Najštetnija droga je. . . :: Priroda ~ Ljubimci ~ Lepota ~ Zdravlje

Bobak je u pravu sto se tice toga da je sve u svojoj umerenosti korisno i da ne treba preterivati, ali neke stvari ne treba porediti. Kofein je koristan ali ako se redovno uzima u vecim kolicinama dolazi do toga da se stara zavisnost ali se takodje prag tolerancije usled navikavanja organizma. Odjednom jedna kafa vise nije dovoljna da vas razbudi, pijete posle pola sata jos jednu pa kasnije jos jednu. Ali on ima i svoju nuspojavu. Bez obzira sto podize budnost, to ne traje dugo. Bas suprotno, posle toga nastaje jos veca pospanost i zamor. Zbog toga nikada ne treba preterivati i treba preskakati neke dane koriscenja kafe ili bilo cega sto sadrzi kofein (a ona energetska pica su posebna prica za izbegavanje). E sad, posto je mene zanimalo koja droga kakav efekat i uticaj ima na organizam, a volim hemiju, metaboliku organizma, sa naucnog gledista mi je interesntna tema. Zanimalo me koje su to najopasnije droge i kakav efekat imaju po organizam. Tekst je duzi, sam sam ga sastavljao sa vise sajtova, vikipedija, nikad-heroin, razna istrazivanja i istorijske i socijalne clanke.

Top 10 droga i njihov efekat:

10. Opijum
Opijum se supstanca koja se dobija zasecanjem zelenih čahura posebne vrste maka (Papaver somniferum) iz kojih curi kao mlečni sok, a zatim se suši na vazduhu dok se ne dobije smeđa masa. Sadrži preko 20 alkaloida od kojih su neki prisutni kao slobodni dok su drugi vezani za sumpornu ili mekonsku kiselinu. Najveću praktičnu primenu našla su 4 alkaloida opijuma: morfijum, kodein, papaverin, narkotin (noskapin). Masovno se koristi u Aziji i na Bliskom istoku. Najstarija droga sa pocecima jos od 1817. godine. Depresivno deluje na vise mentalne funkcije i stvara euforiju. Posle duze upotrebe stvara se zavisnost sa mentalnim propadanjem koja se tesko leci. Nakon dužeg konzumiranja opijuma primećuje se česta depresija, spolljna zapuštenost i psihička zavisnost. Apstinencijska kriza započinje nakon 5 do 8 sati od poslednjeg konzumiranja droge. Uzivalac izgleda prestrašen, sav drhti, puls mu je ubrzan, zenice proširene i pada u groznicu. Žestina krize zavisi o količini konzumiranja droge i dužini trajanja navike.

9. Kokain
kristalni tropikalni alkaloid dobijen iz lisca Coca biljke. Stimulise nervni sistem, deluje kao lokalni anestetik jer paralizuje nervne zavrsetke i blokira apetit, dajuci efekat srece, energicnosti. Koristi se uglavnom rekreaciono, a delovanje traje od 20 minuta do nekoliko sati. Pocetni znaci delovanja su hiperaktivnost, neumornost, povecani pritisak, povecan puls. Naknadni osecaji su depresija i jaka zelja za ponovnim uzimanjem. Nuspojave su trzaji tela, impotencija, paranoja. Uzet u malim količinama (do 100 mg) kokain obično kod korisnika stvara osećaj euforije, energičnosti, govorljivosti i dolazi do promena u percepciji.
Može se, takođe, privremeno smanjiti potreba za hranom i spavanjem. Neki korisnici smatraju da im droga pomaže pri bržem izvođenju jednostavnih psihičkih i intelektualnih zadataka, dok drugi mogu iskusiti suprotne efekte.
Dužina trajanja euforičnih efekata koje stvara kokain zavisi od načina unošenja droge u organizam. Što je brža apsorpcija to je euforija intenzivnija. Takođe, što je brža apsorpcija, to je kraće trajanje osećanja opijenosti. Po ušmrkavanju, euforija relativno sporo počinje, ali može trajati 15 do 30 minuta, dok kod pušenja traje od 5 do 10 minuta. Kratkoročni efekti kokaina manifestuju se sužavanjem krvnih sudova, proširenim zenicama, ubrzanim kucanjem srca, povišenom temperaturom i krvnim pritiskom.
Veće količine kokaina (nekoliko stotina miligrama ili više) mogu intenzivirati osećaj euforije, ali takođe mogu dovesti do agresivnosti, bizarnog i nasilnog ponašanja, što može biti praćeno drhtavicom, vrtoglavicom, grčevima u mišićima, paranojom, ili, kod ponovljenog uzimanja, toksičnom reakcijom sličnom onoj kod trovanja amfetaminima.
Neki korisnici kokaina osećaju nemir, napetost, razdražljivost i zabrinutost. U retkim situacijama može doći do iznenadne smrti i posle prvog uzimanja. Kokainom izazvane smrti su rezultat prestanka rada srca ili napada za kojim sledi prestanak rada respiratornog sistema. Ne postoji siguran način uzimanja kokaina. Svaki način dovodi do apsorpcije toksičnih količina kokaina, što može dovesti do akutnih kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih teškoća koje mogu rezultirati iznenadnom smrću.

8. Metamfetamin
skraceno ga zovu Met ili Ice (led), predstavlja psihostimulant i simpatomimetik. Po ulasku u mozak izaziva kaskadnu reakciju oslobadjajuci norepinefrin (drugacije zvan noradrenalin, kontrolise rad i otkucaje srca i delom nivo secera u krvi), potom dopamin i serotonin time izazivajuci osecaj nadmocnosti, supersnage i srece, samim tim osecaj zavisnosti. Korisnici mogu postati opsednuti radeci neke proste stvari iznova i iznova poput ciscenja, pranja ruku, sklapanja i raskapanja stvari i slicno. Posle nekog vremena koza se ljusti i natice. Zedj je stalno prisutna koja se ne moze ugasiti. Tecnost se unosi sve vise a ne izlucuje dok odjednom ne otkazu bubrezi. Takodje karakteristican je smrad znoja na amonijak. Posledice neuzimanja su ekscesivno spavanje, uzimanje hrane i depresija praceni anksioznoscu.

7. Krek kokain
poznatiji kao krek, kreiran je u ranim '80-ima. Zbog opasnosti da koriste etar pri proizvodnji cistog kokaina, proizvodjaci su prestali da izvlace bazicni talog i da filtriraju materijal stvarajuci kokain malo slabijeg dejstva i vece necistoce. Soda bikarbona se sada koristi vese kao baza umesto amonijaka zbog smanjenog neprijatnog mirisa i manje toksicnosti, mada se moze koristiti bio koja slaba baza kao osnova. Prilikom "kuvanja" obicno se koristi odnos od 1:1 do 2:3 delova kokain/bikarbonat. Kao i kokain u mozgu sprecava razlaganje dopamina te izaziva njegovo gomilanje stvarajuci osecaj orgazma koji trese celo telo. U manjim kolicinama pojaca budnost, spremnost za rad, euforiju, ali s obzirom da spada u veoma snazne adiktivne stimulante dolazi do toga da uzivaocu vise nije dovoljna kolicina koju uzima jer ne oseca istu euforiju kao pre i onda neprekidno povecava kolicine i skracuje interval izmedju uzimanja. (speedball je kombinacija heroina i kokaina koja je zasluzna za najveci procenat smrti izazvanih predoziranjem zbog loseg kombinovanja i uzajamnog stetnog delovanja po srce i pluca i nervni sistem generalno).

6.LSD
Dietilamid liserginske kiseline (nem. Lyserg-Säure-Diäthylamid, skraćeno LSD ili LSD-25; poznat i kao trip, esid, kiselina) je jedan od najpotentijih halucinogena. Sintetisao ga 1938. godine svajcarski naucnik Albert Hofman na razanoj glavici, gljivici koja raste na klasju razi.
Zanimljiv je nastanak i prva upotreba ove droge. Sam Albert je bio prvi korisnik droge koju je izmislio i to sasvim slucajno, prilikom rada sa supstancom, bukvalno zrno je doslo u dodir sa njegovom kozom. Efekat mu je bio zapanjujuc: „Odjednom sam postao čudno opijen. Vanjski svet postao je promenjen, kao u snu. Predmeti su izgledali kao da postaju živi; poprimali su neobične dimenzije; i boje su postale sjajnije. Čak su se opažaj sebe i osećaj za vreme promenili. Kada su oči bile zatvorene, šarene slike brzo su se menjale kao na kaleidoskopu. Nakon par časova, ne neugodna opijenost koju sam iskusio potpuno svestan nestala je. Što je uzrokovalo takvo stanje?" To je zeleo da detaljnije ispita te je odlucio da ispita delovanje na sebi, ponovo. Uzeo je zanemarljivu dozu, 250 mikrograma (cetvrtina hiljadtog dela grama). U 17 časova, usled opijenosti i mučnine, Hofman je zamolio svog asistenta da ga otprati do kuće, a kako zbog ratnih restrikcija nije bilo benzina, putovali su biciklom. Jake halucinacije pojavljivale su se tokom vožnje, a Hofman je često imao osećaj da stoje na mestu, premda su se vozili veoma brzo. U tom trenutku nije mogao ni pretpostaviti da će njegovo iskustvo, kao prvo psihodelično esid iskustvo ikad, poprimiti kultni status, a zahvaljujući nadljudskom postignuću vožnje bicikla na 250 µg LSD-a, ovaj događaj je ostao upamćen kao “Dan bicikla”.
Delovanje LSD-a je nemoguće potpuno predvideti, jer ono zavisi od okruženja, raspoloženja, očekivanja i, pre svega, psihičkog stanja osobe koja konzumira LSD. Moguće je da konzument proživi pozitivno psihodelično iskustvo, a moguća su i stanja duboke paranoje, psihoze i konfuzije, koja ostavljaju ozbiljne psihičke posledice. Dejstvo obično počinje nakon 30-60 minuta (zavisno od načina unošenja i vremena poslednjeg obroka) i traje u proseku 6-12 časova. Kod osobe koja je pod dejstvom liserginske kiseline dolazi do proširenja zenica, nepovezanog govora, nepredvidljivog ponašanja, bega od ljudi i nesnalaženja u vremenu i prostoru. Efekti tipični za LSD su: vizuelne halucinacije otvorenih i zatvorenih očiju, sinestezija, fenomen da se zvukovi se mogu videti, a slike čuti, promene doživljaja vremena i prostora, kao i sopstvenog tela, izmenjeni tok svesti i mišljenja, osećaj mogućnosti neverbalne komunikacije s drugim osobama, osećaj duhovnog uvida ili prosvetljenja, izražena kreativnost, izoštravanje osećaja za boje, dublja percepcija zvukova i muzike i povećana osetljivost na spoljašnje nadražaje. Osoba pod uticajem LSD-a može imati doživljaj uvida u funkcionisanje unutrašnjih organa i telesnih procesa. Često dolazi i do depersonalizacije odnosno gubitka ega, što može izazvati jak emocionalni odgovor, od euforične sreće do paničnog straha. U neželjena dejstva spadaju paranoja, nagle promene raspoloženja (koje mogu varirati od duboke depresije do euforije), panika, gubitak kontrole, strah od smrti i stavično putovanje (eng. horror trip). Kod psihički nestabilnih osoba je povećan rizik od paranoje i „lošeg tripa“. Neugodne fizičke manifestacije su retke ali može se javiti nelagoda, mučnina, povraćanje, glavobolja ili bolovi u telu.

5. Ekstazi
metilendioksimetamfetamin MDMA, sinteticka psihoaktivna droga, derivat amfetamina. Takozvana rejv droga, davno je izmisljena, jos 1912. godine ali je smatrana beskorisnom pa je njeno istrazivanje zanemarivano. Masovna upotreba kod mladih zapocinje 90-ih godina sa pojavom tehno muzike i rejva te se koristi na zurkama. Spada u droge sa najvise nuspojava: Povišen krvni pritisak, opasnost od infarkta miokarda, gubitak apetita i telesne težine, poremećaji spavanja, moguća pojava psihoze. Osim trenutnog štetnog delovanja, dokazano je da ova droga uzrokuje mutacije i oštećenja na naslednom materijalu, a ima i dugoročne štetne posledice.
Smrtni ishodi su posledica predoziranja, hiperpireksije (povećane temperature, dehidracije (gubitak tečnosti) i otkazivanja rada srca. Psihotično, agresivno i autoagresivno ponašanje (nasilje prema drugima, autodestruktivnost, samoubilačke verbalizacije, nagoveštaji ili ponašanja ) zahtevaju primenu snažnih lekova (haloperidol i dijazepam, čak injekciono ), po potrebi i u kraćim vremenskim intervalima. Takodje izazivamentalne poremecaje, poremecaje rasta, menja strukturu dnk stvarajuci mutacije (uzimanje u trudnoci).
Znaci prepoznatljivosti: promena ponašanja u pravcu neobične aktivnosti, čini se da osoba sva pršti od snage, što joj inače nije svojstveno, od nje se u društvu odjednom ne može doći do reči, iz nje zrači nekakva neobična i snažna energija, teško joj je da se zadrži na jednom mestu, neprestano pleše i kao da se ne umara;
promena uobičajenog izraza lica, oči plamte, zbog proširenja zenica oči se čine tamnijim nego inače;
Ako je osoba nedavno uzela ekstazi ili spid, vrlo karakteristična je i upečatljiva ukočenost lica, a naročito donje vilice, često praćeno škrgutanjem zuba i iskrivljenim “grimasama”.

4. Barbiturati
spadaju u grupu umirujućih sredstava-psihodepresora, i kao takvi služe, pored ublažavanja i sprečavanja raznih bolova, za lečenje epilepsije, kao i za anesteziju pri medicinskim intervenicjama. Te laboratorijski pripravljene droge ponekad propisuju i doktori kao lek protiv nesanice i teskobe, kao "tablete za spavanje" ili smirivanje. Propisuju se i ljudima koji su na granici snaga zato što ih muče prevelike brige i teskobe, i što su stalno na rubu živaca.
Uzeti u velikim dozama mogu dovesti do veselog raspoloženja ( euforije), što liči na stanje alkoholisanosti. Kombinovani sa alkoholom, heroinom i amfetaminom, mogu dovesti do teškog trovanja pa i do smrti. Apstinencijska kriza je vrlo žestoka, ponekad čak i smrtonosna. Zbog toga je strogo kontrolisano propisivanje barbiturata ( izdaju se u određenim slučajevima na recept u duplikatu, uz zavođenje u posebne knjige narkotika).
Danas se barbiturati propisuju mnogo ređe, a njihova se zdravstvena upotreba pažljivo prati. To je zbog mnogih problema u prošlosti, nastalih zbog njihove upotrebe, te zbog navikavanja te nastajanja psihičke i fizičke zavisnosti. Kod hronične upotrebe barbiturata javlja se, pored ostalog, agresivnost i poremećaj koordinacije. Stopa mortaliteta u svetu je veoma visoka te spada u najopasnije droge.

3. Skopolamin
Novi narkotik, zove se skopolamin i dobija se iz cvetova drveta uobičajenog za Južnu Ameriku. Prava manipulatorska droga kojom se moze manipulisati osobom koja ga je uzela. Veoma opasna droga. Priče o ovoj drogi i njenim efektima podsećaju na urbane legende jer se govori o ljudima koji su pod njenim dejstvom naterani da isprazne svoje bankovne računa ili čak daju organe.
Dileri govore da skopolamin ima zastrašujuću lakoću distribucije. prema njihovim rečima, skopolamin čak lako može biti dunut u lice slučajnom prolazniku koji za samo nekoliko minuta pada pod njegov uticaj i ne znajući šta se dešava jer droga nema ni miris ni ukus. "Potom im možete raditi šta god hoćete, kao da su deca", rekao je jedan diler. Pritom, narkotik štiti one koji ga zloupotrebljavaju jer žrtve ne mogu da se sete šta im se zapravo dogodilo zbog amnezionog dejstva. Ali, u velikim dozama skopolamin je smrtonosan. Jedna žrtva rekla je da je poslednje čega se seća kako joj prilazi nepoznati čovek i moli je da mu pomogne da pronađe ulicu koju traži. Deo kojeg se ne seća mnogo je potresniji. Pod uticajem droge, tog čoveka je odvela u svoj stan, pomogla mu da pokupi sve dragocenosti i dala mu novac sa računa.
U skorije vreme, drogu je koristila CIA, za vreme istraga tokom Hladnog rata. Dobija se iz cveta poznatog kao borahero drvo "borrachero". Navodno majke u Kolumbiji decu savetuju da ne spavaju ispod tog drveta kako ne bi izgubili razum ili čak umrli. Velika smrtnost je svrstav u vrh najopasnijih droga.

2. PCP
PCP (fenilcikloheksilpiperidin) je vrlo opasna droga zbog svoje nepredvidivosti. Već pri dozi od 10 miligrama uzrokuje stanje slično šizofreniji, halucinacije i osećaj lebdenja. Ulična imena su; Angel Dust (anđeoski prah), superduvan, slon, ozon, weki, kristal AD, Amoeba, Angel, Angel Hair.
PCP je beli kristalni prah, rastvorljiv u vodi, alkoholu i hloroformu. Danas, u prodaji, se može naći u raznim bojama; od bele do žute, zelene, crvene i smeđe. Može biti prašak, pastozna smesa ili rastvor. Prašak se meša sa neutralnim sredstvima zbog povećanja volumena (mlečni šećer ili glukoza), ali na tržištu se može naći i mešavina s nekim drugim drogama. Može se mešati sa mescalinom, LSD-om, amfetaminom, cocainom, cannabisom i dr... Standardna ambalaža praha su hermetički zatvorene plastične kesice, a tečnost je zatvorena u staklenim bocama zapremine od jednog pola litra. Tablete, kapsule ili cigarete s PCP-om, nalaze se u papirnatim kutijama.
Fenciklidin je 1959. godine napravljen kao anestetik, ali mu je upotreba nekoliko godina nakon proizvodnje zabranjena jer su krajnje posledice vodile ka delirijumu. Godine 1960. ponovo je vraćen u medicinsku upotrebu, ali kao veterinarski anestetik. PCP je halucinogena droga koja stvara osećaj pospanosti ili euforije i narušava osećaj za vreme i prostor. Haluciniranje traje mesecima nakon uzimanja droge.
Dosadašnja istraživanja pokazala su da je reč o narkotiku koji kod konzumenata izaziva rastrojenost, stanje dubokoga sna, ataksiju ili otežani hod, učestalo pomeranje očiju levo i desno, ponovljene pokrete tela (grimase), bolna osetljivost na zvuk, povišen krvni pritisak, omamljenost, neosetljivost na bol, poremećaj koordinacije i poremećaj govora, epileptične napade, a zatim komu i smrt. Krajnji rezultat je najčešće destruktivno i agresivno ponašanje. Neki su pod delovanjem PCP-a skakali sa kućnih krovova, drugi su doživljavali zastrašujuće halucinacije. Spominje se i slučaj jednog studenta koji je pod delovanjem PCP-a nožem sebi iskopao oba oka. Kod uzimanja velikih količina, moguća su oštećenja srca, pluća, koma, moždani udar, a u najtežim slučajevima i smrt. Nakon intoksikacije koja traje 4-6 sati, neki efekti se mogu javljati danima, a epizode depresije i straha mogu trajati mesecima sto ga svrstava u jednu od najgorih droga na svetu.

1. Heroin
Heroin (diacetilmorfin) je polusintetički derivat morfina, droge koja se proizvodi od opijumskog maka, i verovatno je najopasnija droga današnjice po brzini razvijanja i obimu zavisnosti koju izaziva. Heroin je prvi put proizveo Dresser 1898.godine u Nemačkoj kao lek za odvikavanje od morfina. Heroin u prirodi ne postoji izdvojen, nema ga čak ni u čauri i stabljici maka, a na tržište stiže kao kristalni prah. Čist heroin je bele boje kao i kokain, ali takav ne ide na tržište droga. Zavisno od čistoće smeše, odnosno o količini i vrsti supstanci koje su mu dodate, boja heroina varira od svetlosmeđe do smeđecrvenkaste. Da bi se povećala količina droge na tržištu a samim tim i zarada, svi dileri u lancu dodaju nabavljenoj smesi najrazličitije supstance (šećer i mleko u prahu, skrob, talk, gips, karbonat sodu, gips i dr.). Gorkog je ukusa. U žargonu se heroin najčešće naziva “dop”, “pajdo”, ''H'', ''horse'', "junk", “žuto”". Heroin je ilegalna, izuzetno adiktivna droga. Konzumira se intravenskim putem, pušenjem, ušmrkavanjem.
Deluje za 5-8 minuta nakon ušmrkavanja, a intravenski deluje gotovo trenutno i izaziva osećaj euforije. Odmah nakon unošenja, heroin prolazi krvno – moždanu barijeru. U mozgu se konvertuje u morfin i napada opijatske represore. Svoje delovanje u organizmu heroin ostvaruje preko ovih receptora u mozgu i ono protiče kroz tri faze.

Prva faza (flash ili rush) je kratkog trajanja. Odlikuje se početnom snažnom euforijom, osećajem topline i blagostanja uz ubrzane otkucaje srca. Obeležava je i kutani erotizam, orgazam u trenutku aplikacije droge – flash. Osećaj euforije može biti praćen crvenilom kože, suvim ustima i otežalim ekstremitetima, kao i mučninom, povraćanjem i svrabom. Ubrzo po unošenju u organizam izaziva osećanje opuštenosti i toplote, kao i oslobađanje od fizičkog i mentalnog bola.
Nakon početnih efekata, korisnici ulaze u drugu fazu (stondiranje) i narednih su nekoliko sati pospani, uz prijatan umor sa meditacijama. Mentalne funkcije su zamagljene efektima heroina na centralni nervni sistem. Srce sporije kuca. Disanje je opasno usporeno, što ponekad može dovesti do smrti.
Treću fazu karakteriše ulazak u san, a posle buđenja nastupa umor, odsustvo motivacije, depresivnost, teskoba, strah uz neodoljivu želju za ponovnim uzimanjem heroina.
Nakon uzimanja heroina zenice su znatno smanjene, a kapci poluzatvoreni (kao pri iznenadnom susretu s jakim svetlom), oči mutne i vodenaste, neprestano češkanje zbog svraba, bledilo lica, tužan izgled lica, težak usporen i monoton govor, često nerazumljiv izgovor reči. Osoba ''nafiksana'' heroinom ima oborenu glavu kao da se uspavljuje, neprestano pripaljuje cigarete koje ne ispuši nego ih pusti da gore prosipajući uokolo pepeo, paleći odeću i posteljinu. Redovno nema apetita, ali oseća neverovatnu želju za slatkišima.
Posledice hronične zloupotrebe heroina su fizičke, psihičke i socijalne. Dugotrajna upotreba heroina uzrokuje mnoge štete, koje ne moraju biti povezane sa drogom. Često dolazi do velikih socijalnih problema, koji su posledica trošenja ogromnih iznosa novca (korisnici koji su stekli zavisnost iniciraju svoju dozu 2-4 puta dnevno), a i do zanemarivanja ishrane i ostalih uslova života, što može biti uzrok mnogim bolestima. Opšte posledice dugotrajne zavisnosti su emotivno, fizičko, psihičko i socijalno propadanje i gubitak interesa za bilo kakvu komunikaciju ili aktivnost osim nabavljanja droge.
Apstinencijalni sindrom ili apstinencijlana kriza, koja se kod redovnih korisnika može javiti i nekoliko sati po zadnjem unošenju droge, stvara nervozu, nemir, gubljenja sna, agresivnost, bunilo, gubitak moći rasudjivanja, nepovezan govor, bol u kostima i mišićima, dijareju i povraćanje, osećaj hladnoće, groznica praćena ježenjem kože, trzanje nogu, samoubilačke tendencije, sklonost kradji i druge simptome. Najjači intenzitet apstinencijalne krize se javlja izmedju 24 i 72 sata po zadnjem uzimanju droge i počinju da opadaju posle sedam dana. Kod nekih ljudi apstinencijalna kriza traje i po nekoliko meseci.
Veoma čest uzrok smrti kod heroinskih zavisnika je predoziranje koje utiče na depresiju respiratornih organa i prestanak disanja. Zavisnik može, u nameri da izvrši samoubistvo, svesno uzeti veću količinu droge od one na koju je navikao ili pak nesvesno uzimanjem uobičajene količine heroina, ali veće čistoće. Kako se sav ulični heroin meša sa različitim supstancama njegova čistoća varira od slučaja do slučaja, od dilera do dilera. Zavisnici koji imaju svog stalnog dobavljača naviknuti su i na njegov način „rezanja“ heroina, odnosno na procenat heroina u smesi koju uzimaju. Promena dilera ili promena pošiljke ponekad znači i smrt zbog predoziranja jer nova pošiljka sadrži više heroina. Zanimljivo je da diler koji je je izgubio zavisnika zbog „overdoze“ ne gubi klijente, naprotiv, vrlo se brzo pročuje da on ima dobru robu koja se može još jednom „preseći“.
Zapaženo je da i relativno male doze heroina mogu da izazovu smrt usled karidovaskularnog kolapsa i plućnog edema. Ovaj sindrom, čije posledice mogu da budu fatalne po bolesnika, poznat je u naučnoj literaturi kao: Akutna fatalna reakcija ili sindrom X. Ovaj sindrom izaziva akutno nastalu smrt zavisnika, dok se igla još nalazi u veni. Dugo vremena se smatralo da je ovaj incident posledica farmakološkog predoziranja. Kasnijim istraživanjima utvrđeno je da je smrt u jednom broju slučajeva nastupala iako je nivo droga u krvi bio nizak i da i drugi faktori mogu uticati na smrt osim povećane doze heroina. Jedan od najčešćih uzroka akutne fatalne reakcije bio je korišćenje više droga istovremeno, uključujući i alkohol i depresore centralnog nervnog sistema.

Ovo je top lista 10 najopasnijih droga. Marihuana nije na spisku iako se svrstava u najkoriscenije droge zbog manje stetnosti od jakih droga, ukoliko se koristi umereno. Grupa indijskih samana je koristi ceo zivot do duboke starosti, kako bi se priblizili Shivi, bogu te droge (na statuama je cesto prikazivan poluzatvorenih ociju, sa lulom u ruci sto je dokaz toga). Ne opravdavam njeno koriscenje. Zanimljiva stvar je da, otkako je Holandija legalizovala njeno koriscenje, ima znatno manje problema sa ostalim drogama, tako da joj se ta politika donekle isplatila.

Postoji jos mnogo vrsta droga, spisak je veliki. Takodje je poznat Rufi, droga za silovanje. Silovatelji je koriste tako sto je meti sipaju u pice pa ih ona omami, cineci metu nesposobnom da se bori. Korisna stvar po silovatelje je to sto cesto izazove amneziju, pa se mete ni ne secaju da su bile napastvovane.

Poenta svega je da narkomani nisu zavisni od droge, oni su zavisni od osecaja euforije koji droga pruza. Taj osecaj traze svaki put kod ponovnog uzimanja, a kako se prag tolerancije pomera, uzimaju sve vece kolicine supstance koja je ionako veoma opasna po organizam, sto se zavrsava vecinom, kad tad, smrcu.