006. godine i kojima je rok da završe studije. Od 11.414 brucoša iz ove generacije, tek 10,25 odsto diplomiralo je u roku.

Procenat onih koji su dobili diplomu na vreme kreće se od ”nula” na Tehničkom fakultetu u Boru i Šumarskom fakultetu, pa do Elektrotehničkog na kome u roku diplomira svaki treći student. Ukupno 3.128 upisanih te godine odustalo je od studija ili je izgubilo pravo da ih nastavi.

Najveći problemi nastaju pri kraju studija, kada ostanu jedan do tri ispita, koje akademci nikad ne polože ili dugo odlažu.

Upravo te ispite, koji apsolvente pretvore u večite studente, rektor BU prof. dr Branko Kovačević naziva ”uskim grlima” koja se moraju rešiti u budućnosti:

- Oko deset odsto predmeta studentima stvara problem. Fakulteti moraju da vide da li je problem sa jednim ili dva profesora, sa preobimnim i neprilagođenim gradivom.

Mereći uspehe po grupacijama fakulteta, najbolji su prirodno-matematički, kod kojih je 15,64 odsto studenata iz analizirane generacije diplomiralo u roku. Među tehničko-tehnološkim fakultetima uspeh je nešto lošiji, pa ih je za četiri godine studije završilo 11,89 odsto, na društveno-humanističkim uspešnost ih je - 9,24 procenta.

NAJBOLJI PROSEK

STUDENTI koji su završili u roku imaju i visoke prosečne ocene. Na nivou Beogradskog univerziteta, prosečna ocena diplomiranih iz poslednje generacije je 8,74. Najviši prosek postigli su studenti Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje - 9,55, a sa prosecima iznad devet su i FON, ekonomski, bogoslovski, fizički, hemijski i Fakultet za fizičku hemiju.

Izvor: Novosti

Cisco-vi kursevi su dosta kvalitetni i cenjeni. Imanje ciscove diplome ti svakako nece odmoci. Za tvoje kolege ne znam mada mi je to bas cudno. Za ciscove kurseve ne postoje braindump-ovi tako da njih moze poloziti samo onaj ko stvarno zna.
Znam da ti ovo nije odgovor na tvoje pitanje ali mislim da nije lose da ozvanicis svoje znanje sa diplomama kurseva vezanih za oblast koju se razumes i to za relativno male pare.

Правићу се да овде нема никаквих контрадикторности... 

-"Боље да не гледам, можда сам стварно унутра" @петао Софроније

Generalno je to prica i situacija danas, diploma je ''samo'' ufur i nije merilo znanja, ali je to papir koji danas ljudi i te kako gledaju i skoro vise niko nece ni da razmisli o tome da te primi ako nemas crno na belo da nesto znas da radis, to da li znas ili ne - druga je prica, ali eto, diploma pa pise   Zato mi nije jasno zasto ljudi pricaju kako danas ta diploma nije vazna...cini mi se da je bitnija nego ikad i da ljudi to sve vise i vise gledaju.

Za ETF prica kao za umetnicke fakultete, probaj da se zaposlis negde kao dizajner na primer...bilo cega, a da nemas papir da se zavrsio ovu ili onu Akademiju, da li ce da te prime, malo sutra   Realno, samouk covek moze da bude 20x bolji za taj posao i da ima mnogo vise iskustva od nekog ko je par godina gulio to na Fakultetu, ali taj covek sa Fakulteta ima jednu golemu prednost, diplomu, a ovom prvom mogu samo da veruju na rec   Retardirano potpuno ..

@Gagijk Za ciscove kurseve je opstepoznato da su kvalitetni i da nisu prodavanje magle. Ne mora niko da mi veruje, neka sam proveri.

Svaki kurs je dobar ako radis bas posao koji dopunjujes znanjem sa kursa. Dosta ljudi ima nesrecu da je nezaposleno, a pohadjaju cisko, pa nakon kursa godinu dana traze posao. Takvim osobama taj kurs izleti iz glave brze nego sto im je uleteo. A u zadnje vreme je cisko poprilicno iskomercijalizovan u Srbiji, svaki treci ide na taj kurs, zavrse ccna i samo se time kurce. CCSP i naravno, CCIE je vec malo ozbiljnija stvar, dok CCNA tipovi uce preko pas4sora, a posle filuju CV time, a ne znaju da naprave ni poe (power over ethernet) sa obicnim svicem i lan kablom. U prevodu, instant strucnjaci kojima je potrebno obezbediti idealne uslove da bi pokazali svoje znanje, u suprotnom se zbune kao kuce u liftu. Ne pricam napamet, nazalost.

Probaj FTN u novom sadu, imas sada brdo nekih specijalizacija/masterizacija ( a ne ko ranije 5 god koje zavrsih za 12 ili je to vec malo vise, posto sam poceo negde sredinom zadnje decenije prosloga veka.  ). Mada za Telenor/VIP mozda je i to slabo.


Neko spomenu SAE, to nije fax niti ce ikada biti....



Zavisi, ja sam prvo imao nikakvu diplomu i nikakv kurs, pa onda kurs, pa visha, pa kurs(evi) pa.... 

Sve naopacke 

@Crowz zar ti nisi developer ? Sta si admin, network administrator ?

Mozda je neozbiljno reci da je slabo ali recimo da nije to to.


IP operacije, mail server, anti-spam, par modula u SAP-u, TNCS, a zadnjih godinu dana sam i u sektoru za razvoj video servisa na par platformi, digitalna, analogna, sat i iptv, tako da mi je zajebano da objasnim koji mi je konkretno poso. Sisadmin je relativan pojam u Srbiji. Web divajloping me ne interesuje uopste, divajlopera u Srbiji nikad vise nije bilo. Sada me ineteresuje android platforma, koja ce biti buducnost ako se ne varam i mobilna telefonija. 

---

Konkurs za one koji znaju

Grad Beograd raspisao je konkurs za dodelu jednokratne pomoći na ime finansiranja jednog dela školarine za nastavnu 2010/2011. za studente BU, Univerziteta umetnosti u Beogradu i visokih strukovnih škola. Prednost na ovom konkursu imali su materijalno ugroženi studenti, čija primanja po članu domaćinstva iznose 10.000 dinara i manje. Do zatvaranja ovog broja prijavilo se preko 550 studenata

Krajem novembra prošle godine beogradski studenti osam fakulteta i visokih škola štrajkovali su glađu nekoliko dana posle dva meseca protestnih šetnji i bezuspešnih razgovora sa nadležnim ministarstvom, tražeći da se iz budžeta finansiraju svi oni koji imaju najmanje 48 bodova. Hladne zimske noći proveli su u improvizovanom šatoru, postavljenom na trotoaru pored zgrade Vlade, u Nemanjinoj 11. " Nisu nas ni konstatovali skoro dva cela dana, kao da 50 mladih ljudi nije gladovalo i smrzavalo se po kiši i snegu", kaže za "Vreme" Miloš R. Kuvekalović, student Fakulteta dramskih umetnosti, jedan od organizatora štrajka glađu. Bila je to "poslednja bitka za nastavak školovanja, za neki oblik pravde, u kojoj smo bili spremni da idemo do kraja".

Među prvima koji su se osetili pozvanim da pomognu studentima bili su gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i predsednik LDP-a Čedomir Jovanović. "Sigurno je da Čedomir Jovanović i ja imamo najveću obavezu da se bavimo problemima studenata, kao bivši studentski lideri, i da pokažemo najviše razumevanja...", rekao je tada Đilas. Obećao je i da će se Grad Beograd uključiti u rešavanje problema studenata i dodao da je u intenzivnoj komunikaciji sa ministrom Žarkom Obradovićem. "Pokušaćemo da nađemo neko rešenje, jer je besmisleno da mladi ljudi štrajkuju glađu po ovoj zimi. Neophodno je da se sa svih strana pomogne, da država, grad, fakulteti i studenti učine nešto konkretno po tom pitanju", bile su Đilasove reči. I nije ih izneverio iako studenti nisu u nadležnosti gradskih vlasti – krajem marta ove godine Grad Beograd je raspisao konkurs za dodelu jednokratne pomoći za finansiranje dela školarine za 1000 materijalno najugroženijih studenata.

"Za razliku od Ministarstva prosvete, Grad Beograd i gradonačelnik su nam izašli u susret, iako oni ni po čemu nisu nadležni za naš problem", objašnjava Kuvekalović. "Već drugog dana štrajka su nam garantovali da će nam platiti godinu pod uslovom da fakulteti i više škole parcijalno oslobode studente školarina u zavisnosti od broja bodova (60 ESPB – 100 odsto, 54 do 59 ESPB – 70 odsto i 48 do 53 ESPB – 55 odsto), odnosno da Ministarstvo garantuje da će tako biti. Već su nas tada zamolili da se sklonimo sa ulice i da se više ne smrzavamo." Prema njegovim rečima, štrajk glađu je završen "zahvaljujući isključivo Gradu Beogradu, koji nije ni po čemu nadležan za nas i koji je obezbedio sredstva za 1000 stipendija, iako nas je ‘samo’ 50 štrajkovalo. Grad je većini tih studenata omogućio da nastave školovanje, jer bi napustili studije da je bilo drugačije."

MALA VELIKA STUDENTSKA POBEDA: Posle smrzavanja i gladovanja, predstavnici studenata BU, Fakulteta umetnosti BU i viših strukovnih škola pregovarali su sa pojedinim dekanima fakulteta i Gradom. Tačnije, gradske vlasti su izašle u susret studentima i njihovim predstavnicima. Raspisan je konkurs za dodelu jednokratne pomoći na ime finansiranja jednog dela školarine za nastavnu 2010/2011. godinu za 1000 materijalno ugroženih studenata Univerziteta u Beogradu, Univerziteta umetnosti u Beogradu i visokih strukovnih škola sa teritorije grada Beograda. Međutim, kako naglašava Aleksandar Tolić, predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu, dogovor ne bi bio moguć da "pojedini dekani fakulteta nisu izašli u susret studentima i prihvatili parcijalni način plaćanja čime su oslobodili studente dela školarine, u prvom slučaju 55 odsto, odnosno 70 odsto u drugom". Tolić kaže da su ovim postupkom dekani omogućili da jednokratna pomoć Grada bude u visini školarina.

Dogovor je postignut na sastanku sa studentima, kome su pored gradonačelnika Beograda prisustvovali i predsednik LDP-a Čedomir Jovanović, šef Odborničke grupe LDP-a u Skupštini grada Dejan Ranđić, predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić i članica Gradskog veća Nada Dumić. "Grad i na ovaj način želi da pomogne materijalno najugroženijim studentima kako bi mogli da upišu godinu i nastave dalje školovanje. Jednokratna pomoć, na ime finansiranja jednog dela školarine, dodeliće se studentima Univerziteta u Beogradu, ukupno 625 školarina, za studente Univerziteta umetnosti ukupno 45 školarina, a za studente visokih strukovnih škola 330 školarina", rekla je Dragica Moro, zamenica sekretara za obrazovanje.

Studentski parlament, kao organ Univerziteta koji zvanično predstavlja 90.000 studenata, naknadno se priključio pregovorima sa predstavnicima Grada. "Grad Beograd je prepoznao Univerzitet u Beogradu kao instituciju od opšteg značaja za Grad i raspisao konkurs za 1000 materijalno najugroženijih studenata, od čega je 625 školarina predviđeno za BU", kaže predsednik parlamenta. "Ovaj broj školarina biće dovoljan da u velikoj meri zadovolji studente koji su ostvarili preko 48 ESPB a nisu uspeli da se rangiraju u okviru budžetske kvote. Iznos koji Grad uplaćuje studentima je 45 odsto za one koji su ostvarili od 48 do 54 ESPB, odnosno 30 odsto za studente koji su ostvarili od 55 do 59 ESPB od visine školarine."

Pre oktobarskog studentskog protesta, studenti koji su ostvarili 60 bodova nisu ni sumnjali da će se njihov prelazak na budžet, ili ostajanje na budžetu, dovoditi u pitanje. "U oktobru niko nije pomišljao da će morati da štrajkuje glađu ispred Vlade Republike Srbije", kaže Kuvekalović. "Grad Beograd je ispunio svoj deo dogovora i raspisao konkurs za stipendije, dok Ministarstvo nije, po ko zna koji put, ispunilo svoj deo dogovora i studenti Fakulteta primenjenih umetnosti još nisu parcijalno oslobođeni školarina iako je konkurs prošao."






I Jovana Mehandžić, članica gradskog veća, kaže da je ova inicijativa rezultat studentskog štrajka glađu. "Ovo je nastavak i sprovođenje plana koji je dogovoren sa predstavnicima studenata tokom njihovih prošlogodišnjih jesenjih protesta. Beograd finansira deo školarine za 1000 socijalno najugroženijih akademaca koji su ispunili uslov za nastavak školovanja, ali se nisu rangirali za budžet zbog ograničene kvote, a zbog loše materijalne situacije ne mogu sami da plate studije. Za akademce koji studiraju na Univerzitetu u Beogradu, Grad Beograd izdvojio je 625 školarina, za one koji uče u visokim strukovnim školama sa teritorije grada Beograda izdvojeno je 330 školarina, a za studente Univerziteta umetnosti 45." Konkurs je bio otvoren za samofinansirajuće studente koji imaju uverenje o stečenih 48-59 ESPB bodova tokom školske 2009/2010, dokaz o parcijalnom oslobađanju školarine, dokument kojim se dokazuje socijalno-materijalni status studenata i još nekoliko dokumenata (uslovi konkursa bili su dostupni na sajtu Grada Beograda).

Jovana Mehandžić naglašava da je prilikom rangiranja materijalna ugroženost samofinansirajućih studenta donosila 60 odsto poena onima koji imaju dokaz o proseku primanja po članu domaćinstva u iznosu manjem od 10.000 dinara (30 odsto za studente koji imaju 30.000 dinara po članu domaćinstva itd.), dok je uspeh studenta nosio preostalih 40 odsto, odnosno u skladu sa uslovima konkursa.

"Visoko obrazovanje prevazilazi nadležnosti Grada Beograda, ali mi u okviru naših mogućnosti podržavamo dobre i potrebne projekte i ideje koje beogradski akademci imaju. Pomogli smo da u Brisel otputuje ekipa studenata koji su izumeli solarni punjač mobilnih telefona i tamo predstavili Beograd i Srbiju u izuzetnom svetlu. To je najbolja poruka koju možemo da pošaljemo u svet, ali i mladima u zemlji – znanje je vredno i znanje se ceni", kaže Mehandžićeva.

Nije ovo jedina akcija Grada Beograda kada je reč o studentima – prošle godine je počela praksa volontiranja beogradskih studenata u javnim preduzećima. "I ove godine se to nastavlja, mnogi studenti koji su prošle godine volontirali dobili su posao, a interesovanje je i ove godine veliko. Od tog projekta obostrana je korist i za studenta i za poslodavca – studenti dobijaju praktična znanja i uče o odnosima na radnom mestu jer je to nešto što im je, pored teorijskog znanja, neophodno za dalji život, dok poslodavac dobija šansu da oblikuje mlade kadrove na način koji je potreban za uspešno obavljanje zadataka i ostvarenje poslovnih ciljeva."

Grad Beograd je prošle godine obezbedio besplatne udžbenike za sve učenike drugih i petih razreda na području grada, dok je Ministarstvo prosvete obezbedilo udžbenike za učenike svih prvih i drugih razreda u Srbiji. Planirano je da od septembra 2011. godine Grad Beograd obezbedi udžbenike za svih 120.000 osnovaca u Beogradu.

"Ulažemo u obrazovanje mladih ljudi u Beogradu, od najranijih uzrasta. Svesni smo da od ulaganja u obrazovanje zavise način i brzina kojim ćemo se kao grad i društvo razvijati. Za nas u gradu Beogradu, ulaganje u znanje i u uslove za sticanje znanja i veština predstavlja kapital koji će omogućiti da se kao društvo razvijamo i napredujemo. Svaka investicija u obrazovanje zapravo je najvrednija investicija u budućnost našeg grada i naše zemlje", ističe Jovana Mehandžić.

Izvor: Vreme

Nauci Objective C i  bavi se iPhone-om onda, to je i dalje retko ovde. Meni se Objective C ne dopada, alii mozda naucim i to.

Inace nisam "web divajloping PHP/MySQL" kako si pomislio nego C#/C++/Windows Phone 
a tu i tamo se bavim Flex i Air-om.

Pravio sam svasta od e-banking-a i masinerije iza toga do alata za razvoj (parseri, IDE, refactoring itd.).


U NS se time bavi RT-TK.

Sta te toliko privlaci ka Telenor-u / VIP-u ?

Ако ништа, макар су почели да користе Србски језик.