Sve mi se nesto cini da je ovom svetu ponestalo romanticnih blamova. Neko ih ima na pretek, neko ih nema uopste... ili su stidljivi da bi sirokim narodnim masama odali tajnu najromanticnijeg blama...
Ja cu biti toliko "hrabra", pa cu ispricati svoj blam...

Dakle...

Jednog petka, pre par godina, moja kuma, njena kuma i ja = dakle kume kako god se okrene, resismo da malo ludujemo po gradu, sto i nije neka novost al eto... Elem, kumina kuma se posvadjala sa deckom, te tako moja kuma i ja resismo da joj pripomognemo i tog sirotog momka poshaljemo u vojsku jer... vojska od nekoga napravi coveka... Zasto u vojsku? Pa tada su nasi momci bili u istoj kasarni u BG-u samo u razlicitim jedinicama, na svu srecu inace bi bilo mnogo "lose" da su bili zajedno, pa... kad smo vec tu cisto htedosmo da pomognemo kuminoj kumi da i ona peva "mala moja nemoj suze liti imash momka u eliti" (fujjj) Dakle, ludovasmo po gradu kao "raspustena banda"... to vece je poludeo ceo grad, svi su (nisu imali pametnija posla) pokusavali da se trkaju sa lujkama u CC-u. Dosta posle ponoci, sine nam opasna  = da obidjemo nase mucenike koji su se, braneci nasu otadzbinu (skupljajuci lisce u krugu kasarne), zasluzeno odmarali, odnosno spavali. Nesto malo ispred kasarne, kuma i ja napisamo po jedno ljubavnICKo pisamce. U jednom je pisalo "[b]Ti me pitas koga volim Evo da ti odgovorim Brzo citaj prva slova Eto tebi odgovora", a u drugom "U srce sam te zakljucala ne mozes izaci, a kljuc sam izgubila ne mogu ga naci". I naravno... kako sleduje... oba pisma su imala i otisak usana. Kumina kuma je dobila zadatak da, kako zna i ume, uruci ta pisma. CC je uleteo do "bele crte" kasarne (oni koji su bili u vojsci znaju sta znaci bela crta ), ona je izasla i na ocigledne zbunjujuce poglede dva strazara "iz kucice", prisla i rekla "Momci, kumovi su mi ovde, zelim (trepcuci) da ovo (pruzajuci papirice) bude prvo sto ce ujutru videti kada se probude", poslala im cmox i lagano krenula nazad. Vristeci od smeha, zbrisasmo ostavivsi strazare zubnjene. I ovo bi kao trebao da bude romanticni blam??? Neeeeeeeeeeeeeeeee! Poenta je sto je sutradan bila redovna poseta, te se ja tako zaputih da vidim mog "elitnog" vojnika i umesto osmeha na licu (pa valjda je trebao da se raduje ) ja dobih nevidjenu grdnju shto se "ponasam" u gluvo doba noci, dok "on nasu domovinu cuva, umesto da sedi i da duva" (sto bi rekao Corba u svojoj pesmi "Ko te ljubi dok sam ja na strazi") Ali mi, definitivno, njegovo pitanje i dan danas razvuce osmeh: "Ko je tebi dozvolio da izlazis i ludujes dok sam ja ovde???" Toliko o tome sto kuma i ja pokusasmo da budemo romanticne u sitnim satima