Jastuk za dvoje - Mika Antic

Ovo je pesma za tvoja usta od
višanja i pogled crn.
Zavoli me kad jesen duva
u pijane mehove.
Ja umem u svakoj kapiji
da napravim jun.
I nemam obične sreće.
I nemam obične grehove.
Podeliću s tobom sve bolesti i zdravlja.
Zavoli moju senku
što se tetura niz mokri dan.
Sutra nas mogu sresti ponori.
Ili uzglavlja. Svejedno:
lepo je nemati plan.
Zavoli trag mog osmeha
na rubu čaše, na cigareti, i blatnjav
hod duž ulica koje sigurno nekuda vode.
Čak i kad ti se čini da ih mi nekud vodimo,
one se smeškaju blago i nekuda nas vode.
Bićemo tamo negde možda suviše voljeni,
potpuno neprimetni, ili javno prokleti.


Pronasla sam pesmu!
Prvi stih koji si ti napisao je iz ove pesme, a drugi... od Antica nije sigurno, mozda neki drugi pesnika a da si ti pobrkao...

I ja više volim domaće pjesnike. Ova me se dojmila zbog originala. Slabo govorim njemački, ali je razumijem i puno mi je ljepša od prepjeva (iako ga je napravio Cesarić) i zato sam je stavio. A neku domaću... evo još jedne (meni :wink: ) strane ali jako drage.


Sunce žeže zapara je ljuta,
svaka biljka stoji zabrinuta.
Cvetak jedan klonuo je žedan,
na toj suši oće da s' osuši.

Izdaleka hladan oblak juri,
cvet ga moli da tako ne žuri:
"Stan', oblače, orosi mi grudi,
da se život u meni probudi."

"Stani cvete, pričekaj me bolan,
pun sam leda dalje ići moram.
Kad se vratim pomoću ti duši..."
Oblak ode, cvetak se osuši.

Branko Radičević


Možda izgleda dječje, ali meni je savršena.


P.S. SAnja ne ljuti se što ubacujem pjesama više od propisanog.

@Laslo
Pripadnik sam onih ljudi koji imaju tezu 'od viska glava ne boli'
Zato je i postavljena ova tema ovde da se pisu pesme, ako neko ima koju lepu ili eventualno sam napise, moze i proza..
Slobodno pisi....

:D
Hvala SAanja za pjesmu.
Konačno da je dobijem cijelu.

@Vanja
Ne moras da zahvaljujes, i mene je interesovalo koja je pesma u pitanju.
Ako te interesuje jos neka slobodno pitaj, sve cemo naci:)

Federiko Garsija Lorka

Neverna supruga

I odvedoh je na reku
misleci da je devojka,
a imala je muza.
Bilo je to u noci svetoga Jaga
i gotovo po dogovoru.
Pogasili su se fenjeri i yaspali svici.
Na poslednjem uglu ulice dodirnuh njene zaspale dojke
i odjednom mi se otvorise
kao grane zumbula.
Njena ustirkana suknja
zvonila mi je u usima
kao komadic svile
rezan sa deset nozeva.
Bez svetlosti u svojim krunama
drvece je poraslo.
I horizont pasa
lajao daleko od reke.

Posto smo prosli kupine,
vrbe i trnje,
pod velom njene kose iskopah jamu na vlaznom tlu.
Ja skidoh kravatu
Ona skide haljinu.
Ja otpasah revolver.
Ona skide cetri jelecica.
Ni smilje ni puzevi
nemaju put teko finu,
ni velika ogledala
ne blistaju tim sjajem.
Njena su mi bedra bezala iz ruku
kao iznenadjene ribe
pola u ognju a pola hladna.
Tu noc sam projurio
najlepsi put
jasuci kobilu od sedefa
bez uzde i uzengija.
Covek sam i ne dolikuje mi
da kazem sta mi je rekla.
Savest mi nalaze
da budem diskretan.
Prljavu od poljubaca i peska
odneo sam je na reku.
Ljiljani su se macevali
sa vetrom.

I ponasao sam se onako
kao sto dolikuje meni, pravom Ciganinu.
Poklonih joj kotaricu
od zute svile.

I ne htedoh da se u nju zaljubim
jer imala je muza,
a kazala mi je da je devojka
kad sam je odveo na reku.

Hiljadu muskaraca
i hiljadu ociju
govore da sam zena.
Ona zena iskonska
iz pene stvorena
na Suncu kupana.
koza zategnuta,oci lutaju,traze te.
Sakrij me od tudjih
pogleda,
skloni me od tudjih ruku.
Zatvori me u tajne prostorije
tvoga srca.
Ne daj mi da te ni na tren
zaboravim.
U momentu mogu da nestanem,
i da nikada vise
samu ne nadjem.

Ljubavna pesma

Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja rec u šumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreci više nego sreca.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seca.
Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.
Od mog prividenja ti si cela tkana,
tvoj plast suncani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja ocarana,
simbol svih taština, porazan i leden.
A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rodena u mojoj tišini i cami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami

ZA TEBE, LJUBAVI

Išao sam na trg ptica
i ptice kupio
za tebe
ljubavi.


Išao sam na cvetni trg
i cveće kupio
za tebe
ljubavi.


Išao sam na trg staroga gvožđa
i lance kupio
teške okove
za tebe
ljubavi.


A onda sam otišao na trg robova
i tražio te
Ali te našao nisam
ljubavi moja.

Santa Maria della Salute.



Oprosti, majko sveta, oprosti,
što naših gora požalih bor,
na kom se, ustuk svakoje zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
što ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan ti ljubim prečiste skute,
Santa Maria della Salute.



Zar nije lepše nosit lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejući svetsku grehotu
u pepo spalit srce i lub;
tonut o brodu, trunut u plotu,
đavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepše vekovat u te,
Santa Maria della Salute?



Oprosti majko, mnogo sam strado,
mnoge sam grehe pokajo ja;
sve što je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma',
za čim sam čezno, čemu se nado,
sve je to davno pepo i pra',
na ugod živu pakosti žute,
Santa Maria della Salute.



Trovalo me je podmuklo, gnjilo,
al ipak neću nikoga klet;
što god je muke na mene bilo,
da nikog za to ne krivi svet.
Jer, što je duši lomilo krilo,
te joj u jeku dušilo let,
sve je to s ove glave sa lude,
Santa Maria della Salute!



Tad moja vila preda me granu,
lepše je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
ko pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleči ranu,
al težoj rani nastade brid.
Šta ću od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?



Ona me glednu. U dušu svesnu
nikad još takav ne sinu gled;
tim bi, što iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
sve mi to nudi za čim god čeznu',
jade pa slade, čemer pa med,
svu svoju dušu, sve svoje žude,
- svu večnost za te, divni trenute! -
Santa Maria della Salute.



Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu života,
ta zlatna voćka što sad tek zre?
Oh, slatka voćko tantalska roda,
što nisi meni sazrela pre?
Oprosti moje grešne zalute,
Santa Maria della Salute.



Dve se u meni pobiše sile,
mozak i srce, pamet i slast.
Dugo su bojak strahovit bile,
ko besni oluj i stari hrast.
Napokon sile sustaše mile,
vijugav mozak održa vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.



Pamet me stegnu, ja srce stisnu',
utekoh mudro od sreće, lud,
utekoh od nje - a ona svisnu.
Pomrèa sunce, večita stud,
gasnuše zvezde, raj u plač briznu,
smak sveta nasta i strašni sud.
O, svetski slome, o strašni sude,
Santa Maria della Salute!



U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezin sveti mi hram.
Tad mi se ona odonud javi,
ko da se Bog mi pojavi sam:
U duši bola led mi se kravi,
kroz nju sad vidim, od nje sve znam,
zašto se mudrački mozgovi mute,
Santa Maria della Salute.



Dođe mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi želja navreli roj,
ona mi dođe kad njojzi gove,
tajne su sile sluškinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire pute,
Santa Maria della Salute.



U nas je sve ko u muža i žene,
samo što nije briga i rad,
sve su miline, al nežežene
strast nam se blaži u rajski hlad;
starija ona sad je od mene,
tamo ću biti dosta joj mlad
gde svih vremena razlike ćute,
Santa Maria della Salute.



A naša deca pesme su moje,
tih sastanaka večiti trag;
to se ne piše, to se ne poje,
samo što dušom probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje,
to je i raju prinovak drag,
to tek u zanosu proroci slute,
Santa Maria della Salute.



A kad mi dođe da prsne glava
o tog života hridovit kraj,
najlepši san mi postaće java,
moj ropac njeno: "Evo me, naj!"
Iz ništavila u slavu slava,
iz beznjenice u raj, u raj!
U raj, u raj, u njezin zagrljaj!
Sve će se želje tu da probude,
dušine žice sve da progude,
zadivićemo svetske kolute,
bogove silne, kamo li ljude,
zvezdama ćemo pomerit pute,
suncima zasut seljenske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.